Prva knjiga Samuelova

(ili, prema grčkoj Septuaginti, PRVA KNJIGA O KRALJEVIMA)

1 Bio je jedan čovjek u Ramatajim-Sofimu+ u brdima efrajimskim+ po imenu Elkana,+ sin Jerohama, sina Elihua,* sina Tohua, sina Sufova,+ Efrajimljanin. 2 Imao je dvije žene. Jednoj je ime bilo Hana, a drugoj Penina. Penina je imala djece, a Hana ih nije imala.+ 3 Taj je čovjek svake godine išao iz grada svojega da se u Šilu pokloni+ Jehovi nad vojskama* i prinese mu žrtve.+ Ondje su dva sina Elijeva, Hofni i Pinhas,+ služila kao svećenici Jehovini.+

4 Jednog je dana Elkana prinio žrtvu, pa je ženi svojoj Penini i svim sinovima njezinim i kćerima njezinim dao više dijelova žrtve,+ 5 a Hani je dao samo jedan dio. No Hanu je više volio,+ iako joj je Jehova zatvorio maternicu.+ 6 Usto ju je suparnica njezina stalno izazivala,+ uznemiravajući je zato što joj je Jehova zatvorio maternicu. 7 Tako je činila svake godine+ kad bi god išli u dom Jehovin.+ Toliko ju je izazivala, da je ova plakala i nije jela. 8 A Elkana, muž njezin, rekao joj je: “Hana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? I zašto ti je srce žalosno?+ Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?”+

9 Pošto su u Šilu jeli i pili, Hana je ustala, a svećenik Eli sjedio je na stolici kod dovratnika hrama+ Jehovina. 10 Bila je ogorčena u duši+ i stala se moliti Jehovi,+ plačući gorko.+ 11 I zavjetovala se+ ovako: “Jehova nad vojskama, ako pogledaš na nevolju robinje svoje+ i sjetiš me se+ i ako ne zaboraviš robinju svoju i daš muško dijete robinji svojoj, ja ću ga dati tebi, Jehova, za sve dane života njegova i britva neće prijeći preko glave njegove.”+

12 Tako se ona dugo molila+ Jehovi, a Eli je promatrao njezina usta. 13 A Hana je govorila u srcu svojemu+ i samo su joj usne podrhtavale, ali glas se nije čuo. Zato je Eli mislio da je pijana.+ 14 I Eli joj je rekao: “Dokle ćeš biti pijana?+ Otrijezni se od vina svojega!” 15 A Hana mu je odgovorila: “Nisam pijana, gospodaru, nego sam vrlo tužna.* Nisam pila ni vina ni opojna pića, nego izlijevam dušu svoju pred Jehovom.+ 16 Nemoj misliti da je robinja tvoja neka nevaljala žena!+ Zbog velike brige i žalosti govorila sam sve do sada.”+ 17 Tada joj je Eli odvratio: “Idi u miru!+ I neka ti Bog Izraelov usliši molitvu koju si mu uputila!”+ 18 A ona je rekla: “Neka sluškinja tvoja nađe milost u očima tvojim!”+ Potom je otišla svojim putem te je jela+ i lice joj više nije bilo tužno.+

19 Ujutro su rano ustali i poklonili se pred Jehovom, a onda su se vratili i došli kući svojoj u Ramu.+ I Elkana je legao+ s Hanom, ženom svojom, i Jehova je se sjetio.+ 20 Kad je prošla godina dana, Hana, koja je bila zatrudnjela, rodila je sina i dala mu ime+ Samuel,* jer je rekla: “Izmolila+ sam ga od Jehove.”

21 Potom je Elkana otišao sa svim domom svojim da prinese Jehovi godišnju žrtvu+ i zavjetnu žrtvu+ svoju. 22 A Hana nije išla,+ jer je rekla mužu svojemu: “Kad dječak bude odbijen od prsa,+ odvest ću ga da se pokaže pred Jehovom i da ostane ondje zauvijek.”+ 23 Nato joj je Elkana, muž njezin,+ rekao: “Učini što je dobro u očima tvojim!+ Ostani kod kuće dok ga ne odbiješ od prsa! Samo neka Jehova ispuni svoju riječ!”+ Tako je žena ostala kod kuće i dojila sina svojega, dok ga nije odbila od prsa.+

24 Kad ga je odbila od prsa, povela ga je sa sobom uzevši i trogodišnjeg junca, efu* brašna i velik ćup vina.+ I ušla je u dom Jehovin u Šilu,+ a dječak je bio s njom. 25 Tada su zaklali junca, a dječaka su odveli k Eliju.+ 26 I ona je rekla: “Oprosti, gospodaru! Tako živa bila duša tvoja,+ gospodaru, ja sam žena što je stajala s tobom na ovome mjestu moleći se Jehovi!+ 27 Za ovog sam se dječaka molila, da mi Jehova usliši molitvu+ koju sam mu uputila.+ 28 Zato ga sada darujem Jehovi.+ Sve dane života svojega neka bude posvećen Jehovi.”

I Elkana se ondje poklonio Jehovi.+

11 Potom je Elkana otišao u Ramu kući svojoj, a dječak je ostao služiti+ Jehovi pred svećenikom Elijem.

12 A sinovi Elijevi bili su nevaljali ljudi.+ Nisu marili za Jehovu.+ 13 A svećenici su imali pravo dobiti od naroda dio žrtve,+ ali kad bi tko prinosio žrtvu, došao bi sluga svećenikov, dok se meso još kuhalo, s trorogom vilicom u ruci+ 14 i zabadao je u kotao ili u lonac ili u kotlić ili u tavu. I što bi se nabolo na vilicu svećenik je uzimao sebi. Tako su činili u Šilu svim Izraelcima koji su onamo dolazili.+ 15 Isto tako i prije nego bi se salo spalilo,+ došao bi sluga svećenikov i rekao čovjeku koji je prinosio žrtvu: “Daj ovamo mesa da se ispeče svećeniku! On neće primiti od tebe kuhana mesa, nego sirova.”+ 16 Ako bi mu čovjek odgovorio: “Neka se najprije spali salo,+ pa onda uzmi što ti duša želi”,+ ovaj bi rekao: “Ne, nego daj odmah! A ako ne daš, uzet ću silom!”+ 17 I grijeh tih slugu* bio je vrlo velik pred Jehovom,+ jer su ti ljudi prezirali žrtve Jehovine.+

18 A dječak Samuel služio je+ pred Jehovom, opasan lanenom pregačom.+ 19 Majka bi mu načinila malenu tuniku, pa bi mu je donijela svake godine kad bi s mužem dolazila prinijeti godišnju žrtvu.+ 20 I Eli je blagoslovio+ Elkanu i ženu njegovu riječima: “Neka ti Jehova da potomstvo od ove žene umjesto ovoga koji je darovan, koji je darovan Jehovi!”+ Potom su se vratili u svoje mjesto. 21 Tada se Jehova smilovao Hani+ i ona je zatrudnjela i rodila tri sina i dvije kćeri.+ A dječak Samuel rastao je pred Jehovom.+

22 Eli je bio vrlo star i čuo je+ sve što su sinovi njegovi činili+ svemu Izraelu i kako su općili sa ženama+ što su služile na ulazu u šator sastanka.+ 23 I govorio im je:+ “Zašto činite takvo što?+ Jer čujem da sav narod o vama loše govori.+ 24 Nemojte tako,+ sinovi moji! Nisu dobre vijesti što ih čujem, koje širi narod Jehovin.+ 25 Ako čovjek zgriješi čovjeku,+ Bog se može zauzeti za njega.+ Ali ako čovjek zgriješi Jehovi,+ tko će se zauzeti za njega?”+ No oni nisu poslušali glas oca svojega,+ jer je Jehova odlučio pogubiti ih.+ 26 A dječak Samuel rastao je i sve se više dopadao Jehovi i ljudima.+

27 Jednog je dana neki čovjek Božji+ došao Eliju i rekao mu: “Ovako kaže Jehova: ‘Nisam li se objavio domu praoca tvojega dok su bili robovi u Egiptu, u kući faraonovoj?+ 28 I njega sam izabrao od svih plemena Izraelovih+ da mi služi kao svećenik i penje se na žrtvenik moj+ da spaljuje prinose i da nosi pregaču svećeničku preda mnom. I dao sam domu praoca tvojega sve žrtve paljene što ih prinose sinovi Izraelovi.+ 29 Zašto onda prezirete žrtve moje+ i prinose moje što sam ih odredio za prebivalište svoje?+ I zašto sinovima svojim iskazuješ veću čast nego meni, pa se gojite+ od najboljih dijelova svih žrtava naroda mojega Izraela?+

30 Zato ovako kaže Jehova, Bog Izraelov: “Istina, rekao sam da će mi dom tvoj i dom praoca tvojega dovijeka vršiti službu svećeničku.”*+ Ali sada Jehova kaže: “Neće biti tako! Jer ja iskazujem čast+ onima koji meni iskazuju čast,+ a koji mene preziru, bit će prezreni.”+ 31 Evo, dolaze dani kad ću odsjeći mišicu tvoju i mišicu doma praoca tvojega, tako da više neće biti starca u domu tvojemu.+ 32 Usred svega dobra u kojem će uživati Izrael, gledat ćeš neprijatelja u prebivalištu mojemu.+ I neće biti starca u domu tvojemu. 33 Ali jednoga od tvojih ipak ću ostaviti kod žrtvenika svojega da mu oči gasnu i duša mu gine. A veći dio doma tvojega poginut će od mača ljudskoga.+ 34 I ovo ti je znak što će doći na dva sina tvoja, Hofnija i Pinhasa:+ u jedan će dan obojica poginuti.+ 35 A ja ću sebi podignuti svećenika vjernoga,+ koji će sve činiti po srcu mojemu i po duši mojoj. I sagradit ću mu dom trajni i on će zauvijek služiti kao svećenik pomazaniku+ mojemu.* 36 A tko god ostane+ od doma tvojega, doći će i pokloniti mu se za plaću i za kruh, i reći će: “Molim te, primi me u kakvu svećeničku službu da imam komad kruha!”’”+

3 A dječak Samuel služio je+ Jehovi pred Elijem. U ono je vrijeme riječ Jehovina+ rijetko dolazila+ i viđenja+ nisu bila česta.

2 Jednog je dana Eli spavao u svojoj sobi. Oči su mu oslabile+ tako da više nije vidio. 3 Svijećnjak Božji nije se još ugasio, a Samuel je spavao u hramu+ Jehovinu, gdje je bio kovčeg Božji. 4 I Jehova je pozvao Samuela, a on je odgovorio: “Evo me!”+ 5 I otrčao je k Eliju i rekao: “Evo me, zvao si me!” Ali on je rekao: “Nisam te zvao. Idi i lezi!” I on je otišao i legao. 6 No Jehova ga je opet pozvao: “Samuele!”+ A Samuel je ustao i otišao k Eliju te mu rekao: “Evo me, zvao si me!” Ali on je rekao: “Nisam te zvao, sine!+ Idi i lezi!” 7 Samuel naime još nije poznavao Jehovu i riječ Jehovina nije mu se još objavila.+ 8 I Jehova ga je pozvao treći put: “Samuele!” A on je ustao i otišao k Eliju te mu rekao: “Evo me, sigurno si me zvao!”

Tada je Eli shvatio da Jehova zove dječaka. 9 Zato je Eli rekao Samuelu: “Idi i lezi, pa ako te ponovno pozove, reci: ‘Govori, Jehova, jer sluša sluga tvoj!’” I Samuel je otišao i legao na svoje mjesto.

10 Tada je došao Jehova, stao ondje i pozvao ga kao i prije: “Samuele! Samuele!” A Samuel je odgovorio: “Govori, jer sluša sluga tvoj!”+ 11 I Jehova je rekao Samuelu: “Evo, učinit ću+ u Izraelu nešto od čega će se zaprepastiti svi koji čuju o tome.*+ 12 U taj ću dan izvršiti na Eliju sve što sam rekao za dom njegov, od početka do kraja.+ 13 Reci mu da će osuda moja biti na domu njegovu+ dovijeka radi krivnje za koju je znao,+ jer sinovi njegovi hule na Boga,+ a on ih nije ukorio.+ 14 Zato sam se zakleo domu Elijevu da se krivnja doma Elijeva neće očistiti nikakvom žrtvom niti prinosom dovijeka.”+

15 Samuel je ostao ležati do jutra, a onda je otvorio vrata doma Jehovina.+ Ali Samuel se bojao ispričati viđenje Eliju.+ 16 No Eli je pozvao Samuela: “Samuele, sine moj!” A on je odgovorio: “Evo me!” 17 Nato ga je upitao: “Kakva je riječ koju ti je rekao? Molim te, nemoj mi ništa tajiti!+ Neka ti Bog učini tako i neka ti još doda+ ako mi zatajiš ijednu riječ od svega što ti je rekao!” 18 Tada mu je Samuel sve ispričao i ništa mu nije zatajio. A on je rekao: “To je Jehovina volja! Neka učini što je dobro u očima njegovim!”+

19 I Samuel je rastao, a Jehova je bio s njim+ i nije dopustio da ijedna riječ njegova ostane neispunjena.*+ 20 I sav je Izrael, od Dana do Beer-Šebe,+ spoznao da je Samuel postavljen za proroka Jehovina.+ 21 I Jehova se opet počeo javljati+ u Šilu. Jehova se u Šilu objavljivao Samuelu, po riječi Jehovinoj.+

4 I Samuel je prenosio Božje riječi svemu Izraelu.

Tada su sinovi Izraelovi izašli u boj protiv Filistejaca i utaborili su se kod Ebenezera,+ a Filistejci su se utaborili u Afeku.+ 2 Filistejci su se svrstali u bojne redove+ protiv Izraela i započela je bitka u kojoj su Filistejci bili jači, te su porazili Izraela,+ pobivši oko četiri tisuće ljudi na bojnome polju. 3 Kad je narod došao u tabor, starješine Izraelovi rekli su: “Zašto nas je danas Jehova porazio pred Filistejcima?+ Uzmimo iz Šila kovčeg saveza Jehovina+ da bude među nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših!” 4 Tako je narod poslao ljude u Šilo i odande su donijeli kovčeg saveza Jehove nad vojskama, koji sjedi nad kerubima.*+ A dva sina Elijeva, Hofni i Pinhas, pratila su kovčeg saveza pravoga Boga.+

