Етиопски конгрес „Божанска поука“ — време посебне радости

ТО НИЈЕ био први етиопски обласни конгрес у слободи, али он је сигурно био посебан. Од добијања законског признања 11. новембра 1991, Јеховини сведоци су се по трећи пут састали на највећем стадиону те земље, Градском стадиону, у самом центру Адис Абебе. Пошто та арена у почетку није била слободна у недељу и није могао да се нађе ниједан други објекат који би био довољно велик, програм је био сажет у три дана, од четвртка до суботе, 13-15. јануара 1994.

Та три дана су уживала не само у дивном умереном времену под плавим небом већ и у духовном просветљењу с потпуним утицајем „Божанске поуке“. У амбијенту атрактивног цветног аранжмана око позорнице, та конгресна тема се истакнуто издвајала на амхарском писму.

Али, шта је тај конгрес учинило посебним? Заједно с богатим програмом, мисли и осећања свих били су усмерени на наше љубазно међународно братство и јасне манифестације Божјег благослова на његовом народу у облику пораста Краљевства. Било је отприлике 270 страних делегата из 16 земаља, укључујући чак и Џибути и Јемен. Више од половине њих дошло је из зимског времена у Европи и Северној Америци. Међу гостима су била двојица чланова Водећег тела Јеховиних сведока, Лојд Бери и Данијел Сидлик.

Традиционална етиопска гостољубивост заједно са срдачном љубављу према својој гостујућој браћи довела је до весеља које је превазишло језичке баријере. Браћа се нису поздрављала само руковањем већ и загрљајима и пољупцима, чак и до шест пута! Многи гости су читали о делу Краљевства у Етиопији и знали су да су њихова етиопска браћа била испитани чувари беспрекорности који су истрајали кроз затварања и друге облике прогонства.a Али, гостујући делегати су били изненађени да виде тако много младих са срећним лицима и учтивошћу што данас опада у већини земаља. Многе етиопске сестре носиле су своје беле, вешто извезене традиционалне хаљине, што је још више допринело заиста свечаном духу.

Крштење у петак је било заиста узбудљиво. Дуги ред од 530 новопреданих, старих од 10 до 80 година, протегао се преко половине игралишта на стадиону. То је било много више него што је ико очекивао — више од једног на сваких седам Сведока у тој земљи. Какав доказ Јеховиног благослова његовог тамошњег народа! Том приликом је било много суза радосница, што је било појачано дивним певањем преко 40 италијанских делегата. Многи су помислили на пророчанске речи из Исаије 60:5: „Пренућеш се тад и радоваћеш се и срце ће твоје заиграти и рашириће се у теби, кад се к теби морско богатство окрене, и кад к теби благо од народа дође.“

Посебни разлози за радост

Јеховин благослов био је надаље наглашен у петак, кад су у интервјуима биле обновљене успомене на мале почетке дела Краљевства у Етиопији. Ти интервјуи су били вођени с групом раних мисионара који су служили тамо у 1950-им и 1970-им. Много више од 8 000 чуло је Реја Касона, Џона Камфиса, и Хејвуда Варда како описују своје дело библијског образовања, које је почело 14. септембра 1950, кад су стигли у Адис Абебу. Царска влада тог времена захтевала је да они буду активни у општем образовању. Тако су они успоставили једну школу за образовање одраслих у центру града, држећи разне предмете. Али, у своје слободно време, ти мисионари су настојали да унапређују образовање усредсређено на божанску поуку. Они су морали да се напрежу да науче амхарски, компликован језик с алфабетом од 250 слова. Прошло је око пола године док нису успели да воде свој први кућни библијски студиј. Око 43 године касније, они су на улици сретали људе који су се сећали тих некадашњих учитеља. Међутим, они су се на конгресу радовали да поново буду с десетинама бивших студената Библије који су постали непоколебљиви у вери, и који су их упознали са својом властитом духовном децом и унучади (1. Солуњанима 2:19, 20).

Радосна и веома пажљива публика дуго је аплаудирала не само интервјуима с бившим мисионарима већ и извештајима и поздравима из Велике Британије, Канаде, Немачке, Израела, Италије, Кеније, Холандије и Сједињених Америчких Држава — које су донели страни представници. То је поново нагласило светско братство Божјег народа пуно љубави. Главни говори које су изнела помазана браћа из Водећег тела, као и њихове срдачне молитве, такође су дубоко дирнули присутне. Млади на стадиону су се поистоветили с ликовима у драми о младима који се сећају свог Створитеља, драми која је била приказана на веома природан и жив начин. Поред нових издања на енглеском, три нова издања на амхарском створила су много одушевљења.b

Током пауза и у другим тренуцима, постојале су дивне прилике за упознавање с многим дивним појединцима. На пример, одмах у првом реду, са штапом ручне израде, седео је најстарији објавитељ у Етиопији, Тулу Мекуриа. Прошле године, у зрелој старости од 113 година, он се крстио као Јеховин сведок. На овом конгресу је имао радост да види своју 80-годишњу жену како следи његов пример, постајући и његова духовна сестра. Његова присутност током читавог програма била је дивно надахнуће за млађе. Један од таквих био је Јоханес Горемс, који са 16 година и још увек као ученик већ четири године служи као објавитељ општи пионир. Он и други пионири школског узраста који су још млађи од њега научили су да искупљују повољно време, као кроз сведочење рано ујутро на путу до школе или коришћење одмора и времена после школе.

Какви примери беспрекорности!

Стотине присутних било је доживело затварање и мучење под ранијим владама. Мандерфо Јифру се осврће на пет таквих година у затвору, али сада се радује што служи у Адис Абеби у новоотвореној канцеларији, која се брине за превођење, штампање и отпрему. Још један младић који служи с њим, Зекариас Ешету, није скренуо од своје беспрекорности пре осам година кад је његов отац био убијен због чувања хришћанске неутралности током трогодишњег тамничења. Зекариас, један од петоро деце, имао је десет година кад је његов отац отишао у затвор. Месват Гирма и његова сестра Јоалан, који су сада у својим поодмаклим тинејџерским годинама и још увек су у школи, сећају се свог оца само са слика, пошто су били веома мали кад је он изненада био погубљен због своје неутралности. Његова лојалност их је инспирисала, и обоје служе као општи пионири, као што је чинио њихов отац у време своје смрти.

Још један чувар беспрекорности био је Тамират Јадет, који сада служи као специјални пионир у једној дивној области Рифт Волија. Због своје хришћанске неутралности он је провео три године у седам различитих затвора, понекад у оковима и подвргнут тешким батинама. Ипак, он је у затвору помогао више од 10 особа да заузму свој став за Божје Краљевство.

Тесфу Темелсо, који сада служи као покрајински надгледник, био је затваран 17 пута у годинама у којима је био специјални пионир. Он има ожиљке од батинања, али је ганут кад види скупштине на својим бившим доделама. Десетине браће и сестара из скупштине Акаки доживело је затварање и окрутност, па ипак је скупштина нарасла на преко сто објавитеља. Они су изградили прву Дворану Краљевства Јеховиних сведока у Етиопији. Из Десе, града у сликовитом амбијенту око 300 километара северно од главног града, дошла је група од петоро браће који су били очи у очи са смрћу и видели како један локални брат умире од мучења коме је био изложен. Један старешина међу њима, Масереша Каса, објаснио је да је он истрајао током шестогодишњег тамничења, не зато што је он био посебан на било који начин, већ само зато што је научио да се ослања на Јехову (Римљанима 8:35-39; упореди Дела апостола 8:1).

Чак и у скорије време, други су показали своју верност под испитом. Једна велика група дошла је на конгрес из оближње земље где су Сведоцима, због њихове неутралности, били ускраћени заштита полиције, документи за путовање, потврде о венчању, болничко лечење и послови. Кад је рат беснео близу Месеве, еритрејске луке на Црвеном мору, цела скупштина, укупно 39, укључујући децу, живела је око четири месеца под једним ниским мостом у пустињи како би избегли артиљеријску ватру по њиховим домовима од стране бивше владе. У том амбијенту врућине и оскудице, њихово разматрање дневног цитата и други састанци пружили су им велику снагу и блиску приврженост Јехови као и једних другима. Две специјалне пионирке које су служиле близу извора Плавог Нила доживеле су претње светине и узнемиравање на које је хушкала православна црква, али њих две су истрајале и виделе су како неколико студената Библије симболизује своје предање крштењем на овом конгресу.

Један брат се присећао своје кушње у облику изолације на послу дубоко у сушном подручју Огаден, недалеко од Сомалије. Он је остао духовно жив проповедајући и затим водећи састанке са заинтересованим особама, укључујући лекаре, који су извукли корист из божанске поуке и сада поучавају друге. Још један диван пример чувања беспрекорности био је један специјални пионир из Адис Абебе који је, 1992, био брутално претучен и остављен да умре од стране светине коју су нахушкали православни свештеници. На срећу, он се опоравио и наставља да служи на том истом подручју. Весео осмех на његовом лицу не открива никакав траг огорчености. За њега, као и за све друге испитане и новије, овај Конгрес „Божанска поука“ био је празник радости.

Конгресна организација је радила одлично, због чега су гости мислили да су добровољци који су били укључени у то имали многе године искуства. У ствари, они су брзо напредовали током прошле две године. Тродневни конгрес се завршио тако брзо. Највећи број присутних у суботу био је 9 556. Национална телевизија, радио и штампа пружили су повољне извештаје. Сви су могли да виде да Јехова духовно обогаћује свој народ. Присутни су укључивали хиљаде заинтересованих особа које су почеле да извлаче корист из „Божанске поуке“. Јеховиним сведоцима је отворено широко поље у тој земљи од око 50 милиона људи, а конгрес је ојачао све у њиховој одлучности да преостало време овог система ствари користе да помажу искреним појединцима да и они извуку корист из божанске поуке.

[Фусноте]

[Слике на 23. страни]

Адис Абеба, 13-15. јануар 1994.

[Слике на 24. страни]

Група пионира у Адис Абеби (десно); чувари беспрекорности који су сви били у затвору (доле); 113-годишњи Сведок и његова жена