Oktobar

Da li ti je ponekad teško da poslušaš nekoga? Kralj David je imao sličan problem i zato se molio Bogu: „Probudi u meni želju da ti budem poslušan“ (Ps. 51:12). David je voleo Jehovu. Pa ipak, ponekad mu je bilo teško da bude poslušan, a tako je i s nama. Zbog čega? Kao prvo, imamo urođenu sklonost da budemo neposlušni. Kao drugo, Satana stalno pokušava da nas navede da budemo buntovni poput njega (2. Kor. 11:3). Kao treće, ovaj svet je prožet buntovnim duhom, „duhom koji sada deluje u onima što su neposlušni“ (Ef. 2:2). Moramo se mnogo truditi, ne samo da se izborimo protiv sklonosti da grešimo, već i da se odupremo pritisku koji Đavo i ovaj svet vrše na nas. Moramo uložiti trud da budemo poslušni Jehovi i onima kojima je on poverio određeni autoritet (w23.10 6 ¶1).

Iz ovog Isusovog čuda izvlačimo pouku o poniznosti. Isus se nije hvalio zbog toga što je uradio. Zapravo, nikada se nije hvalio zbog svojih dostignuća. Sasvim suprotno, uvek je ponizno svu slavu davao svom Ocu (Jov. 5:19, 30; 8:28). Ako poput Isusa imamo ponizno mišljenje o sebi, nećemo se hvaliti svojim dostignućima. Ne želimo da hvalimo sebe već našeg predivnog Boga kome služimo (Jer. 9:23, 24). Njemu pripada zasluga za sve to. Na kraju krajeva, ništa ne bismo mogli da postignemo bez Jehovine pomoći (1. Kor. 1:26-31). Kada smo ponizni, nemamo potrebu da se hvalimo onim što činimo za druge. Srećni smo zbog toga što znamo da Jehova vidi i ceni sve što radimo. (Uporediti s Matejem 6:2-4; Jevr. 13:16.) On će sigurno biti zadovoljan kada vidi da se ugledamo na Isusa i da smo ponizni (1. Petr. 5:6; w23.04 4 ¶9; 5 ¶11-12).

Apostol Pavle je pod nadahnućem podstakao hrišćane da gledaju na korist drugih. Kako taj savet možemo primeniti tokom sastanaka? Tako što imamo na umu da i drugi, poput nas, žele da učestvuju. Razmisli o sledećem. Kad razgovaraš s prijateljima, da li pričaš toliko da od tebe ne mogu da dođu do reči? Naravno da ne. Želiš da i oni učestvuju u razgovoru. Slično tome, želimo da damo priliku što većem broju suvernika da daju komentare na sastancima. Zapravo, jedan od najboljih načina da ohrabrimo braću i sestre jeste da im damo priliku da izraze svoju veru (1. Kor. 10:24). Ako su tvoji komentari kratki, i drugi će moći da komentarišu. Čak i ako je tvoj komentar kratak, pazi da ne istakneš sve pouke. Ako prokomentarišeš sve iz odlomka, drugi možda neće imati šta da kažu (w23.04 22-23 ¶11-13).

Ne smemo izgubiti iz vida koliko je važno da pomažemo drugima, naročito u službi propovedanja. Moramo biti prilagodljivi dok propovedamo drugima. Ljudi s kojima razgovaramo imaju različite predstave o Bogu i dolaze iz različitih zemalja i kultura. Apostol Pavle je bio prilagodljiv i od njega možemo mnogo toga naučiti. Isus ga je postavio da bude „apostol [...] drugim narodima“ (Rimlj. 11:13). Pavle je propovedao Jevrejima, Grcima, obrazovanim ljudima, zemljoradnicima, državnim službenicima i kraljevima. Da bi dopro do srca tako različitih ljudi, on je „svima [...] bio sve“ (1. Kor. 9:19-22). Uzimao je u obzir kulturu, životne okolnosti i verovanja onih kojima je propovedao. To mu je pomoglo da bude prilagodljiv i da na što bolji način svima prenese dobru vest. I mi se možemo poboljšati u propovedanju ako smo prilagodljivi i trudimo se da pronađemo najbolji način da pomognemo svakome (w23.07 23 ¶11-12).

