ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЛУКИ

1 Многи су се трудили да саставе запис о догађајима у чију смо се истинитост уверили,+ 2 онако како су нам их пренели они који су од почетка били очевици тих догађаја+ и који су објављивали Божју реч*.+ 3 Зато сам и ја, часни Теофиле,+ пажљиво испитавши све од почетка, одлучио да ти напишем све по реду, 4 да се увериш у поузданост онога чему си поучен.+

5 У данима јудејског краља Ирода*+ живео је један свештеник који се звао Захарија, из Авијиног реда.+ Жена му је била пореклом из Аронове породице, а звала се Јелисавета. 6 Обоје су били праведни пред Богом. Живели су беспрекорно по свим Јеховиним* заповестима и законима. 7 Али нису имали деце, јер је Јелисавета била нероткиња, а обоје су били у поодмаклим годинама.

8 Једног дана, Захарија је обављао свештеничку службу пред Богом, јер је по распореду служио његов ред.+ 9 Према свештеничком обичају, жребом је одређено да он уђе у Јеховино* светилиште+ и принесе ка̂д.+ 10 За време приношења ка̂да сав окупљени народ молио се напољу. 11 Тада се Захарији појавио Јеховин* анђео. Стајао је с десне стране кадионог олтара. 12 Кад га је угледао, Захарија се узнемирио и обузео га је страх. 13 Али анђео му је рекао: „Не бој се, Захарија, јер су твоје усрдне молитве услишене и твоја жена Јелисавета родиће ти сина. Дај му име Јован.+ 14 Радоваћеш се и веселићеш се и многи ће се обрадовати његовом рођењу,+ 15 јер ће бити велик у Јеховиним* очима.+ Али не сме да пије вино ни друго алкохолно пиће.+ Биће пун светог духа и пре него што се роди*.+ 16 Помоћи ће многима у израелском народу да се врате свом Богу Јехови*.+ 17 Ићи ће пред Богом пун духа и снаге као Илија,+ да учини да срце очева постане попут срца деце*+ и да помогне непослушнима да поступају мудро попут праведника, да би припремио народ за Јехову*.“+

18 Захарија је рекао анђелу: „Како је то могуће? Јер ја сам стар и моја жена је у поодмаклим годинама.“ 19 Анђео му је одговорио: „Ја сам Гаврило,+ који стоји пред Богом.+ Он ме је послао да ти објавим ову добру вест. 20 Али пошто ниси поверовао мојим речима, које ће се испунити у своје време, онемећеш и нећеш моћи да говориш до дана кад ће се то догодити.“ 21 А народ је чекао Захарију и чудио се што се толико задржао у светилишту. 22 Кад је изашао, није могао ништа да каже, па су схватили да је у светилишту видео нешто натприродно*. Пошто није могао да говори, покушавао је да се знаковима споразуме с њима. 23 А кад су се завршили дани његове службе, отишао је кући.

24 После неког времена, његова жена Јелисавета је затруднела. Пет месеци није излазила из куће, говорећи: 25 „Јехова* је то учинио за мене. Смиловао ми се и уклонио је с мене срамоту.“+

26 Кад је била у шестом месецу трудноће, Бог је послао анђела Гаврила+ у галилејски град Назарет, 27 девици+ по имену Марија.+ Она је била испрошена* за Јосифа, који је потицао из Давидове лозе. 28 Кад је анђео дошао код ње, рекао јој је: „Здраво, милошћу дарована, Јехова* је с тобом.“ 29 Те речи су је уплашиле, па је почела да размишља шта би тај поздрав могао да значи. 30 Зато јој је анђео рекао: „Не бој се, Марија, јер си стекла Божју наклоност. 31 Ево, затруднећеш и родићеш сина.+ Дај му име Исус.+ 32 Он ће бити велик+ и зваће се Син Свевишњег.+ Јехова* Бог даће му престо његовог оца Давида+ 33 и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом Краљевству неће бити краја.“+

34 Марија је питала анђела: „Како је то могуће кад сам још увек девица*?“+ 35 Анђео јој је одговорио: „Свети дух доћи ће на тебе+ и сила Свевишњег засениће те. Зато ће дете које ћеш родити бити свето+ и зваће се Божји Син.+ 36 Ево, и твоја рођака Јелисавета родиће сина, упркос својој старости. Људи су је звали нероткињом, а сада је већ у шестом месецу трудноће. 37 Јер Богу ништа није немогуће*.“+ 38 Тада је Марија рекла: „Ја сам Јеховина* робиња! Нека ми буде као што си рекао.“ Затим је анђео отишао од ње.

39 Тих дана Марија се спремила и брзо отишла у један град у јудејским брдима. 40 Кад је стигла тамо, ушла је у Захаријину кућу и поздравила Јелисавету. 41 Чим је Јелисавета чула Маријин поздрав, дете у њеној утроби је поскочило. Јелисавета се испунила светим духом 42 и узвикнула: „Благословљена си међу женама и благословљен је плод твоје утробе! 43 Чиме сам заслужила ту част да мајка мог Господа дође код мене? 44 Јер чим сам чула твој поздрав, дете у мојој утроби је поскочило од радости. 45 Срећна је она која је поверовала, јер ће се испунити све што јој је рекао Јехова*.“

46 А Марија је рекла: „Моја душа* велича Јехову*+ 47 и мој дух кличе Богу, мом Спаситељу,+ 48 јер је обратио пажњу на своју незнатну робињу.+ Од сада ће ме сви нараштаји називати срећном,+ 49 јер је моћни Бог учинио за мене велика дела и свето је његово име.+ 50 Из нараштаја у нараштај милостив је онима који га се боје.+ 51 Својом руком је учинио моћна дела, растерао је оне којима су у срцу охоле замисли.+ 52 Збацио је моћне с њихових престола,+ а незнатне је узвисио,+ 53 гладне је наситио добрима,+ а богате је оставио празних руку. 54 Дошао је у помоћ свом слуги Израелу због своје милости,+ 55 као што је обећао нашим прецима да ће заувек бити милостив Аврахаму и његовом потомству*.“+ 56 Марија је остала код ње око три месеца, а затим се вратила кући.

57 Јелисавети је дошло време да се породи и родила је сина. 58 Њени суседи и рођаци чули су да јој је Јехова* показао велику милост и радовали су се с њом.+ 59 Дошли су осмог дана, кад је требало обрезати дете,+ и хтели су да му дају име по оцу, Захарија. 60 Али мајка је рекла: „Не, него ће се звати Јован.“ 61 На то су јој рекли: „Нема никога од твоје родбине ко се тако зове.“ 62 Затим су помоћу знакова упитали оца како би он хтео да се дете зове. 63 Он је затражио таблицу за писање и написао: „Име му је Јован.“+ Тада су се сви зачудили. 64 Истог часа вратила му се моћ говора+ и почео је да хвали Бога. 65 Сви њихови суседи су се испунили страхопоштовањем и по целом брдовитом крају Јудеје почело је да се прича о том догађају. 66 Сви који су то чули размишљали су о томе и питали се: „Шта ли ће бити од тог детета?“ Јер било је јасно да је Јехова* с њим*.

67 Тада се Захарија, његов отац, испунио светим духом па је почео да пророкује: 68 „Нека је хваљен Јехова*, Израелов Бог,+ јер се смиловао свом народу и избавио га.+ 69 И подигао нам је моћног спаситеља*+ из лозе* свог слуге Давида,+ 70 као што је говорио преко својих светих пророка из давнина,+ 71 да ће нас спасти од наших непријатеља и од свих који нас мрзе,+ 72 да ће нам исказати милосрђе, као што је обећао нашим прецима, и да ће се сетити свог светог савеза,+ 73 заклетве коју је дао нашем праоцу Аврахаму,+ 74 да ће нам, кад будемо избављени из руку непријатеља, дати да му служимо* без страха 75 у верности и праведности пред њим све дане свог живота. 76 А ти, дете, бићеш назван пророком Свевишњег, јер ћеш ићи пред Јеховом* да му припремиш путеве,+ 77 да поучиш његов народ да спасење долази опроштењем њихових греха,+ 78 због дубоке самилости нашег Бога. Његова самилост ће нас обасјати с неба као свитање, 79 да донесе светлост онима који живе у тами и над којима се смрт надвила попут сенке,+ да нас доведе на пут мира.“

80 А дечак је одрастао и постао зрео човек*. Живео је у пустињи све док није дошло време да оде међу израелски народ.

2 У то време цар* Август је наредио да се попише све становништво. 2 (Био је то први попис који је извршен док је Квириније управљао Сиријом.) 3 Сви су ишли на попис, свако у свој град. 4 Тако је и Јосиф+ кренуо из галилејског града Назарета у Јудеју, у Давидов родни град Витлејем,+ јер је био пореклом из Давидове лозе. 5 Пошао је на попис с Маријом, која се до тада већ удала за њега+ и била је у поодмаклој трудноћи.+ 6 Док су били тамо, дошло је време да се она породи. 7 И родила је сина, свог првенца,+ повила га и положила у јасле,+ јер у гостионици није било места за њих.

8 У том крају су неки пастири боравили напољу и ноћу чували стражу код својих стада. 9 Јеховин* анђео се појавио пред њима и Јеховина* слава је заблистала око њих, и они су се веома уплашили. 10 А анђео им је рекао: „Не бојте се! Дошао сам да вам објавим добру вест која ће донети велику радост свим људима. 11 Данас вам се у Давидовом граду+ родио спаситељ+ – Христ, Господ.+ 12 Ево како ћете га препознати: наћи ћете дете повијено и положено у јасле.“ 13 Одједном се ту појавило и мноштво анђела*,+ који су хвалили Бога и говорили: 14 „Слава Богу на висинама, а на земљи мир међу људима који су му по вољи.“

15 Кад су анђели отишли од њих и вратили се на небо, пастири су рекли један другом: „Пођимо у Витлејем да видимо то што нам је Јехова* обзнанио да се догодило.“ 16 Брзо су отишли и нашли Марију и Јосифа с дететом које је било положено у јасле. 17 Кад су то видели, испричали су шта им је анђео рекао за дете. 18 Сви који су то чули дивили су се ономе што су им пастири рекли, 19 а Марија је чувала све те речи у свом срцу и размишљала о њима.+ 20 Пастири су се затим вратили, славећи и хвалећи Бога због свега што су чули и видели, јер се све догодило као што им је било речено.

21 После осам дана, кад је дошло време да се дете обреже,+ дали су му име Исус, како га је назвао анђео пре него што је било зачето.+

22 Кад је било време да се обави обред очишћења по Мојсијевом закону,+ донели су га у Јерусалим пред Јехову*, 23 као што је написано у Јеховином* закону: „Нека сваки првенац буде посвећен Јехови*.“+ 24 Принели су жртву као што је речено у Јеховином* закону: „Две грлице или два млада голуба.“+

25 У Јерусалиму је живео један праведан и богобојазан човек који се звао Симеон. Он је чекао време кад ће Бог утешити израелски народ+ и свети дух је био на њему. 26 Посредством светог духа било му је откривено да неће умрети док не види Јеховиног* Помазаника*. 27 Вођен духом, Симеон је дошао у храм. Кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше обред прописан Законом,+ 28 узео га је у наручје, почео да хвали Бога и рекао: 29 „Свевишњи Господе, као што си обећао, сада твој роб може да умре у миру.+ 30 Јер моје очи су виделе онога преко кога ћеш дати спасење,+ 31 онога кога си ти послао и сада га виде сви народи.+ 32 Он ће бити светлост+ за просветљење народа̂+ и слава твог народа Израела.“ 33 А његови отац и мајка дивили су се ономе што је Симеон рекао о њему. 34 Симеон их је благословио, а његовој мајци Марији је рекао: „Ово дете је одређено да због њега падну+ и устану многи у Израелу+ и да буде знак против ког ће се говорити,+ 35 да би се открила размишљања многих срца (а теби самој мач ће пробости душу*).“+

36 У то време је живела и пророчица Ана, Фануилова ћерка, из Асировог племена. Била је у поодмаклим годинама. Након удаје* живела је с мужем седам година, 37 а остатак живота провела је као удовица. Имала је 84 године и никад није изостајала из храма, него је дан и ноћ служила Богу уз пост и усрдне молитве. 38 Она им је тог часа пришла и почела да захваљује Богу и да говори о детету свима који су чекали избављење Јерусалима.+

39 Кад су Јосиф и Марија урадили све што налаже Јеховин* закон,+ вратили су се у Галилеју у свој град Назарет.+ 40 А дете је расло и јачало, напредовало у мудрости и уживало Божју наклоност.+

41 Његови родитељи су сваке године ишли у Јерусалим на празник Пасхе.+ 42 Кад му је било 12 година, они су као и обично пошли у Јерусалим на прославу празника.+ 43 Након празника су кренули кући, али Исус је остао у Јерусалиму, а његови родитељи то нису приметили. 44 Претпостављајући да је међу њиховим сапутницима, прешли су дан хода, а онда су почели да га траже међу родбином и познаницима. 45 Пошто га нису нашли, вратили су се у Јерусалим и свуда су га тражили. 46 После три дана нашли су га у храму како седи међу учитељима, слушајући их и постављајући им питања. 47 Сви који су га слушали дивили су се његовој оштроумности и његовим одговорима.+ 48 Кад су га родитељи угледали, запањили су се. Мајка му је рекла: „Дете, зашто си нам то урадио? Твој отац и ја били смо ван себе од бриге док те нисмо нашли.“ 49 А он им је рекао: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да морам бити у дому свог Оца?“+ 50 Али они нису разумели оно што им је рекао.

51 Он се вратио с њима у Назарет и био* им је послушан.+ Његова мајка је све те речи брижно чувала у свом срцу.+ 52 Исус је растао, напредовао у мудрости и уживао све већу наклоност Бога и људи.

