3. Јованова

1 Старешина вољеном Гају,+ кога истински волим.+

2 Вољени,+ молим се да ти у свему буде добро+ и да будеш здрав,+ као што је твојој души сада добро.+ 3 Јер сам се веома обрадовао кад су браћа дошла и посведочила да се држиш истине јер знам да живиш* по истини.+ 4 За мене нема веће радости него да чујем да моја деца живе* по истини.+

5 Вољени, твоја верност се види у свему што чиниш за браћу,+ и то и за оне које не познајеш,+ 6 који су о твојој љубави посведочили пред скупштином.* Молим те да их испратиш на пут онако како доликује Божјим слугама.+ 7 Јер су пошли због Божјег имена, не узевши ништа+ од људи из света. 8 Зато смо дужни да такве примамо гостољубиво,+ да бисмо били сарадници у истини.+

9 Написао сам нешто скупштини, али Диотреф, који воли да буде први+ међу њима, ништа од нас не прима+ с поштовањем.+ 10 Зато ћу, ако дођем, указати на дела која чини,+ говорећи о нама злим речима.+ Али ни то му није доста, него сам не прима браћу+ с поштовањем, а оне који их желе примити+ покушава да спречи+ и избаци+ из скупштине.

11 Вољени, не опонашај оно што је зло, него оно што је добро.+ Ко чини добро, потиче од Бога.+ Ко чини зло, није видео Бога.+ 12 О Димитрију сви сведоче,+ а и сама истина. У ствари, и ми сведочимо,+ а знаш да је наше сведочанство истинито.+

13 Имао бих много тога да ти пишем, али нећу више да ти пишем мастилом и пером,+ 14 него се надам да ћу те ускоро видети, па ћемо разговарати лицем у лице.+

Мир теби.+

Поздрављају те пријатељи.+ Поздрави+ пријатеље поименце.

[Фусноте]