„Рибарење“ у водама Фиџија

ФИЏИ — то име дозива у мисли слику раја јужних мора. Плаво-зелена вода, коралски гребенови, њихање палми кокосових ораха, зелене планине, тропске рибе, егзотично воће и цвеће. Све то можеш наћи у изобиљу на овом архипелагу од 300 острва око 1 800 километара северно од Новог Зеланда у јужном Пацифику. Дакле, можеш се сложити да би Фиџи могао бити сан сваког човека о тропском рају.

Међутим, Фиџи није фасцинантан само по својој природној лепоти. Да, баш као што постоји велика разноликост међу рибама коралских гребенова, велика разноликост се такође налази и на копну. Контрасти у етничкој мешавини Фиџија су, можда, неупоредиви у јужном Пацифику. Две највеће групе између његових скоро 750 000 становника јесу домаћи Фиџијци, који су меланезијског порекла, и Индијци рођени на Фиџију, потомци радника доведених из Индије током британских колонијалних дана. Али ту су такође и Банабљани, Кинези, Европејци, Гилбертанци, Ротуманци, Тувалуанци и други.

У овом мултикултурном друштву, Јеховини сведоци су марљиво запослени у делу ’рибарења‘ (Марко 1:17, Ча). Проповедати добру вест о Божјем Краљевству у једној таквој разноликој заједници јесте изазов. Најпре, ту су језичке и културне баријере које треба савладати. Иако је званични језик енглески, много пута се морају користити фиџијски, хинди, ротумански или други језици.

Такође се морају користити различити приступи за конверзацију с људима различитих религиозних позадина. Већина домаћих Фиџијаца и других острвљана припада различитим хришћанским деноминацијама. Индијско становништво се састоји од хиндуса, муслимана и Сика, од којих су хиндуси у већини. Цркава је мноштво у градовима и селима, али на два највећа острва Фиџија, многи хиндуистички храмови и муслиманске џамије пружају контраст.

Многи локални Сведоци одрастају говорећи три главна језика — енглески, фиџијски и хинди. Поседовање те вештине јесте велика предност у делу ’рибарења‘. Понекад су људи изненађени кад чују Фиџијца како течно говори хинди и Хиндуса како течно говори фиџијски. С културним, религиозним и језичким разликама с којима се треба суочити, захтева се многостран приступ да би ’имао део у [јеванђељу]‘ (1. Коринћанима 9:23).

’Рибарење‘ у фиџијском селу

Домаћи Фиџијци су пријатељски настројени, гостољубиви људи. Тешко је замислити да су пре нешто више од једног века били раширени племенски сукоби. У ствари, у време првог европског контакта, Фиџи је био познат као Канибалска острва. Коначно, с влашћу врховног поглавара и његовим преобраћењем, сукоби и канибализам су одумрли. Племенске разлике остају само у многим дијалектима који се налазе у разним провинцијама, иако се бауански дијалекат широко разуме.

Осим Суве, главног града, постоје многи градови широм Фиџија. Већина Фиџијаца живи у сеоским општинама под контролом туранга ни короа, или поглавице. Кад се уђе у село да би се учествовало у ’рибарењу‘, обичај је да се оде код тог човека да би се затражила дозвола за посећивање различитих буре́а, или локалних кућа. Само понекад, обично због противљења Јеховиним сведоцима од стране неког сеоског свештеника, дозвола бива одбијена. Како изгледа посета фиџијском дому?

Улазећи у буре́, седамо на под скрштених ногу. Пажљиво осмишљен увод какав се користи да би се изазвало занимање у западним земљама овде није потребан. Свако ко долази да говори о Богу добродошао је. Кад буде замољен, домаћин спремно устаје и, уз израз „тулоу“ (извините ме), одлази до полице за примерак Библије на фиџијском језику и горљиво чита разне стихове које проповедник који је у посети спомиње. Међутим, фиџијски став гостољубивости и поштовања представља изазов на један други начин. Потребна је знатна разборитост и тактичност да би се укућани увели у разговор, да би се охрабрили да следе линију резоновања која се следи, или да им се помогне да увиде потребу за упоређивањем својих сопствених веровања с библијским наукама.

