Keda tano vreme te kerel pe lafi?

1. So sikljovaja taro Propovednik 3:1, 7?

NESAVE amendar mangena te keren but lafi, a javera obično čutinena. Sar so dikhela pe taro glavno stiho akale statijakoro, isi vreme keda te kerel pe lafi hem vreme keda te čutinel pe. (Čitin Propovednik 3:1, 7.) Ponekogaš mislinaja amenge kaj ka ovel šukar nesave phralja hem phenja te keren lafi poviše, a javera te keren lafi pohari.

2. Kas isi pravo te čhivel merilija bašo adava keda hem sar valjani te kera lafi?

² I sposobnost te kera lafi tani poklon taro Jehova (2. Moj. 4:10, 11; Otk. 4:11). Preku plo Lafi, ov pomožinela amenge te haljova sar šaj te koristina adava poklon ko ispravno način. Ki akaja statija ka dikha bibliska primerija so ka pomožinen amenge te procenina keda tano šukar te kera lafi, a keda te čutina. Isto agjaar, ka dikha so mislinela o Jehova bašo adava so vakeraja e javerenge. Prvo, te dikha keda valjani te kera lafi.

KEDA VALJANI TE KERA LAFI?

3. Sprema Rimjanite 10:14, keda valjani te ova spremna te kera lafi bašo Jehova hem bašo Carstvo?

³ Sekogaš valjani te ova spremna te kera lafi bašo Jehova hem bašo Carstvo (Mat. 24:14; čitin Rimjanite 10:14). Agjaar džaja palo primer e Isuseskoro. Jekh taro glavna pričine soske alo ki Phuv sine te vakerel e javerenge o čačipe bašo plo Dad (Jovan 18:37). Ama, na smejnaja te bistra kaj isto agjaar važno tano sar keraja lafi. Adaleske, keda keraja lafi e javerencar bašo Jehova, mora te kera adava „ljubezno hem te sikava hor poštovanje“, hem valjani te ova obzirna sprema e javerengere čuvstvija hem veruvanja (1. Pet. 3:15). Agjaar ka šaj te ovel len korist taro adava so vakeraja lenge hem šaj ka mangen te džanen nešto poviše bašo Devel.

4. Sprema Izreki 9:9, sar šaj amare lafencar te pomožina e javerenge?

⁴ O starešine na valjani te mislinen pe dali te den sovet nesave phraleske ili phenjake keda adava ka valjani. Džangjola pe, valjani te birinen o pravo vreme te keren lea lafi te šaj te na čhiven le ki nezgodno situacija. Šukar ka ovel te keren lea lafi keda ka ovel korkori. O starešine sekogaš trudinena pe keda kerena nekasaja lafi ma te ponižinen le. Sepak, adava na čhinavela len te sikaven leske nesave bibliska načelija kola so šaj te pomožinen le mudro te postapinel. (Čitin Izreki 9:9.) Soske tano važno te ova hrabra hem te kera otvoreno lafi keda adava valjani? Te dikha jekh lošno hem jekh šukar primer. O prvo tano bašo jekh manuš kova so valjangja te ukorinel ple čhaven, a o dujto tano baši jekh džuvli so valjangja hrabro te kerel lafi jekhe carea kova so sine pomazimo taro Jehova.

5. Ki koja situacija o Ilij čutingja keda valjangja te kerel lafi?

⁵ E prvosvešteniko e Ilija sine le duj čhave kolen so mangela len sine but. Ama, leskere čhave na poštujnena sine e Jehova. Len sine len važna odgovornostija. Služinena sine sar sveštenikija ko sveto šatori. Ama, ola zloupotrebingje plo avtoriteti, sikavgje kaj nane len nisavo poštovanje sprema o žrtve kola so dena pe sine e Jehovaske hem bizi ladž kerena sine blud (1. Sam. 2:12-17, 22). Sprema e Mojseeskoro zakoni, e Ilijaskere čhave zaslužinena sine te meren. Ama namesto adava, ov samo ljubezno ukoringja len hem dozvolingja lenge ponadari da te služinen ko sveto šatori (5. Moj. 21:18-21). Sar dikhlja o Jehova ko adava sar postapingja o Ilij ki akaja situacija? Ov vakergja e Ilijaske: „Soske sikavea pobari čest tle čhavenge nego mange?“ Adaleske o Jehova odlučingja te mudarel adale duje zlobna manušen (1. Sam. 2:29, 34).

