Поглед у свет

Деца герилци

Деца су постала уобичајена ствар међу герилским војскама широм света. Према новинама International Herald Tribune, деца брзо уче како да убијају, и њихов осећај за исправно и неисправно није толико јак колико њихова жеља да буду прихваћени од стране било које војне групе која је постала њихова дружина. „У Руанди и другим местима, починиоци неких од најгорих зверстава били су деца“, рекао је представник Уједињених нација. „Они желе да припадају нечему и да буду хваљени, а признање својих вршњака могу добити само ако су још храбрији или окрутнији од одраслих.“ У једном афричком сукобу, дечаци од осам година су обучавани и присиљавани да чине зверства, као што су да пуцају у своје родитеље и да им прережу грло. Отете девојчице су присиљаване да кувају, чисте и обезбеђују сексуалну забаву за мушкарце. „Процене о томе колико деце сада учествује у рату крећу се од 50 000 па чак до 200 000 у 24 сукоба“, каже часопис Newsweek.

Обезбеђење саговог дрвета

Многи ботаничари сматрају да је сагово дрво Encephalartos woodii најређе заступљена биљка на свету. Стога кад је прошле године Јужна Африка одлучила да пошаље један узорак те тропске биљке налик палми Лондонској изложби цвећа у Челсију, они су предузели мере предострожности тако што су у њено стабло сакрили микрочип за откривање крађе обложен антибактеријском кремом. Сва сагова дрвета која су пренесена у Јужну Африку сада су заштићена на тај начин, извештава часопис New Scientist. Да би се борили против лопова јужноафрички конзерватори сада на сличан начин штите дивља сагова дрвета уз помоћ сателитског система за праћење.

Нестали поклопци са шахти

Преко 200 становника Пекинга је пропало у отворене шахте у 1994, известиле су новине Economic Daily. Који је био разлог? Током године лопови су украли преко 2 000 поклопаца са шахти са улица кинеског главног града. Каже се да су већину украли емигранти, које називају кинеско лутајуће становништво. Крађа поклопаца је у успону током протекле деценије заједно с порастом сеобе градског становништва. Поклопац од 50 килограма може се продати за преко 100 јуана (12 америчких долара). Повређени становници су били и пешаци и бициклисти.

Нови преводи Библије

„Експлозија нових издања Библије на савременом енглеском погађа продавнице књига“, запажа часопис U.S.News & World Report. Библије су направљене за децу, спортисте, старије, домаћице, очеве и остале групе. Једна Библија, Black Bible Chronicles, „користи сленг и драму да би оживела библијска приповедања за афричко-америчке тинејџере“. Једна друга, The New Testament and Psalms: An Inclusive Version, испробава језик који је неутралан у роду. Бог се зове „Отац-Мајка“, а Син човечји постаје „људско биће“. Да би избегли вређање леворуких особа, преводиоци десну руку Божју називају његова „моћна рука“, и због расних призвука, тама се више не поистовећује са злом. А трећу, New International Reader’s Version New Testament, њен издавач је описао као „прву Библију икад написану на веома ниском читалачком нивоу, најнижем на тржишту“. Чланак закључује: „Све укупно постоји преко 450 верзија Библије само на енглеском. Са свим тим новим издањима која налазе места на полицама, Библија се вероватно неће ускоро одрећи свог дугогодишњег места на листи бестселера свих времена.“

Проблеми са именима

Кина, с преко 1,2 милијарде људи, суочава се са смањеним извором презимена. Према истраживачима, сада се тамо користи само 3 100 презимена, у упоређењу с неких 12 000 у прошлости. Отприлике 350 милиона људи — слично заједничком броју становништва Сједињених Држава и Јапана — носи пет најзаступљенијих презимена: Ли, Ванг, Џанг, Лиу и Чен. Осим тога, углавном се користе и иста имена. На пример, у Тјенцину преко 2 300 људи има име Џанг Ли и пишу га користећи исте симболе, док многи други користе исти изговор али га пишу различитим симболима. Као последица те збрке, велики број људи је погрешно ухапшен, грешком су пражњени рачуни у банкама а у болницама су вршене операције на погрешним особама. Република Кореја има сличан проблем. Једна анкета из 1987. показала је да се сваки пети човек презива Ким. Бракови између особа са истим презименом су забрањени да би се заштитило од бракова у блиском сродству. То је за последицу имало хиљаде парова који живе заједно али не региструју своје бракове, и тако не испуњавају услове за осигурање и друге бенефиције. Међутим, врховни суд у земљи је донео закон да ће се ти бракови са истим презименима сматрати законитима ако се парови прво венчају у иностранству.

