Матеј
Глава XIX.
19 И кад сврши Исус ријечи ове, отиде из Галилеје, и дође у околине Јудејске преко Јордана.
2 И за њим идоше људи многи и исцијели их ондје.
3 И приступише к њему фарисеји да га кушају, и рекоше му: Може ли човјек пустити жену своју за сваку кривицу?
4 А он одговарајући рече им: Нијесте ли читали да је онај који је у почетку створио човјека мужа и жену створио их?
5 И рече: За то оставиће човјек оца својега и матер, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.
6 Тако нијесу више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
7 Рекоше му: За што дакле Мојсије заповиједа да се да књига распусна, и да се пусти?
8 Рече им: Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене; а из почетка није било тако.
9 Него ја вам кажем: ако ко пусти своју жену, осим за курварство, и ожени се другом, чини прељубу; и који узме пуштеницу чини прељубу.
10 Рекоше му ученици његови: Ако је тако човјеку са женом, није се добро женити.
11 А он рече им: Не могу сви примити тијех ријечи до они којима је дано.
12 Јер има ушкопљеника који су се тако родили из утробе материне; а има ушкопљеника које су људи ушкопили; а има ушкопљеника који су сами себе ушкопили царства ради небескога. Ко може примити нека прими.
13 Тада приведоше к њему дјецу да метне руке на њих, и да се помоли Богу; а ученици забрањиваху им.
14 А Исус рече им: Оставите дјецу, и не забрањујте им долазити к мени; јер је таковијех царство небеско.
15 И метнувши на њих руке отиде оданде.
16 И гле, неко приступивши рече му: учитељу благи! каково ћу добро да учиним да имам живот вјечни?
17 А он рече му: што ме зовеш благијем? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.
18 Рече му: Које? А Исус рече: Да не убијеш; не чиниш прељубе; не украдеш; не свједочиш лажно;
19 Поштуј оца и матер: и љуби ближњега свога као самог себе.
20 Рече му младић: Све сам ово сачувао од младости своје; шта ми још треба?
21 Рече му Исус: Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.
22 А кад чу младић ријеч, отиде жалостан; јер бијаше врло богат.
23 А Исус рече ученицима својијем: Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у царство небеско.
24 И још вам кажем: лакше је камили проћи кроз иглене уши него ли богатоме ући у царство Божије.
25 А кад то чуше ученици, дивљаху се врло говорећи: Ко се дакле може спасти?
26 А Исус погледавши на њих рече им: Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.
27 Тада одговори Петар и рече му: Ето ми смо оставили све и за тобом идемо; шта ће дакле бити нама?
28 А Исус рече им: Заиста вам кажем да ћете ви који идете за мном, у другом рођењу, кад сједе син човјечиј на пријестолу славе своје, сјешћете и ви на дванаест пријестола и судити над дванаест кољена Израиљевијех.
29 И сваки, који остави куће, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, имена мојега ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити пошљедњи и пошљедњи први.