Јеховини сведоци на Новом Зеланду – мирољубиви и ревни хришћани

Власти на Новом Зеланду су 21. октобра 1940. Јеховине сведоке прогласиле организацијом која подрива државно уређење и угрожава јавну безбедност. Иако су због тога имали много проблема, Јеховини сведоци се нису дали застрашити. На пример, и даље су одржавали састанке иако су их власти због тога могле ухапсити.

Енди Кларк, муж наше сестре која се звала Мери, приметио је да је она решила да иде на састанке упркос таквој опасности. Плашио се да би његова жена могла бити ухапшена на неком од тих састанака. Иако то обично није радио, почео је да је прати на састанке. Рекао јој је: „Ако ухапсе тебе, мораће и мене!“ Од тада је са својом женом био на сваком састанку. С временом је и он постао Јеховин сведок. Иако су током Другог светског рата Јеховини сведоци на Новом Зеланду били прогоњени, многи су, попут Мери, чврсто одлучили да ће остати верни Богу.

Активности у радним логорима

Једног дана полиција је зауставила 78-годишњег Џона Марија док је проповедао од врата до врата. Суд га је прогласио кривим за учествовање у активностима субверзивне организације. Десетине других Јеховиних сведока изведено је пред судове. Неки су били новчано кажњени, а неки осуђени и на три месеца затвора. Било је и оних који су више пута завршили у затвору.

Сведоци су на основу своје савести обликоване по библијским начелима одбијали војну службу (Исаија 2:4). Због тога су током рата многи од њих имали озбиљних проблема када су добили позив да се придруже војсци. Око 80 Јеховиних сведока је послато у радне логоре док је трајало ратно стање. Чак и тамо, упркос малтретирању и изузетној хладноћи током зиме, та браћа су наставила да радосно служе Јехови.

Наша браћа у радним логорима одмах су почела да праве планове како ће одржавати састанке и како ће сведочити другима. Функционисали су као скупштина. Редовно су одржавали састанке и проповедали другим затвореницима. У неким логорима им је било дозвољено да у присуству стражара одржавају чак и веће скупове. Неки затвореници су упознали библијску истину у тим логорима и тамо се крстили.

Брус, најмлађи син Мери и Ендија, који су споменути на почетку чланка, на радни логор је гледао као на прилику да прошири своје знање о Јехови. Он је рекао: „За мене је радни логор био попут школе јер сам имао прилику да водим дубоке разговоре са искусном браћом и да упијам њихово знање.“

Власти су 1944. разматрале могућност да се неки затвореници пусте на слободу. Међутим, војне власти нису биле за то да Сведоци буду ослобођени јер су биле убеђене да ће они наставити да разговарају с другима о својој вери. У њиховом извештају је писало: „Премда радни логор пружа извесну меру контроле над овим фанатичним људима, он их никада неће променити.“

Нису претња по друштво

Забрана активности Јеховиних сведока изазвала је велики публицитет у јавности па су неки почели да се интересују за њих. Многи су с временом схватили да Јеховини сведоци нису опасни по друштво. Увидели су да су то мирни и безазлени хришћани. Тако је на Новом Зеланду од 1939. до 1945. број Јеховиних сведока порастао са 320 на 536.

Понекад се дешавало да неки разумни представници власти признају да је забрана активности Јеховиних сведока била неправедна. Након што је саслушао оптужбе против једног нашег брата због проповедања, један судија је одбацио случај рекавши: „Према мом поимању закона, апсолутно је незамисливо да се неко сматра криминалцем зато што дели Библије.“

Када је на крају рата забрана напокон укинута, Сведоци у овој земљи били су одлучнији него икада раније да наставе да проповедају о Божјем Краљевству. У писму које је 1945. године подружница упутила свим скупштинама на Новом Зеланду писало је: „Будимо тактични, љубазни и добри према свима. Немојмо улазити у расправе и свађе са људима. Имајмо на уму да су људи којима проповедамо искрени верници [...] Многи од њих су Господове ’овце‘ које морамо довести Јехови и његовом Краљевству.“

Јеховини сведоци на Новом Зеланду и данас преносе добру вест из Библије локалном становништву, као и туристима. Једног дана су четири наше сестре у Турангију за само неколико сати разговарале са 67 туриста из 17 земаља.

Очигледно је да становници Новог Зеланда увиђају да су Јеховини сведоци мирољубиви, предани хришћани који веома цене библијска учења и труде се да живе по њима. Тамо број Јеховиних сведока сваке године порасте за неколико стотина, а 2019. било их је више од 14 000. Сви они радосно служе свом Богу, Јехови.