6. So sikljovaja taro Ilij?

⁶ Taro Ilij sikljovaja nešto but važno. Ako doznajnaja kaj nesavo amal ili nekoj tari familija phaglja e Devleskoro zakoni, mora te kera lea lafi bašo adava hem te setinkera le ko e Jehovaskere merilija. Palo adava mora te kera sa so šaj te dobinel i pomoš so valjani leske taro starešine kola soj dende taro Jehova (Jak. 5:14). Na mangaja te ova sar o Ilij — te sikava pobari čest nesave amaleske ili nekaske tari familija nego e Jehovaske. Valjani amenge hrabrost te kera nekasaja otvoreno lafi hem te vakera leske kaj valjani te promeninel pe, ama vredinela te trudina amen. But pojaver taro Ilij, jekh Izraelka so vikinela pe sine Avigeja sikavgja asavki hrabrost. Te dikha sar.

7. Soske i Avigeja kergja lafi e Davidea?

⁷ I Avigeja sine romni jekhe barvale manušeskiri kova so vikinela pe sine Naval. Džikote garavena pe sine taro cari o Saul, o David hem leskere manuša nakhavgje but vreme e Navaleskere pastirencar hem arakhle leskere bakhren taro čora. Dali o Naval sine blagodarno bašo adava? Na. Keda o David bičhalgja ple manušen te roden lestar hari hajbe hem pani, o Naval holjangja but hem počmingja te vredžinel len (1. Sam. 25:5-8, 10-12, 14). Samo so šungja bašo adava, o David odlučingja te mudarel sekole murše taro leskoro kher (1. Sam. 25:13, 22). Sar šaj sine te izbeginel pe akava? I Avigeja halili kaj akana tano vreme te kerel lafi. Adaleske hrabro iklili anglo 400 manuša kola so sine bokhale, holjame hem pherde oružje te šaj te kerel lafi e Davidea.

8. So sikljovaja taro e Avigeakoro primer?

⁸ Keda arakhlja pe e Davidea, i Avigeja kergja lea lafi hrabro, uverlivo hem sikavgja poštovanje. Iako ni hari na sine krivo bašo problemi, oj izviningja pe leske. Sine la doverba ko Jehova hem vakergja kaj džanela kaj o David tano šukar manuš hem kaj ka postapinel ispravno (1. Sam. 25:24, 26, 28, 33, 34). Isto sar i Avigeja, amenge da valjani hrabrost te kera lafi nekasaja keda dikhaja kaj počmingja te džal ko pogrešno drumo (Ps. 141:5). Točno tano kaj keda keraja lafi mora te sikava poštovanje, ama isto agjaar mora te ova hrabra. Keda mangipaja daja nekaske o sovet so valjani, sikavaja kaj siem leske čačutne amala (Izr. 27:17).

9-10. So na valjani te bistren o starešine keda dena sovet e javerenge?

⁹ Posebno e starešinen mora te ovel len hrabrost te keren lafi okolencar ko sobranie kola so postapinena pogrešno (Gal. 6:1). O starešine ponizno priznajnena kaj ola da tane nesovršena hem kaj jekh dive šaj lenge da ka valjani sovet. Ama, ola na mukhena adava te čhinavel len te den ukor keda valjani (2. Tim. 4:2; Tit 1:9). Keda dena nekaske sovet, ola trudinena pe te keren lea lafi taktično hem strplivo. Ola mangena ple phrale hem adava mangipe pottikninela len te pomožinen leske (Izr. 13:24). Ama, najvažno tano lenge te den čest e Jehovaske agjaar so ka ikeren leskere merilija hem ka zaštitinen o sobranie (Dela 20:28).

¹⁰ Dži akana dikhlem keda valjani te kera lafi. Sepak, ko nesave situacie najšukar tano te na vakera ništo. Soske adava šaj te ovel ponekogaš pharo?