Blagost nije slabost, već odlika jakih ljudi. Potrebna je unutrašnja snaga da ostanemo smireni kada se nađemo u teškoj situaciji. Blagost je plod svetog duha (Gal. 5:22, 23). Grčka reč koja se prevodi sa „blagost“ ponekad se koristila kako bi se opisao divlji konj koji je ukroćen. Zamisli divljeg konja kog je neko ukrotio. Iako je sada pitom, on je i dalje snažan. Kako mi možemo biti blagi, a u isto vreme jaki? To ne možemo postići sami. Moramo moliti Boga da nam da svoj duh i pomogne da razvijemo ovu predivnu osobinu. Iskustvo pokazuje da je to moguće. Mnoga naša braća i sestre su ostali blagi kada su se suočili s protivnicima, što je pozitivno uticalo na one koji su to posmatrali (2. Tim. 2:24, 25; w23.09 15 ¶3).

U viziji koja uliva strahopoštovanje, apostol Jovan je video 24 starešine na nebu kako se klanjaju Jehovi. Oni su slavili Boga i govorili su da je dostojan da primi „slavu, čast i moć“ (Otkr. 4:10, 11). Verni anđeli takođe imaju mnogo razloga da slave Jehovu i odaju mu čast. Oni se nalaze na nebu zajedno s njim i dobro su ga upoznali. Iz njegovih postupaka vide kakav je on. Dok posmatraju sve što radi, pokrenuti su da ga hvale (Jov 38:4-7). I mi treba da hvalimo Jehovu u svojim molitvama i da mu govorimo zbog čega ga volimo i cenimo. Kad čitaš i proučavaš Bibliju, zapažaj Jehovine osobine kojima se diviš (Jov 37:23; Rimlj. 11:33). Zatim mu u molitvi reci koliko ti znače te osobine. Jehovu možemo hvaliti i za sve što čini za nas i našu braću i sestre (1. Sam. 2:1, 2; w23.05 3-4 ¶6-7).

Vavilon Veliki je 1919. izgubio kontrolu nad Božjim narodom. Te godine je postavljen „verni i razboriti rob“ koji je nastavio da pomaže ljudima da idu „Putem svetosti“ (Mat. 24:45-47; Is. 35:8). Između ostalog, zahvaljujući vernim „putarima“ iz prošlosti, mnogi koji su počeli da idu njime saznali su više o Jehovi i njegovoj nameri (Posl. 4:18). To im je pomoglo da usklade svoj život s Jehovinim merilima. Jehova nije očekivao da njegove sluge odjednom promene sve što je bilo pogrešno već ih je postepeno pročišćavao. Koliko ćemo samo biti srećni kada budemo mogli da potpuno ugodimo Jehovi! Svakom putu je potrebno redovno održavanje. Od 1919, radovi na „Putu svetosti“ neprestano traju kako bi se što većem broju ljudi omogućilo da napuste Vavilon Veliki (w23.05 17 ¶15; 19 ¶16).

Vodeće telo već decenijama obučava braću koja pripadaju „drugim ovcama“ da predvode Božji narod. Primera radi, organizuje mnoge škole u kojima se obučavaju starešine, putujući nadglednici, članovi Odbora podružnice, nadglednici u Betelu i drugi. Članovi Vodećeg tela lično obučavaju pomoćnike u raznim odborima Vodećeg tela. Ti pomoćnici već sada savesno obavljaju svoje zadatke i nose težak teret odgovornosti. Oni su dobro obučeni i spremni da preuzmu brigu o Hristovim ovčicama. Kada pred kraj velike nevolje i poslednji pomazanik bude otišao na nebo, Božje sluge na zemlji će zahvaljujući Hristovom vođstvu nastaviti da verno služe Jehovi. Tačno je da će u to vreme doživeti napad Goga iz Magoga, to jest koalicije naroda (Jezek. 38:18-20). Ali taj kratki napad neće biti uspešan i neće nas sprečiti da služimo Jehovi. Naš Bog će nas sigurno zaštititi. Apostol Jovan je u viziji video „veliko mnoštvo“ Hristovih „drugih ovaca“ i rečeno mu je da ono dolazi „iz velike nevolje“ (Otkr. 7:9, 14). Nema nimalo sumnje da će nas Jehova izbaviti! (w24.02 5-6 ¶13-14).

