Iz loše odluke koju je kralj Joas doneo učimo da je izbor prijatelja veoma bitan. Treba da se družimo s ljudima koji će dobro uticati na nas, koji vole Jehovu i žele da ga usreće. Ne treba da ograničimo krug prijatelja samo na svoje vršnjake. Seti se da je Joas bio mnogo mlađi od svog prijatelja Jodaja. Razmisli o svojim prijateljima i pitaj se: „Da li mi pomažu da ojačam svoju veru u Jehovu? Da li žive po Božjim merilima i podstiču i mene da činim isto? Da li razgovaraju o Jehovi i o onome što uče iz njegove Reči? Da li mi govore samo ono što želim da čujem ili imaju dovoljno hrabrosti da mi ukažu na neku grešku?“ (Posl. 27:5, 6, 17). Iskreno govoreći, ako tvoji prijatelji ne vole Jehovu, onda ti nisu ni potrebni. Ali ako imaš prijatelje koji ga vole, budi uz njih jer su oni dobro društvo za tebe (Posl. 13:20; w23.09 9-10 ¶6-7).

Alfa je prvo, a omega poslednje slovo grčkog alfabeta. Jehova je tim rečima istakao da će sigurno završiti sve što započne. Kada je stvorio Adama i Evu, rekao im je: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i podložite je sebi“ (Post. 1:28). Figurativno govoreći, Jehova je tada rekao: „Alfa.“ Jasno je izneo svoju nameru: Doći će vreme kada će savršeni potomci Adama i Eve napuniti zemlju i celu je pretvoriti u raj. U budućnosti, kada se to desi, Jehova će takoreći kazati: „Omega.“ Na samom početku, nakon što su bili dovršeni „nebo i zemlja i sve što je na njima“, Jehova je dao garanciju da će biti tako. On garantuje da će se do kraja sedmog dana njegova namera s ljudima i zemljom u potpunosti ispuniti (Post. 2:1-3; w23.11 5 ¶13-14).

Putovanje od Vavilona do Izraela nije bilo nimalo lako i moglo je trajati oko četiri meseca. Ali Jehova je obećao da će ukloniti svaku prepreku koja bi mogla sprečiti njegove sluge da se vrate u svoju domovinu. Verni Judejci su znali da će blagoslovi koje će dobiti ako se vrate u Izrael nadmašiti svaku žrtvu koju bi mogli podneti. Najveća nagrada je bila ta što bi mogli ponovo da služe Bogu na ispravan način. U Vavilonu nije bilo nijednog hrama koji je bio posvećen Jehovi. Nije postojao oltar na kom bi Izraelci prinosili žrtve propisane Mojsijevim zakonom, niti je bilo organizovano sveštenstvo koje bi to činilo. Takođe, ogromna većina ljudi u tom gradu služila je paganskim bogovima i nisu marili za Jehovu i njegova merila. Zato su desetine hiljada pobožnih Judejaca bile spremne da se vrate u svoju zemlju i obnove pravu religiju (w23.05 14-15 ¶3-4).