2. Јованова

1 Старешина+ изабраној госпођи+ и њеној деци, коју истински волим,+ и не само ја него и сви који су упознали истину.+ 2 Волимо вас због истине која остаје у свима нама,+ и која ће заувек бити с нама.+ 3 Нека с нама буде незаслужена доброта,+ милосрђе и мир од Бога, Оца,+ и од Исуса Христа, Очевог Сина, заједно с истином и љубављу.+

4 Веома се радујем што сам сазнао да међу твојом децом+ има оних који живе* по истини,+ онако како смо примили заповест од Оца.+ 5 Зато те сада молим, госпођо — не као да ти пишем нову заповест,+ него ону коју смо имали од почетка+ — да имамо љубав међу собом.+ 6 А љубав је у томе+ да живимо* по његовим заповестима.+ Као што сте то чули у почетку, његова заповест је да живите* у љубави.+ 7 Јер су многе варалице изашле у свет,+ они који не признају да је Исус Христ дошао у телу.+ Сваки од њих је варалица+ и антихрист.+

8 Пазите на себе, да не изгубите плод нашег рада, већ да добијете потпуну награду.+ 9 Ко год иде предалеко+ и не остаје+ у Христовом учењу, није у јединству с Богом.+ Ко остаје у том учењу, тај је у јединству и са Оцем и са Сином.+ 10 Ако неко дође к вама, а не доноси ово учење, не примајте га у свој дом+ нити га поздрављајте.+ 11 Јер ко га поздравља учествује у његовим злим делима.+

12 Иако имам много тога да вам пишем, не желим то да учиним мастилом на папиру,+ него се надам да ћу доћи к вама и лицем у лице+ разговарати с вама, да ваша радост+ буде потпуна.+

13 Поздрављају те деца твоје сестре, изабране.+

[Фусноте]