Šta treba da radimo da bismo dobili sveti duh? Treba da se molimo za njega, proučavamo Božju nadahnutu Reč i ostanemo uz Jehovinu organizaciju. Sve to će nam pomoći da razvijamo plodove duha (Gal. 5:22, 23). Bog daje svoj duh isključivo onima koji imaju čiste misli i čestito se ponašaju. On to neće učiniti ako razmišljamo o nečistim stvarima i zatim tako i postupamo (1. Sol. 4:7, 8). Osim toga, da bismo i dalje dobijali sveti duh, ne smemo „prezirati proročanstva“ (1. Sol. 5:20). U ovom stihu, reč „proročanstva“ se odnosi na poruke koje nam Jehova daje putem svog duha, uključujući one koje se tiču njegovog dana i toga koliko je on blizu. Mi ne mislimo da Armagedon neće doći tokom našeg života. Baš suprotno, uvereni smo da će Jehovin dan brzo doći. Zato postupamo čestito i činimo dela po kojima se vidi da smo odani Bogu (2. Petr. 3:11, 12; w23.06 12 ¶13-14).

Šta treba da radimo ako se pornografska slika odjednom pojavi na našem elektronskom uređaju? Istog trenutka treba da prestanemo da je gledamo. Biće nam lakše da to uradimo ako zadržimo na umu da ne postoji ništa dragocenije od našeg prijateljstva s Jehovom. Čak i slike koje se obično ne smatraju pornografskim mogu u nama rasplamsati neispravne želje. Zašto treba da ih se klonimo? Zato što ne želimo da napravimo ni najmanji korak ka tome da učinimo preljubu u svom srcu (Mat. 5:28, 29). Dejvid, starešina s Tajlanda, kaže: „Pitam se: ’Čak i ako neke slike nisu pornografske, da li će Jehova biti zadovoljan ako ih budem gledao?‘ Razmišljanje o tome mi pomaže da donosim mudre odluke.“ Strah od toga da ćemo nečim povrediti Jehovu pomaže nam da postupamo mudro. U Bibliji se kaže da je „strahopoštovanje prema Jehovi početak“, to jest temelj, mudrosti (w23.06 23 ¶12-13).

Moguće je da su „sobe“ koje Isaija spominje zapravo naše skupštine. Jehova obećava da će nas tokom tog perioda zaštititi ako ostanemo ujedinjeni s našom braćom i sestrama. Zato dajmo sve od sebe ne samo da podnosimo svoje suvernike već i da ih volimo. Život nam može zavisiti od toga! „Veliki Jehovin dan“ će doneti patnju svim ljudima (Sof. 1:14, 15). Božji narod neće biti pošteđen nevolja. Ali ako se sada pripremamo, ostaćemo smireni i moći ćemo da pomognemo drugima. S kakvim god problemima da se suočimo, istrajno ćemo služiti Jehovi. Kada se naša braća i sestre nađu u nevolji, daćemo sve od sebe da im pomognemo. Bićemo saosećajni i brinućemo o njima. Ako zavolimo svoju braću i sestre sada, tu ljubav ćemo im pokazivati i u budućnosti. Tada će nas Jehova nagraditi večnim životom u svetu gde se nevolje i problemi više neće ni spominjati (Is. 65:17; w23.07 7 ¶16-17).

