ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • wcg стр. 246-255
  • „Будите храбри“

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • „Будите храбри“
  • Храбро корачај уз свог Бога
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Улога молитве
  • „Будите храбри“
  • „Буди храбар и јак и крени на посао“
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства (издање за проучавање) – 2017
  • Можеш истрајати на путу храбрости!
    Храбро корачај уз свог Бога
  • Будимо храбри!
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 1993
  • „Буди храбар и веома јак“
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2012
Више
Храбро корачај уз свог Бога
wcg стр. 246-255

ЗАКЉУЧАК

„Будите храбри“

Штампано издање
Штампано издање
Штампано издање
Штампано издање
Штампано издање

1. О чему ће бити речи у овом закључку?

МОЖЕ ли се још нешто рећи о храбрости на крају ове књиге? И те како. Као прво, ниједна књига не може обухватити све оно што је у Библији речено о храбрости. Као друго, сада ћемо говорити о још нечему што треба да радимо да би нам заиста користиле ове приче о храбрим људима из древног доба.

2. Наведи неке верне Божје слуге које су показале изузетну храброст.

2 Можеш ли се сетити још неких библијских личности које се не спомињу у овој књизи, а које су показале изузетну храброст? Можда ће ти одмах пасти на памет пророци из хебрејског дела Светог писма, као што су Исаија, Јеремија, Језекиљ, Јона или Малахија. Вероватно је апостол Павле на њих мислио када је под надахнућем записао да су неки „подносили ругање и бичевање, и чак су били у оковима и тамницама [. . .] Били су у оскудици, у невољи, злостављани“, а неки су чак погубљени (Јевр. 11:36, 37). Па ипак, кроз шта год да су пролазили, увек су се храбро држали Јехове.

3-4. Како су две жене којима не знамо име помогле краљу Давиду кад је био у опасности?

3 Библија помиње много храбрих мушкараца и жена којима не знамо имена. Навешћемо две жене које су живеле у време краља Давида и помогле му кад се његов син Авесалом побунио против њега. Авесалом је био пун себе до те мере да се дрзнуо да покуша да свргне свог оца с престола. Због њега је Давид морао да побегне из Јерусалима. Он је тада замолио једног храброг свештеника по имену Садок да се врати у град и да тамо остане и покуша да сазна који је следећи Авесаломов корак. Садок је морао да те информације некако доставља Давиду. Тада на сцену ступа једна слушкиња. Она је ризиковала свој живот и двојици Давидових слугу пренела оно што је Садок сазнао. Они су брже-боље кренули ка Давиду, али их је на путу приметио један младић који их је откуцао Авесалому. Зато су побегли у кућу једног човека који је у дворишту имао бунар и сишли су у њега. Жена тог човека је прострла покривач преко бунара и расула по њему здробљено зрневље. Кад су Авесаломови људи дошли и тражили та два гласника, упутила их је у погрешном смеру. Захваљујући храбрости ове две жене којима не знамо име, Јеховин изабрани краљ је био заштићен (2. Сам. 15:23-37; 17:8-22).

Колаж: Две жене којима не знамо име су храбро помогле краљу Давиду. 1. Слушкиња разговара с двојицом Давидових слугу. 2. Жена која је сакрила Давидове слуге у бунару свог мужа стоји испред своје куће у дубоким мислима. У позадини се види како се два човека удаљавају од њене куће.

Храбра слушкиња и жена човека који је у дворишту своје куће имао бунар

4 Било би тешко набројати све примере храбрих људи који се помињу у Библији. Некима од њих знамо име, некима не знамо, неки су били богати, а неки сиромашни, неки истакнути, а неки на маргини друштва. Али оно што им је било заједничко јесте да су сви храбро корачали уз свог Бога. Њихове приче могу помоћи и нама данас.

Улога молитве

5-7. Шта је помогло Павлу да буде храбар чак и док је трпео прогонство?

5 Шта можемо урадити како приче ових храбрих људи не би остале само мртво слово на папиру? Као прво, не смемо изгубити из вида да нису сви по природи били храбри и да својом снагом не би успели да остану верни Јехови. Нешто више је било потребно. О чему је реч?

