Кад је храна ваш непријатељ

Размишљајући о својим тинејџерским данима, Џин се живо присећа времена када је била предмет задиркивања и подсмеха. Шта је био разлог? Била је највиша и најкрупнија девојка у свом разреду. Али то није било све. „То што сам била стидљива и лако збуњива, било ми је још горе од тога што сам крупна“, каже Џин. „Била сам често усамљена, желела сам да се уклопим у друштво али углавном сам осећала да му не припадам.“

Џин је била убеђена да је узрок свих њених проблема био тај што је крупна, и да би све решила када би имала танушну, витку фигуру. Не, Џин није била дебела. Сасвим супротно, за висину од 180 центиметара тежина од 66 килограма није превелика. Ипак, Џин се осећала као да је дебела, и у својој 23. години одлучила је да смрша. Размишљала је: ’Ако будем мршава, људи ће ме желети у своме друштву. Коначно, осетићу да сам прихваћена и да сам личност за себе.‘

„Таква неразумна логика довела ју је до дванаест година дуге замке, зване анорексија нервоза и булимија“, објашњава Џин. „Смршала јесам, нема шта, и то толико да је мало фалило да умрем, али уместо да сам изградила срећан живот, уништила сам своје здравље и више од једне деценије живела депресивно и бедно.“

ЏИН није једини случај. Према једној процени, код сваке стоте Американке појављује се анорексија нервоза још док је тинејџер или млада особа, а скоро код трипут толико девојака појављује се булимија. „Годинама сам радила у школама и на универзитетима, и из прве руке сам видела да су поремећаји у исхрани учесталији него икада“, каже др Мери Пајфер.

Ти поремећаји су различити. Иако се за поремећаје у исхрани некада мислило да су само проблем богатих људи, сада се они сматрају уобичајеним у свим расним, друштвеним и економским сталежима. Чак је код све већег броја мушкараца установљена таква дијагноза, што је навело часопис Newsweek да поремећаје у исхрани назове „непристраним пљачкашима“.

Међутим, оно што је заиста алармантно, јесте чињеница да је све мања просечна старост оних којима прети опасност да се појави поремећај у исхрани. „Има девојака млађих и од 10 година, па чак и од 6, које се налазе у болници на лечењу“, каже Маргарет Бек, привремени директор центра за лечење поремећаја у исхрани, у Торонту. „Број таквих случајева још увек је мали, али расте“, каже она.

Све у свему, поремећаји у исхрани утичу на милионе — првенствено на девојке и младе жене.a „Оне не мисле о храни као што то већина људи чини, нити је користе на такав начин“, запажа једна социјална радница, Ненси Колодни. „Кад су гладне, ради прехране и доброг здравља, ради задовољства или да би се лепо провеле с другима, оне развијају неки чудан став према храни и чине ствари које се иначе не сматрају ’нормалнима‘ — као што су неки чудни ритуали пре јела, или потреба да се одмах отарасе хране коју су управо појеле.“

Осмотримо поближе два уобичајена поремећаја у исхрани: анорексију нервозу и булимију нервозу.

[Фуснота]