Баке и деке — њихове радости и изазови

„Свиђа ми се то што сам деда! Уживаш у својој унучади без осећаја одговорности према њима. Схваташ да имаш утицаја на њихов живот али последња реч не припада теби. Она припада њиховим родитељима“ (Џин, деда).

ШТА то баке и деде толико одушевљава? Истраживачи наводе да нормални захтеви које родитељи природно намећу својој деци стварају прилично напетости. Пошто баке и деде обично не постављају такве захтеве, они уживају један мање стресан однос са својом унучади. Као што то и лекар Артур Корнхабер каже, они могу слободно да воле своју унучад и то из једног простог разлога, само зато што она и јесу „њихова унучад“. Бака по имену Естер, каже: „Док сам била са својом децом, моја свакодневна осећања била су укључена у све што год су она радила. Као бака, осећам се слободном да уживам и волим своју унучад.“

Осим тога, са старошћу долазе и већа мудрост и вештина (Јов 12:12). Више нису млади и неискусни, баке и деде имају за собом пуно година родитељског стажа. Учећи из својих грешака, постали су вештији у опхођењу с децом него онда када су били млади.

Стога, др Корнхабер закључује: „Здрава веза пуна љубави између родитељевих родитеља и унучади, неопходна је за емоционално здравље и срећу све три генерације. Ова веза представља рођењем стечено право деце... наследство које су им оставили њихове баке и деде, веза која користи свима у породици.“ Дневни лист Family Relations слично запажа: „Баке и деде који разумеју и испуњавају своју улогу, у већој мери развијају осећај благостања и морала.“

Њихова улога

Баке и деде могу испунити многе драгоцене улоге. „Могу пружати подршку својој деци у њиховом браку“, каже Џин. „Мислим да ако тако поступају да могу ублажити неке од тешких ситуација у којима се млади родитељи налазе.“ Баке и деде могу такође пуно учинити да би подржавали своју унучад. Они често причају приче које детету преносе информације о прошлости породице. Баке и деде често играју главну улогу у преношењу религиозног наслеђа породице.

У многим породицама баке и деде служе као поверљиви саветници. „Можда постоје ствари које ће вам деца поверити пошто им је непријатно да о томе разговарају са својим родитељима“, каже Џејн, споменута у првом чланку. Родитељи обично радо прихватају такву додатну подршку. Према једној студији, „преко 80 посто тинејџера сматрало је своје баке и деде присним пријатељима... Велики број одрасле унучади редовно одржава контакте са својим бакама и дедама“.

Родитељев родитељ пун љубави може нарочито бити важан детету којем код куће недостаје исправна нега. „У мом раном детињству бака ми је била најважнија особа“, пише Селма Васерман. „Одгајала ме је моја бака, која је ступила на сцену и мој свет испунила брижношћу. Имала је крило веће од Мајами Бича, и када ме је узела у крило, знала сам да се налазим на сигурном... Од своје баке сазнала сам најважније ствари о себи — то да сам вољена и стога способна да волим“ (The Long Distance Grandmother).

Напетости у породици

Постати бака или деда не значи остати без потенцијалних напетости и проблема. На пример, један родитељ се присећа горке расправе са својом мајком око исправног поступка за поспешивање подригивања одојчета. „Дошло је до раздора међу нама у тренутку када ми је било веома тешко.“ Наравно, млади родитељи желе да њихови родитељи признају њихов начин на који одгајају своју децу. Предлози њихових добронамерних родитеља могу звучати попут оштре критике.

У својој књизи Between Parents and Grandparents, др Корнхабер говори о двоје родитеља који имају још један уобичајени проблем. Један родитељ каже: „Моји родитељи долазе свакога дана и узнемирени су када нисам код куће... Они не размишљају о мени — о мојим осећањима и мојој приватности.“ Други се жали: „Моји родитељи желе да поседују моју ћеркицу. Они желе дан и ноћ да буду са Сузи... Размишљамо о томе да се преселимо.“

Понекад су родитељеви родитељи оптужени да кваре своју унучад тиме што их засипају разним поклонима. Наравно, дарежљивост је нормална ствар код бака и деда, али изгледа да неки претерују у томе. Међутим, понекад жалбе родитеља могу имати корена у љубомори (Пословице 14:30). „Моји родитељи су били строги и оштри према мени“, признаје Милдред. „Према мојој деци су дарежљиви и [попустљиви]. Љубоморна сам јер према мени и даље исто поступају.“ Какви год да су мотиви или разлози, може доћи до проблема ако бака или деда не поштују жељу родитеља у вези с давањем поклона.

Мудро је да баке и деде буду разборити приликом показивања дарежљивости. Библија показује да превише, па макар и добрих ствари, може бити лоше (Пословице 25:27). Ако нисте сигурни која је врста поклона прикладна, консултујте се с родитељима. На тај начин ’умећете добре дарове давати‘ (Лука 11:13, курзив наш).

Љубав и поштовање — кључ!

Жалосно је рећи да се неке баке и деде жале да се њихов посао дадиље узима здраво за готово. Други сматрају да им није дозвољен приступ унучади у довољној мери. А неки кажу да су их њихова одрасла деца избегавала а да при том нису ни разговарала о разлозима. Такви болни проблеми могу често бити спречени када чланови породице показују једни према другима љубав и поштовање. Библија каже: „Љубав је стрпљива... није завидљива... не раздражује се... све подноси, увек верује, сваку наду чува, све сноси“ (1. Коринћанима 13:4, 5, 7).

