Фебруар

Када се краљ Језекија озбиљно разболео, преклињао је Јехову да му помогне да се опорави. Јехова је услишио његову молитву и излечио га је (2. Краљ. 20:1-6). С друге стране, када га је апостол Павле молио да му уклони „трн у телу“, Јехова то није учинио (2. Кор. 12:7-9). Краљ Ирод је желео да убије и апостола Јакова и Петра. Јаков је погубљен, док је Петра спасао анђео (Дела 12:1-11). Можда се питамо: „Због чега је Јехова спасао Петра, а Јакова није?“ Библија не каже ништа о томе. Али можемо бити сигурни у једно: Јехова „никад не чини неправду“ (Пон. зак. 32:4). Понекад је одговор на наше молитве другачији од оног ком смо се надали. Али ми смо уверени да Јехова увек поступа с љубављу и праведно и зато не приговарамо због начина на који услишава наше молитве (Јов 33:13; w23.11 21 ¶6).

Јаков је под надахнућем написао да је мудрост „спремна да послуша“. Размисли шта то значи. Треба од срца да будемо послушни онима којима је Јехова дао одређени ауторитет. Наравно, он не очекује од нас да будемо послушни некоме ко тражи да се оглушимо о његове заповести (Дела 4:18-20). Углавном нам је лакше да будемо послушни Јехови него људима. На крају крајева, Јехова је савршен и све што тражи од нас је за наше добро (Пс. 19:7). Али људи који имају ауторитет нису савршени. Па ипак, наш небески Отац је одређену меру ауторитета поверио родитељима, државним службеницима и старешинама (Посл. 6:20; 1. Сол. 5:12; 1. Петр. 2:13, 14). Када смо послушни њима, ми смо заправо послушни Јехови (w23.10 6 ¶2-3).

Своју веру јачамо када размишљамо о томе колико је Јехова моћан. Он има моћ да испуни све што обећа. На крају крајева, он је Свемоћни Бог (Јов 42:2; Мар. 10:27; Еф. 3:20). Рекао је Аврахаму и Сари да ће у поодмаклим годинама добити сина (Пост. 17:15-17). Такође је рекао Аврахаму да ће његовим потомцима дати у посед хананску земљу. Али Аврахамови потомци, то јест Израелци, дуго су били робови у Египту и вероватно им се чинило да се то обећање никада неће испунити. Па ипак, оно се испунило. Рекао је Марији, која је била девица, да ће родити његовог Сина. Тиме би се испунило обећање које је Јехова дао хиљадама година раније у еденском врту! (Пост. 3:15). Када размишљамо о свим обећањима која је Јехова дао и како их је испунио, разумемо колико је велика његова моћ. Тако јачамо своју веру у његово обећање о новом свету (Ис. Нав. 23:14; Ис. 55:10, 11; w23.04 28 ¶10-12).

Јехова је услишио Давидове молитве за избављење (1. Сам. 19:10, 18-20; 2. Сам. 5:17-25). И ми можемо имати исто поуздање као он (Пс. 145:18). Јехова можда неће одговорити на наше молитве онако како ми очекујемо. Павле се три пута конкретно молио Јехови да уклони „трн у телу“ који га је мучио. Да ли је Јехова одговорио на његове молитве? Јесте, али не онако како се Павле надао. Јехова није уклонио његов проблем већ му је дао снагу која му је била неопходна да настави да му верно служи (2. Кор. 12:7-10). Као Павлу, и нама се може десити да добијемо одговор каквом се нисмо надали. Можемо бити сигурни да Јехова најбоље зна како да нам помогне. Он чак може „учинити неизмерно више од свега што молимо или замислимо“ (Еф. 3:20). Због тога његов одговор на наше молитве може доћи у другачије време или на начин који нисмо очекивали (w23.05 8-9 ¶4-6).

Зашто је добро да с времена на време размишљамо о ускрсењу? Зато што не знамо да ли ћемо се у будућности озбиљно разболети или ћемо изненада изгубити некога кога волимо (Проп. 9:11; Јак. 4:13, 14). Нада у ускрсење нам може помоћи да лакше поднесемо такве животне ударце (1. Сол. 4:13). На чему се она темељи? Свето писмо нас уверава да нас наш небески Отац добро познаје и да нас много воли (Лука 12:7). Али кад размишљамо о ускрсењу, још боље разумемо колико добро нас мора познавати да би нас вратио у живот са истим особинама и успоменама. Толико нас воли да нам је пружио прилику да живимо вечно. Ни смрт га не може спречити да оствари своју намеру јер може да нас ускрсне. Зашто можемо веровати у Божје обећање о ускрсењу? Зато што смо уверени да онај ко га даје има и жељу и моћ, то јест способност да га испуни (w23.04 8-9 ¶2-4).