5 Kad je kovčeg saveza Jehovina stigao u tabor, svi Izraelci stali su glasno klicati,+ tako da je zemlja podrhtavala. 6 I Filistejci su čuli veliku viku, pa su rekli: “Kakva je to velika vika+ u taboru hebrejskome?” Na koncu su saznali da je kovčeg Jehovin stigao u tabor. 7 Tada su se Filistejci uplašili te su rekli: “Bog je došao u tabor!”+ I rekli su: “Teško nama, jer se takvo što nikada prije nije dogodilo! 8 Teško nama! Tko će nas izbaviti iz ruke tog moćnog Boga? Taj je Bog udario Egipat svakovrsnim pomorom u pustinji.+ 9 Budite hrabri i držite se junački, Filistejci, da ne služite Hebrejima kao što su oni služili vama!+ Držite se junački i borite se!” 10 Tada su Filistejci krenuli u boj i porazili Izraelce,+ tako da je svaki pobjegao u svoj šator.+ I pokolj je bio vrlo velik+ i palo je trideset tisuća pješaka Izraelovih.+ 11 Kovčeg Božji bio je otet,+ a oba sina Elijeva, Hofni i Pinhas, poginula su.+

12 A neki je Benjaminovac otrčao s bojnoga polja i još istoga dana stigao u Šilo razderanih haljina+ i glave posute prahom.+ 13 Kad je stigao, Eli je iščekujući sjedio na stolici pokraj puta, jer mu je srce strepilo zbog kovčega pravoga Boga.+ I kad je onaj čovjek došao i o svemu obavijestio grad, nastala je vika po svemu gradu. 14 A Eli je čuo veliku viku, pa je upitao: “Kakav je to metež?”+ I onaj je čovjek brzo došao da o svemu obavijesti Elija. 15 A Eli je imao devedeset i osam godina i više nije vidio jer je bio oslijepio.+ 16 I čovjek je rekao Eliju: “Dolazim s bojnoga polja, s bojnoga sam polja danas pobjegao.” Nato ga je on upitao: “Što se dogodilo, sine?” 17 A glasnik je odgovorio: “Izrael je pobjegao pred Filistejcima i narod je doživio težak poraz.+ Poginula su i oba sina tvoja, Hofni i Pinhas,+ a kovčeg pravoga Boga je otet.”+

18 Kad je ovaj spomenuo kovčeg pravoga Boga, Eli je pao natraške sa stolice kraj gradskih vrata, slomio vrat i umro, jer je bio čovjek star i težak. Bio je sudac u Izraelu četrdeset godina. 19 A snaha njegova, žena Pinhasova, bila je trudna i pred porodom. Kad je čula vijest da je kovčeg pravoga Boga otet i da su joj poginuli svekar i muž, savila se i stala se porađati, jer su je iznenada uhvatili trudovi.+ 20 I dok je umirala, žene što su stajale pored nje rekle su joj: “Ne boj se, jer si rodila sina!”+ Ali ona nije odgovorila niti je marila za to. 21 Dječaku je dala ime Ikabod,*+ rekavši: “Slava je iz Izraela u izgnanstvo otišla.”+ Time je mislila na oteti kovčeg pravoga Boga i na svekra svojega i muža svojega.+ 22 I rekla je: “Slava je iz Izraela u izgnanstvo otišla,+ jer je otet kovčeg pravoga Boga.”+

5 A Filistejci su oteli kovčeg+ pravoga Boga i odnijeli ga iz Ebenezera u Ašdod.+ 2 I Filistejci su uzeli kovčeg pravoga Boga, unijeli ga u hram Dagonov i postavili pored Dagona.+ 3 Kad su sutradan rano ujutro stanovnici Ašdoda ustali, gle, Dagon je ležao licem na zemlji pred kovčegom Jehovinim.+ I uzeli su Dagona i vratili ga na mjesto njegovo.+ 4 A kad su opet sutradan rano ujutro ustali, gle, Dagon je ležao licem na zemlji pred kovčegom Jehovinim, a glava Dagonova i dlanovi obje ruke njegove ležali su odsječeni na pragu.+ Samo mu je riblji dio* ostao. 5 Zato svećenici Dagonovi i svi što ulaze u hram Dagonov ne staju na prag Dagonov u Ašdodu sve do današnjeg dana.

6 I ruka Jehovina+ pritiskala je stanovnike Ašdoda. On je izazvao velik strah među njima i udario ih šuljevima,*+ Ašdod i područje njegovo. 7 Kad su ljudi u Ašdodu vidjeli što se događa, rekli su: “Ne dajte da kovčeg Boga Izraelova ostane među nama, jer ruka njegova pritišće nas i Dagona, boga* našega!”+ 8 I poslali su poziv da se skupe k njima svi knezovi-saveznici filistejski i upitali su: “Što da radimo s kovčegom Boga Izraelova?” A oni su odgovorili: “Neka se kovčeg Boga Izraelova prenese u Gat!”+ Tako su onamo prenijeli kovčeg Boga Izraelova.

9 Ali kad su ga prenijeli onamo, ruka Jehovina+ spustila se na grad i izazvala vrlo veliku pomutnju. I on je udario stanovnike grada, od maloga do velikoga, tako da su im stali izbijati šuljevi.+ 10 Zato su poslali kovčeg pravoga Boga u Ekron.+ Ali kad je kovčeg pravoga Boga stigao u Ekron, Ekronjani su povikali: “Donijeli su kovčeg Boga Izraelova k nama da pogube i nas i naš narod!”+ 11 Zato su poslali poziv da se skupe svi knezovi-saveznici filistejski i rekli su: “Pošaljite natrag kovčeg Boga Izraelova, neka se vrati na mjesto svoje, da ne pogubi nas i naš narod!” Jer u svemu je gradu zavladao smrtni strah+ i veoma je teška bila ruka pravoga Boga na njemu.+ 12 Ljudi koji nisu poginuli bili su udareni šuljevima.+ Vapaj+ grada dizao se sve do neba.

6 Kovčeg+ Jehovin bio je u zemlji filistejskoj sedam mjeseci. 2 I Filistejci su pozvali svećenike i gataoce,+ govoreći: “Što da radimo s kovčegom Jehovinim? Kažite nam kako da ga pošaljemo na mjesto njegovo!” 3 A oni su odgovorili: “Ako šaljete natrag kovčeg Boga Izraelova, nemojte ga slati bez žrtve, nego uz njega pošaljite i žrtvu za krivnju!+ Tada ćete ozdraviti i saznat ćete zašto se ruka njegova nije odvratila od vas.” 4 Nato su oni upitali: “Kakvu mu žrtvu za krivnju trebamo poslati?” A oni su odgovorili: “Pet zlatnih šuljeva* i pet zlatnih skočimiševa, prema broju knezova-saveznika+ filistejskih, jer je ista pošast i na vama i na vašim knezovima-saveznicima. 5 Načinite likove šuljeva svojih i likove skočimiševa+ svojih što uništavaju zemlju i dajte slavu+ Bogu Izraelovu! Možda će maknuti ruku svoju od vas, od boga vašega i od zemlje vaše.+ 6 Zašto da budete tvrda srca kao što su tvrda srca bili Egipćani i faraon?+ A kad ih je Bog udario,+ nisu li pustili Izraelce da odu?+ 7 Zato sada načinite nova kola+ i uzmite dvije krave dojilice na koje još nije stavljen jaram,+ pa upregnite krave u kola, a telad njihovu odvedite od njih kući! 8 Uzmite kovčeg Jehovin i stavite ga na kola, a zlatne predmete+ koje mu šaljete kao žrtvu za krivnju+ stavite u kovčežić pokraj njega i pošaljite ga neka ide! 9 Zatim gledajte: ako krene putem prema kraju svojemu, prema Bet-Šemešu,+ onda nam je on učinio ovo veliko zlo. Ali ako ne krene, znat ćemo da nas nije dodirnula ruka njegova, nego nam se to dogodilo slučajno.”+

10 I ljudi su tako učinili. Uzeli su dvije krave dojilice i upregnuli ih u kola, a telad njihovu zatvorili su kod kuće. 11 Potom su na kola stavili kovčeg Jehovin+ i kovčežić sa zlatnim skočimiševima i s likovima šuljeva svojih. 12 I krave su krenule ravno putem prema Bet-Šemešu.+ Istom su cestom išle, mukale su idući i nisu skretale ni desno ni lijevo. A knezovi-saveznici+ filistejski išli su za njima sve do granice Bet-Šemeša. 13 Stanovnici Bet-Šemeša upravo su želi pšenicu+ u dolini. Kad su podigli oči svoje i ugledali kovčeg, obradovali su se vidjevši ga. 14 I kola su došla u polje Jošue Bet-Šemešanina i zaustavila se ondje. A ondje je bio velik kamen. Tada su iscijepali drvo od kola, a krave+ su prinijeli kao žrtvu paljenicu Jehovi.+

15 Leviti+ su skinuli kovčeg Jehovin i kovčežić što je bio kraj njega, u kojem su bili zlatni predmeti, i stavili ga na veliki kamen. I stanovnici Bet-Šemeša+ prinosili su Jehovi toga dana žrtve paljenice i druge žrtve.

16 Kad je to vidjelo pet knezova-saveznika+ filistejskih, vratili su se u Ekron isti dan. 17 A ovo su zlatni šuljevi što su ih Filistejci poslali Jehovi kao žrtvu za krivnju:+ za Ašdod+ jedan, za Gazu+ jedan, za Aškelon+ jedan, za Gat+ jedan i za Ekron+ jedan. 18 A zlatnih skočimiševa bilo je prema broju svih gradova filistejskih što su pripadali petorici knezova-saveznika, od utvrđenih gradova do neograđenih sela.

Veliki kamen na koji su položili kovčeg Jehovin do današnjeg je dana svjedok u polju Jošue Bet-Šemešanina. 19 Ali stanovnici Bet-Šemeša+ gledali su kovčeg Jehovin i zato ih je on pobio. Tako je među narodom pobio sedamdeset ljudi — pedeset tisuća ljudi* — i narod je tugovao jer je Jehova pobio narod pomorom velikim.+ 20 A stanovnici Bet-Šemeša rekli su: “Tko može opstati pred Jehovom, ovim Bogom svetim?+ Kome da otiđe sada od nas?”+ 21 I poslali su glasnike stanovnicima Kirijat-Jearima+ i poručili im: “Filistejci su vratili kovčeg Jehovin. Siđite i odnesite ga k sebi!”+

7 Tada su došli ljudi iz Kirijat-Jearima+ i odnijeli kovčeg Jehovin. Unijeli su ga u kuću Abinadabovu+ na brijegu, a Eleazara, sina njegova, posvetili su da čuva kovčeg Jehovin.

2 Od dana kad je kovčeg bio postavljen u Kirijat-Jearimu prošlo je mnogo vremena, ukupno dvadeset godina, i sav je dom Izraelov plačući prizivao Jehovu.+ 3 I Samuel je rekao svemu domu Izraelovu: “Ako se svim srcem svojim vraćate Jehovi,+ uklonite iz svoje sredine tuđe bogove+ i Aštarte+ te odlučno upravite srce svoje Jehovi i njemu jedinome služite!+ I on će vas izbaviti iz ruke filistejske.”+ 4 Tada su sinovi Izraelovi uklonili Baale+ i Aštarte+ i služili jedino Jehovi.

5 A Samuel je rekao: “Skupite sav Izrael+ u Mispi+ da se pomolim+ Jehovi za vas!” 6 Kad su se skupili u Mispi, vadili su vodu i izlijevali je pred Jehovom, i taj su dan postili.+ I govorili su ondje: “Zgriješili smo Jehovi.”+ I Samuel je stao suditi+ sinovima Izraelovim u Mispi.

7 A Filistejci su čuli da su se sinovi Izraelovi skupili u Mispi, pa su knezovi-saveznici+ filistejski krenuli na Izraela. Kad su to čuli sinovi Izraelovi, uplašili su se Filistejaca.+ 8 I sinovi Izraelovi rekli su Samuelu: “Ne prestaj za nas u pomoć prizivati Jehovu, Boga našega,+ da nas izbavi iz ruke filistejske!” 9 Tada je Samuel uzeo janje koje je još sisalo i prinio ga Jehovi kao žrtvu paljenicu, cijelu ju je spalio.+ I Samuel je stao prizivati Jehovu u pomoć radi Izraela+ i Jehova ga je uslišio.+ 10 I dok je Samuel prinosio žrtvu paljenicu, Filistejci su se približili da krenu u boj protiv Izraela. Ali Jehova je toga dana zagrmio na Filistejce silnom grmljavinom+ i smeo ih,+ i tako ih je Izrael porazio.+ 11 Izraelci su izašli iz Mispe i krenuli u potjeru za Filistejcima i tukli ih sve do mjesta južno od Bet-Kara. 12 A Samuel je uzeo kamen,+ postavio ga između Mispe i Ješane i nazvao ga Ebenezer,* rekavši: “Sve do sada Jehova nam je pomagao.”+ 13 Tako su Filistejci bili pokoreni i više nisu dolazili na područje Izraela.+ A ruka Jehovina dizala se na Filistejce svega vijeka Samuelova.+ 14 Gradovi koje su Filistejci oduzeli Izraelu vraćeni su opet Izraelu, od Ekrona do Gata, i Izrael je oslobodio područje njihovo iz ruke filistejske.