U Bibliji se na Božje verne sluge često ukazuje kao na snažne ljude. Ali čak i najsnažniji među njima nisu uvek mislili da su snažni. Primera radi, kralj David je u nekim situacijama imao osećaj da stoji „čvrsto poput planine“, dok ga je u drugim prilikama obuzimao strah (Ps. 30:7). Samson je znao da mu Bog putem svog duha daje nadljudsku snagu i da bi bez njegove pomoći oslabio i „postao kao i svaki drugi čovek“ (Sud. 14:5, 6; 16:17). Te verne Božje sluge bile su jake samo zbog toga što im je Jehova davao snagu. Apostol Pavle je bio svestan toga da je i njemu potrebna snaga od Jehove (2. Kor. 12:9, 10). Pavle se suočavao sa zdravstvenim problemima (Gal. 4:13, 14). Osim toga, ponekad se borio da postupi ispravno (Rimlj. 7:18, 19). Ponekad je bio u neizvesnosti i zabrinut zbog onoga što bi se moglo desiti (2. Kor. 1:8, 9). Pa ipak, kada je Pavle bio slab, bio je jak. Na koji način? Jehova mu je davao potrebnu snagu. On ga je jačao (w23.10 12 ¶1-2).

Ako se ponekad borimo sa osećanjem bezvrednosti, dobro je da se setimo da nas je Jehova privukao k sebi (Jov. 6:44). On u nama vidi dobre osobine koje možda mi sami ne vidimo. On zna kakvo je naše srce (2. Let. 6:30). Prema tome, kada kaže da smo mu dragoceni, možemo biti potpuno sigurni u to (1. Jov. 3:19, 20). Pre nego što su upoznali istinu, neki od nas su radili stvari zbog kojih još uvek osećaju krivicu (1. Petr. 4:3). Neki se bore protiv grešnih sklonosti iako već godinama verno služe Jehovi. Da li i tebe srce osuđuje zbog nečega? Ako je tako, utešiće te saznanje da su se i u prošlosti verne Božje sluge borile sa sličnim osećanjima. Primera radi, apostolu Pavlu je bilo mnogo teško kada je razmišljao o svojim manama i greškama (Rimlj. 7:24). Naravno, on se pokajao za svoje grehe i krstio se. Pa ipak, za sebe je rekao da je „najmanji među apostolima“ i da je najveći grešnik (1. Kor. 15:9; 1. Tim. 1:15; w24.03 27 ¶5-6).

Iz loše odluke koju je kralj Joas doneo učimo da je izbor prijatelja veoma bitan. Treba da se družimo s ljudima koji će dobro uticati na nas, koji vole Jehovu i žele da ga usreće. Ne treba da ograničimo krug prijatelja samo na svoje vršnjake. Seti se da je Joas bio mnogo mlađi od svog prijatelja Jodaja. Razmisli o svojim prijateljima i pitaj se: „Da li mi pomažu da ojačam svoju veru u Jehovu? Da li žive po Božjim merilima i podstiču i mene da činim isto? Da li razgovaraju o Jehovi i o onome što uče iz njegove Reči? Da li mi govore samo ono što želim da čujem ili imaju dovoljno hrabrosti da mi ukažu na neku grešku?“ (Posl. 27:5, 6, 17). Iskreno govoreći, ako tvoji prijatelji ne vole Jehovu, onda ti nisu ni potrebni. Ali ako imaš prijatelje koji ga vole, budi uz njih jer su oni dobro društvo za tebe (Posl. 13:20; w23.09 9-10 ¶6-7).

Alfa je prvo, a omega poslednje slovo grčkog alfabeta. Jehova je tim rečima istakao da će sigurno završiti sve što započne. Kada je stvorio Adama i Evu, rekao im je: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i podložite je sebi“ (Post. 1:28). Figurativno govoreći, Jehova je tada rekao: „Alfa.“ Jasno je izneo svoju nameru: Doći će vreme kada će savršeni potomci Adama i Eve napuniti zemlju i celu je pretvoriti u raj. U budućnosti, kada se to desi, Jehova će takoreći kazati: „Omega.“ Na samom početku, nakon što su bili dovršeni „nebo i zemlja i sve što je na njima“, Jehova je dao garanciju da će biti tako. On garantuje da će se do kraja sedmog dana njegova namera s ljudima i zemljom u potpunosti ispuniti (Post. 2:1-3; w23.11 5 ¶13-14).