Јосиф и Марија су се трудили да буду блиски с Јеховом и као брачни пар. Разумели су колико је важно да цела породица служи Јехови (Лука 2:22-24; 4:16). Стварно су изванредан пример за све брачне парове. Ако и ви попут Јосифа и Марије имате децу, можда вам није лако да идете на састанке и организујете породично проучавање. Можда је још теже да пронађете време да вас двоје проучавате или се молите. Међутим, када заједно служите Богу, имајте на уму да ћете се зближити и с њим и једно с другим. Нека вам зато служба Богу буде на првом месту. Ако је ваш брак у кризи, можда вам се не свиђа помисао да заједно проучавате. Ако је тако, зашто не бисте осматрали нешто кратко и занимљиво? То вам може помоћи да ојачате своју везу и жељу да заједно проучавате (w23.05 22 ¶7-8).

Како је здрав страх утицао на Авдију? Био је поштен и поуздан и зато га је краљ поставио за управитеља свог двора. (Упоредити с Немијом 7:2.) Осим тога, страхопоштовање према Јехови је улило Авдији изузетну храброст, која му је сигурно била потребна. Живео је током владавине злог краља Ахава (1. Краљ. 16:30). Надаље, његова жена, краљица Језавеља, служила је Валу и толико је мрзела Јехову да је покушала да искорени праву религију из северног краљевства. Чак је побила многе Божје пророке (1. Краљ. 18:4). Када је Језавеља почела да прогони и убија Божје пророке, Авдија је сакрио 100 њих „у две пећине, по 50 у сваку, и доносио им хлеба и воде“ (1. Краљ. 18:13, 14). Да је Језавеља сазнала за то, сигурно би га погубила. Наравно, Авдија је био само човек и није желео да умре. Али он је толико волео Јехову и оне који су му служили да је био спреман да ризикује и сопствени живот ради њих (w23.06 16 ¶9-10).

Јехова и данас води свој народ, као што је то чинио и у прошлости. То чини путем своје Речи и преко свог Сина, који је поглавар скупштине. Имамо ли доказе да и нас води преко људи које је изабрао као своје заступнике? Свакако. Примера ради, размисли о ономе што се дешавало крајем 19. века. Чарлс Расел и његови сарадници постепено су разумели да ће 1914. година бити значајна у испуњењу библијског пророчанства о успостави Божјег Краљевства (Дан. 4:25, 26). Како су дошли до тог закључка? Проучавали су Библију да би видели како ће се испунити њена пророчанства. Да ли их је Јехова водио у томе? Нема сумње да јесте. Светски догађаји 1914. потврдили су да је Божје Краљевство почело да влада. Избио је Први светски рат, након чега су уследиле епидемије, земљотреси и несташице хране (Лука 21:10, 11). Очигледно је да је Јехова помагао свом народу преко тих људи који су заступали истину (w24.02 22 ¶11).

Као Јеховине слуге, ми знамо да нас он воли и жели да имамо најбољи живот (Римљ. 8:35-39). Уверени смо да је увек за наше добро да примењујемо библијска начела (Ис. 48:17, 18). Али како треба да реагујемо ако се суочимо с неочекиваним тешкоћама? На пример, члан породице би нас могао нечим разочарати. Можда нам је здравље озбиљно угрожено и због тога не можемо да учинимо за Јехову онолико колико бисмо желели. Можда доживљавамо тешке последице неке природне катастрофе или смо прогоњени због своје вере. Кад наступе такве кушње, можда се питамо: „Зашто ми се ово дешава? Да ли сам учинио нешто лоше? Да ли то значи да немам Јеховин благослов?“ Да ли си се некада тако осећао? Ако јеси, немој бити обесхрабрен. Многе верне Јеховине слуге бориле су се са сличним осећањима (Пс. 22:1, 2; Авак. 1:2, 3; w23.04 14 ¶1-2).

