Sar šaj te pomožina okolenđe kola isi len disavo mentalno poremećaj?

So odova značini?

Ked neko kas mangaja isi le disavo mentalno poremećaj, šaj te ovel amenđe but pharo. Ama, šaj te mothova so brininaja amen kotar odija osoba ađahar so ka pomožina laće te ikljol ko krajo pe problemeja. So šaj te ćera?

Sar odova šaj te pomožini?

„Svako nek ovel sigutno te šunel“ (JAKOVLJEVA 1:19).

Najšukar način te pomožine te amalese tano te šune le đi vaćeri. Ne mora te odgovorine ko sa so ka phenel tuće. Mothov so pažljivo šuneja le hem so brinineja tut olestar. De sa tutar te haljove sar osetini pe hem ma kritikujin le. Ma bistri so šaj te phenel diso so na mislini hem so palo odova ka kajini pe (Jov 6:2, 3).

„Tešinen okolen soj tane obeshrabrime“ (1. SOLUNJANIMA 5:14).

To amal šaj te ovel but uznemirimo ja šaj te mislini so ništa na vredini. Ko odova trenutko šaj na ka đane so te phene lese, ama ako mothoveja so brinineja tut olestar odova šaj te utešini le hem te ohrabrini le.

„O šukar amal uvek mothovi mangipe“ (POSLOVICE 17:17).

Ov spremno te ćere diso konkretno. Ma mislin so tu đaneja so valjani te amalese, već puć le. Ako to amal ni kokri na đanela so valjani lese, tegani puć le da li bi mangela te ćeren diso zajedno, na primer te ikljon te phiren hari. Ja šaj te đa te pazarine so valjani, te pomožine ko čistibe ja te ćere diso aver (Galatima 6:2).

„Oven strpljiva“ (1. SOLUNJANIMA 5:14).

To amal šaj na ka mangel uvek te vaćeri. Vaćer lese so ka ovel tuće drago te šune le ked ka ovel spremno te vaćeri. Sebepi po nabormipe, šaj ka phenel ja šaj ka ćerel diso sova ka povredini tut. Podijekh puti šaj ka otkažini tumare planija ja šaj na ka ovel raspoložimo. Odolese, đi trudineja tut te pomožine lese, ov strpljivo hem mothov so haljoveja le (Poslovice 18:24).

Ti pomoć but značini

„Trudinava man te ovav amalin upri koja uvek šaj te oslonini pe. Čak iako nane man rešenje aso sa olake problemija, barem šaj te šunav la. Podijekh puti, olaće valjani samo neko te šunel la te bi osetini pe pošukar“ (Fera,a kasi amalin našti kontrolišini kobor hala, anksiozno tani hem depresivno).

„Jekh mi amalin tani but šukar hem prijatno. Oj vićinđa man koro peste ćhere hem spreminđa šužo habe. Sebepi so hine opušteno, hine maje polokho te phenav sar osetinava man. Odova but ohrabrinđa man“ (He-Jun, koja isi la depresija).

„But tano važno te ova strpljiva. Ked mi romni ćerela diso so nervirini man, setinava man so asavki tani sebepi po nabormipe. Odova pomožini man te na holjanav već te mothovav laće so haljovava la“ (Džejkob, kasi romni isi la depresija).

„Mi romni tani maje bari podrška hem uvek tani spremno te utešini man. Ked hijum but uznemirimo, oj niked na ćhivela man zorjeja te ćerav diso so na mangava. Oj tani posebno sose tani odobor nesebično“ (Enriko, kova isi le anksiozno poremećaj).