3 У петнаестој години владавине цара Тиберија, кад је Понтије Пилат био намесник Јудеје, Ирод*+ владар* у Галилеји, његов брат Филип владар у Итуреји и Трахонитиди, а Лисанија владар у Авилини, 2 у данима свештеничких поглавара Ане и Кајафе,+ Бог се обратио Захаријином сину Јовану+ у пустињи.+

3 Јован је прошао цело подручје око Јордана, проповедајући људима да треба да се крсте у знак покајања које је потребно за опроштење греха,+ 4 као што стоји у књизи у којој су записане речи пророка Исаије: „Нечији глас се разлеже пустињом: ’Припремите пут Јехови*! Поравнајте му стазе!+ 5 Нека се испуни свака долина, нека се изравна свака гора и свако брдо! Нека се исправе кривудаве стазе, нека се поравнају неравни путеви! 6 И сви људи* ће видети онога преко кога ће Бог дати спасење.‘ “+

7 Говорио је мноштву људи који су долазили да их крсти: „Породе змија отровница! Ко вас је упозорио да бежите од Божјег гнева који долази?+ 8 Најпре докажите својим делима да сте се покајали*. Немојте да говорите у себи: ’Наш отац је Аврахам.‘ Јер кажем вам да Бог може и од овог камења подићи децу Аврахаму. 9 Секира је већ спремна да посече дрвеће у корену. Дакле, свако дрво које не доноси добар плод биће посечено и бачено у ватру.“+

10 Људи су га питали: „Шта онда треба да радимо?“ 11 Он им је одговорио: „Ко има два огртача, нека да један ономе ко нема ниједан, и ко има хране, нека уради исто тако.“+ 12 Дошли су и порезници да се крсте+ и упитали су га: „Учитељу, шта треба да радимо?“ 13 Он им је одговорио: „Не тражите* више од онога што је прописано.“+ 14 А и неки војници су га питали: „Шта ми треба да радимо?“ Одговорио им је: „Немојте никога угњетавати* нити лажно оптуживати,+ него будите задовољни својом платом.“

15 Народ је био у ишчекивању и сви су се питали за Јована да није можда он Христ.+ 16 Зато је Јован свима рекао: „Ја вас крштавам водом, али за мном долази неко ко је моћнији од мене. Ја нисам достојан ни да му одвежем каишеве на сандалама.+ Он ће вас крстити светим духом и ватром.+ 17 У руци има лопату да очисти своје гумно и да сакупи пшеницу у своју житницу, а плеву ће спалити ватром која се не може угасити.“

18 Тако је и многим другим речима опомињао народ и објављивао им добру вест. 19 Јован је прекоравао и Ирода, владара Галилеје, због Иродијаде, жене његовог брата, као и због свих злих дела која је учинио. 20 Зато је Ирод поврх свега учинио још једно зло дело: бацио је Јована у затвор.+

21 Кад се крстио сав народ, крстио се и Исус.+ Док се молио, отворило се небо+ 22 и свети дух је сишао на њега у телесном облику као голуб, а с неба се чуо глас: „Ти си мој вољени Син, ти си по мојој вољи.“+

4 Исус се пун светог духа вратио с Јордана и дух га је одвео у пустињу,+ 2 где је остао 40 дана. Кад су ти дани прошли, био је гладан јер све то време није ништа јео. Тада је дошао Ђаво да га искуша.+ 3 Рекао му је: „Ако си Божји син, реци овом камену да постане хлеб.“ 4 Исус му је одговорио: „Писано је: ’Човек не живи само од хлеба.‘ “+

5 Ђаво га је затим одвео на високу гору па му је у једном трену показао сва краљевства света.+ 6 И рекао му је: „Даћу ти власт над свим овим краљевствима и њихову славу, јер је та власт мени предата+ и дајем је коме хоћу. 7 Дакле, ако ми се поклониш*, сва власт ће бити твоја.“ 8 Исус му је на то рекао: „Писано је: ’Јехови*, свом Богу, клањај се* и једино њему служи.‘ “+

9 Тада га је одвео у Јерусалим, поставио га на врх храмског зида и рекао му: „Ако си Божји син, баци се одавде доле!+ 10 Јер писано је: ’Заповедиће својим анђелима да те чувају‘ 11 и ’они ће те носити на својим рукама, да не би ногом запео о камен‘.“+ 12 Исус му је на то одговорио: „Речено је: ’Не искушавај Јехову*, свог Бога.‘ “+ 13 Кад је Ђаво завршио са свим тим кушњама, отишао је од њега до неке друге прилике.+

14 Пун светог духа, Исус се вратио у Галилеју+ и о њему се добро говорило по целој околини. 15 Почео је да поучава у тамошњим синагогама и сви су га поштовали.

16 Потом је дошао у Назарет,+ где је одрастао. По свом обичају, на сабатни дан је отишао у синагогу.+ Кад је устао да чита, 17 дали су му свитак пророка Исаије. Он га је отворио и нашао место где је било написано: 18 „Јеховин* дух је на мени, јер ме је Бог помазао да објавим добру вест сиромашнима. Послао ме је да објавим слободу заробљенима и враћање вида слепима, да пустим потлачене на слободу,+ 19 да проповедам годину Јеховине* милости*.“+ 20 Тада је смотао свитак, вратио га послужитељу и сео. Очи свих у синагоги биле су упрте у њега. 21 И рекао им је: „Данас су се испуниле ове речи из Писма које сте управо чули.“+

22 Сви су говорили добро о њему и дивили се пријатним речима које су излазиле из његових уста.+ И говорили су: „Зар ово није Јосифов син?“+ 23 Тада им је рекао: „Сигурно ћете на мене применити ову изреку: ’Лекару, излечи сам себе!‘ И рећи ћете: ’Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Капернауму.‘ “+ 24 Још им је рекао: „Верујте ми, ниједан пророк није прихваћен у свом завичају.+ 25 Истину вам кажем: У Израелу је било много удовица у Илијино време, кад киша није падала три године и шест месеци па је у целој земљи завладала велика глад.+ 26 Али Илија није био послат ниједној од њих него само удовици у Сарепти, у сидонској земљи.+ 27 Исто тако, у Израелу је у време пророка Јелисеја било много губаваца, али ниједан од њих није био излечен, осим Сиријца Намана.“+ 28 Кад су то чули, сви у синагоги су се разбеснели,+ 29 па су устали, истерали га из града и одвели на врх брда на ком је саграђен њихов град, с намером да га баце с литице. 30 Али он је прошао између њих и отишао својим путем.+

31 Затим је дошао у Капернаум, град у Галилеји. Тамо је сваког сабата поучавао људе,+ 32 а они су били задивљени његовим начином поучавања*,+ јер је говорио као неко ко има ауторитет од Бога. 33 У синагоги је био један човек опседнут демоном, нечистим духом. Он је повикао на сав глас:+ 34 „Шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине?+ Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам тачно ко си: Божји Свети.“+ 35 Исус га је прекорио: „Ућути и изађи из њега!“ Тада је демон пред њима оборио човека и изашао из њега, али му није наудио. 36 И сви су се зачудили и говорили су један другом: „Какве су то речи! Он с влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!“ 37 Вест о њему ширила се по свој околини.

38 Отишао је из синагоге и ушао у Симонову кућу. Симонову ташту је мучила велика грозница, па су га замолили да јој помогне.+ 39 Он се нагнуо над њом и излечио је*. Грозница је престала, а жена је одмах устала и почела да их послужује.

40 Кад је сунце залазило, свако ко је имао неког болесног од било које болести довео га је код Исуса. Он је полагао руке на свакога од њих и лечио их.+ 41 А и демони су излазили из многих, вичући: „Ти си Божји Син!“+ Али он их је прекоравао и није им допуштао да говоре о њему,+ јер су знали да је он Христ.+

42 Кад је свануло, отишао је на једно пусто место.+ Али људи су почели да га траже и кад су га нашли, хтели су да га задрже да не оде од њих. 43 Али он им је рекао: „И у другим градовима морам објавити добру вест о Божјем Краљевству, јер сам ради тога послат.“+ 44 Тако је наставио да проповеда по јудејским синагогама.

5 Једном приликом Исус је стајао поред Генезаретског језера*,+ а народ се гурао око њега да би чуо Божју реч. 2 Он је видео два чамца на обали језера и рибаре који су поред њих испирали мреже.+ 3 Ушао је у један од тих чамаца, који је био Симонов, и замолио га да се мало отисну од обале. Тада је сео и из чамца почео да поучава народ. 4 Кад је престао да их поучава, рекао је Симону: „Отплови тамо где је дубоко, па баците мреже и ловите.“ 5 А Симон је рекао: „Учитељу, целу ноћ смо се мучили и ништа нисмо уловили,+ али кад ти тако кажеш, бацићу мреже.“ 6 Кад су то учинили, ухватили су толико много рибе да су мреже почеле да им се цепају.+ 7 Зато су махнули својим друговима у другом чамцу да дођу и да им помогну. Они су дошли и напунили оба чамца, тако да умало нису потонули. 8 Кад је Симон Петар то видео, пао је Исусу пред ноге и рекао: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек.“ 9 Јер кад су видели колико су рибе уловили, зачудили су се и он и сви који су били с њим, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован,+ који су радили заједно са Симоном. Али Исус је рекао Симону: „Не бој се! Од сада ћеш ловити људе.“+ 11 Тако су извукли чамце на копно, оставили све и пошли за њим.+

12 Кад је Исус био у једном граду, угледао га је човек који је био пун губе. Тај човек је клекнуо, поклонио му се лицем до земље и замолио га: „Господе, знам да можеш да ме очистиш ако то хоћеш.“+ 13 Исус је пружио руку, дотакао га и рекао: „Хоћу. Очисти се.“ Истог часа губа је нестала с њега.+ 14 Заповедио је човеку: „Никоме ништа не говори, него иди, покажи се свештенику и принеси жртву за своје очишћење, као што је Мојсије прописао+ – то ће свештеницима бити доказ да си излечен.“+ 15 Глас о њему ширио се све више и људи су се у великом броју окупљали да га слушају и да буду излечени од својих болести.+ 16 А Исус је често одлазио на пуста места да би се молио.

17 Једног дана је поучавао у некој кући. Тамо су седели фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Јехова* му је давао моћ да лечи болесне.+ 18 Неки људи су донели на носилима човека који је био парализован и тражили су начин да га унесу и ставе пред Исуса.+ 19 Пошто га због народа нису могли унети, попели су се на кров, направили отвор међу цреповима и спустили га на носилима међу оне који су били пред Исусом. 20 Кад је видео њихову веру, рекао је парализованом човеку: „Опроштени су ти греси.“+ 21 Тада су познаваоци Закона и фарисеји почели да размишљају: „Ко је овај да тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим самог Бога?“+ 22 Исус је прозрео о чему размишљају, па им је рекао: „Зашто тако размишљате у свом срцу? 23 Шта је лакше рећи: ’Греси су ти опроштени‘ или ’Устани и ходај‘? 24 Али знајте да Син човечји има власт да опрашта грехе на земљи.“ Тада је рекао парализованом човеку: „Теби говорим, устани, узми носила и иди кући.“+ 25 И човек је устао пред њима, узео носила на којима је лежао и отишао кући, славећи Бога. 26 Сви до једног били су задивљени, славили су Бога и пуни страхопоштовања говорили: „Данас смо видели нешто чудесно!“

27 После тога је изашао и угледао порезника који се звао Левије како седи на месту где се сакупља порез, па му је рекао: „Пођи за мном.“*+ 28 И он је устао, оставио све и пошао за њим. 29 Левије је за њега приредио велику гозбу у својој кући. За столом је било и много порезника и других људи.+ 30 Тада су фарисеји и познаваоци Закона* почели да приговарају његовим ученицима: „Зашто једете и пијете с порезницима и грешницима?“+ 31 Исус им је одговорио: „Не треба лекар здравима, него болеснима.+ 32 Нисам дошао да на покајање позовем праведнике, него грешнике.“+

33 А они су му рекли: „Јованови ученици често посте и усрдно се моле, то раде и фарисејски ученици, а твоји једу и пију.“+ 34 Исус им је рекао: „Зар можете младожењине пријатеље натерати да посте док је младожења с њима? 35 Али доћи ће дани кад ће младожења+ бити узет од њих и тада ће постити.“+

36 Затим им је испричао једно поређење: „Нико не сече закрпу од нове одеће да би је пришио на стару одећу. Иначе би се нова закрпа отцепила, а осим тога, закрпа од нове одеће не одговара старој.+ 37 И нико не сипа ново вино у старе мехове. Иначе ће ново вино поцепати мехове и пролиће се, а мехови ће пропасти. 38 Него се ново вино мора сипати у нове мехове. 39 Али нико ко је пио старо вино не жели ново јер каже: ’Старо је добро.‘ “

6 Једног сабата је пролазио кроз житна поља, а његови ученици су кидали класје,+ трљали га рукама и јели.+ 2 На то су неки од фарисеја рекли: „Зашто радите оно што се не сме радити на сабат?“+ 3 Исус им је одговорио: „Зар никад нисте читали шта је Давид учинио кад су он и његови људи огладнели?+ 4 Ушао је у Божји дом и добио хлебове који су били стављени пред Бога, па су их он и његови људи јели иако те хлебове није смео да једе нико осим свештеника.“+ 5 Потом им је рекао: „Син човечји је Господар сабата.“+

6 Једног другог сабата+ ушао је у синагогу и почео да поучава. Тамо је био неки човек коме је десна рука била одузета*.+ 7 Познаваоци Закона и фарисеји су посматрали Исуса да виде хоће ли излечити тог човека на сабат, да би нашли нешто за шта би га оптужили. 8 Он је знао о чему размишљају,+ па је рекао човеку са одузетом руком: „Устани и стани на средину.“ И он је устао и стао тамо. 9 Тада им је Исус рекао: „Питам вас: Шта се на сабат сме чинити? Добро или зло? Спасти или одузети живот*?“+ 10 Погледао их је све унаоколо и рекао човеку: „Испружи руку.“ Човек је то учинио и рука му је постала здрава. 11 А они су се разбеснели и почели да се договарају шта да ураде Исусу.

12 Тих дана отишао је на гору да се моли+ и целу ноћ је провео у молитви Богу.+ 13 Кад је свануло, позвао је своје ученике и између њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима:+ 14 Симона коме је дао име Петар, његовог брата Андрију, затим Јакова, Јована, Филипа,+ Вартоломеја, 15 Матеја, Тому,+ Алфејевог сина Јакова, Симона званог Ревни, 16 Јаковљевог сина Јуду и Јуду Искариотског, који га је после издао.

17 Он је с њима сишао с горе и стао је на једној заравни. Тамо је било велико мноштво његових ученика, као и мноштво људи из целе Јудеје и Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, који су дошли да га чују и да буду излечени од својих болести. 18 Били су излечени чак и они које су мучили нечисти духови. 19 Сви су желели да га дотакну, јер је из њега излазила сила+ и све их лечила.

20 Он је погледао своје ученике и рекао:

„Срећни сте ви сиромашни, јер вама припада Божје Краљевство.+

21 „Срећни сте ви који сада гладујете, јер ћете се наситити.+

„Срећни сте ви који сада плачете, јер ћете се смејати.+

22 „Срећни сте кад вас људи мрзе+ и кад вас одбацују+ и вређају и кад вас* прогласе злима због Сина човечјег. 23 Радујте се у тај дан и кличите, јер је ваша награда на небу велика. То исто су и њихови преци чинили пророцима.+

24 „Али тешко вама који сте богати,+ јер је то сва утеха коју ћете добити.+

25 „Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати.

„Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.+

26 „Тешко вама кад вас сви људи хвале,+ јер су то исто њихови преци чинили лажним пророцима.

27 „Али вама који ме слушате кажем: Волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,+ 28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас вређају.+ 29 Ономе ко те удари по једном образу, окрени и други, и ономе ко хоће да ти узме огртач дај и хаљину.+ 30 Дај свакоме оно што тражи од тебе,+ и од онога ко ти је нешто узео немој тражити да ти то врати.

31 „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима.+

32 „Ако волите само оне који вас воле, какву заслугу имате за то? Јер и грешници воле оне који њих воле.+ 33 И ако чините добро само онима који вама чине добро, какву заслугу имате за то? То исто чине и грешници. 34 Ако позајмљујете* само онима од којих очекујете да ће вам вратити, какву заслугу имате за то?+ И грешници позајмљују грешницима да би им се исто толико вратило. 35 Него волите своје непријатеље, чините добро и позајмљујте не надајући се ничему,+ па ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњег, јер је он добар и према незахвалнима и злима.+ 36 Будите милосрдни, као што је ваш Отац милосрдан.+

37 „Немојте судити* па вам се неће судити.+ Немојте осуђивати па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено.+ 38 Дајте и даће вам се.+ Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити.“

39 Тада им је испричао нека поређења: „Може ли слеп водити слепог? Зар неће обојица упасти у јаму?+ 40 Ученик није изнад свог учитеља, него ће свако ко је темељно поучен бити попут свог учитеља. 41 Зашто гледаш трун у оку свог брата, а не примећујеш греду у свом оку?+ 42 Како можеш рећи свом брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, а не видиш греду у свом оку? Лицемеру! Извади прво греду из свог ока, па ћеш онда јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата.