Фиџијски станари су обично заинтересованији за дискусију о доктринарним темама него за разговор о друштвеним приликама или питањима. У ствари, многи од преко 1 400 активних Сведока Јехове на Фиџију заинтересовали су се за библијску истину као резултат разговора о таквим питањима као што су: Какво је место пакао? Ко иде на небо? и Да ли ће земља бити уништена? Међутим, праћење показаног интереса захтева прилагодљивост и устрајност. Кад поново дође у договорено време, особа често установи да је домаћин отишао на тејтеј (плантажу) или некуд другде. Не, то није зато што они не цене ту посету него је само њихов осећај за време другачији. Наравно, локалним Сведоцима то не изгледа необично. Они су устрајни тиме што врше посете у неко друго време. Не постоје називи улица или кућни бројеви да би се записали, тако да особа мора имати добро памћење кад врши накнадне посете.

’Рибарење‘ у полинезијском стилу

Пођимо сада на ’рибарење‘ с путујућим слугом, или покрајинским надгледником, док посећује малу скупштину у Ротуми. Ова група вулканских острва налази се 500 километара северно од Фиџија. Да бисмо тамо стигли, летимо једном летелицом с 19 седишта. Главно острво је површине од само 50 квадратних километара, с укупним становништвом од око 3 000. Један песковити пут протеже се уз обалу, повезујући неких 20 села. Ротума је под управом Фиџија али има различиту културу и језик. Пошто су полинежанског порекла, њени људи се разликују по изгледу од меланезијских Фиџијаца. У религиозном погледу, већина су или католици или методисти.

Док се авион спушта и маневрише за приземљење, видимо бујну зелену вегетацију острва. Листови палми кокосовог ораха, налик перју, могу се видети свугде. Ту је и велико мноштво људи да би изразило добродошлицу једном седмичном лету. Међу њима је и група Сведока. Срдачно смо поздрављени, и неколико великих зелених кокосових ораха с отвореним „очима“ пружени су нам да угасимо жеђ.

Након кратког пута, стижемо на наш смештај. Припремљен је оброк скуван у земљаној пећи. Пред нас су постављени печена свињетина, пилетина, пржена риба, рак, и локална репа, таро. Каква гозба, и какав рајски амбијент под младим кокосовим стаблима!

Следећег дана посећујемо људе у селима, на ротуманском званим хуанга. Док се приближавамо првом дому, једно прасе, које је побегло из једног од свињаца, скичећи протрчава мимо нас. Домаћин нас угледа како долазимо и с осмехом нам отвара врата, поздрављајући нас са „Ноија!“ на ротуманском, и затим нас позива да седнемо. Тањир зрелих банана је постављен пред нас, и такође смо понуђени да попијемо нешто од зелених кокосових ораха. Гостољубивост у Ротуми долази на прво место.

Овде нема агностика или еволуциониста. Свако верује у Библију. Теме као што је Божја намера са земљом, лако привлаче њихову пажњу. Домаћин је изненађен што сазнаје да земља неће бити уништена него ће бити настањена праведним људима који ће на њој живети заувек (Псалам 37:29). Он помно прати кад се читају библијски текстови који потврђују ову тачку, и горљиво прихвата библијску литературу коју нудимо. Док се спремамо да кренемо, захваљује нам се за посету и нуди нам пластичну кесу пуну зрелих банана да можемо јести успут. Проповедајући овде човек лако може набацити тежину!

Прилагођавање индијској заједници

Премда су и многе друге острвске државе јужног Пацифика вишерасне, Фиџи се истиче у том погледу. Уз меланезијску, микронезијску и полинезијску културу ту је и једна пренесена из Азије. Између 1879. и 1916, доведени су најамни радници из Индије да обрађују поља шећерне трске. Као резултат те уредбе, назване гирмит (уговор), на Фиџи су дошле хиљаде Индијаца. Потомци тих радника чине велики сегменат становништва земље. Они су задржали своју културу, језик и религију.

На заветреној страни главног острва Фиџија налази се град Лаутока. То је центар индустрије шећерне трске на Фиџију и дом великог дела индијског становништва земље. Чланови три скупштине Јеховиних сведока овде морају бити веома прилагодљиви у свом делу ’рибарења‘. Кад иде од куће до куће, човек мора бити спреман да мења теме у зависности од расе и религије домаћина. Придружимо се једној групи локалних Сведока док посећују домове раштркане међу пољима шећерне трске одмах изван Лаутоке.