Putovanje od Vavilona do Izraela nije bilo nimalo lako i moglo je trajati oko četiri meseca. Ali Jehova je obećao da će ukloniti svaku prepreku koja bi mogla sprečiti njegove sluge da se vrate u svoju domovinu. Verni Judejci su znali da će blagoslovi koje će dobiti ako se vrate u Izrael nadmašiti svaku žrtvu koju bi mogli podneti. Najveća nagrada je bila ta što bi mogli ponovo da služe Bogu na ispravan način. U Vavilonu nije bilo nijednog hrama koji je bio posvećen Jehovi. Nije postojao oltar na kom bi Izraelci prinosili žrtve propisane Mojsijevim zakonom, niti je bilo organizovano sveštenstvo koje bi to činilo. Takođe, ogromna većina ljudi u tom gradu služila je paganskim bogovima i nisu marili za Jehovu i njegova merila. Zato su desetine hiljada pobožnih Judejaca bile spremne da se vrate u svoju zemlju i obnove pravu religiju (w23.05 14-15 ¶3-4).

Da bismo živeli „kao deca svetlosti“, treba nam pomoć Božjeg svetog duha. Zašto je to tako? Zato što u ovom nemoralnom svetu nije lako ostati čist (1. Sol. 4:3-5, 7, 8). Sveti duh nam može pomoći da se odupremo stavovima ovog sveta, kao i filozofiji i gledištima koja se kose s Božjom voljom. Sveti duh nam može pomoći i da razvijamo „svaku vrstu dobrote [i] pravednost“ (Ef. 5:9). Da bismo dobili sveti duh, treba da se molimo za njega. Isus je rekao da će Jehova „dati svetog duha onima koji ga mole za to“ (Luka 11:13). Sveti duh dobijamo i kada s braćom i sestrama hvalimo Jehovu na našim sastancima (Ef. 5:19, 20). Taj duh će pozitivno uticati na nas i pomoći će nam da živimo po Božjoj volji (w24.03 23-24 ¶13-15).

Da li ti treba više strpljenja? Ako je tako, moli se Jehovi. Strpljenje je plod duha (Gal. 5:22, 23). S obzirom na to, možemo se moliti Jehovi za njegov duh i pomoć da razvijemo tu osobinu. Kada se nađemo u situaciji koja predstavlja ispit našeg strpljenja, mi se molimo za sveti duh kako bismo ostali strpljivi (Luka 11:13). Uz to možemo moliti Jehovu da nam pomogne da na stvari gledamo iz njegovog ugla. Osim što se molimo, svakog dana treba da dajemo sve od sebe da budemo strpljivi. Što se više molimo za strpljenje i radimo na tome da budemo strpljivi, ta osobina će pustiti dublji koren u našem srcu i postaće deo naše ličnosti. Pomaže i razmišljanje o primerima iz Biblije. U Bibliji se govori o mnogim ljudima koji su bili strpljivi. Ako razmišljamo o njima, možemo naučiti kako da i mi budemo takvi (w23.08 22 ¶10-11).

Isus je uverio apostola Petra da ima Jehovinu podršku. Nakon svog uskrsenja, još jednim čudom je njemu i drugim apostolima omogućio da ulove mnogo riba (Jov. 21:4-6). To čudo je nesumnjivo uverilo Petra da se Jehova lako može pobrinuti za njegove materijalne potrebe. Možda se tada setio Isusovih reči da će se Jehova brinuti za one koji najpre traže Kraljevstvo (Mat. 6:33). U skladu s tim, Petar je na prvo mesto u svom životu stavio službu, a ne ribolov. Hrabro je propovedao na Pedesetnicu 33. godine, nakon čega su hiljade prihvatile dobru vest (Dela 2:14, 37-41). Kasnije je pomogao Samarićanima i ljudima iz drugih naroda da postanu Hristovi sledbenici (Dela 8:14-17; 10:44-48). Nema sumnje da je Petar bio važna alatka u Jehovinim rukama. Tokom svoje službe pomagao je svim vrstama ljudi da se pridruže hrišćanskoj skupštini (w23.09 20 ¶1; 23 ¶11).