6 Размисли о апостолу Павлу. Када је са Силом био у Филипима, напало их је мноштво разјарених људи. Стргли су им одећу и ишибали их, а затим су били затворени у ћелију у унутрашњем делу затвора, где су им ноге биле стављене у кладе (Дела 16:12, 19-24). Након неког времена су били пуштени из затвора. Било би сасвим људски да се Павле бојао да настави с проповедањем. Али с друге стране, знао је да је од Јехове добио задатак да иде у Солун да и тамо проповеда. Како је успео да скупи довољно храбрости и снаге да то уради?

7 Павле је касније у једној од својих посланица написао у чему је кључ његове храбрости: „Као што сте чули, пре тога смо у Филипима претрпели невољу и били злостављани, али уз помоћ нашег Бога одважили смо се да вам проповедамо Божју добру вест, иако смо доживљавали жестоко противљење“ (1. Сол. 2:2). Он је био обичан човек, као и сви остали, и није имао неку натприродну снагу. Знао је да само од Јехове зависи колико ће бити храбар. Зато је понизно молио Јехову да му да храбрости и он га је услишио.

8. Шта по угледу на Павла треба да радимо кад нам зафали храбрости?

8 Јехова и теби може помоћи као што је помогао Павлу. Зато се немој оптерећивати тиме колико си по природи храбар. Једноставно моли Јехову да ти да потребну храброст и снагу (Дела 4:29).

9. Зашто треба да тражимо од Јехове да нам да више вере?

9 Постоји још нешто што треба да тражимо од Јехове, што је уско повезано с храброшћу – то је вера. Она је један од плодова светог духа (Гал. 5:22, 23). Осим тога, неизоставан је део духовне ратне опреме (Еф. 6:16). Не смемо потценити њену моћ зато што се за њу у Библији каже да „побеђује свет“ (1. Јов. 5:4). Вера у Јехову је најбољи темељ за праву храброст. Када смо потпуно уверени у то да ће нам Јехова помоћи када нам је тешко, нема те ситуације у којој нећемо бити храбри. Зато попут Исусових апостола и ми треба да се молимо Јехови: „Дај нам више вере“ (Лука 17:5).

„Будите храбри“

10-11. Зашто је Павле у посланици намењеној хришћанима јеврејског порекла нагласио колико је важно да буду храбри?

10 Павле је писао посланицу хришћанима у Јерусалиму и његовој околини само неколико година пре него што се испунило једно Исусово пророчанство. Наиме, прорекао је да ће Јерусалим бити уништен и тај дан се брзо приближавао (Лука 19:41-44; 21:20-24). Шта је Павле рекао тим хришћанима како би им помогао да остану храбри будући да су им се ближила тешка времена? Подсетио их је на Јеховино обећање које смо поменули у уводу ове књиге: „Никада те нећу оставити и нипошто те нећу напустити.“ Како је то требало да утиче на те хришћане? Павле је додао: „Зато пуни храбрости можемо рећи: ’Јехова је мој помоћник, нећу се бојати. Шта ми може човек?‘ “ (Јевр. 13:5, 6).

11 Библија не открива детаље о уништењу Јерусалима које се десило 70. н. е. Али можемо бити сигурни у то да су хришћани у том граду послушали Павлов савет који им је дао под Божјим надахнућем. У правом тренутку су скупили довољно храбрости да послушају Исусово упутство да „беже у горе“ (Лука 21:20, 21).

12. (а) Која обећања ти могу улити храброст? (б) Како су неки у савремено доба били храбри и на шта те то покреће? (Видети и оквир „Савремени примери храбрости“.)

12 Као што је Јехова помагао хришћанима у прошлости, буди сигуран да ће помоћи и теби, како данас тако и у будућности (Језек. 38:1, 2, 10-12; Мат. 24:21). Не заборави да сам Јехова стоји иза обећања да ће нас штитити (Језек. 38:19-23; 2. Сол. 3:3). Он никада неће напустити оне који га воле и који су му одани. Јехова и теби поручује оно што је рекао Исусу Навину: „Буди храбар и веома јак“ (Ис. Нав. 1:7, 9, 18). Увек имај на уму Исусове речи: „Будите храбри.“ Он ће се држати свог обећања да ће нам дати Јеховин дух који ће нам помоћи да будемо храбри, било кад и било где (Јов. 14:26; 15:26, 27; 16:33). Зато буди сигуран да и ти можеш бити храбар!