I vladao je mir između Izraela i Amorejaca.+

15 I Samuel je sudio Izraelu sve dane života svojega.+ 16 Svake je godine putovao i obilazio Betel,+ Gilgal+ i Mispu+ i sudio Izraelu+ u svim tim mjestima. 17 Potom se vraćao u Ramu,+ jer mu je ondje bila kuća i ondje je sudio Izraelu. Sagradio je ondje žrtvenik Jehovi.+

8 Kad je Samuel ostario, postavio+ je sinove svoje za suce Izraelu. 2 Sin njegov prvenac zvao se Joel, a drugi se zvao Abija.+ Oni su sudili u Beer-Šebi. 3 Ali sinovi njegovi nisu išli putevima njegovim,+ nego su radije išli za nepravednim dobitkom,+ primali su mito+ i izvrtali pravdu.+

4 Poslije nekog vremena skupili su se svi starješine Izraelovi+ i došli k Samuelu u Ramu 5 i rekli mu: “Evo, ti si ostario, a sinovi tvoji ne idu putevima tvojim. Zato nam postavi kralja+ da nam sudi, kao što je to kod svih naroda!” 6 Ali u očima Samuelovim bilo je zlo što su rekli: “Daj nam kralja da nam sudi!” I Samuel se stao moliti Jehovi.+ 7 Tada je Jehova rekao Samuelu:+ “Poslušaj glas naroda u svemu što ti govori,+ jer nisu odbacili tebe, nego su odbacili mene da ne kraljujem+ nad njima! 8 Kako su neprestano činili od dana kad sam ih izveo iz Egipta+ pa do danas — mene su ostavljali+ i služili drugim bogovima+ — tako sada čine i tebi. 9 Zato sada poslušaj glas njihov, ali ih ozbiljno opomeni i kaži im koja će prava imati kralj što će vladati nad njima!”+

10 Tako je Samuel objavio sve riječi Jehovine narodu koji je od njega tražio kralja. 11 I rekao je: “Ovo su prava+ koja će imati kralj što će vladati nad vama: uzimat će sinove vaše+ da ih stavi u kola svoja+ i među konjanike svoje,+ a neki će kao straža njegova trčati pred kolima njegovim.+ 12 I postavit će sebi poglavare, tisućnike+ i pedesetnike.+ Neki će orati+ i žeti žetvu njegovu,+ izrađivati mu oružje+ i opremu za kola njegova.+ 13 Kćeri će vaše uzimati da mu priređuju mirisna ulja, da mu budu kuharice i pekarice.+ 14 Najbolja polja vaša, vinograde+ vaše i maslinike+ vaše uzimat će i davati ih slugama svojim. 15 I od žitnih polja vaših i vinograda vaših uzimat će desetinu+ i davati je dvoranima svojim+ i slugama svojim. 16 Uzimat će sluge vaše i sluškinje vaše, najbolju stoku vašu i magarce vaše i za svoj će ih posao koristiti.+ 17 Od sitne stoke+ vaše uzimat će desetinu, a vi ćete mu postati sluge. 18 I u taj ćete dan zavapiti radi kralja svojega,+ kojega ste sami izabrali, ali Jehova vam neće odgovoriti u taj dan.”+

19 Ali narod nije htio poslušati glasa Samuelova,+ nego je rekao: “Neka kralj bude nad nama! 20 Tako ćemo i mi biti kao svi narodi.+ Neka nam kralj naš sudi i ide pred nama i vodi bitke naše!” 21 I Samuel je saslušao sve što je narod rekao, a onda je to kazao Jehovi.+ 22 I Jehova je rekao Samuelu: “Poslušaj glas njihov i postavi im kralja da vlada nad njima!”+ Tada je Samuel rekao Izraelcima: “Idite svaki u svoj grad!”

9 Bio je jedan čovjek od plemena Benjaminova po imenu Kiš,+ sin Abiela, sina Serora, sina Bekorata, sina Afiahova. Taj je Benjaminovac+ bio vrlo bogat.+ 2 Imao je sina po imenu Šaul,+ mladog i lijepog, i među sinovima Izraelovim nije bilo ljepšeg čovjeka od njega. Bio je za glavu viši od svega naroda.+

3 Jednoga dana izgubile su se magarice+ Šaulova oca Kiša. Zato je Kiš rekao Šaulu, sinu svojemu: “Uzmi sa sobom jednoga slugu pa ustani i idi tražiti magarice!” 4 I prošli su brda efrajimska+ i prošli su zemlju Šališu,+ ali nisu ih pronašli. Zatim su prošli zemlju Šaalim, ali nisu bile niti ondje. Prošli su i zemlju Benjaminovaca, ali nisu ih pronašli.

5 Kad su došli u zemlju Suf, Šaul je rekao sluzi svojemu koji ga je pratio: “Hajde, vratimo se da se otac moj ne bi prestao brinuti za magarice i da se ne bi zabrinuo za nas!”+ 6 A on mu je rekao: “Evo, u ovome je gradu čovjek Božji+ kojega svi poštuju. Sve što kaže sigurno se ispunjava.+ Pođimo sada onamo! Možda će nam reći kojim putem da krenemo.” 7 A Šaul je rekao sluzi svojemu: “Ako pođemo, što ćemo donijeti tom čovjeku?+ Jer kruha je nestalo u torbama našim i nemamo ništa što bismo donijeli na dar+ čovjeku Božjem. Što mu možemo dati?” 8 Tada je sluga opet odgovorio Šaulu i rekao mu: “Evo, imam četvrt šekela*+ srebra. To ću dati čovjeku Božjem, a on će nam reći put naš.” 9 (Nekad se u Izraelu, kad bi se išlo pitati Boga, ovako govorilo: “Hajde, pođimo k vidiocu!”+ Jer tko se danas zove prorok, nekad se zvao vidjelac.) 10 Nato je Šaul rekao sluzi svojemu: “Dobro kažeš.+ Hajde, pođimo!” I pošli su u grad u kojem je bio čovjek Božji.

11 Kad su se penjali usponom prema gradu, naišli su na djevojke što su izašle zahvaćati vodu.+ I upitali su ih: “Je li ovdje vidjelac?”+ 12 A one su im odgovorile: “Da, eno ga pred vama! Požurite sada, jer je danas došao u grad. Naime, danas se prinosi žrtva+ za narod na uzvišici!+ 13 Kad uđete u grad, naći ćete ga još prije nego što se popne na uzvišicu da jede žrtvu. Jer narod neće jesti dok on ne dođe, jer on treba blagosloviti žrtvu.+ Tek će potom uzvanici jesti. Zato idite odmah, jer ćete ga sada još naći!” 14 Tako su otišli u grad. Kad su došli u grad, gle, Samuel im je dolazio u susret polazeći na uzvišicu.

15 A dan prije nego što je Šaul došao, Jehova je javio+ Samuelu: 16 “Sutra u ovo doba poslat ću k tebi čovjeka iz zemlje Benjaminove,+ a ti ga pomaži+ za vođu naroda mojega Izraela. On će izbaviti narod moj iz ruke filistejske,+ jer vidio sam nevolju naroda svojega i njegov je vapaj dopro do mene.”+ 17 Kad je Samuel vidio Šaula, Jehova mu je rekao: “Evo čovjeka za kojega sam ti rekao: ‘On će vladati nad mojim narodom.’”+

18 I Šaul je pristupio Samuelu na vratima gradskim i rekao mu: “Molim te, reci mi gdje je kuća vidiočeva!” 19 A Samuel je odgovorio Šaulu: “Ja sam vidjelac. Pođi preda mnom na uzvišicu! Danas ćete sa mnom jesti.+ A ujutro ću te otpustiti i reći ću ti sve što ti je na srcu.+ 20 A za magarice koje su ti se izgubile prije tri dana+ nemoj se brinuti jer su pronađene. Pa kome pripada sve što je dragocjeno u Izraelu?+ Zar ne tebi i svemu domu oca tvojega?” 21 A Šaul je odgovorio: “Nisam li ja Benjaminovac, iz najmanjega+ od svih plemena Izraelovih,+ i nije li dom moj najneznatniji od svih domova plemena Benjaminova?+ Zašto mi onda govoriš takvo što?”+

22 Potom je Samuel uzeo Šaula i slugu njegova i odveo ih u blagovaonicu te im dao mjesto na čelu+ među uzvanicima, kojih je bilo tridesetak. 23 Samuel je zatim rekao kuharu: “Donesi dio koji sam ti dao i za koji sam ti rekao da ga staviš na stranu!” 24 Tada je kuhar uzeo but i što je bilo na njemu i stavio ga pred Šaula. I Samuel je rekao: “Evo, ovo ti je sačuvano. Stavi to preda se i jedi, jer se to za tebe čuvalo baš za ovu prigodu da možeš jesti s uzvanicima!” Tako je Šaul onoga dana jeo sa Samuelom. 25 Potom su sišli s uzvišice+ u grad. I on je nastavio razgovarati sa Šaulom na krovu.+ 26 Ustali su rano i čim je zora svanula, Samuel je pozvao Šaula, koji je bio na krovu, govoreći: “Ustani da te otpustim!” I Šaul je ustao te su obojica, i on i Samuel, izašli van. 27 Kad su izašli iz grada, Samuel je rekao Šaulu: “Reci sluzi+ da ide ispred nas!” I sluga je otišao. Samuel je zatim nastavio: “A ti sada stani da ti javim riječ Božju!”

10 Tada je Samuel uzeo bocu+ ulja i izlio je na glavu njegovu, poljubio+ ga i rekao: “Jehova te pomazao da budeš vođa+ nasljedstvu njegovu.+ 2 Kada danas odeš od mene, naći ćeš dva čovjeka kod Rahelina groba+ na području Benjaminovu kod Selsaha. I oni će ti reći: ‘Pronađene su magarice koje si išao tražiti, ali otac tvoj sada više ne misli na magarice,+ nego se zabrinuo za vas i govori: “Što da učinim zbog sina svojega?”’+ 3 A kad odande produžiš dalje i dođeš do velikog stabla taborskog, ondje će ti u susret doći tri čovjeka koja će ići k pravome Bogu u Betel.+ Jedan će nositi tri jareta,+ drugi će nositi tri okrugla kruha,+ a treći će nositi veliki ćup vina.+ 4 Oni će te upitati jesi li dobro+ i dat će ti dva kruha, a ti ih prihvati iz ruke njihove. 5 Potom ćeš doći na brdo pravoga Boga,+ gdje je vojska+ filistejska. Kad budeš ulazio u grad, srest ćeš skupinu proroka+ kako silazi s uzvišice.+ I dok budu govorili u proročkom zanosu, pred njima će ići svirači sa psaltirima,+ defovima,+ frulama+ i harfama.+ 6 I duh+ Jehovin doći će na tebe pa ćeš zajedno s njima i ti tako proricati+ i postat ćeš drugi čovjek. 7 Kad ti se ispune ti znakovi,+ onda učini što god budeš mogao,+ jer je pravi Bog s tobom.+ 8 Zatim otiđi prije mene u Gilgal.+ I evo, ja ću doći k tebi da prinesem žrtve paljenice i žrtve zajedništva.+ Sedam+ dana čekaj dok ne dođem k tebi, pa ću ti javiti što trebaš učiniti.”

9 I čim je Šaul okrenuo leđa da ode od Samuela, Bog mu je promijenio srce.+ I toga su se dana ispunili svi oni znakovi.+ 10 Kad su odande otišli na brdo, gle, u susret mu je došla skupina proroka. I odmah je duh Božji došao na njega+ te je usred njih stao govoriti u proročkom zanosu.+ 11 Kad su ga vidjeli svi koji su ga otprije poznavali, gle, on je prorokovao s prorocima. Stoga su ljudi govorili jedan drugome: “Što se to dogodilo sa sinom Kiševim? Zar je i Šaul među prorocima?”+ 12 Tada je neki čovjek odande odgovorio: “Tko im je otac?” Otuda je nastala izreka:+ “Zar je i Šaul među prorocima?”

13 Naposljetku je prestao proricati i došao je na uzvišicu. 14 Potom je Šaulov stric upitao Šaula i slugu njegova: “Kamo ste išli?” A on je odgovorio: “Išli smo tražiti magarice,+ a kad smo vidjeli da ih nema, otišli smo Samuelu.” 15 Nato je Šaula stric njegov zamolio: “Kaži mi što vam je Samuel rekao!” 16 A Šaul je odgovorio stricu svojemu: “Rekao nam je da su magarice pronađene.” Ali nije mu rekao ništa+ o kraljevskoj vlasti o kojoj mu je govorio Samuel.

17 A Samuel je sazvao narod pred Jehovu u Mispu+ 18 i rekao sinovima Izraelovim: “Ovako kaže Jehova, Bog Izraelov:+ ‘Ja sam izveo Izraela iz Egipta i izbavio vas iz ruke egipatske+ i iz ruke svih kraljevstava koja su vas tlačila.+ 19 A vi ste danas odbacili Boga svojega+ koji vas je izbavljao od svih zala vaših i iz svih nevolja vaših, i rekli ste: “Postavi kralja nad nama!” Zato sada stanite pred Jehovu po plemenima svojim+ i po tisućama svojim!’”

