Семе које је годинама касније уродило плодом

Следеће писмо је стигло као реакција на чланак „Изазови и благослови подизања седам синова“ у часопису Пробудите се! од 8. јануара 1999.

Драги брате и сестро Дикман,

Управо сам прочитала вашу причу и морала сам да вам напишем писмо. Још годинама раније упознала сам вашу породицу у Мисисипију [1960-61]. У ствари, с вашим синовима сам ишла у школу и доста често сам долазила код вас кући и играла се с дечацима. Али то нису биле ствари које су на мој млади ум оставиле најдубљи утисак. Чак и у тако младим годинама, врло ме је импресионирало то што дечаци због своје хришћанске савести нису у школи поздрављали заставу. Премда сам била члан Баптистичке цркве Грендвју, када ми је један од ваших дечака објаснио свој став, схватила сам да је то исправно.

Један од њих ми је дао књигу Од изгубљеног до поново успостављеног раја,a а можда сам је ја сама украла. Не сећам се тачно шта је било, али сам је целу прочитала. У то време она је за мене била само једна лепа књига приповедака. Нисам имала појма да ће семе истине које је на тај начин посејано, остати годинама успавано.

Моја породица се 1964. године преселила на север, и ја сам престала да идем у цркву. Лицемерство у религији ме је разочарало, тако да годинама нисам ништа желела да имам са организованом религијом.

Годинама касније, када сам озбиљно почела да размишљам о сврси живота, схватила сам да желим један лични однос са Створитељем. Желела сам такав однос, али без лицемерства религије. Оно семе истине које је годинама пре било посејано, почело је да клија; само ја то још нисам знала.

Мучило ме је то што нисам желела да идем на небо; желела сам да живим баш овде на земљи. Веровала сам да је ова планета сама по себи прилично величанствено стварство, па зашто би је Бог уништио? Такође, нисам веровала да је Исус Бог. Када би био, онда би његова жртва била обмана. Оваква размишљања, осећања и убеђења, како хоћете, нису се могла ускладити с оним што сам научила у Баптистичкој цркви. Зато сам почела да се молим, истински молим, и Јехова је брзо деловао. За пар дана Сведоци су били на мојим вратима, и одмах је започет библијски студиј. Иако уопште нисам имала додир с Јеховиним сведоцима откако сам упознала вашу породицу па све док нисам почела проучавати, никада нисам изгубила поштовање према вашим синовима и њиховом храбром заузимању става за оно што је право. Чим сам путем студија почела да усвајам спознање, све је дошло на своје место. Требало ми је годину и по дана да свој живот доведем у ред. Коначно сам се 1975. крстила.

Кад год разматрамо то како наше понашање може сведочити, а да тога чак нисмо ни свесни, ја помислим на вашу породицу. Када размишљамо о томе да је важно сејати много семена Краљевства јер не знамо увек где или када ће оно ухватити корен, ја из свог личног искуства знам колико је то тачно.

Желим да вам се захвалим што сте међу Јеховиним народом и што сте још од тада лојални својим веровањима. Помогли сте да неко нађе истину, а да тога нисте ни били свесни. Понашање и веровања, како вас тако и ваших синова, омогућило је да истина зрачи. Мислила сам да никада нећу засигурно сазнати шта је с вама нити да ћу моћи да вам се захвалим. Још једном, хвала.

Примите пуно хришћанске љубави,

Л. О.

[Фуснота]