Оптужене жене Руанде

Жене, као и мушкарци, морају сносити одговорност за покољ најмање 500 000 људи у Руанди у 1994, тврди организација Права Африке са седиштем у Лондону. „Хиљаде жена су убијене од стране других жена“, каже њихов извештај. „Степен до кога су жене играле активну улогу у убијању јесте без преседана. То није случајност. Творци холокауста су настојали да умешају што је могуће више народа — мушкарце, жене и чак децу од осам година. Кренули су да стварају нацију екстремиста који су везани крвљу геноцида.“ Многе жене које су биле умешане биле су на положајима од поверења — министри у влади, покрајинске службенице, калуђерице, учитељице и медицинске сестре. Неке су активно учествовале у покољу, користећи мачете и пушке, док су друге играле улоге подржавања тако што су бодриле мушкарце убице, дозвољавајући им да уђу у домове и болнице и пљачкајући куће и мртве.

Природна средства за чишћење

Неке цветне биљке показују задивљујућу способност чишћења и обнављања нафтом загађеног пустињског тла, извештава лондонски The Times. Научници су открили да тамо где је тежина нафте мања од 10 процената тежине песка, те биљке могу успевати и њихово корење остаје потпуно чисто. Који је разлог? Милиони бактерија које живе око корена биљака узимају нафту и растварају је на нешкодљиве материје. Те биљке долазе из једне од највећих породица биљака, Compositae, која укључује красуљке, астре и многе корове. Научници препоручују да се те биљке засаде како би убрзале чишћење пустиње у Кувајту. Четири године након рата са Ираком око 50 квадратних километара пустиње још увек остаје загађено.

Користе своје главе

„Африканке ходају миљама носећи тешке крчаге с водом или лонце са храном као да ништа не носе“, каже часопис Discover. „Истраживачи су установили да жене могу носити огроман терет а да не користе никакву додатну енергију.“ Неке Кенијке могу носити и до 20 процената своје тежине без додатног напора. Како оне то раде? Тако што носе „своја бремена много ефикасније него људи који носе тешке џакове или људи који нису обучавани да користе своје главе“, одговара часопис New Scientist. „Истраживачи верују да тајна лежи у кретању жена које је налик клатну.“ Кад ходамо, ми смо попут клатна које се њише, преносећи нешто енергије на следећи корак. За Европљане, ефикасност тог преноса енергије се смањује кад терет постаје тежи. Али код Африканки које носе терете на својим главама, ефикасност се у ствари повећава, тако да њихови мишићи не морају да раде неки додатни посао. Међутим, потребне су године да се та вештина усаврши.

„Јерусалимски синдром“

То је „јад туриста који, савладани јаким духовним утисцима које тај град ствара, постају уверени да су они Спаситељ, или неки други библијски лик или да им је Бог дао посебну поруку или налог“, каже часопис Time. „Многи имају историју менталних проблема.“ Један брадати Италијан, који је пронађен како лута по брдима близу Витлејема обучен у врећу, тврди да је Исус. Један го човек који витлајући мачем трчи кроз Стари град, каже да има задатак да излечи слепе. Један крупан Канађанин каже да је Самсон и то „доказује“ тиме што кида металне решетке с прозора болничког одељења и бежи. Ти људи погођени синдромом обично се одводе у Јерусалимску Кфар Шаул психијатарску болницу — не да би их лечили већ да би их смирили како би могли да се врате кући на лечење. Болница годишње прими око 50 таквих пацијената, углавном из западне Европе и Сједињених Држава.