20 Tada je Samuel pozvao sva plemena Izraelova da pristupe+ i izbor je pao na pleme Benjaminovo.+ 21 Potom je pozvao pleme Benjaminovo da pristupi po porodicama svojim i izbor je pao na porodicu Matrijevaca.+ Naposljetku je bio izabran Šaul, sin Kišev.+ Ali kad su ga išli tražiti, nisu ga mogli naći. 22 Stoga su opet pitali+ Jehovu: “Je li taj čovjek uopće došao ovamo?” A Jehova je odgovorio: “Eno ga, skriva se+ među prtljagom.” 23 Nato su otrčali i doveli ga odande. Kad je stao usred naroda, bio je za glavu viši od svih.+ 24 Tada je Samuel rekao svemu narodu: “Jeste li vidjeli onoga koga je Jehova izabrao?+ Nitko nije kao on u svemu narodu.” I sav je narod stao klicati: “Živio kralj!”+

25 Tada je Samuel objavio narodu prava kraljevska+ i zapisao ih u knjigu koju je položio pred Jehovu. Potom je Samuel otpustio sav narod i svatko je otišao kući svojoj. 26 I Šaul je otišao kući svojoj u Gibeu,+ a s njim su pošli i hrabri ljudi kojima je Bog potaknuo srce.+ 27 A nevaljali su ljudi+ rekli: “Kako će nas ovaj spasiti?”+ I prezirali su ga+ i nisu mu donijeli nikakav dar.+ Ali on nije rekao ni riječ.+

11 Nahaš Amonac+ došao je i utaborio se pred Jabešom+ u Gileadu. Svi stanovnici Jabeša rekli su Nahašu: “Sklopi savez s nama da ti služimo!”+ 2 Ali Nahaš Amonac odgovorio im je: “Sklopit ću savez s vama pod uvjetom da svakome od vas iskopam+ desno oko i tako nanesem sramotu svemu Izraelu.”+ 3 A starješine jabeški ovako su mu rekli: “Daj nam sedam dana da pošaljemo glasnike u sve krajeve Izraelove, pa ako ne bude nikoga da nas izbavi,+ predat ćemo ti se!” 4 I glasnici su došli u Gibeu+ Šaulovu i prenijeli te riječi narodu. I sav je narod stao glasno plakati.+

5 I gle, Šaul je upravo išao za stadom iz polja, pa je upitao: “Što je narodu da plače?” A oni su mu ispričali sve što su rekli Jabešani. 6 Kad je Šaul čuo te riječi, duh+ Božji došao je na njega i on se silno razgnjevio.+ 7 I uzeo je par bikova, isjekao ih na komade i preko glasnika poslao u sve krajeve Izraelove,+ poručivši: “Tko god ne izađe i ne pođe za Šaulom i Samuelom, ovako će biti sa stokom njegovom!”+ I strah+ Jehovin+ obuzeo je narod, tako da su pošli svi kao jedan.+ 8 Kad ih je potom prebrojio+ u Bezeku, sinova Izraelovih bilo je tri stotine tisuća, a Judinih ljudi trideset tisuća. 9 I rekli su glasnicima koji su došli: “Ovako kažite stanovnicima Jabeša u Gileadu: ‘Sutra, kad sunce pripeče, doći će spasenje vaše.’”+ Tada su glasnici otišli i prenijeli to Jabešanima, a oni su se obradovali. 10 I tako su Jabešani poručili: “Sutra ćemo vam se predati, a vi učinite s nama što god vam je drago.”+

11 Sljedećeg je dana Šaul+ razdijelio narod u tri čete.+ Za jutarnje straže*+ ušli su u tabor i tukli Amonce+ do najveće dnevne vrućine. Preživjeli su se razbježali, tako da ni dvojica među njima nisu ostala zajedno.+ 12 I narod je rekao Samuelu: “Tko kaže: ‘Zar će Šaul kraljevati nad nama?’+ Dovedite te ljude da ih pogubimo!”+ 13 Ali Šaul je rekao: “Nitko ne smije biti pogubljen u ovaj dan,+ jer je danas Jehova donio spasenje Izraelu.”+

14 Potom je Samuel rekao narodu: “Hajde, pođimo u Gilgal+ da ondje potvrdimo kraljevstvo!”+ 15 Tako je sav narod krenuo u Gilgal i ondje su postavili Šaula za kralja pred Jehovom u Gilgalu. Potom su ondje pred Jehovom prinijeli žrtve zajedništva+ i ondje se Šaul i sav Izrael silno radovao.+

12 I Samuel je rekao svemu Izraelu: “Evo, poslušao sam glas vaš u svemu što ste mi rekli+ i postavio sam kralja da vlada nad vama.+ 2 I sad, evo, kralj ide pred vama!+ A ja sam ostario+ i osijedio+ i sinovi su moji tu među vama.+ Ja sam išao pred vama od mladosti svoje pa do današnjeg dana.+ 3 Evo me! Svjedočite protiv mene pred Jehovom i pred pomazanikom+ njegovim! Kome sam uzeo bika? Kome sam uzeo magarca?+ Koga sam prevario? Koga sam tlačio? Iz čije sam ruke primio mito da bih zbog toga zažmirio na jedno oko?+ Sve ću vam to vratiti!”+ 4 A oni su odgovorili: “Nisi nas varao, nisi nas tlačio niti si išta primio iz nečije ruke.”+ 5 Nato im je rekao: “Jehova je svjedok protiv vas i pomazanik+ je njegov svjedok u ovaj dan da ništa niste našli u ruci mojoj.”+ A oni su odgovorili: “On je svjedok!”

6 I Samuel je rekao narodu: “Jehova je svjedok, koji je izabrao Mojsija i Arona i koji je izveo praoce vaše iz zemlje egipatske.+ 7 Zato sada stanite da vam sudim pred Jehovom i da vas podsjetim na sva pravedna djela+ Jehovina koja je činio vama i praocima vašim!

8 Kad je Jakov došao u Egipat+ i kad su praoci vaši stali prizivati Jehovu da im pomogne,+ Jehova je poslao Mojsija+ i Arona da izvedu praoce vaše iz Egipta i nasele ih na ovome mjestu.+ 9 Ali oni su zaboravili Jehovu, Boga svojega,+ te ih je on predao* u ruke+ Siseri,+ zapovjedniku vojske hasorske, i u ruke Filistejcima+ i u ruke kralju moapskome,+ koji su ratovali protiv njih. 10 I prizivali su Jehovu da im pomogne:+ ‘Zgriješili smo+ jer smo ostavili Jehovu i služili Baalima+ i Aštartama.+ Ali izbavi nas+ sada iz ruku neprijatelja naših, da ti služimo!’ 11 I Jehova je poslao Jerubaala+ i Bedana i Jiftaha+ i Samuela+ i izbavio vas je iz ruku neprijatelja vaših unaokolo, tako da ste mogli živjeti bez straha.+ 12 A kad ste vidjeli da je Nahaš,+ kralj sinova Amonovih, izašao na vas, govorili ste mi: ‘Ne, nego kralj neka vlada nad nama!’+ premda je Jehova, Bog vaš, sve vrijeme bio Kralj vaš.+ 13 I evo vam sada kralja kojega ste izabrali, kojega ste tražili!+ Evo, Jehova je postavio kralja nad vama.+ 14 Ako se budete bojali Jehove,+ služili mu+ i slušali glas njegov+ i ako se ne budete bunili+ protiv naredbe Jehovine, i vi i kralj koji će vladati nad vama pokazat ćete da u svemu slušate Jehovu, Boga svojega. 15 Ali ako ne budete slušali glasa Jehovina+ i ako se budete bunili protiv naredbe Jehovine,+ ruka će se Jehovina dignuti na vas i na očeve vaše.+ 16 Sada, dakle, stanite i gledajte ovaj veliki znak koji Jehova čini pred očima vašim! 17 Nije li danas žetva+ pšenice? Prizvat+ ću Jehovu da pošalje gromove i kišu.+ Tada ćete spoznati i vidjeti da je veliko u očima Jehovinim zlo+ koje ste učinili tražeći sebi kralja.”

18 Tada je Samuel prizvao Jehovu+ i Jehova je poslao gromove i kišu u taj dan,+ tako da je sav narod obuzeo velik strah pred Jehovom i Samuelom. 19 I sav je narod rekao Samuelu: “Moli se+ Jehovi, Bogu svojemu, za sluge svoje da ne pomremo! Jer smo svim grijesima svojim dodali još jedno zlo tražeći sebi kralja.”

20 A Samuel je rekao narodu: “Ne bojte se!+ Vi ste, doduše, učinili sve ovo zlo, ali sada nemojte odstupiti od Jehove,+ nego služite Jehovi svim srcem svojim!+ 21 Nemojte odstupiti i povesti se za idolima ništavnim+ od kojih nema koristi+ i koji ne izbavljaju, jer su ništavni! 22 A Jehova neće ostaviti+ narod svoj zbog velikog imena svojega,+ jer je Jehova odlučio da vas učini svojim narodom.+ 23 A ja nipošto ne želim zgriješiti Jehovi i prestati moliti se za vas.+ Poučit+ ću vas putu dobrom i pravom.+ 24 Samo se bojte+ Jehove i služite mu vjerno* svim srcem svojim!+ Ne zaboravite kakva je velika djela učinio za vas!+ 25 Ali ako budete uporno činili zlo, izginut ćete+ i vi i kralj vaš.”+

13 Šaul je imao...* godina kad je počeo vladati+ i vladao je dvije godine nad Izraelom. 2 I Šaul je izabrao sebi tri tisuće Izraelaca. Dvije tisuće bile su sa Šaulom u Mikmašu+ i u brdima betelskim, a jedna tisuća bila je s Jonatanom+ u Gibei+ Benjaminovoj. Ostali je narod otpustio, svakoga u njegov šator. 3 A Jonatan je pobio vojsku+ filistejsku+ koja je bila u Gebi+ i Filistejci su to saznali. I Šaul je zapovjedio da se po svoj zemlji oglasi rog+ i rekao je: “Neka čuju Hebreji!” 4 I sav je Izrael čuo kako se govori: “Šaul je pobio vojsku filistejsku i sada je Izrael postao mrzak+ Filistejcima.” I narod se skupio da ide za Šaulom u Gilgal.+

5 A Filistejci su se skupili da se bore protiv Izraela: trideset* tisuća bojnih kola,+ šest tisuća konjanika i naroda mnogo kao pijeska na obali morskoj.+ I izašli su i utaborili se u Mikmašu, istočno od Bet-Avena.+ 6 Kad su Izraelci vidjeli da su u nevolji+ i da je neprijatelj snažno pritisnuo narod, posakrivali su se u pećine,+ jame, stijene, rupe i jame za vodu. 7 Hebreji su čak prešli preko Jordana+ u zemlju Gadovu+ i Gileadovu. No Šaul je još uvijek bio u Gilgalu, a sav narod što je bio s njim drhtao je od straha.+ 8 I on je čekao sedam dana do vremena koje je odredio Samuel.+ Ali Samuel nije došao u Gilgal i narod se stao razilaziti od Šaula. 9 Na koncu je Šaul rekao: “Donesite mi žrtvu paljenicu i žrtve zajedništva!” I tada je prinio žrtvu paljenicu.+

10 Samo što je završio prinošenje žrtve paljenice, gle, stigao je Samuel. I Šaul mu je izašao u susret i blagoslovio ga.+ 11 A Samuel ga je upitao: “Što si učinio?”+ Šaul je nato odgovorio: “Kad sam vidio da se narod razilazi od mene+ i da ti nisi došao do dogovorenog vremena,+ a Filistejci su se skupili u Mikmašu,+ 12 rekao sam u sebi:+ ‘Sada će Filistejci doći na mene u Gilgal, a ja nisam umilostivio* lice Jehovino.’ Zato sam bio prisiljen+ prinijeti žrtvu paljenicu.”

13 Tada je Samuel rekao Šaulu: “Ludo si postupio!+ Nisi držao zapovijed+ Jehove, Boga svojega, koju ti je dao.+ Da si je držao, Jehova bi učvrstio tvoje kraljevstvo nad Izraelom dovijeka. 14 A sada se tvoje kraljevstvo neće održati.+ Jehova će sebi naći čovjeka po srcu svojemu.+ Postavit će ga Jehova za vođu+ narodu svojemu, jer ti nisi držao ono što ti je Jehova zapovjedio.”+

15 Tada je Samuel ustao i otišao iz Gilgala u Gibeu Benjaminovu, a Šaul je prebrojio narod koji je ostao s njim, i bilo je otprilike šest stotina ljudi.+ 16 Šaul i Jonatan, sin njegov, i narod što je ostao s njima boravili su u Gebi+ Benjaminovoj. A Filistejci su se utaborili u Mikmašu.+ 17 I pljačkaši su izašli iz tabora filistejskoga u tri čete.+ Jedna je četa krenula putem prema Ofri,+ u zemlji Šualu, 18 druga je četa krenula putem prema Bet-Horonu,+ a treća je četa krenula putem prema granici što gleda na dolinu Seboim, prema pustinji.

19 A u svoj zemlji Izraelovoj nije bilo kovača, jer su Filistejci rekli: “Da Hebreji ne bi načinili mač ili koplje.”+ 20 I svi Izraelci silazili su k Filistejcima kad bi tko htio naoštriti svoj raonik ili motiku ili sjekiru ili srp.+ 21 A cijena oštrenja bila je jedan pim* za raonike, motike, trozube alatke, sjekire i za učvršćivanje ostana za goveda.+ 22 Tako na dan bitke nitko od naroda koji je bio sa Šaulom i Jonatanom nije imao ni mača+ ni koplja. Samo su Šaul+ i sin njegov Jonatan imali oružje.

23 I straža+ filistejska krenula je prema prijelazu preko klanca kod Mikmaša.+

14 Jednog je dana Jonatan,+ sin Šaulov, rekao sluzi koji mu je nosio oružje: “Hajde da prijeđemo do filistejske straže koja je ondje prijeko!” A ocu svojemu nije rekao ništa.+ 2 Šaul je boravio u okolici Gibee,+ pod šipkom što je u Migronu. S njim je bilo otprilike šest stotina ljudi.+ 3 (A Ahija, sin Ahituba,+ brata Ikabodova,+ sina Pinhasa,+ sina Elijeva,+ koji je bio svećenik Jehovin u Šilu,+ nosio je svećeničku pregaču.)+ I narod nije znao da je Jonatan otišao. 4 A između prijelaza što ih je Jonatan tražio da prijeđe do filistejske straže+ bila je litica nalik zubu s jedne strane i litica nalik zubu s druge strane. Jednoj je ime bilo Boses, a drugoj Sene. 5 Jedna se litica izdizala kao stup na sjevernoj strani nasuprot Mikmašu,+ a druga je bila na južnoj strani nasuprot Gebi.+

6 I Jonatan je rekao sluzi, štitonoši svojemu: “Hajde da prijeđemo do straže onih neobrezanih!+ Možda će Jehova učiniti nešto za nas, jer Jehovu ništa ne može spriječiti da spasi, bilo s mnogo ili s malo ljudi.”+ 7 A štitonoša mu je odvratio: “Učini što ti je god na srcu! Idi kuda želiš! Evo, ja sam s tobom, a ti učini što ti je god na srcu!”+ 8 Tada je Jonatan rekao: “Evo, prijeći ćemo k njima i pokazat ćemo im se. 9 Ako nam kažu: ‘Stojte dok ne dođemo do vas!’ ostat ćemo na mjestu svojemu i nećemo ići k njima. 10 Ali ako nam kažu: ‘Popnite se k nama!’ tada ćemo otići gore, jer nam ih Jehova daje u ruke. To će nam biti znak.”+

11 Tada su se obojica pokazala straži filistejskoj. A Filistejci su rekli: “Gle, Hebreji izlaze iz rupa u koje su se sakrili!”+ 12 I stražari su doviknuli Jonatanu i štitonoši njegovom: “Popnite se k nama da vam nešto kažemo!”+ Nato je Jonatan rekao štitonoši svojemu: “Pođi za mnom, jer ih je Jehova predao u ruke Izraelu!”+ 13 I Jonatan se stao penjati puzajući na rukama i nogama,+ a za njim i štitonoša njegov. I ovi su počeli padati pred Jonatanom,+ a njegov ih je štitonoša ubijao za njim.+ 14 I u tom prvom pokolju Jonatan i štitonoša njegov pobili su dvadesetak ljudi na oko pola jutra* zemlje.

