Кад баке и деке постану родитељи

„Управо сам стигла кући са састанка из Дворане Краљевства. Зачуло се снажно куцање на вратима, а напољу су била два полицајца с двоје прљаве деце са замршеном косом, и изгледало је као да се месецима нису прала. Једва да човек може рећи да се ради о деци! Била су то моја унучад, а њихова мајка — зависник од дроге — сасвим их је запустила. Била сам удовица, и већ сам имала шесторо своје деце. Али, једноставно нисам могла рећи ’не‘“ (Сали).a

„Моја ћерка ме је питала да ли бих могла да преузмем њену децу док се не одвикне од дроге. Нисам ни знала да се дрогира. Тако сам одгајила њена два детета. Годинама касније, моја ћерка је добила још једну бебу. Нисам желела да је прихватим, али ме је унук молио речима: ’Бако, зар стварно не можемо прихватити само још једно?‘“ (Вили Меј).

ОДГАЈАЊЕ унучади се обично описивало као „задовољство без одговорности“. Али више није тако. Неки процењују да само у Сједињеним Државама, преко три милиона деце живи код својих бака и деда. И тај број нагло расте.

Шта се крије иза тог узнемирујућег тренда? Деца чији су родитељи разведени, завршавају код баке и деде. Исто се догађа и с децом коју су родитељи запустили или злостављали. Часопис Child Welfare каже да ’крек кокаин ствара једну изгубљену генерацију‘, пошто дејство дрога онеспособљује родитеље зависнике. Милиони деце такође постају „сирочад“ услед напуштања, смрти или менталног обољења родитеља. Децу чије мајке умиру од сиде такође негују баке и деде.

Преузети одговорност одгајања детета током средњих година живота, или током ’злих дана‘ у старости, може бити веома тешко (Проповедник 12:3-9). Многи људи напросто више немају снаге да непрестано надзиру малу децу. Неке баке и деде такође се брину и о својим остарелим родитељима. Други су пак удовци или удовице, или су разведени и остају без подршке брачног друга. Многи сматрају да финансијски нису спремни да поднесу такав терет. Према једној анкети, 40 посто бака и деда који су усвојили своју унучад, живи на самом рубу сиромаштва. „Деца су била болесна“, сећа се Сали. „Морала сам дати пуно новца за лекове. Једва да сам добила икакву финансијску помоћ од државе.“ Једна старија жена се присећа: „Морала сам да користим новац од пензије да бих се бринула о својој унучади.“

Стресови и притисци

Не изненађује што је једно истраживање открило да је „бакама и дедама старање о унучади створило прилично стреса, тако да је од 60 бака и деда 86 посто рекло да се ’већину времена осећају депресивно или забринуто‘“. Заиста, многи кажу да имају здравствене проблеме. „То је утицало на мене физички, ментално и духовно“, каже Елизабет, жена која се бринула о својој унуци тинејџерки. Вили Меј, која пати од обољења срца и високог крвног притиска, каже: „Мој лекар верује да је то повезано са стресом одгајања деце.“

Многи су неприпремљени за промену начина живота коју одгајање унучади изискује. „Понекад не одем тамо где желим“, каже један деда. „Осећао бих кривицу... ако бих их оставио с неким другим, па уместо да одем негде или урадим нешто, ја не одем нигде нити ишта урадим.“ Једна бака је описала своје слободно време као „непостојеће“. Изолованост од друштва и усамљеност уобичајена су ствар. Једна бака је рекла: „У нашим годинама већина наших пријатеља нема [малу] децу и због тога често не прихватамо позиве да код некога одемо пошто наша деца [унучад] нису позвана.“

Такође су болни и емоционални притисци. Један чланак у U.S.News & World Report, каже: „Многи од њих [родитељевих родитеља] осећају срам и кривицу јер су њихова деца затајила као родитељи — и многи окривљују себе, питајући се где су погрешили као родитељи. Да би својој унучади пружили безбедан дом пун љубави, неки су морали у емоционалном смислу да напусте сопствену децу, склону злостављању или дрогама.“

Резултати једне анкете су следећи: „Више од једне четвртине... рекло је да су због таквог старања мање задовољни својом брачном везом.“ Поготово супрузи, често се осећају запостављени јер највећи део старања око детета пада на њихове супруге. Неки супрузи сматрају да напросто не могу поднети такав притисак. Једна жена за свог мужа каже: „Он нас је једноставно напустио... чини ми се да се налазио у безизлазној ситуацији.“

Бесна деца

Часопис U.S.News & World Report каже: „Ове стресове отежава чињеница да нека деца која дођу код [родитељевих родитеља] имају највеће потребе, највише су емоционално оштећена и најбеснија у целој нацији.“

Узмите на пример Елизабетину унуку. Њу је отац дословно оставио на ћошку улице где је Елизабет радила као васпитач који преводи децу преко улице. „Она је једно бесно дете“, каже Елизабет. „Повређена је.“ Салина унучад су повређена на сличан начин. „Мој унук је огорчен. Осећа се као да га нико не жели.“ Имати оца и мајку који га воле, представља дететово право стечено самим рођењем. Замислите како се осећа дете које су родитељи напустили, запоставили или одбацили! Разумевање тих ствари може бити кључ за стрпљиво поступање с децом која имају поремећај у понашању. Пословице 19:11 кажу: „Спор на гнев је који је разуман.“

На пример, напуштено дете може да се одупире вашим напорима да се старате за њега. Разумевање дететових страховања и забринутости може вам помоћи да саосећајно реагујете. Можда ће то што разумете његова страховања и уверавате га да ћете учинити све што можете да бисте се старали о њему, пуно помоћи да његова страховања нестану.

