Млади питају...

Хоће ли ми посао уз школу помоћи да одрастем?

ДВА од три тинејџера у Сједињеним Државама раде, и то између 16 и 20 сати недељно!a

Зашто све више младих тражи запослење? Шеснаестогодишњи Брајан каже: ”Ја морам да радим. Моји родитељи су растављени и ја морам да помажем мами колико год могу.“ На сличан начин многим породицама треба финансијска помоћ. А чак ако омладинац и не доприноси директно покривању кућних трошкова, родитељима је ипак финансијски лакше ако он сам плаћа своју одећу и друге личне ствари.

Додуше, многи млади троше свој зарађени новац на скупу одећу, ципеле или хамбургере. Али, за неке младе запослење у првом реду значи велики корак према зрелости. Деветнаестогодишња Сузана је писала у часопису Seventeen: ”Радим јер волим да будем независна. Не морам зависити од тога да ми родитељи све плате... Родитељи могу својој деци дати новац, али не могу да им дају осећај задовољства који имају кад сами нешто зараде.“ Можда и ти мислиш тако — да би рад био добро искуство, које би ти помогло да брже одрастеш. Али, да ли је то заиста тако?

Предности запослења

Библија осуђује лењост. ”Узалудна је жудња лијенчине“, стоји у Изрекама 13:4 (Ст). ”А испуниће се жеља марљивих.“ Дакле, ако ти заиста нешто треба што кошта више него што су твоји родитељи спремни или у стању да плате, може бити похвална помисао да марљиво радиш како би то могао сам да купиш.

Многи осим тога тврде да запослење помаже младима да стекну реалистичан поглед на живот и свет. Ellen Greenberger и Laurence Steinberg предузели су обухватна истраживања о младима и запослењу која су стекла велики публицитет. Установили су да млади који раде ”уче о пословању, баратању с новцем и о потрошачкој аритметици“. Посао не пружа омладинцу само прилику да ради раме уз раме с одраслима, већ да се и упозна с притиском и оптерећењима одраслих. Можда мора научити да ради код послодавца коме је ”тешко угодити“ или који је мрзовољан, или да се пријазно понаша према раздраженим муштеријама — и радним друговима (1. Петрова 2:18). ”Био сам најмлађи на радном месту“, прича Ентони, ”и сви су ми приговарали. Али, научио сам како да се понашам према људима.“

Запослењем може омладинац такође научити да развија корисне способности и радне навике, као на пример тачност, које ће му користити у каснијем животу. (Упореди Пословице 22:29.) ”Научио сам да преузмем одговорност“, каже младић Ерик. ”Радећи са својим стрицем научио сам квалитетно да обављам посао“, додаје Дуан. ”Он је наглашавао уредност, и ако нешто није било како треба, урадили смо то још једном.“ Олга, која је обављала посао секретарице док је ишла у школу, каже: ”Стекла сам добро радно искуство. Пошто сам морала често да телефонирам, научила сам добро да разговарам.“

Посао ти осим тога може посредовати осећај да си нешто постигао. Мудри краљ Соломон је рекао: ”Једина радост коју човек може имати, то је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова; али сам ја видео да је и то од Божје руке“ (Проповедник 2:24).

Колико заиста може да се научи?

Међутим, многи сматрају да данашњи послови слабо помажу младима да брже одрасту. У прошлости су млади који су радили изучили занат или бар неке корисне способности. Данас међутим многи млади (посебно у Сједињеним Америчким Државама) раде у снек-баровима или у другим услужним радиностима, где имају задатак да стављају хамбургере у кутије или откуцавају цене на регистар-благајни. Многи сумњају у дугорочну корист таквих послова. Greenberger и Steinberg се жале: ”Просечни омладинац или омладинка троши мање од 10 посто свог радног времена — отприлике само 5 минута на сат — на делатности као што су читање, писање и рачунање... Већину послова обележава мало разноликости, много рутинских делатности и стално понављање прилично незанимљивих задатака.“

У једном чланку у новинама The Wall Street Journal извештава се: ’Многи од данашњих тинејџера који раде не науче ништа корисније од тога осим да се само појаве на радном месту. Технологија их је скоро претворила у аутомате. Благајнички скенери и компликоване регистар-благајне сабирају рачуне и показују колико новца треба вратити. У снек-баровима, пећи с контролним сатовима одузимају младима последњу могућност да добију бар неку представу о кувању.‘ Такви послови без сумње обезбеђују потребне и вредне услуге. Али, они мало доприносе томе да се млади припреме на посао одраслих.

Али шта се може рећи о искуству сарадње с одраслима? Greenberger и Steinberg кажу: ”Запослења за младе све више су подељена по старосном добу. Уместо да раде раме уз раме с одраслима... многи млади раде данас раме уз раме с другим омладинцима.“ Новине The Wall Street Journal називају таква запослења ”омладински гето“.

”Преурањено богатство“

Многи млади у Сједињеним Америчким Државама зараде преко 200 долара месечно. Зар није баратање тим новцем драгоцено искуство? Запази шта је показала анкета проведена на више од хиљаду школа међу ђацима који раде. Установљено је да више од три четвртине не доприносе ништа за покриће трошкова породице! Скоро 60 посто не одвајају ништа као уштеђевину! Пошто су ослобођени терета плаћања станарине, осигурања и животних намирница, користе свој зарађени новац углавном као џепарац који троше како желе.

Jerald G. Bachman из Института за социјална истраживања каже да је то ”преурањено богатство“ кад ”тинејџери располажу великим свотама новца“. Зашто? Bachman објашњава: ”Многи средњошколци имају новац за луксузне ствари које после пет година можда неће више моћи да одржавају када ће својом зарадом морати да покривају трошкове за тако нелуксузне ствари као што су храна и станарина.“ Да, уместо да млади науче одговорно да располажу новцем, научиће, уколико имају сувише новаца, можда управо супротно. То може да пробуди нереалну љубав према луксузу, тако да ће прелаз у свет одраслих бити још трауматичнији.

Библија осим тога показује да је мучна тежња за богатством узалудна. Она каже: ”Не узнемируј се да се обогатиш,... зар оком својим ти да пратиш оно чега ће нестати? (Пословице 23:4, 5).

Да ли ће запослење бити драгоцено, поучно искуство зависи од врсте посла, од људи с којима или за које радиш и о томе како се залажеш. И потицаји из којих радиш, и како располажеш зарађеним новцем, одлучујући су да ли ће запослење да ти користи или нашкоди.

Али, ако заиста желиш да одрастеш, запази до ког су закључка дошли Greenbergerova и Steinberg: ’Постоје активности које су корисније од запослења. Такве активности укључују читање и учење независно од школе, као и преузимање неплаћених добровољних активности за опште добро.‘ Нина, на пример, после школе обавља врло драгоцену активност за опште добро као пуновремени проповедник Јеховиних сведока. Она каже: ”Са својим школским саветником сам направила распоред сати који ми омогућује да излазим у подне из школе. Од понедељка до среде проводим јавну проповедничку службу. Чиним то врло радо. Причињава ми много радости!“ Да ли би то твој распоред сати и твоје личне околности такође дозволиле? Развијати на тај начин ”оданост Богу“ било би несумњиво много корисније него неко запослење (1. Тимотеју 4:8, NW).

Али, неки млади желе, или морају, да раде из финансијских разлога. У будућим чланцима разматраће се разлози за и против.

[Фуснота]

[Слика на 21. страни]

Запослењем млади могу да науче како да се понашају као одрасли према послодавцима и сарадницима на послу