KEDA VALJANI TE ČUTINA?

11. Koja sporedba koristingja o Jakov, hem soske tani soodvetno?

¹¹ Nane sekogaš lokho te kontrolirina amari čhib. O biblisko pisateli o Jakov koristingja soodvetno sporedba bašo akava. Ov pišingja: „Ako nekoj na grešinela ko lafija, ov tano sovršeno manuš, sposobno isto agjaar te kontrolirinel plo celo telo“ (Jak. 3:2, 3). Ko akava stiho e lafea „te kontrolirinel“ mislinela pe ko dizginja. O dizginja čhivena pe ko šero hem ko muj e grasteskoro. O javači koristinela len te šaj te vodinel le ili te ačhavkerel le. Ako mukhela o dizginja taro plo vas, nane te ovel le kontrola upri leste. Agjaar, o gras šaj te povredinel hem pes hem e javače. Slično, ako na kontrolirinaja amari čhib, šaj te kera bari šteta. Te dikha nekobor situacie ko kola so valjani te kontrolirina amari čhib hem te čutina.

12. Ki koja situacija valjani te kontrolirina amari čhib hem te čutina?

¹² Sar reagirinea keda nesavo phral ili phen džanela doverliva informacie? Na primer, ako dikhea tut nekasaja so živinela ki phuv kote so amare aktivnostija tane zabranime, dali sian ko iskušenie te puče le sar kerena o phralja i služba adari? Sigurno na bi kerea adava lošno nameraja. Amen mangaja amare phralen hem mangaja te džana so slučinela pe lenge. Osven adava, mangaja te ova konkretna keda molinaja amen lenge. Sepak, akaja tani jekh situacija kolate so valjani te kontrolirina amari čhib hem te čutina. Ako siem uporna te doznajna nesave doverliva informacie nekastar, na sikavaja mangipe — ni sprema leste, ni sprema o phralja hem o phenja kola so živinena ki adaja phuv, soske o informacie so ka otkrinel len o phral šaj te keren lenge problemija. Sigurno nikoj amendar na bi mangela te kerel panda pophari i situacija e phralengiri hem e phenjengiri kola so živinena ko phuvja kote so amare aktivnostija tane zabranime. Ama isto agjaar, ni jekh phral hem phen kola so živinena ko adala phuvja na bi valjani te otkrinen detalija bašo adava sar o Svedokija adari kerena pli služba ili o javera hristijanska aktivnostija.

13. Sprema Izreki 11:13, so adžikerela pe taro starešine, hem soske?

¹³ Posebno o starešine mora te primeninen o biblisko načelo taro Izreki 11:13 agjaar so ka oven doverliva. (Čitin.) Akava šaj te ovel pharo, posebno ako jekh starešina tano ženimo. Džangjola pe kaj o bračna parija tane popaše keda često kerena lafi hem vakerena ple najhor čuvstvija, misle hem sekiracie. Ama, jekh starešina tano svesno kaj na smejnela te vakerel ple romnjake informacie kola so nekoj taro sobranie vakergja len leske ki doverba. Ako kerela adava, o phralja nane više te verujnen leske hem nane te ovel len šukar mislenje baši leste. Okolen so isi len odgovornostija ko sobranie na smejnena te oven „dvolična“ (1. Tim. 3:8). Javere lafencar, na smejnena te hovaven e javeren ili te ogovorinen. Ako o starešina mangela ple romnja, nane te optovarinel la informaciencar kola so oj na valjani te džanel.

14. Sar šaj i romni te pomožinel ple romeske kova soj starešina te na ruminel plo ugled?

¹⁴ I romni da šaj te pomožinel ple romeske te na ruminel plo ugled agjaar so nane te kerel leske pritisok te vakerel lake doverliva bukja. Keda primeninela akava sovet, oj na samo so poddržinela ple rome nego isto agjaar sikavela poštovanje sprema adala so isi len doverba ki leste. A soj najvažno, kerela bahtalo e Jehova adaleske so kerela te ovel mir hem jekhipe ko sobranie (Rim. 14:19).