Док се приближавамо првој кући, примећујемо неке дуге бамбусове стубове с комадима црвеног платна везаног на врху предњег угла ограђеног простора. То породицу идентификује као Хиндусе. Већина хиндуских домова украшена је сликама њихових богова. Многи имају неког омиљеног бога, као што је Кришна, а често је ту и мало светилиште.a

Већина Хиндуса верује да су све религије добре и да су само различити путеви ка обожавању. Тако станар може учтиво саслушати, прихватити неку литературу, понудити освежење и мислити да је он своје учинио. Да би се поставила одговарајућа питања да се станари уведу у смисаоније разговоре, често помаже да се сазнају неке од прича које су део њиховог веровања. На пример, знајући да неке од њихових прича осликавају њихове богове који се упуштају у дела која би многи људи довели у питање, можемо упитати: „Да ли бисте одобрили такво понашање од стране ваше жене (мужа)?“ Одговор је обично: „Не, ни у ком случају!“ Затим се особи може упутити питање: „Па, зар би онда требало да бог поступа тако?“ Такви разговори често отварају могућности за показивање вредности Библије.

Веровање у реинкарнацију, још једно обележје хиндуизма, јесте плодна тема за разговор. Једна добро образована хиндускиња која је недавно изгубила свог оца била је питана: „Да ли бисте волели да опет видите свог оца баш онаквог какав је био раније?“ Она је одговорила: „Да, то би било дивно.“ Из њеног одговора и разговора који је уследио, било је јасно да она није била задовољна веровањем да њен отац сада живи у неком другом облику и да га никад више неће познавати. Али дивно библијско учење о васкрсењу дирнуло је њено срце.

Неки Хиндуси имају питања и траже задовољавајуће одговоре. Кад је један Сведок посетио један хиндуски дом, човек је питао: „Како се зове ваш бог?“ Сведок му је прочитао Псалам 83:19 [83:18, ДК] и објаснио да је Божје име Јехова и да Римљанима 10:13 каже да ми морамо призивати то име да бисмо добили спасење. Тај човек је био импресиониран и желео је да сазна више. У ствари, он је очајнички желео да зна. Објаснио је да је његов отац, који је био веома одан свом породичном идолу, оболео након што је вршио обожавање пред њим и умро кратко након тога. То исто се десило његовом брату. Затим је додао: „Тај лик нам доноси смрт, а не живот. Зато мора постојати нешто неисправно у обожавању тога. Можда овај Бог, Јехова, може да нам помогне да пронађемо пут у живот.“ Тако је започет библијски студиј с њим, с његовом женом и с његово двоје деце. Они су брзо напредовали и ускоро су се крстили. Напустили су своје идоле и сада ходају путем Јехове, Бога живота.

Затим смо дошли у кућу једне муслиманске породице. Исти дух гостопримства је очигледан, и ускоро седимо с хладним пићем у рукама. Не видимо никакве религиозне слике на зидовима, с изузетком једног малог урамљеног стиха на арапском писму. Спомињемо да постоји заједничка веза између Библије и Курана, наиме патријарх Аврахам, и да је Бог обећао Аврахаму да ће се кроз његово семе благословити све нације. Ово обећање треба да се испуни у Исусу Христу, Његовом Сину. Неки муслимани ће приговорити на мисао да Бог има сина. Тако ми објашњавамо да баш као што је први човек, Адам, назван Божји син зато што је створен од Бога, на исти начин, и Исус је Божји Син. Богу не треба дословна жена да би произвео такве синове. Због тога што муслимани не верују у учење о Тројству, користимо тај заједнички темељ да покажемо да је Јехова Бог врховни.

Већ је време за ручак, и чланови наше групе враћају се на пут, ван поља шећерне трске, да би сачекали аутобус за повратак у град. Премда мало уморни, сви су одушевљени јутарњом активношћу ’рибарења‘. Напори уложени да се прилагоди различитим ситуацијама и веровањима на која се наилази добро су се исплатили.

Воде и гребенови Фиџија обдарени су многим врстама риба. Да би био успешан, фиџијски нгонендау (рибар) треба да буде вешт у свом делу. Исто важи и за дело рибарења које је Исус Христ доделио својим ученицима. Хришћански „рибари људски“ морају бити вешти, прилагођавајући своју презентацију и аргументацију да одговара различитим веровањима становништва (Матеј 4:19, Ча). То је свакако потребно на Фиџију. А резултати су очигледни на годишњим конгресима Јеховиних сведока, где Фиџијци, Индијци, Ротуманци и људи мешаног етничког порекла обожавају Јехову Бога у јединству. Да, његов благослов почива на делу ’рибарења‘ у водама Фиџија.

[Фуснота]

[Мапа на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Вити Леву

Вануа Леву

Сува

Лаутока

Нанди

0 100 km

0 100 mi

18°

180°

[Слика на 24. страни]

Буре́, или локална кућа

[Слика на 24. страни]

Хиндуистички храм на Фиџију

[Слике на 25. страни]

Успешно ’рибарење‘ људи на Фиџију

[Извор слике на 24. страни]

Fiji Visitors Bureau