Otprilike dve godine nakon što su Vavilonci uništili Jerusalim, vavilonskog kralja Navuhodonosora je mnogo uznemirio san u kom je video ogroman kip. Pretio je da će pobiti sve mudrace, među njima i Danila, ako mu ne kažu šta je sanjao i ako mu ne protumače san (Dan. 2:3-5). Danilo je brzo morao nešto da preduzme, inače bi mnogi ljudi izgubili život. „Otišao [je] kod kralja i zamolio ga da mu da vremena kako bi mu otkrio značenje sna“ (Dan. 2:16). Za to su bile potrebne hrabrost i vera. Nigde nema nagoveštaja da je Danilo ikada tumačio snove. On je zamolio svoje prijatelje „da se mole Bogu nebeskom da im ukaže milost i otkrije tu tajnu“ (Dan. 2:18). Jehova je uslišio njihove molitve i otkrio je Danilu značenje Navuhodonosorovog sna. Zahvaljujući tome, Danilo i njegovi prijatelji su ostali živi (w23.08 3 ¶4).

Razmišljaj o dobru koje donosi strpljenje. Strpljivi ljudi su srećniji i smireniji. Prema tome, strpljenje može poboljšati naše mentalno i fizičko zdravlje. Kad smo strpljivi s drugima, bolje se slažemo s njima. U našoj skupštini vlada veće jedinstvo. Ako se ne ljutimo brzo kad nas neko provocira, sprečićemo da situacija postane još gora (Ps. 37:8, fusn.; Posl. 14:29). Iznad svega, postupamo po uzoru na našeg nebeskog Oca i još smo bliskiji s njim. Strpljenje je stvarno predivna osobina! Mora se priznati da nije uvek lako biti strpljiv, ali Jehova će nam pomoći da budemo i ostanemo takvi. Dok strpljivo čekamo novi svet, možemo biti sigurni da „Jehovine oči bdiju nad onima koji ga se boje, nad onima koji se uzdaju u njegovu vernu ljubav“ (Ps. 33:18, 22). Zato dajmo sve od sebe da i dalje budemo strpljivi (w23.08 22 ¶7; 25 ¶16-17).

Jakov je rekao da čovek možda tvrdi da ima veru, ali da njegova dela pokazuju suprotno (Jak. 2:1-5, 9). Takođe je govorio o nekome ko vidi da „brat ili sestra nemaju šta da obuku“ i „oskudevaju u hrani“, ali ne preduzima ništa kako bi im pomogao. Čak i ako takav čovek tvrdi da ima veru, njegova vera nije potkrepljena delima i zato je beskorisna (Jak. 2:14-16). Jakov je spomenuo Ravu kao dobar primer vere koja se pokazuje delima (Jak. 2:25, 26). Ona je čula za Jehovu i shvatila da je on vodio Izraelce (Is. Nav. 2:9-11). Svoju veru je pokazala delima – zaštitila je dvojicu izraelskih uhoda od smrtne opasnosti. Zato je ta nesavršena žena iz drugog naroda proglašena pravednom, kao što je i Avraham bio. Njen primer ističe koliko je važno potkrepiti veru delima (w23.12 5-6 ¶12-13).

Kao Božje sluge, ne mislimo da je dovoljno da razumemo samo osnovna biblijska učenja. Mi želimo da upoznamo „čak i Božje dubine“, a to možemo uz pomoć njegovog svetog duha (1. Kor. 2:9, 10). Da bi se još više zbližio s Jehovom, mogao bi da započneš s nekim posebnim projektom za lično proučavanje. Primera radi, možeš istraživati kako je u prošlosti pokazivao da voli svoje sluge i kako se iz toga vidi da voli i tebe. Možeš proučavati i o tome kako je želeo da mu Izraelci služe, a kako želi da mu mi danas služimo. Takođe, mogao bi duboko proučavati proročanstva koja je Isus ispunio tokom svog života i službe na zemlji. Uživaćeš dok budeš istraživao te teme, a u tome ti mogu pomoći Indeks publikacija i Vodič kroz publikacije Jehovinih svedoka. Duboko proučavanje Biblije ojačaće ti veru i pomoći da nađeš „znanje o Bogu“ (Posl. 2:4, 5; w23.10 18-19 ¶3-5).