15 Tada je strah+ zavladao u taboru u polju i među svim stražarima. Četa pljačkaša+ drhtala je od straha, a usto se i zemlja zatresla.+ To je bio strah od Boga.+ 16 A stražari Šaulovi u Gibei+ Benjaminovoj vidjeli su to, i gle, metež se širio posvuda.+

17 I Šaul je rekao narodu što je bio s njim: “Prebrojite ljude i vidite tko je otišao od nas!” Kad su prebrojili ljude, gle, nije bilo Jonatana i štitonoše njegova. 18 Tada je Šaul rekao Ahiji:+ “Donesi kovčeg pravoga Boga!”+ Jer u to je vrijeme kovčeg pravoga Boga bio kod sinova Izraelovih.+ 19 I dok je Šaul razgovarao sa svećenikom,+ metež u taboru filistejskom postajao je sve veći. Zato je Šaul rekao svećeniku: “Pusti sad to!” 20 A Šaul i sav narod što je bio s njim skupili su se+ i krenuli u bitku, i gle, ondje se mač svakoga bio okrenuo na bližnjega njegova+ te je pomutnja bila vrlo velika. 21 A i oni Hebreji koji su već otprije stali na stranu Filistejaca+ i bili s njima u taboru njihovom, sada su se pridružili Izraelcima koji su bili sa Šaulom i Jonatanom. 22 I svi Izraelci što su se skrivali+ u brdima efrajimskim čuli su da Filistejci bježe, pa su i oni odmah pojurili za njima u bitku. 23 I Jehova je toga dana izbavio+ Izraela, a bitka se nastavila i dalje od Bet-Avena.+

24 Izraelci su toga dana bili vrlo iscrpljeni, ali Šaul je ipak narod vezao zakletvom,+ rekavši: “Proklet bio čovjek koji bi jeo štogod prije večeri, dok se ne osvetim+ neprijateljima svojim!” I nitko od naroda nije okusio ništa.+

25 I sav je narod došao u šumu, gdje je bilo meda+ po polju. 26 Kad je narod došao u šumu, gle, med je kapao iz saća,+ ali nitko nije prinio ruku k ustima svojim, jer se narod bojao zakletve.+ 27 A Jonatan nije čuo kad je otac njegov zakletvom vezao narod,+ pa je pružio vrh štapa što mu je bio u ruci, umočio ga u saće meda i prinio ruku ustima svojim. I oči su mu zasjale.+ 28 Tada je netko od naroda progovorio i rekao: “Tvoj je otac zakletvom vezao narod, rekavši: ‘Proklet bio čovjek koji bi danas jeo štogod!’”+ (A narod se bio umorio.)+ 29 Nato je Jonatan odvratio: “Moj je otac nanio nevolju+ zemlji. Pogledajte kako su mi oči zasjale jer sam okusio ovo malo meda!+ 30 Što bi tek bilo da je narod danas jeo+ od plijena koji je uzeo od neprijatelja svojih!+ A ovako pokolj Filistejaca nije velik.”+

31 Toga su dana tukli Filistejce od Mikmaša+ do Ajalona+ i narod se veoma umorio.+ 32 Tada je narod pohlepno navalio na plijen+ i uzeo sitne stoke, goveda i teladi te ih stao klati na zemlji. I narod je jeo meso s krvlju.+ 33 Zato su javili Šaulu: “Gle, narod griješi Jehovi jedući meso s krvlju!”+ A on je odvratio: “Nevjerno ste postupili! Dovaljajte mi najprije velik kamen!” 34 Potom je Šaul rekao: “Raziđite se među narod i recite svima: ‘Dovedite k meni svaki svojega junca i svaki svoju ovcu pa ih ovdje zakoljite i jedite! Nemojte griješiti Jehovi jedući meso s krvlju!’”+ Tako je sav narod doveo svaki junca svojega koji se te noći našao u ruci njegovoj i zaklao ga ondje. 35 I Šaul je sagradio žrtvenik+ Jehovi. Bio je to prvi žrtvenik koji je sagradio Jehovi.+

36 Potom je Šaul rekao: “Pođimo noćas za Filistejcima i pljačkajmo ih dok ne svane jutro!+ Nijednoga od njih nećemo ostaviti!”+ A oni su odvratili: “Čini što je god dobro u očima tvojim!” Tada je svećenik rekao: “Pristupimo ovdje pravome Bogu!”+ 37 I Šaul je upitao Boga: “Da li da pođem za Filistejcima?+ Hoćeš li ih dati u ruke Izraelu?”+ Ali nije mu odgovorio taj dan.+ 38 Zato je Šaul rekao: “Pristupite ovamo,+ svi glavari naroda,+ pa ispitajte i vidite kako je danas počinjen ovaj grijeh! 39 Jer tako živ bio Jehova, Izbavitelj Izraelov, ako ga je počinio i Jonatan, sin moj, umrijet će!”+ Ali nitko iz svega naroda nije mu odgovorio. 40 I on je rekao svemu Izraelu: “Vi stanite na jednu stranu, a ja i moj sin Jonatan stat ćemo na drugu stranu!” Nato je narod rekao Šaulu: “Čini što je dobro u očima tvojim!”+

41 Tada je Šaul rekao Jehovi: “Bože Izraelov, odgovori nam preko Tumima!”*+ I izbor je pao na Jonatana i Šaula, a narod je izašao slobodan.+ 42 Šaul je nastavio: “Bacite ždrijeb+ da odluči između mene i mojega sina Jonatana!” I izbor je pao na Jonatana. 43 Tada je Šaul rekao Jonatanu: “Reci mi što si učinio!”+ A Jonatan mu je odgovorio: “Okusio sam malo meda s vrha štapa što mi je u ruci.+ Evo me, spreman sam umrijeti!”

44 Nato je Šaul rekao: “Neka mi Bog učini tako i neka mi još doda+ ako ne umreš,+ Jonatane!” 45 Ali narod je rekao Šaulu: “Zar da umre Jonatan, koji je donio ovu veliku pobjedu+ Izraelu? Nipošto!+ Tako živ bio Jehova,+ nijedna vlas s glave njegove+ neće pasti na zemlju, jer je s Bogom danas izvršio ovo djelo!”+ Tako je narod izbavio+ Jonatana te nije poginuo.

46 I Šaul je odustao od potjere za Filistejcima, a Filistejci su otišli u svoj kraj.+

47 Kad je Šaul učvrstio kraljevsku vlast nad Izraelom,+ ratovao je protiv svih neprijatelja svojih unaokolo: protiv Moaba,+ protiv sinova Amonovih,+ protiv Edoma,+ protiv kraljeva sopskih+ i protiv Filistejaca.+ I kud bi se god okrenuo, presudio bi svojim neprijateljima.+ 48 Činio je mnoga hrabra djela,+ pobio Amaleka+ i izbavio Izraela iz ruku onih koji su ga pljačkali.

49 Sinovi Šaulovi bili su Jonatan,+ Išvi i Malki-Šua,+ a od dviju kćeri njegovih, starija se zvala Meraba,+ a mlađa Mikala.+ 50 Šaulova žena zvala se Ahinoama i bila je kći Ahimaasova, a zapovjednik vojske njegove zvao se Abner+ i bio je sin Nerov i stric Šaulov. 51 Kiš+ je bio otac Šaulov, a Ner,+ otac Abnerov, bio je sin Abielov.

52 I svega vijeka Šaulova vodio se žestok rat protiv Filistejaca.+ Kad bi Šaul vidio kakvog snažnog ili hrabrog čovjeka, uzeo bi ga k sebi.+

15 Jednom je Samuel rekao Šaulu: “Mene je Jehova poslao da te pomažem+ za kralja nad narodom njegovim Izraelom. Zato sada poslušaj glas riječi Jehovinih!+ 2 Ovako kaže Jehova nad vojskama:+ ‘Kaznit+ ću Amaleka zbog onoga što je učinio Izraelu kad mu se ispriječio na putu dok je ovaj izlazio iz Egipta.+ 3 Sada idi i udari na Amaleka+ te pogubi*+ i njega i sve što ima! Nemoj mu se smilovati, nego pobij+ muškarce i žene, djecu i dojenčad,+ goveda i ovce, deve i magarce!’”+ 4 Tada je Šaul sazvao narod i prebrojao ga u Telaimu.+ Bilo je dvije stotine tisuća pješaka i deset tisuća sinova Judinih.+

5 I Šaul je došao do grada amalečkoga i postavio zasjedu u riječnoj dolini.* 6 Potom je Šaul poručio Kenijcima:+ “Idite, odvojite se+ od Amalečana i otiđite od njih da i vas ne zatrem s njima! Jer vi ste bili milostivi* svim sinovima Izraelovim+ kad su izlazili iz Egipta.”+ Tako su Kenijci otišli od Amalečana. 7 Potom je Šaul pobio Amalečane+ od Havile+ do Šura,+ koji je pred Egiptom. 8 Agaga,+ kralja amalečkoga, uhvatio je živoga, a sav ostali narod pobio je oštricom mača.+ 9 Ali Šaul i narod poštedjeli su Agaga i najbolju stoku sitnu i krupnu+ i stoku ugojenu i ovnove i sve što je bilo dobro te ih nisu pobili.+ A sve što je bilo prezreno i odbačeno, to su pobili.

10 I riječ Jehovina došla je Samuelu: 11 “Žao+ mi je što sam postavio Šaula za kralja, jer se odvratio+ od mene i riječi moje nije izvršio.”+ To je pogodilo Samuela+ i svu je noć vapio k Jehovi.+ 12 Potom je Samuel ustao rano ujutro da pođe pred Šaula. Ali Samuelu su javili: “Šaul je došao u Karmel,+ i gle, podigao je sebi spomenik,+ a potom se okrenuo i otišao te došao u Gilgal.” 13 I Samuel je došao k Šaulu, a Šaul mu je rekao: “Blagoslovljen+ da si od Jehove! Izvršio sam riječ Jehovinu.”+ 14 Ali Samuel je odvratio: “Kakvo je to onda blejanje ovaca i koza što dopire do mojih ušiju i mukanje goveda što čujem?”+ 15 A Šaul je odgovorio: “Doveli su ih od Amalečana, jer je narod+ poštedio najbolju stoku sitnu i krupnu da je žrtvuje Jehovi, Bogu tvojemu.+ Ali sve ostalo smo pobili.” 16 Nato je Samuel rekao Šaulu: “Stani da ti kažem što mi je noćas rekao Jehova!”+ A on mu je odvratio: “Govori!”

17 I Samuel je rekao: “Nisi li postao poglavar plemena Izraelovih dok si bio malen u očima svojim?+ I nije li te Jehova pomazao+ za kralja nad Izraelom? 18 Potom te Jehova poslao na zadatak, govoreći: ‘Idi, i pobij grešnike,+ Amalečane, i bori se protiv njih dok ih ne istrijebiš!’+ 19 Zašto onda nisi poslušao glasa Jehovina, nego si pohlepno navalio na plijen+ i učinio što je zlo u očima Jehovinim?”+

20 A Šaul je odgovorio Samuelu: “Ali ja sam poslušao+ glas Jehovin i otišao na zadatak na koji me Jehova poslao i doveo sam Agaga,+ kralja amalečkoga, a Amalečane sam pobio.+ 21 A narod+ je od plijena uzeo ovaca i goveda, i to najbolje od onoga što je bilo određeno da se pobije, da žrtvuje+ Jehovi, Bogu tvojemu, u Gilgalu.”+

22 A Samuel je odvratio: “Zar su Jehovi žrtve paljenice+ i druge žrtve jednako mile kao i poslušnost glasu Jehovinu? Znaj, poslušnost+ je bolja od žrtve+ i pokornost je bolja od sala+ ovnujskog. 23 Jer buntovnost+ je grijeh jednak gatanju+ i samovolja je jednaka vračanju i idolopoklonstvu.*+ Budući da si odbacio riječ Jehovinu,+ i on je odbacio tebe da ne budeš više kralj.”+

24 Tada je Šaul rekao Samuelu: “Zgriješio sam+ što sam prestupio naredbu Jehovinu i riječi tvoje, jer sam se bojao naroda+ te sam poslušao glas njegov. 25 Zato te sada molim da mi oprostiš+ grijeh moj i vratiš se sa mnom da se poklonim+ Jehovi.” 26 Ali Samuel je rekao Šaulu: “Neću se vratiti s tobom, jer si odbacio riječ Jehovinu i zato je Jehova odbacio tebe da više ne budeš kralj nad Izraelom.”+ 27 Kad se Samuel okrenuo da ode, Šaul je zgrabio skut ogrtača njegova, ali mu se skut istrgnuo+ iz ruke. 28 Samuel mu je tada rekao: “Jehova je danas otrgnuo+ od tebe kraljevstvo Izraelovo i dat će ga bližnjemu tvojemu koji je bolji od tebe.+ 29 Ali Uzvišeni Bog Izraelov+ neće slagati+ niti će požaliti, jer on nije čovjek zemaljski da zbog čega požali.”+

30 A on je nato rekao: “Zgriješio sam. Ali, molim te, iskaži mi čast+ pred starješinama naroda mojega i pred Izraelom i vrati se sa mnom da se poklonim Jehovi, Bogu tvojemu!”+ 31 I Samuel se vratio idući za Šaulom i Šaul se poklonio Jehovi. 32 Potom je Samuel rekao: “Dovedite mi Agaga, kralja amalečkoga!” I Agag je došao k njemu nerado, ali pomislio je u sebi: “Zaista, prošla je gorčina smrti.” 33 No Samuel je rekao: “Kao što je mač tvoj+ žene ostavljao bez djece, tako će i majka tvoja+ bez djece ostati među ženama.”+ Tada je Samuel isjekao Agaga pred Jehovom u Gilgalu.+

34 Potom je Samuel otišao u Ramu, a Šaul je otišao kući svojoj u Gibeu+ Šaulovu. 35 I Samuel nije vidio Šaula sve do smrti svoje, jer je Samuel tugovao+ za Šaulom. A Jehovi je bilo žao što je postavio Šaula za kralja nad Izraelom.+

16 Jednog dana Jehova je rekao Samuelu: “Dokle ćeš tugovati za Šaulom,+ kad sam ga ja odbacio da više ne kraljuje nad Izraelom?+ Napuni uljem+ rog svoj i kreni na put! Šaljem te Jišaju+ iz Betlehema, jer sam među sinovima njegovim izabrao sebi kralja.”+ 2 Ali Samuel je rekao: “Kako da idem? Ako to čuje Šaul, ubit će me!”+ A Jehova je odvratio: “Uzmi sa sobom junicu iz krda, pa reci: ‘Došao sam da prinesem žrtvu Jehovi’!+ 3 I pozovi Jišaja na žrtvu, a ja ću ti reći što ćeš činiti!+ Pomaži+ mi onoga kojega ti pokažem!”

