4 | I Biblija dela korisna savetija

So odova značini?

Iako i Biblija nane medicinsko udžbenik, ano late šaj te arakha korisna savetija. Odola savetija šaj te pomožinen e manušenđe kola isi len problemija e mentalno sastipaja. Aće nekobor primerija.

Sar odova šaj te pomožini?

„Na valjani doktori e saste manušenđe, nego e nabormenđe“ (MATEJ 9:12).

I Biblija phravdo mothovi so podijekh puti valjani amenđe e doktorengi pomoć. Bute manušenđe kola isi len problemi e mentalno sastipaja pomožinđa odova so đelje ko doktori hem so haljilje kova problemi isi len.

„O vežbanje tano korisno“ (1. TIMOTEJU 4:8).

O šukar navike šaj te pomožinen tuće te ovel tut pošukar mentalno sastipe. Odova značini so valjani redovno te vežbine, te ha okova soj tano zdravo hem dovoljno te sove.

„O bahtalo vilo tano šukar leko, ama o vilo kova tano phago lela i snaga“ (POSLOVICE 17:22).

Ked čitineja šuže biblijake stihija hem ked ćhiveja tuće razumna ciljija, odova šaj te pomožini tuće te ove pobahtalo. Ako razmislineja ando šukar buća ko to životi hem ako hijan sigurno so ka ovel pošukar, odova ka pomožini tuće te borine tut te emocijencar.

„I mudrost tani ko skromna manuša“ (POSLOVICE 11:2).

Sebepi te problemija, šaj našti te ćere sa so mangeja. Odolese, prihvatin averengi pomoć. Ti porodica hem te amala mangena te pomožinen tut, ama on šaj na đanena so valjani tuće. Odolese, ma bezdin tut te phene lenđe so valjani tuće. Ama, ma očekujin olendar but hem ov zahvalno asi svako pomoć.

Sar e biblijake savetija šaj te pomožinen okolenđe so isi len problemi e mentalno sastipaja?

„Osetinđum so diso nane šukar mancar hem odolese đeljum ko doktori. I doktorka phenđa maje soj tano mancar. Tegani haljiljum kaj tano o problemi hem so šaj te ćerav te bi mo sastipe ovela pošukar“ (I Nikola, koja isi la bipolarno pomerećaj).

„Odova so svako dive čitinava i Biblija me romnjaja, pomožini maje o dive te počmini maje šukar. A svako puti ked ovela maje pharo, ki Biblija arakhava disavo stih kova utešini man hem dela man snaga“ (O Piter, kova isi le depresija).

„Hine maje pharo te phenav averenđe sova borinava man sose lađandiljum. Ama, jekh amalin pažljivo šunđa man hem trudinđa pe te haljol sar osetinava man. Sebepi olako, osetinđum so na hijum kokri ko odova problemi hem hari pohari uljum pošukar“ (I Ji-ju, koja našti te kontrolišini kobor hala).

„I Biblija pomožinđa maje te ovav razumno hem te haljovav kobor valjani te odmorinav man, a kobor valjani te ćerav buti. Olake mudra savetija pomožinđe maje te borinav man e emocijencar kola stalno mučinena man“ (O Timoti, kova isi le opsesivno-kompulzivno poremećaj).