Izvorna reč koja je prevedena sa „žarko“ doslovno znači „rastegnuto“. U drugom delu stiha opisuje se šta ćemo raditi ako žarko volimo druge. Pokrićemo grehe naše braće. Zamislimo našu ljubav kao rastegljivu tkaninu. Mi je uzimamo obema rukama i rastežemo je sve više, dok ne pokrije ne samo jedan ili dva greha već „mnoštvo greha“. „Pokriti“ je zapravo drugi način da se kaže „oprostiti“. Kao što parče tkanine može pokriti fleku, tako i ljubav može pokriti nesavršenost i mane drugih. Naša ljubav prema drugima treba da bude dovoljno jaka da možemo da im oprostimo greške i podnosimo njihove mane, iako to ponekad uopšte nije lako (Kol. 3:13). Kada im oprostimo, pokazujemo da ih mnogo volimo i da želimo da postupamo po Jehovinoj volji (w23.11 11-12 ¶13-15).

Kada je odrastao, kralj Josija je započeo sa obnovom hrama. Tokom radova, pronađena je knjiga „Jehovinog zakona, dobijenog preko Mojsija“. Kada je čuo šta u njoj piše, Josija je odmah preduzeo nešto kako bi narod postupao u skladu sa onim što je rečeno u njoj (2. Let. 34:14, 19-21). Da li bi želeo da redovno čitaš Bibliju? Ako se već trudiš da je čitaš svaki dan, kako ti ide? Da li beležiš stihove koji bi mogli da ti pomognu? Kada je imao otprilike 39 godina, Josija je napravio grešku koja ga je koštala života. Nije tražio vođstvo od Jehove, već se pouzdao u sebe (2. Let. 35:20-25). Iz toga učimo nešto važno. Bez obzira na to koliko imamo godina ili koliko dugo proučavamo Bibliju, moramo se truditi da ugodimo Jehovi. Treba da ga molimo za vođstvo, proučavamo njegovu Reč i slušamo savete zrelih hrišćana. To će nas zaštititi od ozbiljnih grešaka i pomoći nam da budemo srećni (Jak. 1:25; w23.09 12 ¶15-16).

Sveto pismo govori o mnogim izuzetnim ženama koje su volele Jehovu i služile mu. One su bile „umerene i verne u svemu“ (1. Tim. 3:11). Sestre se mogu ugledati na njih, kao i na zrele hrišćanke u svojoj skupštini. Mlade sestre, da li poznajete zrele hrišćanke na koje se možete ugledati? Razmislite o njihovim dobrim osobinama i o tome kako ih i vi možete ispoljavati. Veoma važna osobina za hrišćansku zrelost jeste poniznost. Ako je žena ponizna, biće bliska s Jehovom i u dobrim odnosima s drugima. Na primer, žena koja voli Jehovu skromno će prihvatiti načelo poglavarstva, koje je uspostavio njen nebeski Otac (1. Kor. 11:3). To načelo se primenjuje kako u skupštini tako i u porodici (w23.12 18-19 ¶3-5).

Jehova očekuje od muža da voli svoju ženu i da brine o njenim fizičkim, emocionalnim i duhovnim potrebama. Sposobnost prosuđivanja, poštovanje žena i pouzdanost pomoći će ti da budeš dobar bračni drug. Kada se oženiš, mogao bi postati i otac. Od Jehove možeš mnogo toga naučiti šta znači biti dobar otac (Ef. 6:4). On je svom Sinu Isusu rekao da ga voli i da je zadovoljan njime (Mat. 3:17). Ako postaneš otac, često govori svojoj deci da ih voliš. Pohvaljuj ih za sve dobro što urade. Očevi koji se ugledaju na Jehovu pomažu svojoj deci da postanu zreli hrišćani. Već sada se možeš pripremiti za tu ulogu tako što s ljubavlju brineš o članovima svoje porodice i skupštine, i tako što im govoriš da ih voliš i ceniš (Jov. 15:9; w23.12 28-29 ¶17-18).