4 I Samuel je učinio što mu je rekao Jehova. Kad je došao u Betlehem,+ starješine gradski došli su mu dršćući+ u susret i upitali su: “Dolaziš li u miru?”+ 5 A on je odgovorio: “Da, dolazim u miru. Došao sam prinijeti žrtvu Jehovi. Posvetite se,+ pa dođite sa mnom na žrtvu!” Potom je posvetio Jišaja i sinove njegove i pozvao ih na žrtvu. 6 Kad su došli i kad je ugledao Elijaba,+ pomislio je: “Sigurno je pred Jehovom pomazanik njegov!” 7 Ali Jehova je rekao Samuelu: “Ne gledaj na vanjštinu njegovu niti na visoki stas njegov,+ jer sam ga odbacio! Bog ne gleda na što čovjek gleda,+ jer čovjek gleda ono što oči vide,+ a Jehova gleda što je u srcu.”+ 8 Jišaj je zatim pozvao Abinadaba+ i doveo ga pred Samuela, ali on je rekao: “Ni ovoga Jehova nije izabrao.” 9 Potom je Jišaj doveo Šamu,+ ali Samuel je rekao: “Ni ovoga Jehova nije izabrao.” 10 Tako je Jišaj doveo pred Samuela sedam sinova svojih, ali Samuel je rekao Jišaju: “Jehova nije izabrao nijednoga od njih.”

11 Na koncu je Samuel upitao Jišaja: “Jesu li to svi tvoji sinovi?” A on je odgovorio: “Ostao je još najmlađi,+ ali on pase ovce.”+ Nato je Samuel rekao Jišaju: “Pošalji po njega, jer nećemo sjesti za stol dok on ne dođe!” 12 I Jišaj je poslao po njega. A mladić je bio rumen,+ lijepih očiju i krasna stasa. I Jehova je rekao: “Ustani i pomaži ga, jer to je taj!”+ 13 Tada je Samuel uzeo rog s uljem+ i pomazao ga usred braće njegove. I duh Jehovin došao je na Davida i od toga je dana ostao na njemu.+ Potom je Samuel ustao i otišao u Ramu.+

14 I duh Jehovin odstupio je+ od Šaula. Tada je Jehova dao da ga počne mučiti zlovolja.*+ 15 A sluge su rekle Šaulu: “Evo, Bog je dopustio da te muči zlovolja.* 16 Neka gospodar naš zapovjedi slugama svojim što stoje pred tobom da potraže čovjeka+ koji zna dobro svirati harfu,+ pa kad Bog dopusti da te obuzme zlovolja,* on će svirati i tebi će biti bolje!” 17 I Šaul je rekao slugama svojim: “Nađite mi čovjeka koji zna dobro svirati i dovedite mi ga!”+

18 A jedan od slugu njegovih odvratio je: “Evo, vidio sam da jedan od sinova Jišaja iz Betlehema zna dobro svirati.+ On je hrabar čovjek, junak+ i ratnik,+ a usto mudro govori,+ lijepa je stasa+ i Jehova je s njim.”+ 19 Tada je Šaul poslao glasnike Jišaju i poručio mu: “Pošalji mi svojega sina Davida, koji je kod stada!”+ 20 I Jišaj je uzeo magarca, natovario na njega kruh, mijeh+ vina i jare i poslao to Šaulu po sinu svojemu Davidu.+ 21 Tako je David došao k Šaulu i stupio u njegovu službu.+ On ga je veoma zavolio i postavio ga za štitonošu.+ 22 Potom je Šaul poručio Jišaju: “Pusti da David ostane kod mene u službi, jer je stekao moju naklonost!” 23 I kad bi Bog dopustio da Šaula obuzme zlovolja,* David bi uzeo harfu i svirao. Tada bi Šaul osjetio olakšanje i bilo bi mu bolje, a zlovolja bi ga prošla.*+

17 Filistejci+ su skupili vojsku svoju za rat i sastali se kod Soka,+ u Judi. Utaborili su se između Soka i Azeke+ u Efes-Damimu.+ 2 A Šaul i Izraelci skupili su se i utaborili u ravnici Eli+ i svrstali se u bojne redove protiv Filistejaca. 3 Filistejci su stajali na brdu s jedne strane, a Izraelci na brdu s druge strane, tako da je između njih bila dolina.

4 Iz tabora filistejskoga izašao je jedan izazivač koji se zvao Golijat,+ a bio je iz Gata.+ Bio je visok šest lakata i jedan pedalj.*+ 5 Na glavi je imao kacigu od bakra i bio je obučen u oklop s ljuskama koje se preklapaju. Bakreni oklop+ bio je težak pet tisuća šekela.* 6 Na nogama je imao bakrene štitnike za potkoljenice, a na leđima kratko koplje+ od bakra. 7 Drveni držak njegovog dugačkog koplja bio je kao vratilo tkalačko,+ a željezna oštrica toga koplja bila je teška šest stotina šekela.* Štitonoša koji je nosio veliki štit išao je pred njim. 8 I Filistejac se postavio pred čete Izraelove+ i stao im dovikivati: “Zašto ste izašli da se svrstate u bojne redove? Nisam li ja Filistejac, a vi sluge+ Šaulove? Izaberite jednoga čovjeka između sebe pa neka dođe k meni! 9 Ako me nadjača u borbi i ubije me, mi ćemo biti vaši sluge. Ali ako ja nadjačam njega i ubijem ga, onda ćete vi biti naši sluge i služit ćete nam.”+ 10 Filistejac je još rekao: “Ja danas izazivam+ čete Izraelove. Dajte mi čovjeka da se borimo!”+

11 Kad su Šaul+ i sav Izrael čuli što je rekao Filistejac, uplašili su se i obuzeo ih je velik strah.+

12 A David je bio sin onoga Efraćanina+ iz Betlehema Judina koji se zvao Jišaj, a imao je osam sinova.+ U vrijeme Šaulovo taj je čovjek već bio star. 13 Tri najstarija Jišajeva sina otišla su za Šaulom u rat.+ I ta tri sina njegova što su otišla u rat zvala su se: prvorođenac Elijab,+ drugi Abinadab,+ a treći Šama.+ 14 David je bio najmlađi,+ a ona tri najstarija otišla su za Šaulom.

15 I David je odlazio k Šaulu, a potom se opet vraćao da pase ovce+ oca svojega u Betlehemu. 16 A Filistejac je izlazio rano ujutro i uvečer i postavljao se tako četrdeset dana.

17 Jednog dana Jišaj je rekao sinu svojemu Davidu: “Uzmi za svoju braću ovu efu* pržena zrnja+ i ovih deset kruhova pa ih brže odnesi braći svojoj u tabor! 18 A ovih deset sireva* odnesi tisućniku njihovu!+ I vidi jesu li dobro braća tvoja+ i donesi od njih nešto po čemu ću vidjeti da su dobro!” 19 A oni su u to vrijeme bili sa Šaulom i svim Izraelcima u ravnici Eli,+ u ratu protiv Filistejaca.+

20 I David je ustao rano ujutro, ostavio ovce jednome čuvaru, spremio se i otišao kako mu je zapovjedio Jišaj.+ Kad je stigao do tabora,+ vojska je izlazila na bojno polje,+ uzvikujući bojni poklik. 21 Izraelci i Filistejci svrstavali su se u bojne redove jedni prema drugima. 22 A David je ostavio svoje stvari+ čuvaru prtljage+ i otrčao na bojno polje. Kad je došao, pitao je braću svoju kako su.+

23 I dok je razgovarao s njima, gle, onaj izazivač, koji se zvao Golijat,+ Filistejac iz Gata,+ izašao je iz četa filistejskih i stao govoriti isto što i prije,+ a David je to slušao. 24 Čim su Izraelci ugledali tog čovjeka, svi su pobjegli od njega i veoma su se uplašili.+ 25 Izraelci su govorili: “Jeste li vidjeli onoga čovjeka što izlazi pred nas? On izlazi da se ruga+ Izraelu. Onome tko njega ubije, kralj će dati veliko bogatstvo i dat će mu kćer svoju,+ a dom oca njegova u Izraelu oslobodit će danka.”+

26 Tada je David upitao ljude što su stajali oko njega: “Što će dobiti čovjek koji ubije tog Filistejca+ i skine sramotu s Izraela?+ Jer tko je taj neobrezani+ Filistejac da se ruga+ četama Boga živoga?”+ 27 A ljudi su mu odgovorili istim riječima: “To će dobiti čovjek koji ga ubije.” 28 Ali Elijab,+ najstariji brat njegov, čuo je kako David razgovara s ljudima. I Elijab se razgnjevio na njega+ i rekao mu: “Zašto si došao ovamo? Kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji?+ Znam ja tvoju drskost i zloću srca tvojega!+ Došao si ovamo da gledaš bitku!”+ 29 David je nato rekao: “Što sam sad učinio? Samo sam pitao!”+ 30 Tada se okrenuo od njega k drugome i postavio mu isto pitanje,+ a ljudi su mu odgovorili isto što i prije.+

31 Kad se pročulo što je David govorio, javili su to Šaulu, a on ga je pozvao k sebi. 32 I David je rekao Šaulu: “Neka nikome ne klone srce!+ Sluga će tvoj izaći i boriti se s tim Filistejcem!”+ 33 Ali Šaul je odvratio Davidu: “Ne možeš ti ići na tog Filistejca i boriti se s njim,+ jer ti si još dijete,+ a on je ratnik od mladosti svoje!” 34 A David je rekao Šaulu: “Sluga je tvoj čuvao ovce oca svojega, pa kad je došao lav+ ili medvjed i odnio ovcu iz stada, 35 potrčao sam za njim, udario ga+ i izbavio ovcu iz ralja njegovih. A kad se on dignuo na mene, uhvatio sam ga za vrat i udario ga, tako da sam ga ubio. 36 I lava i medvjeda ubio je sluga tvoj, pa će i taj neobrezani Filistejac+ proći kao jedan od njih, jer se rugao+ četama+ Boga živoga!”+ 37 David je još rekao: “Jehova, koji me izbavio iz šapa lavljih i iz šapa medvjeđih, izbavit će me i iz ruku tog Filistejca!”+ Tada je Šaul rekao Davidu: “Idi i Jehova neka bude s tobom!”+

38 I Šaul je obukao Davida u ratnu odoru svoju, metnuo mu na glavu kacigu od bakra i stavio na njega oklop. 39 Tada je David pripasao mač njegov preko odore i pokušao hodati, ali nije mogao jer nikad prije nije nosio takvu opremu. Na koncu je David rekao Šaulu: “Ne mogu hodati u tome, jer nisam na to navikao.” I David ju je skinuo sa sebe.+ 40 Uzeo je u ruku štap svoj i izabrao pet glatkih kamenova iz potoka i stavio ih u pastirsku torbu koju je nosio sa sobom, te je s praćkom u ruci+ pošao prema Filistejcu.

