Гледиште Библије

Ко иде на небо?

ТЕРОРИСТИЧКА бомба разноси у парампарчад један путнички авион у лету, убијајући све путнике. Рођацима и пријатељима жртава речено је да су њихови вољени сада на небу, као да је то компензација за њихову прерану и насилну смрт.

Један популаран музичар умире и прича се да ’с анђелима труби на небу‘.

Болест, глад или несреће отимају децу пуну живота, а свештенство каже да сада уживају небеско блаженство, можда чак као анђели!

Да ли Бог исправља неправду према младима и старима тиме што узима све такве к себи у небески мир? Да ли је улазак у небо једноставно Божји начин да сачува све оне који су добри и вредни хвале у човечанству? Какво је гледиште Библије?

Они који нису на небу

Библијска изјава је јасна: „Зар не знате да неправедници неће наследити царства Божијег?“ (1. Коринћанима 6:9, Ча). Међутим, Библија такође говори о многим праведним особама и жртвама неправде које неће наследити небеса.

Сам Исус је рекао о Јовану Крститељу који је ускоро требало да умре мученичком смрћу: „У истину вам кажем: Ни један између рођених од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; али је и најмањи у краљевству небескоме већи од њега“ (Матеј 11:11). У свом покушају да убије дете Исуса, зли Краљ Ирод је немилосрдно поклао све дечаке од две године и мање у Витлејему и његовим областима (Матеј 2:16). Ипак, Исус је рекао: „Нико се не попе на небо осим онога који сиђе с неба, Сина човечјега [Исуса]“ (Јован 3:13). Зашто Исус није говорио о овим жртвама неправде као да су на небу?

Исус је отворио пут

Исус је назвао себе ’путем и истином и животом‘, а апостол Павле је указао на њега као на ’првенца од оних који умреше‘ (Јован 14:6; 1. Коринћанима 15:20). Према томе, нико није могао доћи на небо пре њега. Али када је Исус узашао на небо око 40 дана након свог ускрсења, да ли су га следили достојни људи вере који су већ били покојни? Око десет дана касније, апостол Петар је рекао у погледу краља Давида да „и умре и укопан би, и гроб је његов и дан-данас међу нама ... Јер Давид не изиђе на небеса“ (Дела апостолска 2:29, 34).

Тако, улазак у небо укључује више од компензације за претрпљене неправде или чак награђивања верности појединца. Уместо тога, он обезбеђује формирање тела владара које је лоцирано на небу и сачињено од репрезентативног броја људи под Христовом управом, помазаних светим духом (Римљанима 8:15-17; Откривење 14:1-3).

Небеско Краљевство

Исус је указао на ову владавину, или владу, као на „краљевство небеско“ или ’краљевство Божје‘ (Матеј 5:3, 20; Лука 7:28). Није била намера да огромна маса човечанства буде укључена у ово управно тело. Стога, Исус је упућивао на њега као на „малено стадо“ (Лука 12:32). У оригиналном језику који је коришћен у овом делу Библије, реч „малено“ (mikros) јесте супротност од велико (megas), и она се користи у Луки 12:32 указујући на квантитет или незнатност у броју. Дакле, чланство у ’краљевству небеском‘ не дозвољава неограничен број. Да то илуструјемо: ако си замољен да сипаш мало воде у чашу, побринућеш се да не буде препуњена. Дакле, исто тако, „малено стадо“ не може бити сачињено од превеликог броја људи. Божје Краљевство има утврђен (’малени‘) број сувладара с Христом.

Тачан број ових владара, 144 000, био је откривен апостолу Јовану (Откривење 14:1, 4). Претходно се за те исте особе у Откривењу каже да су од ’сваког колена и језика и народа и племена и да су краљевство, свештеницу Богу‘, и да треба да владају као краљеви с неба над земљом (Откривење 5:9, 10). Ово управно тело у сарадњи с Исусом Христом јесте Краљевство за које је он учио своје следбенике да се моле. Оно је такође посредништво којим ће лоше владавине ове земље бити окончане, обнављајући тако правду и мир за човеков дом, земљу, као и вечну животну снагу за њене становнике (Псалам 37:29; Матеј 6:9, 10).

Изабрано тело владара

Пошто су људске владавине које ће Краљевство заменити толико изрешетане корупцијом, зар не можемо схватити зашто оне који су укључени у ту небеску владу Бог мора пажљиво изабрати и испитати? Садашња ситуација човечанства може се упоредити са ситуацијом стотина путника укрцаних у путнички млазњак по лошем времену. У таквој критичној ситуацији, да ли би желео да летиш с посадом коју сачињавају млади, неискусни људи? Тешко! Ситуација би захтевала посаду пажљиво одабрану према строгим условима.

Што се тиче оних који ће на небу служити с Христом Исусом, олакшано нам је сазнањем да је ’Бог поставио удове, сваки поједини од њих у телу, како је хтео‘ (1. Коринћанима 12:18). Лична жеља или амбиција за положајем у Краљевству није одлучујући фактор (Матеј 20:20-23). Бог је утврдио посебна мерила вере и понашања како би спречио улазак недостојних (Јован 6:44; Ефесцима 5:5). Уводне речи Исусове Беседе на гори показују да се сувладари с Христом морају показати као духовно настројени, благе нарави, љубитељи праведности, милосрдни, чистог срца и мирољубиви (Матеј 5:3-9; види такође Откривење 2:10).

На срећу, велика већина човечанства, иако није изабрана од Бога да буде међу овим представницима небеског тела владара, није остављена без наде. Они ће настанити ову предивну земљу и уживаће користи његове божанске владавине. Жртве прошлих неправди које су већ дуго мртве биће враћене у живот да живе крај оних који су доживели да виде како Божје Краљевство „долази“ у најпотпунијем смислу. Одржаће се обећање: „У земљи живеће праведни и поштени у њој ће остати“ (Матеј 6:9, 10; Пословице 2:21; Дела апостолска 24:15).