Када се нађемо у искушењу, одмах одбацујемо сваку помисао да урадимо нешто што би могло нарушити наше пријатељство с Богом. Јехова очекује од нас да му будемо послушни од срца (Римљ. 6:17). Ми не можемо бирати којих његових заповести ћемо се држати, а којих не. Треба да имамо у виду да су све оне за наше добро (Ис. 48:17, 18; 1. Кор. 6:9, 10). Ђаво користи физичко и психичко насиље с намером да нас поколеба у вери. Његов циљ је да нас „прождере“, да уништи наше пријатељство с Јеховом (1. Петр. 5:8). Хришћани у првом веку су се суочавали с претњама, батинама и смрћу због тога што су се чврсто држали својих уверења (Дела 5:27, 28, 40; 7:54-60). Сатана и данас користи прогонство. То се види по бруталном опхођењу власти с браћом и сестрама у Русији и другим земљама. Многа наша браћа трпе прогонство и на друге начине. Осим очигледних, директних напада, Сатана користи и разне сплетке (Еф. 6:11; w23.07 15-16 ¶6-9).

Што више проучаваш Божју Реч, твоја љубав према Јехови је све јача. То те мотивише и да примењујеш оно што учиш. Доносиш боље одлуке јер се водиш библијским начелима. Твој став и понашање се мењају набоље зато што желиш да угодиш Богу. Баш као што дете хоће да буде попут свог родитеља ког много воли, и ти желиш да будеш налик свом небеском Оцу (Еф. 5:1, 2). Могли бисмо да се питамо: „Да ли је моја љубав према Јехови јача сада него кад сам се крстио? Да ли сам од тада постао сличнији Јехови по начину размишљања и поступцима – нарочито у показивању љубави према браћи и сестрама?“ Ако је „љубав коју си имао у почетку“ помало охладнела, немој бити обесхрабрен. Нешто слично се дешавало и хришћанима у првом веку. Исус није дигао руке од њих, а неће ни од нас (Откр. 2:4, 7). Он зна да можемо поново распламсати љубав коју смо осећали кад смо упознали истину (w23.07 8 ¶2-3).

Апостол Петар је направио низ грешака. Прво је дошло до изражаја његово претерано самопоуздање. Наиме, хвалио се да ће остати веран Исусу чак и ако га остали апостоли оставе (Мар. 14:27-29). Затим је увек изнова тонуо у сан уместо да бди (Мар. 14:32, 37-41). А када је руља ухватила Исуса, Петар га је напустио (Мар. 14:50). Што је најгоре, три пута је рекао да не познаје Исуса и чак се заклињао у то (Мар. 14:66-71). Како се осећао кад је схватио тежину свог греха? Потпуно сломљен, горко је заплакао (Мар. 14:72). Исус није прекоравао Петра због његових грешака, већ му је рекао да ће му поверити још веће одговорности (Јов. 21:15-17). Петар је био свестан тога да је озбиљно погрешио, али није се предао. Због чега? Био је уверен да његов Учитељ није дигао руке од њега. Шта учимо из тога? Јехова жели да будемо уверени у то да нас воли и да је спреман да нам опрости (Римљ. 8:38, 39; w24.03 18-19 ¶13-15).

Полни неморал може довести до срамоте, осећаја безвредности, нежељене трудноће и распада породице. Јасно је да је мудро клонити се позива „безумне жене“. Осим што изгубе пријатељство с Јеховом, што је равно духовној смрти, многи неморални људи заразе се неком болешћу која може водити до преране дословне смрти (Посл. 7:23). У Пословицама 9:18 стоји: „Њени гости [су] у дубинама гроба.“ Зашто онда многи прихватају њен позив, који води до кобних последица? (Посл. 9:13-18). Многи се преваре и упадну у њену замку због порнографије. Неки сматрају да је гледање порнографије безопасно. Сасвим супротно, она је штетна, уништава самопоштовање и изазива зависност. Неморалне слике се урезују у мисли и тешко их је избрисати. Штавише, порнографија не помаже људима да се ослободе штетних жеља већ их још више распламсава (Кол. 3:5; Јак. 1:14, 15). Због тога се многи који гледају порнографију упуштају у неморално понашање (w23.06 23 ¶10-11).