41 I Filistejac je prilazio sve bliže Davidu, a pred njim je išao štitonoša koji mu je nosio veliki štit. 42 Kad je Filistejac ugledao Davida, prezirno ga je pogledao+ jer je još bio dijete,+ rumen+ i krasna stasa.+ 43 I Filistejac je rekao Davidu: “Zar sam ja pas+ da ideš na mene sa štapovima?” I stao je proklinjati Davida zazivajući bogove svoje.+ 44 Zatim je Filistejac rekao Davidu: “Dođi k meni da dam meso tvoje pticama nebeskim i zvijerima poljskim!”+

45 A David je odvratio Filistejcu: “Ti ideš na mene s mačem, kopljem i sulicom,+ a ja idem na tebe u ime Jehove nad vojskama,+ Boga četa Izraelovih, kojemu si se ti rugao.+ 46 Danas će te Jehova predati meni u ruke+ i ja ću te ubiti i skinuti glavu tvoju. Mrtva tijela vojske filistejske danas ću dati pticama nebeskim i zvijerima zemaljskim.+ I svi narodi na zemlji znat će da Izrael ima Boga.+ 47 I znat će sve ovo mnoštvo* da Jehova ne spašava ni mačem ni kopljem,+ jer je bitka Jehovina+ i on će vas predati nama u ruke.”+

48 Kad je Filistejac pošao naprijed, dolazeći sve bliže Davidu, David je brže potrčao prema bojnome polju u susret Filistejcu.+ 49 Tada je David gurnuo ruku u torbu, izvadio iz nje kamen i bacio ga iz praćke. I pogodio je Filistejca u čelo,+ tako da mu se kamen zabio u čelo i on je pao licem na zemlju.+ 50 Tako je David nadjačao Filistejca praćkom i kamenom. David je udario Filistejca i ubio ga, a nije imao mača u ruci.+ 51 Zatim je dotrčao i stao kraj Filistejca. Uhvatio je njegov mač,+ izvukao ga iz korica i pogubio ga odsjekavši mu glavu.+ Kad su Filistejci vidjeli da je poginuo junak njihov, dali su se u bijeg.+

52 Tada su se podigli sinovi Izraelovi i Judini i uz bojne su poklike potjerali+ Filistejce do doline+ i do vrata Ekrona.+ Filistejci su padali mrtvi po putu od Šaarajima+ do Gata i do Ekrona. 53 Potom su se sinovi Izraelovi vratili iz žestoke potjere za Filistejcima i opljačkali+ njihov tabor.

54 A David je uzeo glavu+ Filistejčevu i odnio je u Jeruzalem, a oružje je njegovo stavio u svoj šator.+

55 Kad je Šaul vidio Davida kako ide u susret Filistejcu, upitao je Abnera,+ zapovjednika vojske: “Čiji+ je sin taj mladić,+ Abnere?” A Abner je odgovorio: “Tako živa bila duša tvoja, kralju, ne znam!” 56 Nato je kralj rekao: “Raspitaj se čiji je sin taj mladić!” 57 I kad se David vratio pogubivši Filistejca, Abner ga je uzeo sa sobom i doveo pred Šaula, a on je držao glavu+ Filistejčevu u ruci svojoj. 58 I Šaul ga je upitao: “Čiji si ti sin, mladiću?” A David je odgovorio: “Ja sam sin sluge tvojega Jišaja+ iz Betlehema.”+

18 Kad je David završio razgovor sa Šaulom, duša Jonatanova+ vezala se+ za dušu Davidovu i Jonatan ga je zavolio kao svoju dušu.+ 2 Onoga dana Šaul ga je uzeo k sebi i nije mu dao da se vrati kući oca svojega.+ 3 Jonatan je sklopio savez s Davidom+ jer ga je ljubio kao svoju dušu.+ 4 I Jonatan je skinuo ogrtač što ga je nosio i dao ga Davidu, a tako i odoru svoju, čak i svoj mač, luk i pojas. 5 I David je odlazio u vojne pohode. Kamo bi ga god Šaul poslao, on je postupao razborito+ tako da ga je Šaul postavio nad ratnicima svojim.+ To je bilo po volji svemu narodu i svim slugama Šaulovim.

6 Za vrijeme njihova povratka, kad se David vraćao pobivši Filistejce, izašle su žene iz svih gradova Izraelovih da pjesmom+ i plesom dočekaju kralja Šaula, radosno kličući+ uz zvuke defa+ i psaltira. 7 Žene što su slavile pobjedu pjesmom su odgovarale jedna drugoj:

8 A Šaul se veoma razgnjevio,+ jer mu ta pjesma nije bila po volji. I rekao je: “Davidu su dale desetke tisuća, a meni su dale samo tisuće. Još mu samo treba kraljevstvo dati!”+ 9 Od toga je dana Šaul nepovjerljivo gledao na Davida.+

10 Sutradan+ je Bog dopustio da Šaula obuzme zlovolja,*+ pa se ovaj počeo neobično ponašati u kući — kao da je pao u proročki zanos.+ David je dotle svirao harfu+ kao i prije, a Šaul je u ruci imao koplje.+ 11 I Šaul je bacio koplje,+ govoreći u sebi: “Pribit ću Davida uza zid!”+ Ali David mu se dvaput izmaknuo.+ 12 I Šaul se počeo bojati+ Davida, jer je Jehova bio s njim,+ a od Šaula je bio odstupio.+ 13 Zato ga je Šaul uklonio iz svoje blizine+ i postavio ga za tisućnika. Tako je David vodio narod u vojne pohode.+ 14 I postupao je razborito+ na svim putevima svojim i Jehova je bio s njim.+ 15 A Šaul je vidio da on postupa vrlo razborito+ i zato ga se bojao. 16 Ali sav Izrael i Juda voljeli su Davida, jer ih je vodio u vojne pohode.

17 Naposljetku je Šaul rekao Davidu: “Evo, najstariju kćer svoju Merabu+ dat ću ti za ženu!+ Samo mi budi hrabar i vodi ratove Jehovine!”+ Ali Šaul je rekao u sebi: “Neka se ne digne na njega moja ruka, nego ruka filistejska neka se digne na njega!”+ 18 A David je odvratio Šaulu: “Tko sam ja i tko je rod moj, dom oca mojega u Izraelu, da budem zet kraljev?”+ 19 Ali kad je Merabu, kćer Šaulovu, trebalo dati Davidu, dali su je za ženu Adrielu+ Meholjaninu.+

20 A Mikala,+ kći Šaulova, bila je zaljubljena u Davida. Kad su to javili Šaulu, bilo mu je po volji. 21 I Šaul je pomislio: “Dat ću mu je da mu bude zamka+ i da se ruka filistejska digne na njega.” Tako je Šaul rekao Davidu: “Danas ćeš mi postati zet s drugom.” 22 Tada je Šaul zapovjedio slugama svojim: “Razgovarajte s Davidom povjerljivo i recite mu: ‘Gle, drag si kralju i svi te sluge njegovi vole. Zato budi sada zet kraljev!’” 23 I sluge Šaulovi prenijeli su te riječi Davidu, ali David je rekao: “Mislite li da je lako postati zet kraljev? Ja sam samo siromah+ i mali čovjek!”+ 24 Tada su sluge obavijestili Šaula: “Ovako je rekao David.”

25 A Šaul je odvratio: “Ovako recite Davidu: ‘Kralj ne želi novac za nevjestu,+ nego stotinu obrezaka+ filistejskih, da se osveti+ kralj neprijateljima svojim.’” Šaul je naime mislio da će David poginuti od ruke filistejske. 26 Kad su sluge javili Davidu te riječi, Davidu je bilo po volji da postane zet+ kraljev. I još prije određenog roka, 27 David se sa svojim ljudima spremio te otišao i pobio+ Filistejcima dvije stotine ljudi. I David je donio obreske njihove+ i predao ih kralju na broj, da bi postao zet kraljev. Tada mu je Šaul dao za ženu kćer svoju Mikalu.+ 28 I Šaul je shvatio da je Jehova s Davidom.+ A Mikala, kći Šaulova, voljela je Davida.+ 29 I Šaul se sve više bojao Davida i otada pa do kraja svog života bio mu je neprijatelj.+

30 Kad bi knezovi+ filistejski odlazili u vojne pohode, David bi svaki put postupio razboritije+ od svih slugu Šaulovih. I ime je njegovo postalo vrlo slavno.+

19 Šaul je govorio sinu svojemu Jonatanu i svim slugama svojim da namjerava ubiti Davida.+ 2 A Jonatan, sin Šaulov, jako je volio Davida.+ Zato je Jonatan rekao Davidu: “Otac moj Šaul namjerava te ubiti. Molim te, budi na oprezu sutra ujutro, negdje se skloni i pritaji se.+ 3 A ja ću izaći u polje gdje ti budeš, stajat ću pored oca svojega i govorit ću za tebe ocu svojemu. Kad saznam što se događa, javit ću ti.”+

4 I Jonatan je ocu svojemu Šaulu govorio dobro+ o Davidu i rekao mu: “Neka se kralj ne ogriješi+ o slugu svojega Davida, jer se on nije ogriješio o tebe i ono što je radio bilo je vrlo dobro za tebe.+ 5 Dušu je svoju doveo u opasnost*+ i ubio je Filistejca,+ tako da je Jehova donio veliku pobjedu+ svemu Izraelu. Vidio si to i radovao si se. Pa zašto bi se onda ogriješio o nevinu krv i ubio+ Davida bez razloga?”+ 6 I Šaul je poslušao glas Jonatanov i zakleo se: “Tako živ bio Jehova,+ on neće umrijeti!” 7 Tada je Jonatan pozvao Davida i prenio mu sve te riječi. Zatim je Jonatan doveo Davida Šaulu i David mu je služio kao i prije.+

8 Poslije nekog vremena opet je izbio rat i David je izašao u boj protiv Filistejaca. I pobio ih je u velikom pokolju+ tako da su se dali u bijeg pred njim.+

9 Jednog je dana Jehova dopustio da Šaula obuzme zlovolja*+ dok je ovaj sjedio u kući svojoj s kopljem u ruci, a David je svirao harfu. 10 I Šaul je pokušao kopljem pribiti Davida uza zid,+ ali on se izmaknuo+ Šaulu te se koplje zabilo u zid. I David je te noći pobjegao i spasio se.+ 11 Šaul je potom poslao ljude da nadziru kuću Davidovu+ jer ga je ujutro htio ubiti.+ Ali Davidu je Mikala, žena njegova, rekla: “Ako noćas ne pobjegneš, sutra ćeš biti mrtav.” 12 Tada je Mikala spustila Davida kroz prozor i on je otišao i spasio se bijegom.+ 13 A Mikala je uzela kućnog idola+ i položila ga u postelju, stavila sukno od kozje dlake na mjesto gdje mu je trebala biti glava, a idola pokrila pokrivačem.

14 I Šaul je poslao ljude da uhvate Davida, no ona je rekla: “Bolestan je.”+ 15 Ali Šaul je ponovno poslao ljude da vide Davida, rekavši im: “Donesite mi ga u postelji da ga ubijem!”+ 16 Kad su ljudi ušli, gle, u postelji je bio kućni idol, a na mjestu gdje mu je trebala biti glava sukno od kozje dlake. 17 Tada je Šaul rekao Mikali: “Zašto si me tako prevarila+ i pustila neprijatelja mojega+ da pobjegne?” A Mikala je odgovorila Šaulu: “On mi je rekao: ‘Pusti me da odem ili ću te ubiti!’”

18 A David se spasio bijegom+ i otišao k Samuelu u Ramu+ te mu ispričao sve što mu je učinio Šaul. Potom je otišao sa Samuelom i ostali su u Najotu.+ 19 Nakon nekog vremena javili su Šaulu: “Eno Davida u Najotu u Rami!” 20 Šaul je odmah poslao ljude da uhvate Davida. Ali kad su Šaulovi ljudi vidjeli skupinu starijih proroka kako prorokuju i Samuela na čelu njihovu, duh+ Božji došao je na njih, pa su se i oni počeli ponašati neobično — poput tih proroka što su pali u proročki zanos.+

21 Kad su to javili Šaulu, on je poslao druge ljude, ali i oni su se počeli ponašati kao proroci. Tada je Šaul i treći put poslao ljude, ali isto se dogodilo i njima. 22 Naposljetku je i on otišao u Ramu. Kad je došao do velike nakapnice* u Sekuu, raspitivao se: “Gdje su Samuel i David?” A ljudi su mu odgovorili: “Eno ih u Najotu+ u Rami!” 23 I on se odande uputio prema Najotu u Rami. A duh+ Božji došao je i na njega te se počeo ponašati neobično kao da je i on pao u proročki zanos. I tako je išao sve dok nije došao u Najot u Rami. 24 Tamo je i on skinuo haljine svoje pa se i on pred Samuelom ponašao kao da je u proročkom zanosu. Zatim je pao i oskudno odjeven* ležao cijeli onaj dan i cijelu noć.+ Zato se kaže: “Zar je i Šaul među prorocima?”+

20 David je pobjegao+ iz Najota u Rami i došao pred Jonatana te ga upitao: “Što sam učinio?+ Kakva je moja krivnja i što sam zgriješio ocu tvojemu da traži dušu moju?” 2 A on mu je odgovorio: “Ti nipošto nećeš umrijeti!+ Evo, moj otac ne čini ništa, ni veliko ni malo, a da mi to ne otkrije! Zašto bi otac moj krio takvo što od mene?+ Neće se to dogoditi!” 3 Ali David se još i zakleo,+ rekavši: “Otac tvoj sigurno zna da sam stekao tvoju naklonost,+ pa kaže: ‘Jonatan ne treba znati ništa o tome, da ne bude žalostan.’ Ali tako živ bio Jehova+ i tako živa bila duša tvoja,+ samo me korak dijeli od smrti!”+

4 Nato je Jonatan rekao Davidu: “Učinit ću ti što god želi duša tvoja.” 5 A David je rekao Jonatanu: “Evo, sutra je mlađak+ i ja bih morao s kraljem sjediti za stolom i jesti. Ali ti me pusti da odem, da se sakrijem+ u polju do prekosutra uvečer. 6 Ako bi otac tvoj primijetio da me nema, reci mu ovako: ‘David me uporno molio da ga pustim da odmah ode u svoj grad Betlehem,+ jer se ondje održava godišnja žrtva za svu njegovu obitelj.’+ 7 Ako on kaže: ‘Dobro!’ onda može biti miran sluga tvoj. Ali ako se razgnjevi, znaj da mi zlo sprema.+ 8 Iskaži milost* sluzi svojemu,+ jer si sa slugom svojim sklopio savez+ pred Jehovom! Ali ako ima kakva krivnja na meni,+ ti me ubij! Zašto bi me vodio ocu svojemu?”