Колаж: Браћа и сестре се храбро боре с кушњама. 1. Сестра тинејџерског узраста у учионици насмејано и сигурно држи уџбеник и брошуру „Да ли је живот настао стварањем?“ 2. У избегличком кампу, родитељи грле своју ћеркицу и сви су насмејани. 3. Млади брат насмејано гледа иза затворских решетака.

Јехова је обећао да ће свима нама дати свој свети дух који ће нам помоћи да будемо храбри, било кад и било где

Савремени примери храбрости

Мартин и Гертруда Пецингер

Мартин и Гертруда Пецингер.

Мартин и Гертруда су били нововенчани пар и уживали су у пионирској служби. Међутим, Немачка је у то време била под нацистичком влашћу Адолфа Хитлера. Нажалост, након само три и по месеца брака, Мартин је изненада ухапшен 1936. и послат у концентрациони логор Дахау. Касније је и Гертруда била ухапшена и дугих девет година се нису видели. Већину тог времена нису имали никакве информације једно о другом, чак ни да ли су живи. Међутим, обоје су били чврсто решени да остану верни Јехови. Мартин је касније био пребачен у озлоглашени логор Матхаузен, где је трпео неописиву тортуру. Гертруда је три и по године провела у самици, а касније је још четири године провела у концентрационом логору Равенсбрик. Кад се завршио рат, Гертруда је сазнала да је Мартин жив и да се налази у логору Матхаузен. Зато је писала молбу војном генералу да га пусти на слободу. То је довело до тога да Мартин, али и још 100 Сведока који су преживели страхоте у том логору, буду ослобођени. Њих двоје су након тога поново почели с пионирском службом. После неког времена су дошли у Бетел у Бруклину, где је Мартин постао члан Водећег тела. Често је знао да каже: „Храброст је најбољи посед који можете имати!“ Обоје су радосно и верно служили Јехови све до своје смрти.

„Храброст је најбољи посед који можете имати!“ (Мартин Пецингер)

Валентина Гарновска

Валентина Гарновска.

Валентина је живела у Белорусији када је 1945. први пут срела једног Јеховиног сведока. Тада је имала око 20 година. С тим братом је свега трипут разговарала, али јој се много свидело све што је од њега научила о Библији. Међутим, после тога га више никад није видела, а пошто су у то време Јеховини сведоци били забрањени у тој земљи, није ни било лако доћи у контакт с њима. Па ипак, она је храбро другима говорила о ономе што је научила. Због тога је била ухапшена и осуђена на осам година у логору. Пуштена је на слободу 1953. и одмах је поново почела да разговара с другима о библијским учењима. Зато су је поново ухапсили и овог пута осудили на још 10 година у различитим логорима. У једном од њих је срела неколико наших сестара. Оне су имале Библију, која је у то време била забрањена. Валентина је пре тога видела Библију само у рукама брата који јој је сведочио много година раније. На крају је ослобођена 1967. и коначно је могла да се крсти. И даље је ревно проповедала све док није ухапшена 1969. и осуђена на још три године затвора. Међутим, ни то је није спречило да и даље ревно сведочи. Умрла је 2001. и до тада је помогла да 44 особе упознају истину из Божје Речи. Пред крај живота је рекла: „Никада нисам имала свој дом. Сву своју имовину носила сам у једном коферу, али сам била срећна и водила сам испуњен живот служећи Јехови.“

„Никада нисам имала свој дом. Сву своју имовину носила сам у једном коферу, али сам била срећна и водила сам испуњен живот служећи Јехови“ (Валентина Гарновска)

Алфредо Фернандез

Алфредо Фернандез.