SO MISLINELA O JEHOVA BAŠO ADAVA SO VAKERAJA E JAVERENGE?

15. So mislingja o Jehova bašo e Joveskere trin amala, hem soske?

¹⁵ Taro biblisko lil bašo Jov šaj te sikljova but bašo adava sar hem keda valjani te kera lafi. Otkeda o Jov arakhlilo ko poviše phare situacie, ki leste ale štar manuša te šaj te utešinen le hem te den le sovet. Ola bešle but vreme uzi leste bizo te vakeren nijekh lafi. Ama, taro adava so vakergje le trin lendar palo adava — o Elifaz, o Vildad hem o Sofar — jasno dikhela pe kaj na koristingje adava vreme te razmislinen sar te pomožinen e Joveske nego te dokažinen kaj ov korkori tano krivo bašo adava so slučingja pe leske. Iako nesave lengere izjave sine točna, poviše bukja so vakergje len bašo Jov hem bašo Jehova sine ili hovajbe ili bizo čuvstvija. Ola krivingje e Jove kaj tano lošno manuš (Jov 32:1-3). Sar reagiringja o Jehova? I Biblija vakerela kaj ov but holjangja akale trine manušenge. Vakergja kaj postapingje glupavo hem zapovedingja lenge te roden taro Jov te molinel pe lenge (Jov 42:7-9).

16. So šaj te sikljova taro lošna primerija so mukhle o Elifaz, o Vildad hem o Sofar?

¹⁶ Šaj sikljovaja poviše bukja taro lošna primerija so mukhle o Elifaz, o Vildad hem o Sofar. Prvo, na valjani te sudina amare phralen (Mat. 7:1-5). Namesto adava, valjani šukar te šuna len angleder te vakera nešto. Samo agjaar ka šaj te haljova lengiri situacija (1. Pet. 3:8). Dujto, keda ka avel vreme te kera lafi, mora te ova obzirna hem adava so ka vakera lenge mora te ovel točno (Ef. 4:25). Hem trito, sikljovaja kaj e Jehovaske tano but važno adava so vakeraja e javerenge.

17. So šaj te sikljova taro Eliu?

¹⁷ O štarto amal so alo ko Jov sine o Eliu, kova so sine familija e Avraameske. Džikote o Jov hem o javera trin kerena sine lafi, o Eliu šunela sine. Dikhjola pe kaj šukar pazinela sine ko adava so kerena lafi soske ko krajo šaj sine te del sočuvstvitelno, ama iskreno sovet kova so pomožingja e Joveske te ispravinel plo mislenje (Jov 33:1, 6, 17). O Eliu sikavgja kaj najvažno leske te slavinel e Jehova, a na te vazdel peste ili nesave javere manuše (Jov 32:21, 22; 37:23, 24). Taro leskoro primer sikljovaja kaj isi vreme keda manuš valjani te čutinel hem te šunel (Jak. 1:19). Osven adava, sikljovaja kaj, keda daja sovet, najvažno valjani te ovel amenge te da slava e Jehovaske, a na amenge.

18. Sar šaj te sikava kaj siem blagodarna bašo poklon taro Jehova?

¹⁸ Šaj te sikava kaj siem blagodarna bašo poklon taro Jehova, javere lafencar i sposobnost te kera lafi, agjaar so ka primenina o bibliska sovetija bašo adava keda hem sar valjani te kera lafi. Vodimo taro sveti duh, o mudro cari o Solomon pišingja: „O lafija vakerde ko pravo vreme tane sar zlatna phabaja ko srebrena čare“ (Izr. 25:11). Ako šukar šunaja e javeren hem ako razmislinaja angleder te vakera nešto, amare lafija ka oven sar adala zlatna phabaja — skapocena hem šuže. Tegani, bizi razlika dali keraja lafi hari ili but, amare lafencar ka zajaknina e javeren hem ka kera bahtalo e Jehova (Izr. 23:15; Ef. 4:29). Adava tano o najšukar način te sikava e Devleske kaj siem blagodarna bašo adava poklon so dengja amen!