Можда сте млад родитељ, а бака добронамерно износи неки иритирајући предлог или запажање. Да ли заиста имате основа да постанете ’раздражљиви‘? Осим тога, Библија показује да је улога старијих хришћанки да поучавају млађе хришћанке „да љубе своје мужеве и своју децу, да буду уздржљиве, чисте, кућанице, добре, тихе“ (Титу 2:3-5). Зар ви и ваши родитељи не желите исту ствар — најбоље за своју децу? Пошто љубав „није завидљива“, можда је најбоље усредсредити се на потребе детета — а не на своја осећања. Ако тако поступате то ће вам помоћи да приликом сваког небитног раздраживања избегнете да „изводите једни друге на двобој“ (Галатима 5:26, NW, фуснота).

Истина, можда страхујете да ће превише дарежљивости размазити ваше дете. Међутим, обично бака или деда немају лоше потицаје када су дарежљиви. По мишљењу већине стручњака за васпитање, ваше васпитање и одгој детета имаће далеко већи утицај него то што се бака или деда само повремено умешају. Један лекар саветује: „Пуно помаже неговање доброг смисла за хумор.“

Ако имате неки оправдани разлог за забринутост око неког питања у вези с васпитавањем детета, немојте бранити вашим родитељима или родбини да контактирају с дететом. Библија каже: „Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника“ (Приче Соломунове 15:22, ДК). У „право време“, озбиљно поразговарајте и реците шта вас мучи (Пословице 15:23, NW). Често је могуће доћи до решења.

Имате ли унучад? Тада је веома важно да покажете поштовање према њиховим родитељима. Наравно да ћете се осећати дужнима да кажете нешто ако приметите да вам је унуче у опасности. Иако је нормално да волите и негујете своју унучад, одговорност одгајања деце имају родитељи — а не баке и деде (Ефесцима 6:4). Библија заповеда вашој унучади да поштују и слушају своје родитеље (Ефесцима 6:1, 2; Јеврејима 12:9). Стога, немојте оптерећивати њихове родитеље непотребним саветима нити поткопавати родитељски ауторитет. (Упоредите с 1. Солуњанима 4:11.)

Истина, није увек лако не мешати се, зауздати језик — а можда чак и уздах — и пустити своју децу да обављају своје обавезе као родитељи. Међутим, као што и Џин каже, „осим ако не питају за савет, морате и даље живети са оним што они мисле да је најбоље за њихову децу“. Џејн каже: „Пазим да не кажем: ’То овако треба урадити!‘ Постоји мноштво различитих начина на које се обављају ствари, и ако сте тврдоглави то вам може створити проблеме.“

Шта могу баке и деке пружити

Библија описује унучад као благослов од Бога (Псалам 128:3-6). Занимајући се за своју унучад, можете снажно утицати на њихов живот, помажући им да развијају побожност. (Упоредите с Поновљеним законима 32:7.) У библијска времена, једна жена по имену Лоида имала је значајну улогу у помагању свом унуку Тимотеју, да одрасте у изузетног Божјег слугу (2. Тимотеју 1:5). Слично томе, и ви можете искусити радост док се и ваша унучад одазивају на поучавање у побожности.

Такође можете постати извор неопходне љубави и наклоности. Истина, можда нисте неки сентименталан или нежан тип. Ипак, божанску љубав такође је могуће показати искреним, несебичним занимањем за унучад. Књижевница Селма Васерман каже: „Ако се занимате за оно што вам дете каже... то ће сигурно бити показатељ да бринете. Бити добар слушач, не прекидати, нити критиковати — све то открива поштовање, наклоност и цењење.“ За унуче, таква љубазна брига може постати један од најлепших дарова које бака или дека могу даровати.

До сада, разговарали смо о традиционалној улози бака и деда. Међутим, многе данашње баке и деде носе један много већи терет.

[Истакнути текст на 6. страни]

„Од своје баке сазнала сам најважније ствари о себи — то да сам вољена и стога способна да волим“

[Оквир на 6. страни]

Предлози за баке и деке који живе далеко

• Замолите родитеље ваше унучади да вам пошаљу видео-касете или слике унучади.

• Шаљите вашој унучади „писма“ у облику аудио-касета. За малу децу, снимите свој глас док читате Библијске приче или певате успаванке.

• Шаљите вашој унучади разгледнице или писма. Ако је могуће, редовно се дописујте с њима.

• Уколико можете себи приуштити, контактирајте с њима телефоном. Када разговарате с малом децом, започињите разговор тако што ћете постављати једноставна питања, као што је на пример, „шта си ручкао“?

• Ако је могуће, посећујте их редовно и накратко.

• Договорите се да ваша унучад заједно са својим родитељима дођу код вас у посету. Планирајте активности, као што су одлазак у зоолошки врт, музеје и паркове.

[Слика на 5. страни]

Многе баке и деке старају се о својој унучади

[Слика на 7. страни]

Могу настати напетости око метода одгајања деце

[Слика на 7. страни]

Баке и деке често говоре о прошлости породице