Изаћи на крај с притисцима

’Осећала сам се веома повређено и самосажаљиво. Једноставно није фер да нам се то деси.‘ Тако је одговорила једна бака која је усвојила своју унучад. Ако се налазите у таквој ситуацији, можда се слично осећате. Ипак, ситуација није безизлазна. С једне стране, старост можда ограничава вашу физичку снагу, али зато представља предност када је реч о мудрости, стрпљењу и вештини. Не изненађује што је једно истраживање открило да су „деца коју су одгајали само баке и деде боље напредовала у поређењу с децом из породица које су имале барем једног правог родитеља“.

Библија нас подстиче да ’све своје бриге метнемо на њега [Бога], јер се он брине за нас‘ (1. Петрова 5:7). Дакле, непрестано се молимо Богу за снагу и вођство, као што је то и псалмиста учинио. (Упоредите с Псалмом 71:18.) Обратите пажњу својим сопственим духовним потребама (Матеј 5:3). „Хришћански састанци и проповедање другима помогли су ми да преживим“, каже једна хришћанка. Ако је могуће, покушајте да поучите своју унучад Божјим путевима (Поновљени закони 4:9). Бог ће сигурно подржавати ваша настојања у одгајању деце „у науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4).b

Немојте се плашити да затражите помоћ. Често пријатељи могу помоћи, поготово у хришћанској скупштини. Сали се присећа: „Браћа и сестре у скупштини пружали су ми велику подршку. Када сам била обесхрабрена они су ме подизали. Неки су ми чак и финансијски помагали.“

Немојте превидети ни помоћ коју од државе можете добити (Римљанима 13:6). Занимљиво је што према једном истраживању, „већина бака и деда није ни знала каква помоћ стоји на располагању, нити где би могли да је потраже“ (Child Welfare). Социјални радници и локалне агенције које пружају помоћ остарелима могу вас упутити ка корисним службама.

У многим случајевима, баке и деде који су усвојили сопствену унучад нису ништа друго већ жртве ’тешких времена‘ (2. Тимотеју 3:1-5). На сву срећу, ова тешка времена представљају знак да ће Бог ускоро интервенисати и створити „нову земљу“ у којој ће трагичне ситуације које данас погађају тако пуно породица, бити ствар прошлости (2. Петрова 3:13; Откривење 21:3, 4). До тада, баке и деде који одгајају своју унучад морају учинити све што могу да би у највећој мери олакшали своју ситуацију. Многи су и те како успешни у својим настојањима! Увек се сетите да упркос фрустрацијама, можете бити и радосни. Можда можете доживети и ту радост да видите своју унучад како постају прави обожаваоци Бога! Зар то не би било вредно свег вашег труда?

[Фусноте]

[Оквир на 10. страни]

Правна питања

Затражити или не затражити законско старатељство над унучади јесте шкакљиво и комплексно питање. Мери Фрон, стручњак на том подручју објашњава: „С једне стране, имате мало права без старатељства. У већини случајева, прави родитељи могу да се врате и да било кад узму дете или децу. С друге стране, многе баке и деде нерадо траже старатељство јер би то значило сведочити на суду и рећи да њихова деца нису добри родитељи“ (часопис Good Housekeeping).

Без законског старатељства баке и деде често имају потешкоћа око уписивања своје унучади у школу или чак прибављања здравствене неге за њих. Међутим, прибављање старатељства може бити скуп, дуготрајан и емоционално исцрпљујућ процес. Па чак и ако се у томе успе, баке и деде могу остати без финансијске подршке државе. Према томе, часопис Child Welfare саветује да баке и деде „затраже правни савет од неког локалног адвоката који има искуства у државном породичном закону, случајевима усвајања и пружању социјалне помоћи деци“.

[Оквир на 11. страни]

Прорачунавање трошка

Призор детета које у нечему оскудева — поготово ако је то сопствено унуче — веома је болан. Библија заповеда хришћанима да се брину за „своје домаће“ (1. Тимотеју 5:8). Ипак, у многим случајевима родитељев родитељ мудро поступа када озбиљно размисли пре него што прихвати такву одговорност (Пословице 14:15; 21:5). Мора се прорачунати трошак. (Упоредите с Луком 14:28.)

Осмотрите уз молитву: да ли сте заиста у ситуацији да физички, емоционално, духовно и финансијски удовољите потребама детета? како се ваш брачни партнер осећа у вези с том ситуацијом? да ли постоји било какав начин да се охрабре родитељи детета или да им се пружи помоћ да би се сами бринули за своју децу? Нажалост, неки делинквентни родитељи и даље живе својим неморалним животом. Једна бака се огорчено присећа: „Прихватила сам неколико њене деце. Али она се и даље само дрогирала и рађала децу. Дошло је дотле да сам морала рећи ’не‘!“

С друге стране, ако се не бринете за своју унучад, шта ће се догодити с њима? Можете ли изаћи на крај с притиском што знате да се за њих брину други, можда чак странци? Шта је с дететовим духовним потребама? Хоће ли други бити у стању да их одгоје према Божјим мерилима? Неки можда закључују да упркос тешкоћама које су у то укључене, немају пуно избора него да прихвате ову одговорност.

Ово су мучне ствари и сваки појединац мора донети сопствену одлуку.

[Слика на 9. страни]

Многе баке и деке увиђају да је тешко удовољити захтевима одгајања мале деце

[Слика на 10. страни]

Богобојазне баке и деке могу бити потпуно уверени да ће их Јехова подржати у њиховим настојањима