43 „Нема доброг дрвета које доноси лош плод, а нема ни лошег дрвета које доноси добар плод.+ 44 Јер свако дрво се познаје по свом плоду.+ Не беру се смокве с трња, нити се грожђе бере с трновитог грма. 45 Добар човек из ризнице свог срца износи оно што је добро, а зао човек из ризнице свог срца износи оно што је зло, јер његова уста говоре оно чега му је срце пуно.+

46 „Зашто ме зовете: ’Господе, Господе‘, а не радите оно што говорим?+ 47 Рећи ћу вам с ким се може упоредити свако ко долази к мени и слуша моје речи и извршава их:+ 48 Он је као човек који је градио кућу и копао дубоко да би поставио темељ на стени. Кад је наишла поплава, воде су удариле на ту кућу, али нису могле да је уздрмају, јер је била добро саграђена.+ 49 А онај ко слуша моје речи, али их не извршава,+ сличан је човеку који је саградио кућу на земљи, без темеља. Кад су воде удариле на ту кућу, она се одмах срушила и сасвим се распала.“

7 Кад је рекао све то народу, отишао је у Капернаум. 2 Један стотник* је имао роба који му је био драг, али тај роб се тешко разболео и само што није умро.+ 3 Кад је стотник чуо за Исуса, послао је код њега неке јудејске старешине да га замоле да дође и да му излечи роба. 4 Они су дошли код Исуса и усрдно га молили: „Заслужује да му то учиниш, 5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“ 6 Тада је Исус пошао с њима. Кад је био недалеко од куће, стотник је послао пријатеље да му кажу: „Господине, не труди се да дођеш у моју кућу, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.+ 7 Зато нисам сматрао да сам достојан да дођем до тебе. Него само реци реч и мој слуга ће оздравити. 8 Јер и ја имам своје надређене, а имам и војнике који су ми подређени, па кад једном кажем: ’Иди!‘, он оде, а кад другом кажем: ’Дођи!‘, он дође, а кад свом робу кажем: ’Уради то!‘, он то и уради.“ 9 Кад је Исус то чуо, задивио се, па се окренуо и рекао народу који је ишао за њим: „Кажем вам да ни у Израелу нисам нашао тако велику веру.“+ 10 Кад су се они које је стотник послао вратили у кућу, видели су да је роб оздравио.+

11 Недуго затим, упутио се у град који се зове Наин, а с њим су ишли његови ученици и мноштво људи. 12 Кад се приближио градским вратима, наишла је погребна поворка. Носили су сина јединца+ једне удовице. С њом је било и много људи из града. 13 Кад ју је Господ угледао, сажалио се на њу+ и рекао јој: „Немој да плачеш.“+ 14 Затим је пришао и дотакао носила. Они који су их носили стали су, а он је рекао: „Младићу, теби говорим, устани!“+ 15 И младић је сео и почео да говори, а Исус га је предао његовој мајци.+ 16 Сви су се испунили страхопоштовањем и славили су Бога, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама“+ и „Бог се смиловао свом народу“.+ 17 Вест о томе што је учинио проширила се по целој Јудеји и околини.

18 Јованови ученици су јавили Јовану све што се десило.+ 19 Зато је Јован позвао двојицу својих ученика и послао их Господу да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође+ или да чекамо другог?“ 20 Кад су ти људи дошли код њега, рекли су: „Јован Крститељ нас је послао да те питамо: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другог?‘ “ 21 А он је управо тада излечио многе,+ чак и од тешких болести, многим слепим људима подарио је вид и многе је ослободио од злих духова. 22 Зато је одговорио тој двојици: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи виде,+ хроми ходају, губави се чисте, глуви чују,+ мртви устају и сиромашнима се објављује добра вест.+ 23 Срећан је онај ко се због мене не поколеба у вери*.“+

24 Кад су Јованови ученици отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Шта сте хтели да видите кад сте ишли у пустињу? Трску коју љуља ветар?+ 25 Шта сте хтели да видите? Човека обученог у раскошну одећу?+ Они који носе такву одећу и живе у раскоши налазе се у краљевским дворовима. 26 Шта сте онда хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је много више од пророка.+ 27 О њему је писано: ’Ево, шаљем свог гласника пред тобом* и он ће ти припремити пут!‘+ 28 Кажем вам, нико међу људима* није већи од Јована, али је и најмањи у Божјем Краљевству већи од њега.“+ 29 (Кад су то чули порезници и остали људи, који су се крстили Јовановим крштењем, признали су да је Бог праведан.+ 30 А фарисеји и познаваоци Закона нису се подложили Божјој вољи*,+ јер нису хтели да их Јован крсти.)

31 Исус је још рекао: „С ким, дакле, да упоредим људе из овог нараштаја? Коме су слични?+ 32 Слични су деци која седе на тргу и довикују се: ’Свирали смо вам фрулу, али нисте играли. Нарицали смо, али нисте плакали.‘ 33 Јер дошао је Јован Крститељ, који није јео хлеб нити пио вино,+ а ви говорите: ’Демон је у њему.‘ 34 Дошао је Син човечји, који једе и пије, а ви говорите: ’Види изелицу и пијаницу, пријатеља порезника и грешника!‘+ 35 Ипак, мудрост оправдавају сва њена дела*.“+

36 Један фарисеј је молио Исуса да дође код њега на оброк. Тако је он ушао у фарисејеву кућу и заузео место за столом. 37 А једна жена која је у граду била позната као грешница сазнала је да је он на оброку у фарисејевој кући, па је донела алабастарску бочицу мирисног уља.+ 38 Клекнула је код његових стопала и сва уплакана почела да их кваси сузама и брише својом косом. Љубила му је стопала и излила на њих мирисно уље. 39 Кад је то видео фарисеј који га је позвао, помислио је: „Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче, знао би да је грешница.“+ 40 Исус му је рекао: „Симоне, имам нешто да ти кажем.“ А он му је одговорио: „Кажи, Учитељу!“

41 „Два човека су била дужна неком зајмодавцу. Један му је дуговао 500 денара*, а други 50. 42 Пошто нису могли да врате дуг, он је великодушно опростио обојици. Шта мислиш, који од њих двојице ће га више волети?“ 43 Симон му је одговорио: „Вероватно онај коме је опростио више.“ Исус му је рекао: „Добро си просудио.“ 44 И окренувши се према жени, рекао је Симону: „Видиш ли ову жену? Кад сам ушао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге. А ова жена ми је квасила стопала сузама и брисала их својом косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем, а ова жена, откако сам ушао, није престала да ми љуби стопала. 46 Ниси ми излио уље на главу, а ова жена ми је излила мирисно уље на стопала. 47 Зато ти кажем: опроштени су јој греси, иако их је много*,+ јер је много љубави показала. А коме је мало опроштено, мало љубави показује.“ 48 Затим је рекао жени: „Опроштени су ти греси.“+ 49 Тада су они који су били с њим за столом почели да се питају: „Ко је овај човек да и грехе опрашта?“+ 50 А он је рекао жени: „Твоја вера те је спасла.+ Иди с миром.“

8 Недуго после тога Исус је почео да обилази градове и села, проповедајући и објављујући добру вест о Божјем Краљевству.+ С њим су била дванаесторица 2 и неке жене које је ослободио од злих духова и које је излечио: Марија звана Магдалена, из које је изашло седам демона, 3 Јована,+ жена Иродовог надзорника Хузе, Сусана и многе друге жене. Оне су користиле своју имовину да би им помагале.+

4 Код њега су дошли људи из многих градова и окупило се мноштво народа. Тада је испричао једно поређење:+ 5 „Сејач је изашао да сеје семе. Док је сејао, нешто семена је пало поред пута па је било згажено и птице су га позобале.+ 6 Нешто је пало на каменито тло, али кад је изникло, изданци су се осушили јер нису имали влаге.+ 7 Нешто је пало међу трње, а трње је нарасло заједно са изданцима и угушило их.+ 8 А нешто је пало на добру земљу и кад је изникло, донело је стоструки плод.“+ На крају је јаким гласом рекао: „Ко има уши да слуша, нека слуша!“+

9 Његови ученици су га питали шта значи то поређење.+ 10 Он им је одговорио: „Вама је дато да разумете свете тајне Божјег Краљевства, а осталима се говори у поређењима,+ тако да гледају, а не виде, и слушају, а не разумеју.+ 11 А ово је значење поређења: семе је Божја реч.+ 12 Кад неки људи чују реч, то је као кад семе падне поред пута. Они чују реч, али затим долази Ђаво и узима реч из њиховог срца да не би веровали и били спасени.+ 13 Код других, то је као кад семе падне на каменито тло. Кад чују реч, радосно је прихвате, али она не ухвати корен у њиховом срцу. Неко време верују, али кад наиђе кушња, они отпадну од вере.+ 14 Код неких је то као кад семе падне међу трње. Они чују реч, али им је живот пун брига и заокупљени су богатством+ и задовољствима,+ који угуше реч. Зато ти људи не донесу зрео плод.+ 15 А код неких је то као кад семе падне на добру земљу. То су они који имају чисто и добро срце.+ Кад чују реч, они је пригрле и истрајно доносе плод.+

16 „Нико не пали светиљку да је покрије посудом нити да је стави под кревет, него је ставља на свећњак, да би они који улазе видели светлост.+ 17 Јер нема ничег тајног што се неће открити и ничег скривеног што се неће сазнати и изаћи на видело.+ 18 Зато пазите како слушате, јер ономе ко има даће се још,+ а ономе ко нема узеће се и оно што мисли да има.“+

19 Његова мајка и браћа+ су дошли да га виде, али због народа нису могли да му приђу.+ 20 Тада су му јавили: „Твоја мајка и твоја браћа стоје напољу и желе да те виде.“ 21 А он им је рекао: „Моја мајка и моја браћа су ови који слушају Божју реч и поступају по њој.“+

22 Једног дана је ушао са својим ученицима у чамац и рекао им: „Пређимо на другу страну језера.“ И тако су отпловили.+ 23 Док су пловили, он је заспао. Тада се на језеро спустио јак олујни ветар и чамац је почео да се пуни водом, тако да су били у опасности.+ 24 Ученици су дошли до њега и пробудили га, говорећи: „Учитељу, Учитељу, изгинућемо!“ Он је устао и запретио ветру и побеснелој води. Тада се све умирило и настала је тишина.+ 25 Затим им је рекао: „Где вам је вера?“ А они су се уплашили и зачуђено су питали један другог: „Ко је овај човек? Он заповеда чак и ветру и води и они га слушају.“+

26 Допловили су до герасинског краја,+ који се налази насупрот Галилеји. 27 Кад је Исус изашао на копно, у сусрет му је дошао неки човек из града који је био опседнут демонима. Већ дуже време није носио одећу и није живео у кући него на гробљу.+ 28 Кад је угледао Исуса, повикао је, пао на колена пред њим и из свег гласа рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Свевишњег Бога? Молим те, немој ме мучити!“+ 29 (Јер Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека. Демон га је много пута обузимао*+ и премда су човека везивали ланцима и чували га у оковима, он би покидао окове и демон би га терао у пусти крај.) 30 Исус га је упитао: „Како ти је име?“ А он је одговорио: „Легија“*, јер је у њега ушло много демона. 31 Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.+ 32 А тамо на гори пасло је велико крдо свиња.+ И преклињали су га да им допусти да уђу у њих. Он им је то допустио.+ 33 Тада су демони изашли из тог човека и ушли у свиње, и крдо је јурнуло преко литице у језеро и утопило се. 34 Кад су свињари видели шта се догодило, побегли су и разгласили то по граду и околини.

35 Тада су људи пошли да виде шта се догодило. Дошли су код Исуса и видели како човек из ког су изашли демони седи код Исусових ногу, обучен и здравог ума, па су се уплашили. 36 А очевици су им испричали како је опседнути човек оздравио. 37 Зато је мноштво људи из герасинског краја замолило Исуса да оде одатле, јер их је обузео велики страх. Тада је ушао у чамац да би отпловио. 38 А човек из ког су изашли демони молио га је да му допусти да пође с њим, али он му то није допустио, већ му је рекао:+ 39 „Врати се кући и испричај свима шта је Бог учинио за тебе.“ Тако је он отишао, причајући по целом граду шта је Исус учинио за њега.

40 Кад се Исус вратио у Галилеју, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали.+ 41 Тада је дошао човек који се звао Јаир и који је био старешина синагоге. Пао је пред Исусове ноге и усрдно га молио да дође у његову кућу,+ 42 јер му је ћерка јединица, која је имала око 12 година, била на самрти.

Док је Исус ишао тамо, мноштво људи се гурало око њега. 43 Ту је била и једна жена која је 12 година патила од крварења+ и нико није могао да је излечи.+ 44 Она му је пришла с леђа и дотакла руб његове одеће,+ и њено крварење је одмах престало. 45 А Исус је упитао: „Ко ме је дотакао?“ Пошто су сви то порицали, Петар је рекао: „Учитељу, народ се гура око тебе и притиска те.“+ 46 Али Исус је рекао: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила+ изашла из мене.“ 47 Видевши да није могла проћи непримећена, жена је дрхтећи дошла, пала на колена пред њим, па је пред целим народом испричала зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48 А он јој је рекао: „Кћери, твоја вера те је излечила. Иди с миром.“+

49 Док је још говорио, дошао је неко из куће старешине синагоге и рекао: „Ћерка ти је умрла, немој више да мучиш Учитеља.“+ 50 Кад је Исус то чуо, рекао је Јаиру: „Не бој се, само веруј и биће спасена!“+ 51 Кад је стигао у кућу, никоме није дозволио да уђе с њим осим Петру, Јовану и Јакову и родитељима девојчице. 52 Сви су плакали и нарицали за њом. Тада је Исус рекао: „Не плачите,+ јер није умрла, него спава.“+ 53 А они су му се подсмевали јер су знали да је умрла. 54 Он ју је узео за руку и јаким гласом рекао: „Дете, устани!“+ 55 И девојчица се вратила у живот*+ и одмах је устала,+ а он је заповедио да јој дају да једе. 56 Њени родитељи су били ван себе од среће, али он им је рекао да никоме не причају шта се догодило.+

9 Затим је позвао дванаесторицу и дао им моћ и власт над свим демонима+ и моћ да лече.+ 2 Послао их је да проповедају Божје Краљевство и да лече болесне, 3 па им је рекао: „Немојте ништа носити на пут, ни штап ни торбу ни хлеб ни новац*. Немојте носити ни додатну одећу.+ 4 Кад уђете у неку кућу, останите у њој док не пођете даље.+ 5 Ако вас у неком граду не приме, кад будете одлазили оданде, отресите прашину са својих ногу за сведочанство против њих.“+ 6 И ученици су пошли. Ишли су од села до села објављујући добру вест и лечећи посвуда.+

7 Кад је краљ* Ирод* чуо шта се све догађа, био је веома збуњен јер су неки говорили да је Јован ускрснуо из мртвих,+ 8 други да се појавио Илија, а трећи да је ускрснуо неки од древних пророка.+ 9 Ирод је рекао: „Јовану сам одрубио главу.+ Ко је онда овај човек о коме све ово чујем?“ Зато је тражио прилику да га види.+

10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу шта су све чинили.+ Тада их је повео у град који се зове Витсаида, да буду сами.+ 11 Али људи су то сазнали, па су кренули за њим. Он их је љубазно дочекао, говорио им о Божјем Краљевству и излечио болесне.+ 12 Кад се дан почео ближити крају, пришла су му дванаесторица и рекла: „Реци народу да се разиђе, па нека иду у околна села и на имања и нађу смештај и нешто за јело, јер смо овде на пустом месту.“+ 13 Он им је рекао: „Ви им дајте да једу.“+ А они су му одговорили: „Имамо само пет хлебова и две рибе. Да ли да одемо и купимо храну за све ове људе?“ 14 Било је, наиме, око 5 000 мушкараца. А он је рекао својим ученицима: „Кажите људима да поседају у групама по педесетак.“ 15 Они су то учинили и сви су поседали. 16 Он је узео пет хлебова и две рибе, погледао у небо и помолио се*. Затим је изломио хлебове, па их је заједно с рибама дао ученицима да их разделе народу. 17 И сви су јели и наситили се. Затим су сакупили оно што је преостало – 12 корпи.+

18 Кад се једном насамо молио, ученици су се окупили око њега и он их је упитао: „Шта кажу људи, ко сам ја?“+ 19 Они су одговорили: „Неки кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је ускрснуо неки од древних пророка.“+ 20 Тада их је упитао: „А ви, шта ви кажете, ко сам ја?“ Петар је одговорио: „Божји Помазаник*.“+ 21 Тада им је строго заповедио да то никоме не говоре.+ 22 И рекао је: „Син човечји мора много да претрпи. Старешине, свештенички поглавари и познаваоци Закона ће га одбацити и убити,+ али он ће трећег дана ускрснути.“+

23 Затим је рекао свима: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе,+ нека узме свој мученички стуб* и носи га сваки дан и нека иде за мном.+ 24 Јер ко хоће да спасе свој живот*, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, тај ће га спасти.+ 25 Заиста, шта вреди човеку да добије цео свет, а науди себи или изгуби живот?+ 26 Јер ко се постиди мене и мојих речи, и Син човечји ће се постидети њега кад дође у својој слави и у слави свог Оца и светих анђела.+ 27 Верујте ми, неки од оних који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божје Краљевство.“+

28 Отприлике осам дана након што је то рекао, повео је са собом Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли.+ 29 Док се молио, променио му се изглед лица, а одећа му је постала блиставо бела. 30 Одједном су се појавила два човека која су разговарала с њим, а то су били Мојсије и Илија. 31 Они су се појавили у слави и говорили су о његовом одласку, који је требало да се догоди у Јерусалиму.+ 32 А Петра и друга два ученика савладао је сан. Кад су се пробудили, видели су Исуса у његовој слави+ и два човека како стоје с њим. 33 И док су они одлазили од њега, Петар је, не знајући шта говори, рекао Исусу: „Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три шатора: један за тебе, један за Мојсија и један за Илију.“ 34 Док је то говорио, појавио се облак који их је заклонио. Кад их је облак покрио, уплашили су се. 35 А из облака се чуо глас:+ „Ово је мој Син, ког сам изабрао.+ Њега слушајте.“+ 36 Док је глас говорио, ученици су видели да је Исус остао сам. Али ништа нису рекли и тих дана никоме нису причали о томе шта су видели.+

37 Кад су сутрадан сишли с горе, Исусу је дошло у сусрет мноштво народа.+ 38 Један човек из народа је повикао: „Учитељу, молим те, помози* мом сину, јер ми је јединац!+ 39 Дух га запоседне и он одједном почне да виче и да се грчи, а на уста му излази пена. И не пушта га док га сасвим не измучи. 40 Молио сам твоје ученике да га истерају, али нису могли.“ 41 А Исус је рекао: „Неверни и покварени нараштају!+ Докле треба да будем с вама и да вас подносим? Доведи овамо свог сина.“+ 42 Али док је дечак прилазио, демон га је оборио на земљу и бацио у снажан грч. Исус је прекорио нечистог духа и излечио дечака и предао га његовом оцу. 43 И сви су били задивљени кад су видели Божју величанствену моћ.