Премда се неке државе повремено супротстављају англоамеричкој светској сили, оне је неће заменити. То знамо зато што у Библији пише да ће „камен“, који представља Божје Краљевство, смрвити стопала кипа, то јест англоамеричку светску силу (Дан. 2:34, 35, 44, 45). Да ли си уверен да се Данилово пророчанство о стопалима од гвожђа и глине обистињује? Ако јеси, то ће утицати на твој живот. Нећеш тражити материјалну сигурност у свету који ће ускоро бити уништен (Лука 12:16-21; 1. Јов. 2:15-17). Разумевање тог пророчанства помоћи ће ти и да видиш колико је важно проповедати добру вест и поучавати људе истини (Мат. 6:33; 28:18-20). Сада када смо укратко осмотрили ово пророчанство, питај се: „Да ли одлуке које доносим показују да сам уверен да ће Божје Краљевство ускоро уништити све људске власти?“ (w23.08 11 ¶13-14).

Буди скроман и свестан тога да због година, здравља и околности можда нећеш моћи да урадиш све што би желео. Нема ничег лошег у томе да попут Варзелаја одбијеш неко задужење ако би ти због здравља или година било тешко да га обављаш (2. Сам. 19:35, 36). По узору на Мојсија, прихвати помоћ и подели одговорности с другима када је то на месту (Изл. 18:21, 22). Скромност ће ти помоћи да се чуваш нереалних очекивања, која би ти могла одузети снагу. Не треба да се осећамо одговорнима за лоше одлуке других. Ми не можемо доносити одлуке за друге нити их можемо заштитити од последица њихових лоших одлука. На пример, шта ако млада особа престане да служи Јехови? Таква одлука може нанети огромну патњу њеним родитељима. Али родитељи који криве себе због лоше одлуке свог детета намећу себи тешко бреме. То није терет који Јехова очекује да они носе (w23.08 29 ¶11-12).

Попут нас, Самсон је био несавршен човек. С времена на време, доносио је лоше одлуке. Једна од њих је водила до трагичних последица јер је Самсон изгубио из вида задатак који му је Јехова дао. Након што је неко време служио као судија, „заљубио се у жену која се звала Далила и која је живела у долини Сорик“. Раније је Самсон желео да се ожени једном Филистејком, али то је било „од Јехове, који је тражио прилику да се сукоби с Филистејима“. Касније је Самсон био у кући једне блуднице у филистејском граду Гази. Тада му је Бог дао снагу и он је ишчупао и однео градска врата, што је ослабило тај град (Суд. 14:1-4; 16:1-3). Међутим, веза с Далилом је била другачија зато што је она највероватније била Израелка, а не Филистејка и зато што Самсон није узео у обзир Божју вољу. Филистеји су понудили Далили велику суму новца да изда Самсона и она је пристала на то (w23.09 5 ¶12-13).

Разборитост нам може помоћи да будемо благи. Разборита особа показује самоконтролу када неко жели да се препире с њом око њених веровања. Нека питања или провокације су попут леденог брега. Већи део се налази испод површине. Примера ради, иза неког питања може стајати скривени мотив или нека бојазан. Пре него што одговоримо на то питање, добро је да имамо на уму да ми не знамо шта је навело нашег саговорника да га постави (Посл. 16:23). Погледајмо како је Гедеон одговорио људима из Јефремовог племена. Они су га љутито упитали зашто их није раније позвао у битку против израелских непријатеља. Шта је био прави разлог за њихову љутњу? Да ли им је можда био повређен понос? Шта год да је био случај, Гедеон је поступио разборито. Покушао је да разуме због чега су стварно узнемирени и благо им је одговорио. Након тога, „они су се смирили“ (Суд. 8:1-3; w23.09 16 ¶8-9).

Веза између Јехове и Исуса је најјача веза која постоји између оца и сина. Нема сумње да је Јехову много болело док је гледао како одбацују његовог Сина и муче га. Сваки родитељ који је остао без детета добро зна да такав губитак са собом носи неописив бол. Иако имамо снажну веру у ускрсење, она не може избрисати тугу коју осећамо кад умре неко кога волимо. Овај пример нам помаже да разумемо како се Јехова осећао у пролеће 33. године, када је гледао како његов вољени Син пати и умире (Мат. 3:17). Потруди се да од сада па до Спомен-свечаности током личног или породичног проучавања темељније истражујеш о откупнини. Не заборави да на тај дан погледаш посебан Јутарњи библијски програм. Ако се припремимо за Спомен-свечаност, моћи ћемо да помогнемо и другима да цене ту посебну прилику (Језд. 7:10; w24.01 11 ¶10-12).