Алфредо из Аргентине је имао непуних 19 година када је добио позив да служи војску. Пошто је узео у обзир све што Библија каже о ратовима и политици, одлучио је да такве ствари неће подупирати и због тога је одбио да служи војни рок, па чак и да обуче униформу. Зато је био послат у затвор где је трпео ужасно малтретирање. Рецимо, чувари су хтели да га заплаше тако што су га више пута изводили на погубљење, а онда га враћали у ћелију. За све то време је редовно читао Библију и записивао оно што би научио из ње. Током суђења, судија је рекао да ће га пустити на слободу ако у судници буде носио војну униформу. Он је то одлучно одбио и био је враћен у затвор. Због ужасног малтретирања се тешко разболео и затворски лекар му је рекао да неће преживети. Кад је схватио да му се ближи крај, Алфредо је послао писмо својој породици у ком је рекао: „Драги моји, ни у сну нисам желео да вам напишем овакво писмо, али су ме околности приморале на то.“ Захвалио им је на свој подршци коју су му пружали док је био затворен. Додао је: „Неизмерно сам захвалан нашем оцу, Јехови, што ми је дао вас, моју дивну породицу [. . .] Сигурно ће вам се срце цепати док будете читали ово писмо, али само једно вас молим – не дозволите да вас бол сломи. Борите се против тога. Допустите Јехови да вас утеши преко своје Речи [. . .] Не заборавите да ће нас смрт само привремено раздвојити и надам се да ће вам сећање на мене бити извор снаге.“ Алфредо је провео три године у затвору и умро је 1982. кад је имао само 21 годину. Остао је веран до самог краја.

„Само једно вас молим– не дозволите да вас бол сломи. Борите се против тога“ (Алфредо Фернандез)

Карен Ем

Карен и Рајнер Ем.

Карен је од младости служила као пионир. Била је веома причљива и отворена особа и уживала је у својој служби. Након што се удала за Рајнера, њих двоје су заједно служили у Бетелу у Сједињеним Државама. Међутим, са педесетак година је оболела од смртоносне болести – амиотрофичне латералне склерозе. Та болест напада и убија нервне ћелије, због чега долази до губитка контроле над мишићима, парализе и на крају смрти. Чим је сазнала за своју дијагнозу, Карен је одлучила да ће најбоље искористити преостало време и да ће увек бити позитивна. Много је проучавала Библију и ишла у службу проповедања колико год је могла. Како је болест напредовала, тако је постепено губила говор. Зато је научила да користи компјутер који прати покрете њених очију и тако је могла да исписује речи на екрану. То је веома дуготрајан процес, али је успевала да помоћу тог компјутера напише коментаре за састанке или писма која су касније друга браћа и сестре носили у службу. Једна од њених неговатељица, која је такође Јеховин сведок, рекла је: „Карен никада није говорила: ’Зашто се ово баш мени десило?‘ Само две седмице пре него што је умрла, написала је писмо једној жени којој сам ја проповедала и завршила га речима: ’Ако ти треба раме за плакање, ту сам.‘ “ Једна друга неговатељица је рекла: „Она никад није плакала због болести од које је оболела. Једноставно је сматрала да, пошто имамо наду у ускрсење, нема никакве логике да будемо очајни због било чега што нам се догоди. Знала је да ће једног дана ускрснути и да ће јој Јехова подарити савршено здравље.“ Кад се Карен разболела, њена сестра близнакиња ју је питала: „Одакле ти толико снаге?“ Карен је одговорила: „Јехова нам даје потребну снагу.“ И заиста је остала јака до самог краја. Пре своје смрти, Карен је написала многа писма члановима своје породице и пријатељима како би им захвалила за све што су учинили за њу. Њен супруг им је разделио та писма након што је умрла.

„Јехова нам даје потребну снагу“ (Карен Ем)

13. Шта те може мотивисати да и даље будеш храбар?

13 Замисли време кад ће на целој земљи владати мир и када ћемо дочекивати ускрснуле које Јехова чува у свом сећању. Међу њима ће бити и људи о којима смо причали у овој књизи, а и многи други. Они су у свету којим влада Сатана много пропатили, а можда и изгубили живот због своје вере у Јехову. Можеш ли да замислиш да се, када се пробуде у новом свету, кају због тога што су остали верни Јехови до краја? Наравно да не. А сад замисли себе како с њима радиш на томе да земља поново постане рај. Да ли ћеш се тада кајати због тога што си у овим последњим данима био храбар и верно служио Јехови јер га много волиш? Просто је немогуће то замислити. Зато буди храбар до самог краја јер ћеш бити срећан у сву вечност.

Мушкарци, жене и деца уживају у Рају. Неки хране жирафе док други посматрају каракала, праве пицу, разговарају међусобно или свирају неке инструменте.
    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели