Дали су најбоље што су имали

Када се Други светски рат завршио 1945, већи део Немачке лежао је у рушевинама. Градови су били разрушени, школе су биле празне, болнице неупотребљиве, а неексплодираних бомби било је посвуда. Поред тога, владала је несташица хране због чега су цене намирница биле неразумно високе. На пример, на црном тржишту је за пола килограма путера требало дати једну и по плату!

Међу онима који су преживели рат било је на стотине Јеховиних сведока који су због своје вере више година провели у затворима и концентрационим логорима. Када су 1945. ослобођени, затворска одећа на њима била је све што су имали. Други Сведоци су остали без имовине. Неки су били толико изгладнели да су на хришћанским састанцима падали у несвест.

Сведоци из других земаља брзо прискачу у помоћ

Јеховини сведоци из других делова света брзо су реаговали и прибавили неопходну храну и одећу. Браћа у главном седишту у Сједињеним Државама замолила су швајцарску подружницу у Берну да помогне браћи у Немачкој. Натан Нор, представник главног седишта, дошао је у Европу да би помогао браћи да ту хуманитарну акцију што пре спроведу у дело.

Наша браћа у Швајцарској великодушно су давала храну, одећу и новац. Сакупљена помоћ је у Берну сортирана и пакована, а затим отпремана у Немачку. Сведоци у другим земљама, као што су Шведска, Канада и Сједињене Државе, такође су прикупљали помоћ и слали је не само браћи у Немачкој већ и браћи у многим другим ратом разореним земљама у Европи и Азији.

Невероватни резултати

За само неколико месеци, швајцарска подружница је послала пакете са кафом, млеком, шећером, брашном, сушеним воћем, поврћем и конзервираним месом и рибом. Браћи је послат и новац.

Осим хране и новца, браћа из Швајцарске су послала и пет тона одеће, међу којом је било капута, хаљина, сукњи и одела. У Стражарској кули од 15. јануара 1946. писало је: „Браћа нису послала стару и изношену одећу, већ је све било одличног квалитета. Стварно су се жртвовали да би помогли својој браћи у Немачкој.“

Сведоци из Швајцарске су послали и скоро 1 000 пари обуће, која је најпре прегледана да би се утврдило да ли је у добром стању. Када су браћа и сестре из Визбадена у Немачкој распакивали ствари били су изненађени њиховим квалитетом и разноврсношћу. Један наш брат је рекао: „У целој Немачкој тешко да се може наћи радња која има овакав избор.“

Прикупљање и слање помоћи трајало је све до августа 1948. Све у свему, Сведоци из Швајцарске су својој браћи у Немачкој послали 444 сандука са хуманитарном помоћи укупне тежине од 25 тона. Као што смо већ споменули, Сведоци у Швајцарској нису једини који су слали помоћ. Међутим, бројчано их је било најмање будући да је у Швајцарској у то време било само 1 600 Јеховиних сведока.

Волели су једни друге

Исус Христ је рекао: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели једни друге“ (Јован 13:34, 35). Љубав је покренула Јеховине слуге да дају својој браћи најбоље што имају, а не нешто што им више не треба (2. Коринћанима 8:1-4). У једном писму из Цириха је писало да су „многа браћа која нису имала довољно ни за себе ипак хтела да помогну, па су давала бонове за храну и новац“.

Јеховин народ у Немачкој брзо се опоравио од последица прогонства и ратних разарања у великој мери захваљујући суверницима који су им великодушно пружали помоћ јер су их искрено и несебично волели.