Снагу добијамо када се молимо Јехови. Он услишава молитве и може нам дати изузетно велику снагу (2. Кор. 4:7). Јача нас и читање његове Речи и дубоко размишљање о њој (Пс. 86:11). Божја порука у Библији има моћ и делотворна је (Јевр. 4:12). Када се молиш Јехови и читаш његову Реч, добијаш снагу која ти је неопходна да би истрајно подносио тешкоће, био радостан или испунио тешке задатке. Запази како је Јехова ојачао пророка Јону. Јона се плашио да оде у место у које га је Јехова послао, па се укрцао на брод и отпловио у супротном смеру. Зато је умало изгубио живот у страшној олуји, а довео је у опасност и друге путнике. Када су га морнари бацили у море, прогутала га је велика риба. Шта је Јона радио да би добио снагу док је био у њеној утроби? Молио се (Јона 2:1, 2, 7; w23.10 13 ¶4-6).

Иако је апостол Петар своје посланице написао за хришћане који су живели у првом веку, Јехова их је укључио у своју Реч. Тако ми данас можемо пуно тога научити из њих (Римљ. 15:4). Свуда око нас су људи који не верују да ће се библијска пророчанства испунити. Противници нас исмевају јер годинама чекамо да дође крај. Неки кажу да он никада неће доћи (2. Петр. 3:3, 4). Ако слушамо такве коментаре у служби, на послу или у породици, наша вера би могла ослабити. Петрове посланице откривају шта ће нам помоћи да задржимо јаку веру. Можда нам се чини да предуго чекамо да Јехова уништи овај зао свет. Петрове речи нас подсећају на то да се Јеховин појам о времену увелико разликује од нашег (2. Петр. 3:8, 9). За Јехову је хиљаду година као један дан. Он је стрпљив и не жели да ико буде уништен. Међутим, кад Јеховин дан дође, овај свет ће нестати (w23.09 26-27 ¶2-5).

Због чега је апостол Павле написао Посланицу Јеврејима? Вероватно из два разлога. Као прво, да би охрабрио браћу у Јудеји. Већина њих је од рођења поучавана јудаизму. Након што су постали хришћани, њихове некадашње верске вође су их можда исмевале. Због чега? Хришћани нису имали импозантан храм и олтар на ком би приносили жртве Богу, као ни свештенике који би служили у храму. То је могло да обесхрабри Христове ученике и да им ослаби веру (Јевр. 3:12, 14). Неки од њих су чак могли почети да размишљају о томе да се врате јудаизму. Као друго, Павле је желео да им укаже на то да се нису довољно трудили да разумеју нова и дубља учења, чврсту храну која се налази у Божјој Речи (Јевр. 5:11-14). По свему судећи, неки од њих су се још увек држали Мојсијевог закона (w23.10 24-25 ¶3-4).

Неке жене су одлучиле да се не удају (Мат. 19:10-12). Буди уверена да Јехова и Исус цене оне који нису у браку. Широм света, неудате сестре позитивно утичу на све у скупштини. Њихова љубав и искрена брига за друге подстиче их да многима постану духовне сестре и мајке (Мар. 10:29, 30). Неке жене пуновремено служе Јехови. Сестре много доприносе проповедању добре вести (Пс. 68:11). Да ли можеш већ сада да планираш да ступиш у пуновремену службу? Могла би да будеш пионир, добровољац на градњи или да служиш у Бетелу. Моли се у вези са својим циљем. Разговарај са онима који су већ постигли сличан циљ и сазнај шта је потребно да испуниш услове. Затим направи реалан план. Ако оствариш свој циљ, пружиће ти се много прилика да срећно служиш Јехови (w23.12 22 ¶16-17).

Будући да се велика невоља ближи, разумемо да је сада важније него икада да будемо послушни заповести да проповедамо добру вест. Међутим, можда нам уопште није лако да се усредсредимо на нашу службу ако имамо финансијске проблеме или наилазимо на противљење. Како да нам Краљевство и даље буде на првом месту? Треба да задржимо на уму да је „Јехова над војскама“ на нашој страни. Он ће бити уз нас ако нам је његова воља најважнија. Зато немамо чега да се плашимо (Аг. 2:4). Јехова жели да се посветимо стварању ученика и да тако спасавамо животе. Агеј је подстакао Јеховин народ да поново почне да гради храм. Јехова је обећао да ће их благосиљати ако то буду радили (Аг. 2:18, 19). Можемо бити сигурни да ће благосиљати и нас ако нам задатак који нам је поверио буде на првом месту (w23.11 16 ¶8; 17 ¶11).