Док су се они дивили свему што је учинио, рекао је својим ученицима: 44 „Пажљиво слушајте и запамтите шта ћу вам рећи: Син човечји ће бити издат и предат у руке својим непријатељима.“+ 45 Али они нису схватили оно што им је рекао. Значење тих речи било им је сакривено и нису могли да их разумеју, а бојали су се да га питају шта то значи.

46 Затим су почели да расправљају о томе ко је од њих највећи.+ 47 Исус је знао о чему размишљају у свом срцу, па је позвао једно дете, поставио га поред себе 48 и рекао им: „Ко прихвата ово дете у моје име, прихвата и мене. А ко прихвата мене, прихвата и онога који ме је послао.+ Јер ко се међу свима вама понаша као мањи, тај је велики.“+

49 Тада је Јован рекао: „Учитељу, видели смо како један човек истерује демоне у твоје име, па смо покушали да га спречимо, јер не иде с нама.“+ 50 А Исус му је рекао: „Немојте га спречавати, јер ко није против вас, за вас је.“

51 Како се приближавало време да буде узнесен на небо,+ Исус је одлучио да пође у Јерусалим. 52 Послао је неке од својих ученика пред собом. Они су отишли и ушли у једно самарићанско село да му тамо све припреме. 53 Али тамо нису хтели да га приме+ јер је ишао у Јерусалим. 54 Кад су то видели његови ученици Јаков и Јован,+ рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да ватра сиђе с неба и да их уништи?“+ 55 А он се окренуо према њима и прекорио их. 56 И тако су отишли у друго село.

57 Док су ишли путем, један човек му је рекао: „Ићи ћу за тобом куд год пођеш.“ 58 А Исус му је рекао: „Лисице имају јазбине и птице имају гнезда, а Син човечји нема где да спусти главу.“+ 59 Неком другом је рекао: „Пођи за мном.“* А човек му је одговорио: „Господе, дозволи ми да прво одем и сахраним свог оца.“+ 60 Исус му је рекао: „Пусти нека мртви+ сахрањују своје мртве, а ти иди и објављуј Божје Краљевство.“+ 61 А један други му је рекао: „Ићи ћу за тобом, Господе, али прво ми дозволи да се поздравим са својим укућанима.“ 62 Исус му је рекао: „Нико ко стави руку на плуг па се осврће на оно што је иза+ није прикладан за Божје Краљевство.“+

10 После тога Господ је одредио још 70 ученика и послао их по двојицу+ у сваки град и место у које је и сам намеравао да дође. 2 И рекао им је: „Жетва је велика, а радника је мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву.+ 3 Идите! Ево, шаљем вас као јагањце међу вукове.+ 4 Не носите са собом врећу за новац, ни торбу, ни сандале+ и путем никога не поздрављајте*. 5 У коју год кућу уђете, прво реците: ’Мир овој кући!‘+ 6 И ако тамо буде мирољубив човек, мир који сте му пожелели остаће на њему. А ако не буде, вратиће се вама. 7 Зато останите у тој кући+ и једите и пијте оно што вам се понуди,+ јер је радник достојан своје плате.+ Не прелазите из куће у кућу.

8 „Кад дођете у неки град и тамо вас приме, једите оно што се изнесе пред вас. 9 Лечите болесне у том граду и говорите: ’Приближило вам се Божје Краљевство.‘+ 10 Али кад дођете у неки град па вас не приме, изађите на његове улице и реците: 11 ’Отресамо са својих ногу и прашину вашег града за сведочанство против вас.+ Али знајте ово: Приближило се Божје Краљевство.‘ 12 Кажем вам да ће у Судњи дан бити лакше Содому него том граду.+

13 „Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда* која су се догодила у вама, већ би се одавно покајали седећи у кострети и пепелу.+ 14 Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на суду* него вама. 15 А ти, Капернауме, зар ћеш се до неба узвисити? У гроб* ћеш пасти!

16 „Ко слуша вас, слуша и мене.+ Ко одбацује вас, одбацује и мене. А ко одбацује мене, одбацује и онога који ме је послао.“+

17 Затим су се седамдесеторица вратила радосна, говорећи: „Господе, чак нам се и демони покоравају кад се служимо твојим именом.“+ 18 А он им је рекао: „Видим да је Сатана већ пао+ с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и да надвладате сву непријатељску силу,+ и ништа вам неће наудити. 20 Али не радујте се томе што вам се духови покоравају, него се радујте што је ваше име записано на небесима.“+ 21 У тај час свети дух је испунио Исуса радошћу и он је рекао: „Славим те, Оче, Господару неба и земље, јер си ово сакрио од мудрих и умних,+ а открио си онима који су као мала деца. Да, Оче, јер је то била твоја воља.+ 22 Све ми је предао мој Отац. Нико не зна ко је Син, осим Оца, и нико не зна ко је Отац, осим Сина+ и онога коме Син хоће да открије истину о Оцу.“+

23 Потом се окренуо према ученицима и рекао им: „Срећне су очи које гледају оно што ви гледате.+ 24 Јер кажем вам, многи пророци и краљеви желели су да виде оно што ви видите, али нису видели,+ и да чују оно што ви чујете, али нису чули.“

25 Један човек, који је био добро упућен у Закон, хтео је да га искуша па га је упитао: „Учитељу, шта треба да радим да бих добио* вечни живот?“+ 26 Он му је рекао: „Шта пише у Закону? Шта си тамо прочитао?“ 27 Човек му је одговорио: „’Воли Јехову*, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом*, свом својом снагом и свим својим умом‘+ и ’свог ближњег као самог себе‘.“+ 28 Исус му је на то рекао: „Тачно си одговорио. Чини то и добићеш живот.“+

29 А човек је желео да се покаже праведним,+ па је питао: „А ко је мој ближњи?“ 30 Исус је на то рекао: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који су му скинули одећу, претукли га и отишли оставивши га полумртвог. 31 Десило се да је тим путем силазио један свештеник, али кад га је видео, прешао је на другу страну. 32 Туда је пролазио и један Левит, али и он је прешао на другу страну кад га је угледао. 33 Али кад је један Самарићанин+ пролазећи тим путем дошао до њега и видео га, сажалио се на њега. 34 Пришао му је и превио му ране, заливши их уљем и вином. Затим га је ставио на свог магарца, одвео у гостионицу и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је дао гостионичару два денара* и рекао му: ’Побрини се за њега, и ако потрошиш више од овога, платићу ти кад се вратим.‘ 36 Шта мислиш, који се од ове тројице показао као ближњи+ човеку који је пао у руке разбојницима?“ 37 Он је одговорио: „Онај који се сажалио на њега*.“+ Тада му је Исус рекао: „Иди па и ти чини тако.“+

38 Док су тако путовали, Исус је ушао у једно село. Тамо га је једна жена која се звала Марта+ позвала у свој дом. 39 Та жена је имала сестру која се звала Марија. Она је села код Господових ногу и слушала оно што је говорио. 40 Марта је била заокупљена послуживањем. Зато је пришла и рекла: „Господе, зар не видиш да ме је сестра оставила саму да послужујем? Реци јој да ми помогне.“ 41 Господ јој је на то рекао: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш због много чега. 42 А довољно је мало тога или само једно. Марија је изабрала оно што је најбоље*+ и то јој се неће одузети.“

11 Једног дана, након што се Исус помолио, један од његових ученика му је рекао: „Господе, научи нас да се молимо, као што је и Јован научио своје ученике.“

2 Тада им је рекао: „Кад се молите, реците: ’Оче, нека се свети* твоје име.+ Нека дође твоје Краљевство.+ 3 Дај нам сваког дана хлеб који нам је потребан.+ 4 Опрости нам наше грехе,+ јер и ми опраштамо сваком свом дужнику.+ И не дај да подлегнемо искушењу*.‘ “+

5 Још им је рекао: „Замислите да у поноћ одете код пријатеља и да му кажете: ’Позајми ми три хлеба, 6 јер ми је управо дошао пријатељ с пута, а немам чиме да га послужим.‘ 7 А он вам из куће одговори: ’Немој да ме узнемираваш! Врата су већ закључана, а моја деца и ја већ смо у кревету. Не могу да устанем да ти ишта дам.‘ 8 Кажем вам, ако и не би устао да вам да нешто зато што сте пријатељи, устаће због ваше упорности+ и даће вам оно што вам треба. 9 Зато вам кажем: Молите+ и даће вам се. Тражите и наћи ћете. Куцајте и отвориће вам се.+ 10 Јер свако ко моли, добија.+ Свако ко тражи, налази. Свакоме ко куца, отвориће се. 11 Који би отац међу вама свом сину дао змију ако га он замоли за рибу?+ 12 Или ако га замоли за јаје, зар би му дао шкорпију? 13 Дакле, ако ви, иако сте грешни, дајете својој деци добре дарове, колико ће више Отац који је на небу дати светог духа онима који га моле за то!“+

14 Касније је из једног човека истерао демона који му је одузео моћ говора.+ Кад је демон изашао, неми човек је проговорио, а народ је био задивљен.+ 15 Али неки од њих су рекли: „Он истерује демоне уз помоћ Велзевула*, владара демона̂.“+ 16 Други су хтели да га искушају, па су тражили од њега знак+ с неба. 17 Али он је знао шта мисле,+ па им је рекао: „Свако краљевство у ком завлада неслога пропашће и кућа у којој завлада неслога срушиће се. 18 Дакле, ако се и Сатана окренуо против самог себе, како ће његово краљевство опстати? Јер кажете да ја истерујем демоне уз помоћ Велзевула. 19 Ако ја истерујем демоне уз помоћ Велзевула, уз чију их помоћ истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. 20 Али ако ја истерујем демоне помоћу Божје силе*,+ онда је Божје Краљевство дошло међу вас.+ 21 Кад јак, добро наоружан човек чува свој дом, његова имовина је безбедна. 22 Али кад дође неко јачи од њега и савлада га, одузеће му све оружје у које се уздао и разделиће оно што му је отео. 23 Ко није на мојој страни, против мене је и ко не сакупља са мном, расипа.+

24 „Кад изађе из човека, нечисти дух лута по безводним местима тражећи место где би се смирио, али га не налази, па каже: ’Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘+ 25 А кад дође, нађе је почишћену и украшену. 26 Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. На крају том човеку буде горе него раније.“

27 Док је то говорио, једна жена из окупљеног народа је повикала: „Срећна је утроба која те је носила и срећне су груди које су те дојиле!“+ 28 А он је рекао: „Не, него срећни су они који слушају Божју реч и поступају по њој!“+

29 Пошто се сакупљало све више народа, он је почео да их поучава: „Овај нараштај је зао нараштај. Он тражи неки знак, али неће добити други знак осим Јониног знака.+ 30 Јер као што је Јона+ био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечји бити знак овом нараштају. 31 Краљица југа+ ускрснуће у Судњи дан с људима из овог нараштаја и осудиће их, јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а овде је неко већи од Соломона.+ 32 Становници Ниниве ускрснуће у Судњи дан са овим нараштајем и осудиће га, јер су се покајали кад им је Јона проповедао,+ а овде је неко већи од Јоне. 33 Нико не пали светиљку да је стави на скривено место или под корпу*, него на свећњак,+ да би они који улазе видели светлост. 34 Светиљка тела је око. Кад је твоје око усмерено само на добро*, тада је и цело твоје тело светло*, а кад је завидно*, тада је и твоје тело тамно.+ 35 Зато пази да светлост која је у теби није заправо тама. 36 Дакле, ако је цело твоје тело светло, без имало таме, оно ће сијати попут светиљке која ти даје светлост.“

37 Након што је то рекао, један фарисеј га је позвао код себе на оброк. Исус је ушао у његову кућу и сместио се за сто. 38 А фарисеј се зачудио кад је видео да Исус није обредно опрао руке пре јела.+ 39 Тада му је Господ рекао: „Ви фарисеји чистите чашу и чинију споља, а изнутра сте пуни похлепе и злобе.+ 40 Неразумни! Зар онај који је створио оно што је споља није створио и оно што је унутра? 41 Него, као милостињу* дајте оно што вам је у срцу, па ћете бити потпуно чисти. 42 Али тешко вама, фарисеји, јер дајете десетину од нане, руте и од сваког другог биља*,+ а занемарујете правду и љубав према Богу! Оно прво били сте дужни да чините, а ово друго да не занемарите.+ 43 Тешко вама, фарисеји, јер волите прва* места у синагогама и да вас поздрављају на трговима!+ 44 Тешко вама, јер сте као гробови који нису обележени*,+ па људи ходају по њима, а да то и не знају!“

45 На то је један познавалац Закона рекао: „Учитељу, тим речима и нас вређаш.“ 46 А он је рекао: „Тешко и вама, познаваоци Закона, јер товарите на људе терет који је тежак за ношење, а сами нећете ни прстом да мрднете да бисте им помогли!+

47 „Тешко вама, јер градите гробнице пророцима, а ваши су их преци убили!+ 48 Заиста, ви добро знате каква су дела чинили ваши преци, а ипак их одобравате. Они су убијали пророке,+ а ви тим пророцима градите гробнице. 49 Зато је Бог у својој мудрости* рекао: ’Послаћу им пророке и апостоле; они ће неке од њих убити, а неке прогонити. 50 Зато ће људи из овог нараштаја сносити кривицу за проливену крв* свих пророка од постанка света,+ 51 од крви Авеља+ до крви Захарије, који је убијен између олтара и Божјег дома*.‘+ Да, кажем вам, људи из овог нараштаја сносиће кривицу за њихову крв.