Iako verno služimo Jehovi, i nas snalaze razni problemi i bolesti kao i sve druge ljude. Pored toga, možda nam se protive i progone nas oni koji mrze Božje sluge. Jehova nas ne štiti od takvih problema, ali obećava da će nam pomagati (Is. 41:10). Uz njegovu pomoć možemo ostati radosni, donositi dobre odluke i biti mu verni i u najtežim situacijama. Jehova obećava da će nam dati svoj mir (Fil. 4:6, 7). „Božji mir“ je spokojstvo koje osećamo u umu i srcu zahvaljujući tome što smo bliski s Jehovom. Taj mir „prevazilazi ono što čovek može razumeti“, što znači da nadmašuje sve što možemo da zamislimo. Da li si nekad nakon usrdne molitve bio iznenađen spokojstvom koje si osetio? To znači da ti je Jehova dao svoj mir (w24.01 20 ¶2; 21 ¶4).

Ljubav prema Bogu podstiče njegov narod da svesrdno hvali njegovo ime. Kralj David je razumeo da je hvaliti Jehovino ime isto što i hvaliti samog Jehovu. Jehovino ime doziva u misli kakva je on osoba, sve njegove predivne osobine i njegova veličanstvena dela. David je želeo da slavi i hvali ime svog nebeskog Oca. Želeo je da to radi svom svojom dušom, to jest svim svojim bićem. Slično tome, Leviti su predvodili narod u hvaljenju Jehove. Oni su ponizno priznali da svojim rečima ne mogu u potpunosti izraziti hvalu koju Jehovino sveto ime zaslužuje (Nem. 9:5). Nema sumnje da je Jehovu radovala takva poniznost i ljubav prema njegovom imenu (w24.02 9 ¶6).

Nećeš razočarati Jehovu ako ne ispuniš cilj koji je van tvog domašaja (2. Kor. 8:12). Uči iz povremenih neuspeha. Razmišljaj o onome što si do sada postigao. Biblija kaže: „Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaša dela“ (Jevr. 6:10). Zato ni ti nemoj zaboraviti ono što si uradio. Razmišljaj o svemu što si do sada postigao – na primer, o tome što si blizak s Jehovom, što pričaš drugima o njemu ili što si se krstio. Duhovni ciljevi koje si postigao u prošlosti pokazuju da možeš ispuniti i svoj trenutni cilj. Uz Jehovinu pomoć možeš ostvariti svoj cilj. Bićeš radostan ako zapažaš kako ti Jehova pomaže dok radiš na ostvarenju svog cilja (2. Kor. 4:7). Ako ne odustaneš, doživećeš još veće blagoslove (Gal. 6:9; w23.05 31 ¶16-18).

Jehova uvek traži načine da svojim slugama pokaže da ih voli i da je zadovoljan njima. U Bibliji se govori o dve prilike kada je Isusa nazvao svojim voljenim Sinom, koji je po njegovoj volji (Mat. 3:17; 17:5). Da li bi i ti želeo da čuješ kako ti Jehova upućuje takve reči? On ne razgovara s nama s neba, ali nam se obraća putem stranica Biblije. Na primer, kada čitamo ono što je Isus govorio u jevanđeljima, to je kao da čujemo Jehovin glas. Isus je savršeno odražavao osobine svog Oca. Prema tome, kada čitamo kako je Isus svojim nesavršenim ali vernim sledbenicima govorio da ih voli, možemo zamisliti kako Jehova te iste reči govori nama (Jov. 15:9, 15). Ako doživimo kušnje, to ne znači da smo izgubili njegovu naklonost, već su to prilike da pokažemo koliko ga volimo i koliko se uzdamo u njega (Jak. 1:12; w24.03 28 ¶10-11).