Апостол Павле је у Посланици Римљанима рекао да су сви људи згрешили. Како онда било ко може бити праведан и без кривице? Како га Бог може прихватити за пријатеља? То питање је важно за све хришћане и зато је Павле истакао Аврахамов пример. Јехова је прогласио Аврахама праведним док је он још живео у хананској земљи. На основу чега је то учинио? Да ли зато што се Аврахам савршено држао Мојсијевог закона? То сигурно није био разлог (Римљ. 4:13). Тај закон је био дат израелском народу више од 400 година након што је Бог рекао да је Аврахам праведан. На основу чега је онда прогласио Аврахама праведним? У својој незаслуженој доброти, Јехова је то учинио због Аврахамове вере (Римљ. 4:2-4; w23.12 3 ¶4-5).

Исте ноћи када је пророк Натан рекао краљу Давиду оно што стоји у данашњем дневном цитату, Јехова је рекао Натану да храм неће саградити Давид (1. Лет. 17:3, 4, 11, 12). Како је Давид реаговао када је то чуо? Усредсредио се на сакупљање новца и материјала који ће његовом сину Соломону бити потребни за тај пројекат (1. Лет. 29:1-5). Одмах након што је рекао Давиду да он неће изградити његов храм, Јехова је склопио савез с њим. Обећао му је да ће један од његових потомака владати заувек (2. Сам. 7:16). У новом свету, током Исусове хиљадугодишње владавине, Давид ће бити веома срећан када буде чуо да он потиче из његове породичне лозе! Шта учимо из Давидовог примера? Чак и када не можемо да учинимо све што бисмо желели за Јехову, он нам може дати многе друге добре ствари о којима нисмо ни сањали (w23.04 16 ¶8-10).

Када си уплашен, можда ће ти неки делови Библије посебно значити. На пример, охрабриће те оно што је записано у Књизи о Јову, Псалмима, Пословицама, као и Исусове речи које се налазе у 6. поглављу Јеванђеља по Матеју. Док се молиш Јехови и читаш његову Реч, осетићеш како ти он пружа утеху. Можемо бити уверени да ће Јехова бити ту за нас када наступе тешка времена у нашем животу. Никада нећемо бити сами (Пс. 23:4). Јехова обећава да ће нас чувати, учврстити, пружати нам подршку и тешити нас. У Исаији 26:3 се о њему каже: „Чуваћеш оне који се потпуно ослањају на тебе. Даћеш им трајан мир, јер се у тебе уздају.“ Зато се уздај у Јехову и искористи сву помоћ коју ти он пружа. Ако тако будеш чинио, имаћеш снаге да пребродиш чак и најтежа времена (w24.01 25 ¶16-17).

Горње речи изговорене под Божјим надахнућем испуњавају се данас. У наше време се испуњавају и следеће утешне речи: „Јехова ће поучавати све твоје синове и твоји синови ће имати велики мир [...] нећеш се ничега бојати и нећеш имати разлога за страх, он те неће обузети“ (Ис. 54:13, 14). Ни сам Сатана, „бог овог света“, не може спречити Јеховин народ да учи људе о Јехови (2. Кор. 4:4). Права религија је обновљена и никада се више неће искварити. Постојаће заувек. Никакво оружје начињено против нас неће бити успешно (w24.02 4 ¶10).

Као хришћани, ми веома озбиљно схватамо своје предање Јехови. Оно утиче на наше одлуке и поступке када је реч о породици. Ми се свесрдно трудимо да бринемо о члановима своје породице, али никада не стављамо њихове жеље испред онога што Јехова очекује од нас (Мат. 10:35, 36; 1. Тим. 5:8). Понекад ће то значити да ћемо донети одлуку због које би се наши укућани или рођаци могли наљутити на нас. Јехова је оснивач породице и жели да наш породични живот буде срећан (Еф. 3:14, 15). Да бисмо били истински срећни, важно је да поступамо у складу с његовом вољом. Буди сигуран да он цени жртве које чиниш да би му служио док бринеш о члановима своје породице и опходиш се с њима с љубављу и поштовањем (Римљ. 12:10; w24.02 18 ¶11, 13).