52 „Тешко вама, познаваоци Закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли*, а оне који би хтели да уђу спречавате!“+

53 Кад је изашао оданде, познаваоци Закона и фарисеји окомили су се на њега и почели да га засипају многим питањима, 54 надајући се да ће он рећи нешто за шта би могли да га оптуже.+

12 У међувремену се окупило толико много народа, на хиљаде људи, да су газили једни друге. Исус је рекао својим ученицима: „Чувајте се фарисејског квасца, то јест лицемерја.+ 2 Ништа није скривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати.+ 3 Према томе, оно што кажете у тами чуће се на светлости и оно што шапућете иза затворених врата проповедаће се с кровова. 4 Кажем вам, пријатељи моји,+ не бојте се оних који убијају тело, а после тога ништа више не могу да учине.+ 5 Рећи ћу вам кога се треба бојати: Бојте се онога који, пошто убије, има власт да баци у гехену*.+ Да, кажем вам, њега се бојте.+ 6 Зар се пет врабаца не продају за два новчића*? Ипак, Бог не заборавља ниједног од њих.+ 7 А вама су и све власи на глави избројане.+ Не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца.+

8 „Кажем вам, сваког ко пред људима призна да верује у мене,+ Син човечји ће признати за свог ученика пред Божјим анђелима.+ 9 Али ко год се одрекне мене пред људима, и ја ћу се одрећи њега пред Божјим анђелима.+ 10 Свакоме ко каже нешто против Сина човечјег биће опроштено, али ономе ко хули на свети дух неће бити опроштено.+ 11 Кад вас доведу на саслушање* или пред намеснике и владаре, не брините се како ћете се бранити или шта ћете рећи,+ 12 јер ће вас у том часу свети дух поучити шта треба да кажете.“+

13 Тада му је један човек из окупљеног народа рекао: „Учитељу, реци мом брату да подели са мном наследство.“ 14 А он му је одговорио: „Човече, ко је мене поставио да судим међу вама или да вам делим наследство?“ 15 Затим им је рекао: „Будите опрезни, чувајте се сваке врсте лакомства,+ јер чак и кад неко има обиље, његов живот не зависи од онога што има.“+ 16 Тада им је испричао једно поређење: „Неком богатом човеку земља је добро родила, 17 па је размишљао: ’Шта да радим? Немам где да сакупим летину.‘ 18 И рекао је: ’Ево шта ћу урадити:+ срушићу своје житнице и саградићу веће, па ћу тамо ставити све своје жито и сва своја добра. 19 И рећи ћу себи: „Имаш много добара на залихи за много година. Одмарај се, једи, пиј, уживај.“ ‘ 20 Али Бог му је рекао: ’Безумниче, ове ноћи ћеш умрети*. Чије ће онда бити оно што си сакупио?‘+ 21 Тако пролази онај ко сакупља благо за себе, а није богат пред Богом.“+

22 Тада је рекао својим ученицима: „Зато вам кажем: Не брините се више* за свој живот*, шта ћете јести, или за своје тело, шта ћете обући.+ 23 Јер живот је вреднији од хране и тело од одеће. 24 Погледајте гавране – они не сеју нити жању, немају складишта ни житнице, а ипак их Бог храни.+ Зар ви нисте много вреднији од птица?+ 25 Ко од вас може тиме што се брине да и мало* продужи свој животни век? 26 Дакле, ако не можете ни нешто тако мало да учините, зашто се онда бринете за остало?+ 27 Погледајте љиљане како расту. Не муче се нити преду, али кажем вам да ни Соломон у свој својој слави није био одевен као један од њих.+ 28 Ако Бог тако одева пољско биље, које је данас у пољу, а сутра се баца у пећ, колико ће пре оденути вас, маловерни! 29 Зато се немојте оптерећивати тиме шта ћете јести и шта ћете пити и не брините се око тога!+ 30 Јер свим тим су заокупљени људи из других народа, али ваш Отац зна да вам све то треба.+ 31 Него, тражите његово Краљевство, а остало ће вам се додати.+

32 „Не бој се, мало стадо,+ јер је воља вашег Оца да вам да Краљевство.+ 33 Продајте оно што имате и новац дајте као милостињу*.+ Начините себи вреће за новац које се неће похабати – стеците неисцрпно благо на небесима+ којем се лопов не може приближити нити га мољац може уништити. 34 Јер где је ваше благо, тамо ће бити и ваше срце.

35 „Будите спремни, обуците се+ и нека вам светиљке буду упаљене.*+ 36 И будите попут робова који чекају да им се господар врати+ са свадбе,+ да му одмах отворе кад стигне и покуца. 37 Срећни су они робови које господар, кад стигне, нађе да бдију! Верујте ми, он ће опасати кецељу, сместиће их за сто и послуживаће их. 38 И ако стигне током друге страже* или чак треће*, срећни су ако их нађе спремне! 39 Али знајте ово: кад би домаћин знао у који ће час доћи лопов, не би дозволио да му провали у кућу.+ 40 Тако и ви будите спремни, јер ће Син човечји доћи у час кад се не надате.“+

41 Тада је Петар упитао: „Господе, говориш ли ово поређење само нама или свима?“ 42 А Господ је одговорио: „Ко је заправо верни и разборити* настојник* кога ће његов господар поставити над својим слугама да им даје храну у право време?+ 43 Срећан је тај роб ако га његов господар, кад дође, нађе да тако ради! 44 Кажем вам, поставиће га над свим својим имањем. 45 Али ако би тај роб рекао у свом срцу: ’Мој господар касни с доласком‘, па би почео да туче слуге и слушкиње и да једе, пије и опија се,+ 46 господар тог роба доћи ће у дан кад га не очекује и у час кад не слути. Он ће га најстроже казнити и ставиће га с невернима. 47 Тада ће онај роб који је разумео вољу свог господара, али се није припремио за његов долазак нити је учинио оно што је господар тражио, добити много удараца.+ 48 А роб који то није разумео, па је урадио нешто што заслужује ударце, добиће их мало. Од свакога коме је много дато, много ће се и тражити. Коме је много поверено, од њега ће се много више тражити.+

49 „Дошао сам да запалим ватру на земљи и кад је већ запаљена, шта још да пожелим? 50 Јер чека ме једно крштење и тако ми је тешко док се оно не заврши!+ 51 Мислите ли да сам дошао да донесем мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.+ 52 Јер ће од сада петоро у једној кући бити раздељено: троје против двоје и двоје против троје. 53 Биће раздељени: отац против сина и син против оца, мајка против ћерке и ћерка против мајке, свекрва против снахе и снаха против свекрве.“+

54 Затим је рекао народу: „Кад видите да се облак диже на западу, одмах кажете: ’Долази олуја.‘ И тако буде. 55 А кад дуне ветар с југа, кажете: ’Биће врућине.‘ И тако буде. 56 Лицемери, знате да тумачите појаве на земљи и небу. Како онда не знате да протумачите ово време?+ 57 Зашто сами не просудите шта је праведно? 58 На пример, кад са оним ко те тужи идеш пред поглавара, потруди се да решиш спор с њим док си још на путу. Иначе ће те он одвести пред судију, судија ће те предати стражару, а стражар ће те бацити у затвор.+ 59 Кажем ти, нећеш изаћи оданде док не исплатиш и последњи новчић*.“

13 У то време тамо су били неки људи који су испричали Исусу да је Пилат погубио неке Галилејце док су приносили жртве и тако помешао њихову крв с крвљу жртава. 2 Исус им је рекао: „Мислите ли да су ти Галилејци тако страдали јер су били већи грешници од свих осталих Галилејаца? 3 Кажем вам да нису. Али ако се не покајете, сви ћете изгинути, као и они.+ 4 Или оних 18 људи на које је пала кула у Силоаму и убила их – мислите ли да су они били већи грешници од свих осталих који живе у Јерусалиму? 5 Кажем вам да нису. Али ако се не покајете, сви ћете изгинути, као и они.“

6 Тада им је испричао ово поређење: „Један човек је у свом винограду имао засађену смокву. Дошао је да види има ли плодова на њој, али није нашао ништа.+ 7 И рекао је виноградару: ’Ево, већ три године долазим и тражим плодове на овој смокви, али ништа нисам нашао. Посеци је! Зашто да непотребно заузима земљу?‘ 8 Он му је на то рекао: ’Господару, остави је још ову годину, да је окопам и нађубрим. 9 Можда ће убудуће бити плодова на њој. А ако их не буде, посећи ћеш је.‘ “+

10 Једном је на сабат поучавао у једној синагоги. 11 Тамо је била жена опседнута духом због ког је већ 18 година била болесна. Била је згрчена и никако није могла да се усправи. 12 Кад ју је Исус видео, рекао јој је: „Жено, ослобођена си своје болести.“+ 13 Потом је положио руке на њу, а она се одмах усправила и почела је да слави Бога. 14 Тада је старешина синагоге, љут што је Исус лечио на сабат, рекао народу: „Има шест дана кад се ради.+ У те дане долазите да се лечите, а не на сабатни дан.“+ 15 Господ му је на то рекао: „Лицемери,+ зар на сабат свако од вас не одвезује свог бика или магарца од јасли и одводи га да га напоји?+ 16 Зар није онда требало ову Аврахамову ћерку, коју је Сатана 18 година држао свезану, ослободити тих окова на сабатни дан?“ 17 Кад је то рекао, сви његови противници су се постидели, а сав народ се радовао свим дивним делима која је учинио.+

18 Затим је рекао: „Чему је слично Божје Краљевство? Са чим да га упоредим? 19 Могло би се упоредити са зрном горушице које је човек посејао у свом врту. Оно је порасло и постало дрво и птице су се гнездиле на његовим гранама.“+

20 Опет је рекао: „Са чим да упоредим Божје Краљевство? 21 Могло би се упоредити с квасцем који је жена ставила у три велике мере* брашна, тако да је цело тесто ускисло.“+

22 Путујући у Јерусалим, пролазио је кроз градове и села и поучавао људе. 23 Један човек га је упитао: „Господе, да ли је истина да ће само мало њих бити спасено?“ Исус је на то рекао народу: 24 „Снажно се напрежите да уђете на уска врата,+ јер кажем вам, многи ће тражити да уђу, али неће моћи. 25 Кад домаћин устане и закључа врата, ви ћете стајати напољу и куцаћете на врата, говорећи: ’Господе, отвори нам.‘+ А он ће вам рећи: ’Не познајем вас.‘ 26 Тада ћете говорити: ’Јели смо и пили с тобом, а ти си поучавао на нашим улицама.‘+ 27 А он ће вам рећи: ’Не познајем вас. Одлазите од мене, сви ви који чините неправду!‘ 28 Плакаћете и шкргутати зубима кад видите да су Аврахам, Исак, Јаков и сви пророци у Божјем Краљевству, а да сте ви избачени напоље.+ 29 Доћи ће људи са истока и запада, са севера и југа, и биће за столом у Божјем Краљевству. 30 Неки од последњих биће први, а неки од првих биће последњи.“+

31 Тада су му пришли неки фарисеји и рекли: „Иди одавде јер Ирод хоће да те убије.“ 32 А он им је рекао: „Идите и кажите тој лисици: ’Ево, данас и сутра истерујем демоне и лечим болесне, а трећег дана завршићу што имам.‘ 33 Али данас, сутра и прекосутра морам да наставим пут, јер је недопустиво* да пророк буде погубљен ван Јерусалима.+ 34 Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су послати к теби!+ Колико сам пута хтео да сакупим твоју децу, као што квочка сакупља своје пилиће под крила! А ви нисте хтели.+ 35 Ево, овај дом* ће бити напуштен и препуштен вама.+ Кажем вам, нећете ме видети док не будете рекли: ’Благословљен је онај који долази у Јеховино* име!‘ “+

14 Кад је једном на сабат дошао у кућу неког фарисејског поглавара на оброк, сви који су били тамо пажљиво су га посматрали. 2 А пред њим је био неки човек који је имао водену болест*. 3 Исус је упитао познаваоце Закона и фарисеје: „Да ли се сме лечити на сабат или не сме?“+ 4 Они су ћутали. Тада је дотакао човека, излечио га и рекао му да може да иде. 5 А њима је рекао: „Ако некоме од вас син или бик упадне у бунар+ на сабатни дан, зар га нећете одмах извући?“+ 6 И нису могли да му одговоре на то.

7 Кад је приметио да гости себи бирају најбоља места,+ рекао им је*: 8 „Кад те неко позове на свадбу, немој заузети најбоље место.+ Можда је позван и неко угледнији од тебе. 9 Тада ће доћи онај који вас је обојицу позвао па ће ти рећи: ’Уступи место овом човеку.‘ Ти ћеш онда, постиђен, морати да заузмеш последње место. 10 Него кад те неко позове, иди и заузми последње место. Тада ће домаћин доћи па ће ти рећи: ’Пријатељу, помери се на боље место.‘ Тако ће ти бити указана част пред свим другим гостима.+ 11 Јер ко се узвисује, биће понижен, а ко је понизан, биће узвишен.“+

12 Затим је и човеку који га је позвао рекао: „Кад приређујеш ручак или вечеру, немој звати пријатеље ни браћу ни рођаке ни богате суседе. Можда ће и они тебе некад позвати и тако ће ти узвратити. 13 Него кад приређујеш гозбу, позови сиромашне, сакате, хроме и слепе.+ 14 Бићеш срећан, јер они немају чиме да ти узврате. Узвратиће ти се кад буде ускрсење+ праведних.“

15 Кад је то чуо један од гостију, рекао му је: „Срећан је онај ко буде јео хлеб у Божјем Краљевству.“

16 А Исус му је рекао: „Један човек је приредио велику вечеру+ и позвао многе. 17 Кад је било време за вечеру, послао је роба да каже званицама: ’Дођите, јер је све већ спремно.‘ 18 Али сви редом су почели да налазе изговоре.+ Први му је рекао: ’Купио сам њиву и морам да идем да је погледам. Жао ми је, али не могу да дођем.‘ 19 Други је рекао: ’Купио сам пет јармова* говеда и идем да проверим каква су. Жао ми је, али не могу да дођем.‘+ 20 А трећи је рекао: ’Управо сам се оженио и зато не могу да дођем.‘ 21 Роб се вратио и јавио то свом господару. Тада се домаћин разгневио и рекао робу: ’Изађи брзо на тргове и градске улице и доведи овамо сиромашне, сакате, слепе и хроме.‘ 22 После неког времена роб је рекао: ’Господару, учинио сам као што си ми заповедио, али још има места.‘ 23 А господар је рекао робу: ’Изађи на путеве и стазе и наговори људе да дођу, да ми се напуни кућа.+ 24 Јер кажем вам, нико од оних који су били позвани неће окусити моју вечеру.‘ “+

25 Једном, док је велико мноштво људи путовало са Исусом, он се окренуо према њима и рекао им: 26 „Ако неко дође к мени, а више воли* свог оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и свој живот,+ не може бити мој ученик.+ 27 Ко не носи свој мученички стуб* и не иде за мном, не може бити мој ученик.+ 28 Ко од вас, кад жели да гради кулу, најпре не седне и прорачуна трошак да види да ли има чиме да је доврши? 29 Иначе би можда поставио темељ, а не би могао да доврши градњу, па би му се сви који то виде почели ругати: 30 ’Овај човек је почео да гради, а не може да доврши.‘ 31 Или који краљ, кад креће у рат против другог краља, прво не седне и посаветује се да ли може са 10 000 војника да се супротстави ономе који на њега долази са 20 000 војника? 32 Ако не може, онда док је други краљ још далеко, шаље изасланике и моли за мир. 33 Дакле, нико од вас ко се не одрекне свега што има не може бити мој ученик.+

34 „Со је добра. Али ако со постане неслана, како ће поново бити слана?+ 35 Није добра ни за земљу ни за ђубриво, већ се баца напоље. Ко има уши да слуша, нека слуша.“+

15 Сви порезници и грешници окупљали су се око Исуса да би га слушали.+ 2 Зато су фарисеји и познаваоци Закона гунђали: „Овај човек прихвата грешнике и једе с њима.“ 3 Тада им је испричао ово поређење: 4 „Ако неко од вас има 100 оваца и изгуби једну од њих, зар неће оставити оних 99 на пашњаку* и тражити изгубљену док је не нађе?+ 5 Кад је нађе, ставиће је на рамена и радоваће се. 6 А кад дође кући, позваће пријатеље и суседе и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.‘+ 7 Кажем вам да ће тако на небу бити већа радост због једног грешника који се каје+ него због 99 праведника којима не треба покајање.

8 „Или ако нека жена има десет драхми* па изгуби једну, зар неће упалити светиљку, почистити кућу и пажљиво тражити док је не нађе? 9 А кад је нађе, позваће пријатељице и жене из суседства и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.‘ 10 Кажем вам, тако се и Божји анђели радују због једног грешника који се каје.“+

11 Затим је рекао: „Један човек је имао два сина. 12 Млађи је рекао оцу: ’Оче, дај ми део наследства који ми припада.‘ И он им је поделио имовину. 13 После неколико дана млађи син је покупио све што је имао, отпутовао у далеку земљу и тамо расуо своје наследство живећи раскалашно*. 14 Кад је све потрошио, настала је велика глад широм те земље и он се нашао у тешкој оскудици. 15 Чак је почео да служи као најамник код једног човека из те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње.+ 16 Желео је да утоли глад махунама рогача које су јеле свиње, али му ни то нико није давао.

17 „Кад се уразумио, рекао је: ’Колико најамника код мог оца има хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Отићи ћу код свог оца и рећи ћу му: „Оче, згрешио сам небу и теби. 19 Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.“ ‘ 20 Тако је пошао код свог оца. Док је још био далеко, отац га је угледао и сажалио се на њега, па је потрчао, загрлио га* и изљубио. 21 Тада му је син рекао: ’Оче, згрешио сам небу и теби.+ Нисам више достојан да се зовем твојим сином.‘ 22 А отац је рекао својим робовима: ’Брзо, изнесите најбољу одећу и обуците га! Ставите му прстен на руку и обујте му сандале. 23 Доведите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо, 24 јер ми је овај син био мртав и оживео је,+ био је изгубљен и нађен је!‘ И почели су да се веселе.

25 „А његов старији син био је у пољу. Кад се на повратку приближио кући, чуо је музику и игру. 26 Зато је позвао једног слугу и упитао га шта се дешава. 27 А слуга му је одговорио: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио жив и здрав.‘ 28 А он се наљутио и није хтео да уђе у кућу. Тада је његов отац изашао и молио га да уђе. 29 Он је на то рекао оцу: ’Ево, толике године ти робујем и нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао ни јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 А кад је дошао овај твој син који је с блудницама* расуо* твоју имовину, заклао си му угојено теле.‘ 31 Отац му је тада рекао: ’Сине, ти си увек са мном и све што је моје твоје је. 32 Али морали смо да се веселимо и да се радујемо, јер је твој брат био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је.‘ “

16 После тога је Исус рекао својим ученицима: „Један богат човек је имао настојника* који је био оптужен да му расипа имовину. 2 Зато га је он позвао и рекао му: ’Шта то чујем о теби? Поднеси рачун о ономе што си радио као настојник, јер више не можеш управљати мојом кућом.‘ 3 Тада је настојник помислио: ’Господар ми одузима посао настојника. Шта сад да радим? Нисам довољно јак да копам, а стидим се да просим. 4 Знам шта ћу урадити да ме људи приме у своје куће кад више не будем настојник.‘ 5 И позвао је редом све дужнике свог господара, па је првог упитао: ’Колико дугујеш мом господару?‘ 6 Он је одговорио: ’Сто мера* маслиновог уља.‘ А он му је рекао: ’Узми своју признаницу па седи и брзо напиши 50.‘ 7 Затим је упитао другог: ’Колико ти дугујеш?‘ Одговорио је: ’Сто великих мера* пшенице.‘ А он му је рекао: ’Узми своју признаницу и напиши 80.‘ 8 И господар је похвалио настојника због његове сналажљивости, иако је он поступио неправедно. Наиме, синови овог света* сналажљивији су у опхођењу с другима* него синови светлости.+

9 „Зато вам кажем: Стеците пријатеље користећи богатство овог неправедног света*,+ да би вас, кад оно нестане, примили у вечне станове.+ 10 Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме, а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме. 11 Зато, ако не поступате верно с богатством овог света, ко ће вам поверити истинско богатство? 12 И ако не поступате верно са оним што је туђе, ко ће вам дати оно што вам је намењено?+ 13 Ниједан слуга не може робовати двојици господара, јер или ће једног мрзети, а другог волети, или ће једном бити привржен, а другог презирати. Не можете робовати Богу и богатству.“+

14 Све су то слушали фарисеји, који су волели новац, и ругали су му се.+ 15 А он им је рекао: „Ви се пред људима представљате као праведници,+ али Бог познаје ваше срце.+ Јер што је међу људима узвишено, у Божјим очима је одвратно.+

16 „Закон и Пророци су прорицали до Јована. Од тада се објављује добра вест о Божјем Краљевству и све врсте људи се свим силама труде да уђу у њега.+ 17 Заиста, лакше ће се догодити да нестану небо и земља него да иједан делић слова из Закона остане неиспуњен.+

18 „Свако ко се разведе од своје жене и ожени се другом чини прељубу. И свако ко се ожени разведеном женом чини прељубу.+

19 „Био је један богат човек, који је носио одећу од лана и пурпура и сваког дана је уживао у раскоши. 20 Пред његова врата су доносили просјака по имену Лазар, који је био прекривен чиревима. 21 Он је желео да поједе нешто од онога што је падало с богаташевог стола. А пси су долазили и лизали му чиреве. 22 Једног дана просјак је умро и анђели су га однели да буде поред Аврахама*.

„А умро је и богаташ и био је сахрањен. 23 Док је у гробу* био у мукама, подигао је поглед и у даљини видео Аврахама и поред њега Лазара. 24 Тада је повикао: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи врх свог прста у воду и расхлади ми језик, јер се мучим у овом пламену.‘ 25 Али Аврахам је рекао: ’Сине, сети се да си током живота примао добро, док је Лазар примао зло. Сада он овде добија утеху, а ти се мучиш. 26 Поред свега тога, између нас и вас је велика провалија, тако да они који желе да одавде пређу к вама не могу то да учине, нити ико одатле може да пређе к нама.‘ 27 Тада му је богаташ рекао: ’Молим те онда, оче, пошаљи га у кућу мог оца. 28 Имам петорицу браће, па нека их упозори да не би и они дошли на ово место мука.‘ 29 Али Аврахам је одговорио: ’Имају Мојсија и Пророке, па нека њих слушају.‘+ 30 А он му је рекао: ’Не, оче Аврахаме, него ако им дође неко ко је устао из мртвих, покајаће се.‘ 31 Он му је на то рекао: ’Ако не слушају Мојсија+ и Пророке, неће поверовати ни ако неко устане из мртвих.‘ “

17 Тада је Исус рекао својим ученицима: „Неизбежно је да се појаве ствари које наводе људе на грех*. Али тешко ономе ко некога наведе на грех! 2 Боље би му било да му се око врата обеси млински камен и да буде бачен у море него да поколеба у вери* једног од ових малих.+ 3 Пазите на себе. Ако твој брат почини грех, укори га.+ Ако се покаје, опрости му.+ 4 Ако и седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дође код тебе и каже: ’Кајем се‘, опрости му.“+

5 Апостоли су рекли Господу: „Дај нам више вере.“+ 6 Тада је Господ рекао: „Кад бисте имали веру велику само као зрно горушице, рекли бисте овом дуду: ’Ишчупај се с кореном и пресади се у море!‘ и послушао би вас.+

7 „Ко ће од вас свом робу који оре или чува стадо рећи кад се он врати с поља: ’Дођи одмах и седи да једеш‘? 8 Зар му уместо тога неће рећи: ’Припреми ми нешто за вечеру, па стави кецељу и послужуј ме док једем и пијем, а после ћеш ти јести и пити‘? 9 Треба ли господар да захвали робу зато што је урадио оно што му је речено? 10 Тако и ви, кад извршите све своје дужности, реците: ’Ми не заслужујемо хвалу. Урадили смо оно што смо као робови били дужни да урадимо.‘ “+

11 Док је путовао у Јерусалим, пролазио је дуж границе Самарије и Галилеје. 12 Кад је улазио у једно село, угледало га је десет губаваца, али су остали подаље.+ 13 И повикали су: „Исусе, Учитељу, смилуј нам се!“ 14 Кад их је угледао, рекао им је: „Идите и покажите се свештеницима.“+ И док су одлазили, очистили су се од губе.+ 15 Један од њих, видевши да је излечен, вратио се славећи Бога на сав глас. 16 Клекнуо је пред Исуса, поклонио му се лицем до земље и захвалио му. А тај човек је био Самарићанин.+ 17 Тада је Исус рекао: „Зар се нису очистила десеторица? Где су онда остала деветорица? 18 Зар се ниједан од њих није вратио да би исказао част Богу, осим овог човека из другог народа?“ 19 И рекао му је: „Устани и иди. Твоја вера те је излечила.“+

20 Фарисеји су га питали када ће доћи Божје Краљевство,+ а он им је одговорио: „Божје Краљевство не долази тако да то сви јасно виде. 21 Људи неће рећи: ’Ево, овде је!‘ или ’Тамо је!‘ Јер Божје Краљевство је међу вама.“+

22 Тада је рекао ученицима: „Доћи ће време кад ћете пожелети да видите један од дана Сина човечјег, али га нећете видети. 23 И људи ће вам говорити: ’Ено, тамо је!‘ или ’Ево, овде је!‘ Али не излазите и не идите за њима.+ 24 Јер као што муња својим блеском засветли с једног до другог краја неба, тако ће бити и са Сином човечјим+ у његов дан.+ 25 Али он прво мора много да претрпи и овај нараштај ће га одбацити.+ 26 И као што је било у Нојевим данима,+ тако ће бити и у данима Сина човечјег:+ 27 јели су, пили, женили се и удавали све до дана кад је Ноје ушао у арку.+ И дошао је Потоп и све их уништио.+ 28 Исто тако, биће као и у Лотовим данима:+ јели су, пили, куповали, продавали, садили и градили. 29 Али оног дана кад је Лот изашао из Содома, с неба су запљуштали ватра и сумпор и све их уништили.+ 30 Исто тако ће бити и оног дана кад се појави Син човечји.+

31 „Ако тог дана неко буде на крову, а ствари му буду у кући, нека не силази да их узме. Ако неко буде на њиви, нека се не враћа у кућу. 32 Сетите се Лотове жене.+ 33 Ко се труди да сачува свој живот*, изгубиће га, а ко га изгуби, сачуваће га.+ 34 Кажем вам, те ноћи двоје ће бити у једном кревету: једно ће се узети, а друго ће бити остављено.+ 35 Две жене ће млети на истом млину: једна ће бити узета, а друга остављена.“ 36 * —— 37 Тада су га питали: „А где, Господе?“ Он им је одговорио: „Где буде тело*, тамо ће се и орлови сакупљати.“+

18 Тада им је испричао једно поређење како би их поучио томе да увек треба да се моле и да не одустају:+ 2 „У једном граду живео је судија који се није бојао Бога нити је марио за људе. 3 У том граду је била и једна удовица која је стално долазила код њега и молила га: ’Помози ми да добијем правду у спору са оним с којим се судим.‘ 4 Он неко време није хтео да јој помогне, али на крају је рекао себи: ’Не бојим се Бога нити марим за људе, 5 али ова удовица ми толико досађује да ћу јој ипак помоћи да добије правду, тако да више не долази и да ме не замара својим молбама.‘ “+ 6 Тада је Господ питао: „Јесте ли чули шта је рекао неправедни судија? 7 Зар се онда Бог неће побринути да правду добију његови изабрани, који му вапе дан и ноћ?+ А уз то је стрпљив с њима.+ 8 Кажем вам, побринуће се да брзо добију правду. Али кад Син човечји дође, хоће ли наћи такву веру на земљи?“

9 А некима који су били уверени у своју праведност, а друге су потцењивали, испричао је ово поређење: 10 „Два човека су отишла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи: изнуђивачи, неправедници, прељубници или као овај порезник. 12 Постим двапут недељно и дајем десетину од свега што стекнем.‘+ 13 А порезник је стајао подаље и није се усуђивао ни да подигне поглед према небу, него се ударао у груди, говорећи: ’Боже, буди милостив* мени грешнику.‘+ 14 Кажем вам, овај човек је отишао кући праведнији од оног фарисеја.+ Јер ко се узвисује, биће понижен, а ко је понизан, биће узвишен.“+

15 Људи су му доводили и малу децу да их дотакне*. Кад су ученици то видели, прекоравали су их.+ 16 Али Исус је позвао децу к себи и рекао: „Пустите децу да дођу код мене и не браните им, јер таквима припада Божје Краљевство.+ 17 Верујте ми, ко не прими Божје Краљевство попут детета, неће ући у њега.“+

18 Један поглавар га је упитао: „Учитељу добри, шта морам да радим да добијем вечни живот?“+ 19 Исус му је рекао: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога.+ 20 Заповести знаш: ’Не учини прељубу‘,+ ’Не убиј‘,+ ’Не укради‘,+ ’Не сведочи лажно‘,+ ’Поштуј свог оца и своју мајку‘.“+ 21 Тада је он рекао: „Држим се свега тога још од младости.“ 22 Кад је Исус то чуо, рекао му је: „Још једно ти недостаје: Продај све што имаш и раздели новац сиромашнима па ћеш имати благо на небесима. А онда пођи за мном*.“+ 23 Кад је то чуо, веома се растужио, јер је био врло богат.+

24 Исус га је погледао и рекао: „Како ће богатима бити тешко да уђу у Божје Краљевство!+ 25 Лакше је камили да прође кроз уши шиваће игле него богаташу да уђе у Божје Краљевство.“+ 26 Они који су то чули упитали су: „Ко се онда може спасти?“+ 27 А он је рекао: „Оно што је људима немогуће, Богу је могуће.“+ 28 Петар је рекао: „Ми смо све оставили и пошли смо за тобом.“+ 29 Тада им је Исус рекао: „Верујте ми, нема никога ко је оставио кућу или жену или браћу или родитеље или децу ради Божјег Краљевства,+ 30 а да неће у овом времену примити много више, а у поретку* који долази вечни живот.“+

31 Тада је повео дванаесторицу на страну и рекао им: „Ево, идемо у Јерусалим и испуниће се све што су пророци написали за Сина човечјег.+ 32 Предаће га људима из других народа,+ а они ће му се ругати,+ злостављаће га и пљуваће га.+ 33 Избичеваће га и затим убити,+ али он ће трећег дана ускрснути.“+ 34 Али они нису схватили ништа од тога. Значење његових речи било им је сакривено и нису разумели оно што је рекао.

35 Док се Исус приближавао Јерихону, један слеп човек је седео поред пута и просио.+ 36 Кад је чуо да пролази мноштво људи, почео је да се распитује шта се догађа. 37 Рекли су му: „Пролази Исус Назарећанин!“ 38 Тада је повикао: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“ 39 Они који су ишли напред ућуткивали су га, али он је још гласније викао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“ 40 Тада је Исус застао и заповедио да му га доведу. Кад се он приближио, Исус га је упитао: 41 „Шта хоћеш да учиним за тебе?“ Он је одговорио: „Господе, учини да прогледам.“ 42 А Исус му је рекао: „Прогледај! Твоја вера те је излечила.“+ 43 И одмах је прогледао и пошао за њим,+ славећи Бога. А сви који су то видели хвалили су Бога.+

19 Исус је ушао у Јерихон и пролазио је кроз град. 2 Тамо је био човек који се звао Закхеј. Он је био главни порезник и био је богат. 3 Желео је да види Исуса, али није могао од народа, јер је био низак. 4 Зато је отрчао напред, до места где је требало да Исус прође, и попео се на дивљу смокву да би га видео. 5 Кад је Исус стигао на то место, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, сиђи брзо, јер данас треба да будем гост у твојој кући.“ 6 И он је брзо сишао и радосно га угостио. 7 А сви који су то видели, почели су да гунђају: „Отишао је у госте код човека који је грешник.“+ 8 Закхеј је устао и рекао Господу: „Ево, Господе, пола своје имовине даћу сиромашнима, а свима од којих сам изнудио* новац вратићу четвороструко.“+ 9 На то је Исус рекао: „Данас је спасење дошло у овај дом, јер је и ово Аврахамов син. 10 Јер је Син човечји дошао да тражи и да спасе оно што је изгубљено.“+

11 Док су његови ученици то слушали, испричао им је још једно поређење, јер је био близу Јерусалима, а они су мислили да ће Божје Краљевство одмах бити успостављено.+ 12 Зато је рекао: „Један човек племенитог рода отпутовао је у далеку земљу+ да прими краљевску власт и да се затим врати. 13 Позвао је десет својих робова, дао им десет мина* и рекао: ’Тргујте њима док не дођем.‘+ 14 Али његови сународници су га мрзели и послали су за њим изасланике с поруком: ’Не желимо да нам он буде краљ.‘

15 „Кад је примио краљевску власт и вратио се, заповедио је да му позову робове којима је дао новац*, да би утврдио шта су зарадили.+ 16 Тада је пришао први и рекао: ’Господару, твоја мина је донела десет мина.‘+ 17 А он му је рекао: ’Одлично, добри робе! Зато што си био веран у најмањем, владај над десет градова.‘+ 18 Затим је дошао други и рекао: ’Твоја мина, господару, донела је пет мина.‘+ 19 И њему је рекао: ’Ти владај над пет градова.‘ 20 А трећи је дошао и рекао: ’Господару, ево твоје мине! Чувао сам је замотану у марами. 21 Бојао сам те се јер си тежак човек, узимаш што ниси уложио и жањеш што ниси посејао.‘+ 22 А он му је рекао: ’Судићу ти по твојим речима, зли робе. Знао си да сам тежак човек, да узимам што нисам уложио и жањем што нисам посејао?+ 23 Зашто онда ниси мој новац однео у банку? Тада бих га по доласку подигао с каматом.‘

24 „Онима који су тамо стајали рекао је: ’Узмите од њега мину и дајте је ономе ко има десет мина.‘+ 25 Они су на то рекли: ’Господару, он већ има десет мина!‘ 26 Али он је одговорио: ’Кажем вам, свакоме ко има даће се још, а ономе ко нема одузеће се и оно што има.+ 27 А оне моје непријатеље који нису хтели да им будем краљ доведите овамо и погубите их преда мном.‘ “

28 Након што је ово испричао, наставио је пут, идући према Јерусалиму. 29 Кад се приближио Витфаги и Витанији, које су на Маслинској гори,+ послао је двојицу ученика+ 30 и рекао им: „Идите у село које видите пред собом. Кад будете ушли у село, наћи ћете привезано магаре на ком још нико није јахао. Одвежите га и доведите овамо. 31 Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?‘, реците: ’Господу треба.‘ “ 32 Тако су они који су били послати отишли и нашли све како им је рекао.+ 33 Док су одвезивали магаре, његови власници су их упитали: „Зашто одвезујете магаре?“ 34 Они су одговорили: „Господу треба.“ 35 Затим су Исусу довели магаре, пребацили преко њега своје огртаче и Исус је сео на њега.+

36 Док је пролазио, људи су простирали своје огртаче по путу.+ 37 И чим се приближио путу који се спушта с Маслинске горе, све мноштво ученика почело је да се радује и да на сав глас хвали Бога због свих чуда* која су видели: 38 „Благословљен је онај који долази као Краљ у Јеховино* име! Мир на небу и слава Богу на висинама!“+ 39 А неки фарисеји, који су били међу народом, рекли су му: „Учитељу, прекори своје ученике.“+ 40 Он им је одговорио: „Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати.“

41 Кад се приближио граду и видео га, заплакао је због њега+ 42 и рекао: „Кад би барем данас схватио шта би ти донело мир! Али то је сада скривено од твојих очију.+ 43 Јер доћи ће дани кад ће твоји непријатељи подићи око тебе ограду од зашиљених колаца, опколиће те и држаће те под опсадом*.+ 44 Сравниће те са земљом и уништиће твоје становнике*.+ Неће ти оставити ни камен на камену,+ јер ниси препознао време у које је Бог дошао да испита твоја дела.“

45 Затим је ушао у храм и почео да истерује продавце,+ 46 говорећи им: „Писано је: ’Мој дом биће дом молитве‘,+ а ви сте од њега направили разбојничку пећину.“+

47 Сваког дана поучавао је у храму. А свештенички поглавари, познаваоци Закона и водећи људи у народу тражили су прилику да га убију,+ 48 али нису могли ништа да учине, јер је сав народ стално био уз њега и слушао га.+

20 Док је једног дана поучавао народ у храму и објављивао добру вест, пришли су му свештенички поглавари и познаваоци Закона са старешинама 2 и упитали га: „Кажи нам, одакле ти власт да то чиниш? Ко ти је дао ту власт?“+ 3 А он им је одговорио: „И ја ћу вас нешто питати. Реците ми, 4 одакле је Јован добио власт да крштава? С неба или од људи?“ 5 Тада су они почели да говоре међу собом: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће: ’Зашто му нисте веровали?‘ 6 А ако кажемо: ’Од људи‘, сав ће нас народ каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“+ 7 Зато су одговорили да не знају одакле је Јован добио власт. 8 А Исус им је рекао: „Ни ја вама нећу рећи одакле ми власт да ово чиним.“

9 Затим је народу испричао ово поређење: „Један човек је засадио виноград.+ Дао га је у закуп виноградарима и отпутовао у другу земљу на дуже време.+ 10 Кад је дошло време бербе, послао је једног роба виноградарима, да му дају део виноградског рода. Али виноградари су га истукли и послали назад празних руку.+ 11 Он им је послао и другог роба. И њега су истукли, понизили* и послали назад празних руку. 12 Послао је и трећег. И њега су претукли и избацили. 13 Тада је власник винограда рекао: ’Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина.+ Ваљда ће њега поштовати.‘ 14 Али кад су га виноградари угледали, рекли су једни другима: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће његово наследство припасти нама.‘ 15 Тада су га избацили из винограда и убили.+ Шта ће им, дакле, урадити власник винограда? 16 Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.“

Кад су чули поређење, рекли су: „Тако нешто је незамисливо!“ 17 Он их је погледао и рекао: „Шта онда значи оно што је написано: ’Камен који су градитељи одбацили постао је главни угаони камен*‘?+ 18 Ко падне на тај камен, смрскаће се,+ а на кога он падне, здробиће га.“

19 Кад су познаваоци Закона и свештенички поглавари схватили да је то поређење испричао имајући њих на уму, хтели су истог часа да га ухвате, али су се бојали народа.+ 20 Тражећи прилику да га преваре, потплатили су неке људе да се претварају да су праведни, како би га навели да каже нешто за шта би могли да га оптуже.+ Хтели су да га предају властима и намеснику*. 21 Ти људи су га упитали: „Учитељу, знамо да је то што говориш и учиш исправно и да ниси пристрастан, него да учиш Божјем путу по истини. 22 Да ли је дозвољено* да плаћамо порез цару* или није?“ 23 Али он је прозрео њихово лукавство и рекао им: 24 „Покажите ми денар*. Чији лик и натпис има?“ Одговорили су: „Царев.“ 25 Тада им је рекао: „Дајте, дакле, цару царево,+ а Богу Божје.“+ 26 И нису могли да га наведу да пред народом каже нешто за шта би могли да га оптуже. Његов одговор их је задивио па су заћутали.

27 Тада су му пришли неки од садукеја, који не верују у ускрсење,+ и упитали су га:+ 28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неко умре и остави жену без деце, његов брат треба да се ожени том женом и продужи лозу свог брата.‘+ 29 Тако су била седморица браће. Први се оженио, али је умро без деце. 30 Тада се други брат оженио истом женом, 31 а затим и трећи. Тако су сва седморица помрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Дакле, кад буде ускрсење, коме ће од њих бити жена? Јер била је удата за сву седморицу.“

34 Исус им је рекао: „Људи који живе у овом поретку* жене се и удају, 35 али они који буду достојни да ускрсну из мртвих и да живе у поретку који ће доћи, неће се женити ни удавати.+ 36 Они више неће моћи ни умрети, зато што ће бити као анђели. И будући да ће ускрснути*, биће Божја деца. 37 А да ће мртви устати, показао је и Мојсије у запису о грму где Јехову* назива ’Богом Аврахамовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим‘.+ 38 Он није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви они живи.“+ 39 Неки познаваоци Закона су на то рекли: „Учитељу, добро си рекао.“ 40 И нико се више није усудио да га ишта пита.

41 Онда је он њих упитао: „Како то да људи кажу да је Христ Давидов син?+ 42 Јер сам Давид каже у књизи Псалама: ’Јехова* је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, 43 док не положим твоје непријатеље под* твоје ноге.“ ‘+ 44 Ако га Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“

45 И док је сав народ слушао, рекао је ученицима: 46 „Чувајте се познавалаца Закона, који радо носе дуге одоре и воле да их поздрављају на трговима и радо заузимају прва* места у синагогама и најбоља места на вечерама.+ 47 Они отимају имовину* удовицама и дуго се моле само зато да их други виде. Они ће добити строжу пресуду.“

21 Исус је посматрао како богаташи убацују своје дарове у касице за прилоге.+ 2 Тада је видео једну сиромашну удовицу како тамо убацује два новчића врло мале вредности*.+ 3 И рекао је: „Верујте ми, ова сиромашна удовица ставила је више од свих њих.+ 4 Јер сви они су дали дарове од свог вишка, а ова жена је од своје сиротиње* дала све што је имала за живот.“+

5 Док су неки говорили о храму, како је украшен лепим камењем и посвећеним даровима,+ 6 рекао је: „Доћи ће дани кад ће се све ово што видите срушити, неће остати ни камен на камену.“+ 7 Тада су га упитали: „Учитељу, кад ће то бити и шта ће бити знак да је дошло време да се то догоди?“+ 8 А он је рекао: „Пазите да не будете заведени!+ Јер многи ће доћи у моје име и говорити: ’Ја сам Христ‘ и ’Време се приближило‘. Немојте ићи за њима.+ 9 И кад чујете за ратове и немире*, не плашите се. Јер то мора најпре да се догоди, али крај неће одмах доћи.“+

10 Затим им је рекао: „Устаће народ на народ+ и краљевство на краљевство.+ 11 Биће снажних земљотреса и биће пошасти* и глади по разним местима.+ Људи ће видети застрашујуће призоре и биће великих знакова с неба.

12 „А пре свега тога, прогониће вас и хватати,+ предаваће вас у синагоге и затворе. Водиће вас пред краљеве и намеснике због мог имена.+ 13 То ће вам бити прилика да сведочите. 14 Зато немојте унапред размишљати о томе шта ћете рећи у своју одбрану,+ 15 јер ћу вам ја дати речи и мудрост којима се сви ваши противници заједно неће моћи супротставити нити ће их моћи оспорити.+ 16 Чак ће вас и родитељи, браћа, рођаци и пријатељи издати*. Неки од вас биће убијени.+ 17 Сви ће вас мрзети због мог имена.+ 18 Али вам ни длака с главе неће пасти.+ 19 Својом истрајношћу сачуваћете свој живот*.+

20 „А кад видите да је Јерусалим опколила војска и улогорила се око њега,+ знајте да се његово опустошење приближило.+ 21 Нека тада они који буду у Јудеји беже у горе.+ Они који буду у Јерусалиму нека га напусте, а они који буду у селима нека не улазе у њега. 22 Јер то су дани кад ће се извршити оно што је праведно*, да се испуни све што је написано. 23 Тешко трудницама и дојиљама у те дане!+ Јер ову земљу ће снаћи страшна невоља и на овај народ ће се излити гнев. 24 Једни ће пасти од оштрице мача, а други ће бити одведени у заробљеништво по свим народима.+ И Јерусалим ће газити незнабошци* док се не заврше времена незнабожаца.+

25 „И биће знакова на сунцу, месецу и звездама,+ а народи на земљи биће у тескоби и пометњи због хуке узбурканог мора. 26 Људи ће губити свест од страха и ишчекивања онога што ће задесити свет, јер ће се небеске силе уздрмати. 27 Тада ће видети Сина човечјег+ како долази у облаку са силом и великом славом.+ 28 А кад све то почне да се догађа, усправите се и подигните главу, јер се приближава ваше избављење.“

29 Затим им је испричао једно поређење: „Погледајте смокву и све остало дрвеће.+ 30 Кад видите да је напупело, и сами знате да је близу лето. 31 Исто тако, кад видите да се све то догађа, знајте да је близу Божје Краљевство. 32 Верујте ми, овај нараштај неће проћи док се све то не догоди.+ 33 Небо и земља ће проћи, али моје речи неће проћи.+

34 „А ви пазите на себе да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом и пићем+ и животним бригама,+ па да вас тај дан не затекне и изненади 35 као замка.+ Јер он ће доћи изненада на све људе на земљи. 36 Зато будите будни+ и усрдно се молите све време+ да бисте могли да се избавите од свега овога што мора да се догоди и да бисте могли стати пред Сина човечјег.“+

37 Исус је преко дана поучавао у храму, а увече је одлазио на Маслинску гору да тамо преноћи. 38 А сав народ је рано ујутру долазио у храм да га слуша.

22 Приближавао се+ Празник бесквасних хлебова, који се зове Пасха.+ 2 Свештенички поглавари и познаваоци Закона тражили су прилику да убију Исуса,+ али бојали су се народа.+ 3 Тада је Сатана ушао у Јуду Искариотског, који је био један од дванаесторице.+ 4 Он је отишао и разговарао са свештеничким поглаварима и храмским заповедницима о томе како да изда Исуса.+ 5 Они су се обрадовали и договорили се да му дају новац*.+ 6 Јуда је пристао и почео да тражи прилику да га изда кад не буде народа у близини.

7 Дошао је Празник бесквасних хлебова*, кад је требало принети пасхалну жртву.+ 8 Исус је послао Петра и Јована и рекао им: „Идите и припремите нам пасхалну вечеру.“+ 9 Они су га упитали: „Где хоћеш да је припремимо?“ 10 Одговорио им је: „Кад уђете у град, наићи ћете на човека који носи крчаг с водом. Пођите за њим у кућу у коју уђе.+ 11 И реците домаћину те куће: ’Учитељ те пита: „Где је гостинска соба у којој могу да једем пасхалну вечеру са својим ученицима?“ ‘ 12 Он ће вам показати велику намештену собу на спрату. Тамо је припремите.“ 13 Они су отишли и нашли све онако како им је рекао. И припремили су све за Пасху.

14 Кад је дошло време, Исус се са апостолима сместио за сто.+ 15 И рекао им је: „Жарко сам желео да једем ову пасхалну вечеру с вама пре својих патњи. 16 Јер кажем вам, нећу је поново јести док се у Божјем Краљевству не испуни све што она представља.“ 17 И узео је чашу, захвалио Богу и рекао: „Узмите је и додајте један другом. 18 Јер кажем вам, од сада више нећу пити од виноградског рода док не дође Божје Краљевство.“

19 И узео је хлеб,+ захвалио Богу, изломио га, дао им и рекао: „Ово представља моје тело+ које ће се дати за вас.+ Чините ово мени на спомен.“+ 20 Тако је узео и чашу након што су вечерали и рекао: „Ова чаша представља нови савез+ на основу моје крви+ која ће се пролити за вас.+

21 „Али знајте, мој издајник је са мном за столом.+ 22 Јер Син човечји одлази као што је одређено,+ али тешко оном човеку који га изда!“+ 23 Тада су они почели да се питају међу собом ко би од њих могао да учини тако нешто.+

24 Ученици су почели и да се препиру око тога ко је највећи међу њима.+ 25 Тада им је Исус рекао: „Краљеви господаре народима и они који владају народима величају се као добротвори*.+ 26 Али ви не будите такви.+ Напротив, највећи међу вама нека буде као најмањи*,+ а онај који предводи нека буде као онај који служи. 27 Јер ко је већи, онај који је за столом или онај који служи? Зар није онај који је за столом? А ја сам међу вама као онај који служи.+

28 „Ви сте били уз мене+ у мојим кушњама.+ 29 Зато ја склапам с вама савез за краљевство, као што је мој Отац склопио савез са мном,+ 30 да једете и пијете за мојим столом у мом Краљевству,+ и да седите на престолима+ и судите над 12 израелских племена.+

31 „Симоне, Симоне, ево Сатана је затражио да вас решета као пшеницу.+ 32 Али ја сам се усрдно молио за тебе да твоја вера не ослаби.+ А ти, кад се вратиш, ојачај своју браћу.“+ 33 Тада му је Петар рекао: „Господе, спреман сам да с тобом идем и у затвор и у смрт.“+ 34 А он је рекао: „Кажем ти, Петре, пре него што петао данас запева, три пута ћеш порећи да ме познајеш.“+

35 Још им је рекао: „Кад сам вас послао да проповедате, без вреће за новац, без торбе и без сандала,+ да ли вам је нешто недостајало?“ Одговорили су: „Није.“ 36 Тада им је рекао: „Али сада, ко има врећу за новац, нека је узме. Исто тако и торбу. И ко нема мач, нека прода свој огртач и нека га купи. 37 Јер кажем вам да се на мени мора извршити оно што је написано: ’Био је убројан међу безаконике.‘+ И те речи се испуњавају на мени.“+ 38 Тада су рекли: „Господе, овде имамо два мача.“ А он им је рекао: „Довољно је.“

39 Затим је изашао из куће и по свом обичају пошао на Маслинску гору, а ученици су кренули с њим.+ 40 Кад су дошли тамо, рекао им је: „Молите се да не дођете у искушење.“+ 41 Затим се удаљио од њих отприлике колико се може добацити каменом, па је клекнуо и почео да се моли: 42 „Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не буде моја воља, него твоја.“+ 43 Тада му се појавио анђео с неба и јачао га.+ 44 Пошто је био у тешкој душевној патњи, молио се још усрдније.+ Зној му је постао као капи крви које су падале на земљу. 45 Кад је завршио с молитвом, вратио се до ученика и нашао их како спавају, исцрпљени од жалости.+ 46 И рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се, да не дођете у искушење.“+

47 Док је још говорио, дошло је мноштво људи које је водио Јуда, један од дванаесторице. Он је пришао Исусу и пољубио га.+ 48 Исус му је рекао: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечјег?“ 49 Кад су они који су били с њим видели шта ће се десити, рекли су: „Господе, да их нападнемо мачем?“ 50 А један од њих је замахнуо мачем на првосвештениковог роба и одсекао му десно ухо.+ 51 Исус је тада рекао: „Престаните! Доста је!“ Затим је дотакао човеку ухо и излечио га. 52 А свештеничким поглаварима, храмским заповедницима и старешинама, који су дошли да га ухвате, рекао је: „Зар сам ја разбојник, па сте дошли овде с мачевима и тољагама?+ 53 Сваки дан сам био с вама у храму+ и нисте ме ухватили.+ Али ово је ваш час и власт таме.“+

54 Тада су га ухватили и одвели одатле.+ Довели су га у првосвештеникову кућу. А Петар је издалека ишао за њим.+ 55 Насред дворишта људи су наложили ватру и сели око ње, а и Петар је сео с њима.+ 56 Видевши га како седи поред ватре, једна слушкиња га је пажљиво погледала и рекла: „И овај човек је био с њим.“ 57 Али он је то порекао, говорећи: „Не познајем га, жено.“ 58 Недуго затим видео га је неко други и рекао: „И ти си један од њих.“ А Петар је рекао: „Човече, нисам.“+ 59 Кад је прошло око сат времена, један други човек је тврдио: „Он је сигурно био с њим, јер је Галилејац.“ 60 А Петар је рекао: „Човече, не знам о чему говориш.“ Истог часа, док је он још говорио, петао је запевао. 61 Тада се Господ окренуо и погледао Петра, а Петар се сетио да му је Господ рекао: „Пре него што данас петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.“+ 62 И изашао је напоље и горко плакао.

63 Људи који су чували Исуса почели су да му се ругају+ и да га ударају.+ 64 Покрили су му главу и говорили: „Ако си пророк, реци ко те је ударио!“ 65 И вређали су га још многим погрдним речима*.

66 Кад је свануло, окупиле су се старешине народа – свештенички поглавари и познаваоци Закона+ – па су га довели у дворану Синедриона и рекли: 67 „Ако си Христ, кажи нам.“+ Он им је рекао: „Чак и ако вам кажем, нећете веровати. 68 А ако ја вас питам, нећете одговорити. 69 Али од сада ће Син човечји+ седети поред моћне Божје деснице.“+ 70 На то су сви рекли: „Дакле, ти си Божји Син?“ Он им је одговорио: „Ви сами кажете да јесам.“ 71 А они су рекли: „Зар нам треба још нечије сведочење? Сами смо то чули из његових уста.“+

23 Затим су сви они устали и одвели Исуса Пилату.+ 2 Тамо су почели да га оптужују:+ „Овај човек заводи наш народ, забрањује да се плаћа порез цару+ и говори за себе да је Христ, краљ.“+ 3 Пилат га је упитао: „Јеси ли ти јудејски краљ?“ Он му је одговорио: „Ти сам то кажеш.“+ 4 Тада је Пилат рекао свештеничким поглаварима и народу: „Не видим никакав разлог да осудим овог човека.“+ 5 Али они су упорно говорили: „Својим учењем он подстиче на побуну народ по целој Јудеји. Почео је у Галилеји и стигао чак овамо.“ 6 Чувши то, Пилат је упитао да ли је он Галилејац. 7 Кад је сазнао да је из подручја којим влада Ирод,+ послао га је код њега, јер је Ирод тих дана такође био у Јерусалиму.

8 Кад су довели Исуса, Ирод се веома обрадовао, јер је већ дуже време желео да га види. Пошто је много тога чуо о Исусу,+ надао се да ће он пред њим учинити неко чудо. 9 Постављао му је многа питања, али Исус му ништа није одговарао.+ 10 А свештенички поглавари и познаваоци Закона устајали су један за другим и жестоко га оптуживали. 11 Тада га је Ирод заједно са својим војницима понизио+ и исмејао+ обукавши га у свечану одећу, па га је послао назад Пилату. 12 Ирод и Пилат, који су раније били непријатељи, тог дана су постали пријатељи.

13 Пилат је тада сазвао свештеничке поглаваре, старешине и народ. 14 Рекао им је: „Довели сте ми овог човека оптужујући га да подстиче народ на побуну. Ја сам га испитао пред вама, али закључио сам да оптужбе које сте изнели против њега немају темеља.+ 15 А исто је закључио и Ирод, јер га је послао назад к нама. Он није учинио ништа због чега би заслужио смрт. 16 Зато ћу га казнити+ и пустити.“ 17 * —— 18 Али сав народ је повикао: „Погуби њега*, а пусти нам Вараву!“+ 19 (Тај човек је био бачен у затвор због побуне која је избила у граду и због убиства.) 20 Пилат им се поново обратио, јер је желео да пусти Исуса.+ 21 Али они су викали: „На стуб с њим! На стуб с њим!*“+ 22 Обратио им се и трећи пут: „Зашто? Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа због чега би он заслужио смрт. Зато ћу га казнити и пустити.“ 23 Али они су и даље на сав глас тражили да се Исус погуби*. Толико су викали да је Пилат на крају попустио.+ 24 Тако је пресудио да се удовољи њиховом захтеву. 25 Пустио је човека ког су тражили, који је био бачен у затвор због побуне и убиства, а Исуса им је предао да учине с њим што желе.

26 Док су га водили, зауставили су неког Симона из Кирене, који се враћао с поља, и наредили му да за Исусом носи стуб* на који ће он бити прибијен.+ 27 За Исусом је ишло велико мноштво људи. Међу њима су биле и жене које су се од туге ударале у груди и оплакивале га. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Кћери јерусалимске, не плачите нада мном, него плачите над собом и над својом децом!+ 29 Јер долазе дани кад ће се рећи: ’Срећне су нероткиње и оне које нису рађале и нису дојиле!‘+ 30 Тада ће говорити горама: ’Падните на нас!‘ и бреговима: ’Покријте нас!‘+ 31 Јер ако ово раде док је дрво зелено, шта ли ће тек бити кад буде суво?“

32 Водили су још двојицу, злочинце, да их погубе с њим.+ 33 Кад су стигли на место које се зове Лобања,+ прибили су на стуб њега и злочинце, једног њему здесна, а другог слева.+ 34 А Исус је рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су бацали жреб да би разделили његову одећу.+ 35 Народ је стајао и гледао, а старешине су се ругале: „Друге је спасао, па нека спасе и себе ако је заиста Божји Помазаник*, онај ког је он изабрао.“+ 36 Ругали су му се и војници. Прилазили су му, нудили кисело вино+ 37 и говорили: „Ако си јудејски краљ, спаси сам себе.“ 38 Изнад његове главе стајао је натпис: „Ово је јудејски краљ.“+

39 Један од злочинаца који су били прибијени на стуб почео је да га вређа:+ „Зар ти ниси Христ? Спаси себе и нас.“ 40 Тада га је други прекорио: „Зар се не бојиш Бога? Па и ти си осуђен на исту казну. 41 И та казна је праведна, јер смо добили оно што смо заслужили. Али овај човек није учинио никакво зло.“ 42 Затим је рекао: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје Краљевство.“+ 43 А Исус му је рекао: „Обећавам ти данас, бићеш са мном у рају.“+

44 Око шестог* сата спустила се тама на целу земљу и потрајала је све до деветог* сата,+ 45 јер је нестало сунчеве светлости. Тада се завеса светилишта+ расцепила по средини.+ 46 Исус је гласно завапио: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух*!“+ Након што је то рекао, издахнуо је.+ 47 Кад је стотник видео шта се догодило, почео је да слави Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведан.“+ 48 И кад су сви људи који су се тамо окупили видели шта се догодило, отишли су кући ударајући се у груди од туге. 49 Сви његови познаници стајали су подаље. И жене које су ишле за њим из Галилеје стајале су и гледале све то.+

50 Тамо је био један члан Већа, добар и праведан човек који се звао Јосиф.+ 51 (Он није дао свој глас за оно што су намеравали да учине.) Био је из јудејског града Ариматеје и чекао је Божје Краљевство. 52 Он је отишао код Пилата и затражио Исусово тело. 53 Скинуо је његово тело са стуба,+ умотао га у фино платно и положио у гроб исклесан у стени,+ у који још нико није био положен. 54 А био је дан припреме*+ и ближио се почетак сабата.+ 55 Жене које су дошле са Исусом из Галилеје такође су пошле тамо и виделе како је његово тело положено у гроб.+ 56 Затим су се вратиле да припреме мирисна уља и друге мирисе. А на сабат нису ништа радиле,+ као што је заповеђено у Закону.

24 Првог дана у недељи отишле су врло рано до гроба, носећи мирисе које су припремиле.+ 2 Виделе су да је неко склонио камен са улаза у гроб+ 3 па су ушле унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.+ 4 И док су стајале збуњене због тога, два човека у блиставој одећи стала су поред њих. 5 Оне су се уплашиле и нису смеле ни да подигну поглед, а ти људи су им рекли: „Зашто тражите живог међу мртвима?+ 6 Он није овде, ускрснуо је. Сетите се шта вам је говорио док је још био у Галилеји. 7 Рекао је да Син човечји мора бити предат у руке грешницима, да ће бити прибијен на стуб и да ће трећег дана ускрснути.“+ 8 Тада су се сетиле његових речи.+ 9 Отишле су одатле и јавиле све то једанаесторици и осталим ученицима.+ 10 То су биле Марија Магдалена, Јована и Јаковљева мајка Марија. Оне и остале жене које су биле с њима испричале су то апостолима. 11 Али они им нису поверовали јер су им њихове речи звучале као бесмислица.

12 А Петар је устао и отрчао до гроба. Завирио је унутра и видео само ланено платно. Затим је отишао, питајући се шта се догодило.

13 Тог истог дана двојица ученика су ишла у село које се зове Емаус, удаљено 60 стадија* од Јерусалима. 14 Путем су разговарали о свему што се догодило.

15 Док су тако разговарали, пришао им је сам Исус и пошао с њима, 16 али они нису могли да га препознају.+ 17 Упитао их је: „О чему сте то успут разговарали?“ Они су стали, а на лицу им се видела туга. 18 Један од њих, који се звао Клеопа, одговорио му је: „Зар си ти странац у Јерусалиму и немаш додира ни са ким кад не знаш* шта се у њему ових дана догађало?“ 19 Он их је упитао: „Шта то?“ Одговорили су му: „Оно што се догодило са Исусом Назарећанином,+ који је и речима и делима потврдио да је велик пророк пред Богом и целим народом.+ 20 Наши свештенички поглавари и старешине предали су га да буде осуђен на смрт+ и прибили су га на стуб. 21 А ми смо се надали да је он тај који ће избавити Израел.+ Осим тога, ово је већ трећи дан откако се све то догодило. 22 Још су нас збуниле неке жене које су га с нама следиле. Оне су јутрос рано отишле на његов гроб,+ 23 али нису нашле тело, па су дошле и испричале нам да су виделе анђеле који су им рекли да је он жив. 24 Тада су неки од наших отишли до гроба+ и нашли све како су жене рекле, али њега нису видели.“

25 А он им је рекао: „О како сте неразумни! Како вам је тешко* да поверујете у све што су говорили пророци! 26 Зар није требало да Христ све то претрпи+ и да прими своју славу?“+ 27 И почевши од Мојсија и свих Пророка,+ протумачио им је оно што је писано о њему у целом Писму.

28 Кад су се приближили селу у које су ишли, изгледало је као да он хоће да настави пут. 29 Али они су га наговарали: „Остани с нама, јер је близу вече, дан је на измаку.“ И он је ушао у кућу и остао с њима. 30 Док је с њима био за столом, узео је хлеб и помолио се*. Затим га је изломио и поделио им га.+ 31 Тада су им се отвориле очи и препознали су га, али он је нестао пред њима.+ 32 И рекли су један другом: „Зар нам срце није горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писмо?“ 33 Истог часа су устали и вратили се у Јерусалим. Нашли су на окупу једанаесторицу и друге ученике, 34 који су говорили: „Господ је заиста ускрснуо и појавио се Симону!“+ 35 Тада су и њих двојица испричала шта им се догодило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.+

36 Док су разговарали о томе, Исус се појавио међу њима и рекао им: „Мир вама.“+ 37 А они су, запрепашћени и уплашени, помислили да виде духа. 38 Зато им је рекао: „Зашто сте се уплашили? Зашто вам се сумње јављају у срцу? 39 Погледајте моје руке и моје ноге. То сам ја. Опипајте ме и видећете, јер дух нема месо и кости као што видите да ја имам.“ 40 Кад је то рекао, показао им је руке и ноге. 41 И док су од радости и запрепашћења још били у неверици, упитао их је: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Дали су му комад печене рибе 43 и он га је узео и појео пред њима.

44 Тада им је рекао: „Док сам још био с вама, говорио сам вам+ да се мора испунити све што је о мени написано у Мојсијевом закону, у Пророцима и у Псалмима.“+ 45 Тада им је помогао* да јасно разумеју Писмо+ 46 и рекао им је: „Тако је написано, да ће Христ страдати и трећег дана устати из мртвих+ 47 и да ће се у његово име свим народима+ проповедати о покајању које је потребно за опроштење греха,+ почевши од Јерусалима.+ 48 Ви ћете сведочити о томе*.+ 49 И ево, послаћу вам оно што је обећао мој Отац. Зато останите у граду док не примите силу с неба.“+

50 Затим их је повео до Витаније па је подигао руке и благословио их. 51 И док их је благосиљао, удаљио се од њих и био је узнесен на небо.+ 52 А они су му се поклонили и с великом радошћу се вратили у Јерусалим.+ 53 И стално су били у храму славећи Бога.+