9 A Jonatan mu je odgovorio: “Nikada ti ne bih učinio takvo što! Zar ti ne bih javio kad bih doznao da ti otac moj sprema zlo?”+ 10 Nato je David upitao Jonatana: “Tko će mi javiti ako ti otac tvoj oštro odgovori?” 11 A Jonatan je odgovorio Davidu: “Dođi, izađimo u polje!” Tako su obojica izašla u polje. 12 I Jonatan je rekao Davidu: “Jehova, Bog Izraelov,+ neka bude svjedok+ da ću sutra ili prekosutra otkriti što misli otac moj! I ako je otac moj naklonjen tebi, kako onda ne bih poslao nekoga k tebi da ti javim? 13 Neka Jehova učini tako meni i neka mi još doda+ ako ti ne javim da ti otac moj sprema zlo i ne pustim te da odeš u miru! Neka Jehova bude s tobom,+ kao što je bio s ocem mojim!+ 14 A ako ja još budem živ,+ nećeš li onda ti meni iskazati milost kakvu Jehova iskazuje, da ne poginem?+ 15 I ne uskrati milost svoju domu mojemu dovijeka!+ Ni onda kad Jehova istrijebi sve neprijatelje Davidove s lica zemlje, 16 neka ime Jonatanovo ne nestane iz doma Davidova!+ Neka se Jehova osveti neprijateljima Davidovim!” 17 Tako se Jonatan još jednom zakleo Davidu zbog ljubavi svoje prema njemu, jer ga je ljubio kao svoju dušu.+

18 I Jonatan mu je rekao: “Sutra je mlađak+ i sigurno će se primijetiti da te nema, jer će tvoje mjesto biti prazno. 19 A prekosutra će se još više primijetiti da te nema. Zato otiđi na mjesto gdje si se neki dan* bio sakrio+ i ostani tamo kod kamena! 20 A ja ću odapeti tri strijele pokraj kamena kao da gađam metu. 21 I evo, poslat ću slugu i reći mu: ‘Idi! Pronađi strijele!’ Ako kažem sluzi: ‘Gle, strijele su ti s ove strane, donesi ih!’ ti onda dođi, jer je sve dobro po tebe i nema opasnosti, tako živ bio Jehova!+ 22 Ali ako kažem mladiću: ‘Gle, strijele su ondje dalje od tebe!’ ti onda idi, jer te Jehova šalje odavde. 23 A za ove riječi što smo izrekli+ ja i ti neka je Jehova svjedok između mene i tebe dovijeka!”+

24 I David se sakrio u polju.+ Kad je došao mlađak, kralj je sjeo za stol da jede.+ 25 I kralj je sjeo na svoje uobičajeno mjesto, na mjesto uza zid, Jonatan je bio nasuprot njemu, Abner+ je sjedio kraj Šaula, a Davidovo je mjesto bilo prazno. 26 I Šaul nije ništa rekao onaj dan, jer je pomislio: “Nešto mu se dogodilo pa nije čist,+ sigurno se nije očistio.” 27 A dan poslije mlađaka, drugoga dana, Davidovo je mjesto i dalje bilo prazno. Tada je Šaul upitao sina svojega Jonatana: “Zašto Jišajev sin+ nije došao na objed ni jučer ni danas?” 28 A Jonatan je odgovorio Šaulu: “David me uporno molio da ga pustim da ode u Betlehem.+ 29 Rekao je: ‘Molim te, pusti me jer u gradu imamo obiteljsku žrtvu i brat mi je zapovjedio da dođem! Zato, ako sam stekao tvoju naklonost, molim te, pusti me da odem i vidim braću svoju!’ Zato nije došao za kraljev stol.” 30 Tada se Šaul žestoko razgnjevio+ na Jonatana pa mu je rekao: “Buntovniče!*+ Zar misliš da ne znam da si se udružio sa sinom Jišajevim na svoju sramotu i na sramotu majke svoje?+ 31 Jer sve dok je živ sin Jišajev na zemlji, nećeš se utvrditi ni ti ni kraljevstvo tvoje.+ Zato sada pošalji ljude i dovedi mi ga, jer mora umrijeti!”+

32 Ali Jonatan je odgovorio ocu svojemu Šaulu i rekao mu: “Zašto mora umrijeti?+ Što je učinio?”+ 33 Nato je Šaul bacio koplje svoje na njega da ga probode.+ I Jonatan je vidio da je otac njegov odlučio ubiti Davida.+ 34 Tada je Jonatan ustao od stola silno gnjevan+ i nije ništa jeo toga drugog dana u mjesecu jer je bio žalostan zbog Davida,+ zato što ga je otac njegov osramotio.+

35 I Jonatan je ujutro izašao u polje, ondje gdje se dogovorio s Davidom,+ a s njim je išao i njegov mladi sluga. 36 I on je rekao sluzi svojemu: “Molim te, otrči i pronađi strijele koje ću odapeti!”+ I sluga je otrčao, a on je odapeo strijelu tako da je preletjela preko njega. 37 Kad je sluga došao do mjesta gdje je bila strijela koju je Jonatan odapeo, Jonatan je povikao za slugom: “Nije li strijela dalje od tebe?”+ 38 I Jonatan je vikao za slugom: “Brže! Požuri! Ne stoj!” I sluga Jonatanov pokupio je strijele i vratio se gospodaru svojemu. 39 A sluga nije znao ništa, samo su Jonatan i David znali o čemu se radi. 40 Tada je Jonatan dao oružje svoje sluzi svojemu i rekao mu: “Idi, odnesi to u grad!”

41 Kad je sluga otišao, David je ustao s mjesta gdje je bio, s južne strane, pao ničice na zemlju+ i poklonio se tri puta. Potom su se izljubili+ i obojica su plakala, a osobito David.+ 42 I Jonatan je rekao Davidu: “Idi u miru!+ Jer obojica smo se zakleli+ u ime Jehovino: ‘Jehova je svjedok između mene i tebe i između mojega potomstva i tvojega potomstva dovijeka!’”+

I David je ustao i otišao, a Jonatan se vratio u grad.

21 Potom je David došao u Nob+ k svećeniku Ahimeleku. A Ahimelek+ je dršćući došao u susret Davidu i upitao ga: “Zašto si sam i nema nikoga s tobom?”+ 2 Nato je David rekao svećeniku Ahimeleku: “Kralj mi je dao zapovijed+ i rekao mi: ‘Nitko ne smije ništa znati o tome zašto te šaljem i što sam ti zapovjedio.’ Zato sam se dogovorio sa svojim ljudima da se nađemo na tom i tom mjestu. 3 A sada, ako imaš što pri ruci, daj mi! Možda pet kruhova ili nešto drugo što se nađe.”+ 4 Ali svećenik je odgovorio Davidu i rekao mu: “Nemam pri ruci običnoga kruha, nego samo sveti kruh+ — ali samo ako su se ljudi uzdržavali od žena.”+ 5 A David je odvratio svećeniku i rekao mu: “Uzdržavali smo se od žena kao i uvijek kad idem u vojni pohod.+ Tijela ljudi sveta su i kad idu na običan zadatak, a kamoli ne danas kad je zadatak poseban!” 6 Tada mu je svećenik dao ono što je sveto,+ jer ondje nije bilo drugoga kruha osim kruha koji je bio stavljen pred Jehovu,+ a potom uklonjen ispred njega da se zamijeni svježim kruhom u dan kad se onaj uzme.

7 A toga je dana ondje bio jedan sluga Šaulov, koji se zadržao+ pred Jehovom. Zvao se Doeg+ Edomac,+ a bio je glavni Šaulov pastir.+

8 I David je rekao Ahimeleku: “Imaš li ovdje pri ruci kakvo koplje ili mač? Nisam uzeo sa sobom ni vlastiti mač ni oružje svoje, jer je zadatak kraljev bio hitan.” 9 Nato je svećenik rekao: “Evo, mač Golijata+ Filistejca, kojega si ubio u ravnici Eli,+ leži ovdje, umotan u ogrtač, iza pregače svećeničke.+ Ako ga želiš uzeti, uzmi ga, jer osim njega drugoga nema ovdje!” A David je odvratio: “Takvoga više nema. Daj mi ga!”

12 I David se zamislio u srcu svojemu nad tim riječima i veoma se uplašio+ Akiša, kralja gatskoga. 13 Zato se počeo pred njima+ pretvarati da je lud+ i ponašao se kao luđak dok je bio u njihovim rukama. Šarao je po vratima gradskim i puštao slinu da mu se cijedi niz bradu. 14 Naposljetku je Akiš rekao slugama svojim: “Evo, vidite da je čovjek lud! Zašto ste mi ga doveli? 15 Zar nemam dosta ludih, nego ste mi doveli još i ovoga da luduje preda mnom? Zar će taj ući u kuću moju?”

22 I David je otišao odande+ i sklonio se+ u pećinu+ adulamsku.+ Kad su to čula braća njegova i sav dom oca njegova, otišli su onamo k njemu. 2 I skupili su se oko njega+ svi što su bili u nevolji,+ svi što su bili u dugovima+ i svi što su bili ogorčeni u duši te im je on postao vođa.+ I pridružilo mu se oko četiri stotine ljudi.

3 Potom je David odande otišao u Mispu u Moabu i rekao kralju moapskom:+ “Molim te, dopusti da otac moj i majka moja+ ostanu kod vas dok ne vidim što će Bog učiniti sa mnom!” 4 I tako ih je smjestio kod kralja moapskog i ostali su kod njega sve vrijeme dok je David bio u skrovištu.+

5 Potom je prorok Gad+ rekao Davidu: “Nemoj ostati u tom skrovištu, nego ustani i idi u zemlju Judinu!”+ Tako je David otišao i došao u šumu heretsku.

6 I Šaul je čuo da se pojavio David s ljudima što su bili s njim. A Šaul je bio u Gibei. Sjedio je pod stablom tamarisa+ na uzvišici, s kopljem+ u ruci, a svi sluge njegovi stajali su oko njega. 7 Tada je Šaul rekao slugama svojim što su stajali oko njega: “Čujte sinovi Benjaminovi! Hoće li i sin Jišajev+ svima vama dati polja i vinograde?+ Hoće li sve vas postaviti za tisućnike+ i stotnike? 8 Svi ste se urotili protiv mene i nema nikoga da mi otkrije+ kad moj vlastiti sin sklapa savez+ sa sinom Jišajevim. Nema nikoga među vama da suosjeća sa mnom i da mi otkrije da je moj sin podjario slugu mojega protiv mene da mi zasjedu postavlja, kao što se vidi danas.”

9 Tada je progovorio Doeg+ Edomac, koji je bio postavljen nad slugama Šaulovim, i rekao je: “Vidio sam da je sin Jišajev došao u Nob k Ahimeleku,+ sinu Ahitubovu.+ 10 I ovaj je za njega tražio savjet+ od Jehove, dao mu je hranu+ i predao mač+ Golijata Filistejca.” 11 Nato je kralj poslao da pozovu svećenika Ahimeleka, sina Ahitubova, i sav dom oca njegova, svećenike što su bili u Nobu.+ I svi su došli pred kralja.

12 I Šaul je rekao: “Čuj, sine Ahitubov!” A on je odvratio: “Evo me, gospodaru!” 13 Šaul ga je zatim upitao: “Zašto ste se ti i sin Jišajev urotili protiv mene?+ Zašto si mu dao kruh i mač i tražio za njega savjet od Boga, tako da se dignuo na mene i zasjedu mi postavio, kao što se vidi danas?”+ 14 Tada je Ahimelek odgovorio kralju i rekao mu: “Pa tko je među svim slugama tvojim kao David,+ koji je tako vjeran,+ a usto je i zet+ kraljev i zapovjednik tjelesne straže tvoje, poštovan u kući tvojoj?+ 15 Zar sam danas prvi put od Boga tražio savjet+ za njega? Nikako ne! Neka kralj ni za što ne okrivljuje slugu svojega i sav dom oca mojega, jer sluga tvoj nije znao ništa od svega toga, ni malo ni veliko!”+

16 Ali kralj je odvratio: “Umrijet ćeš,+ Ahimeleče, i ti i sav dom oca tvojega!”+ 17 I kralj je zapovjedio svojoj tjelesnoj straži*+ što je stajala oko njega: “Pristupite i pogubite svećenike Jehovine, jer je i njihova ruka s Davidom! Znali su da je pobjegao, a nisu mi to javili.”+ Ali sluge kraljevi nisu htjeli dignuti ruku svoju na svećenike Jehovine da ih pogube.+ 18 Tada je kralj rekao Doegu:+ “Pristupi ti i pogubi svećenike!” Nato je Doeg Edomac+ pristupio i pogubio svećenike te je u onaj dan smaknuo+ osamdeset i pet ljudi što su nosili lanenu pregaču svećeničku.+ 19 I u Nobu,+ gradu svećeničkom, pobio je oštricom mača muškarce i žene, djecu i dojenčad, goveda, magarce i ovce, sve je pobio oštricom mača.

20 Ali jedan sin Ahimeleka, sina Ahitubova, po imenu Ebjatar,+ uspio je umaknuti i pobjeći k Davidu. 21 I Ebjatar je rekao Davidu: “Šaul je pobio svećenike Jehovine.” 22 A David je rekao Ebjataru: “Znao sam još onoga dana+ kad je Doeg Edomac bio ondje da će on to sigurno javiti Šaulu.+ Ja sam kriv za svaku dušu u domu oca tvojega. 23 Ostani sa mnom i ne boj se, jer tko bude tražio moju dušu, tražit će i tvoju! Pod mojom si zaštitom!”+

23 Poslije nekog vremena javili su Davidu: “Evo, Filistejci ratuju protiv Keile+ i pljačkaju gumna!”+ 2 I David je upitao Jehovu za savjet:+ “Da li da idem i udarim na te Filistejce?”A Jehova je odgovorio Davidu: “Idi, udari na Filistejce i izbavi Keilu!” 3 Nato su Davidu rekli ljudi njegovi: “Gle, u strahu smo već ovdje u Judi,+ a što će tek biti ako odemo u Keilu protiv četa filistejskih!”+ 4 Zato je David još jednom upitao Jehovu za savjet.+ I Jehova mu je odgovorio ovako: “Ustani i idi u Keilu, jer ću predati Filistejce u ruke tvoje!”+ 5 I David je otišao s ljudima svojim u Keilu i borio se protiv Filistejaca. Otjerao je stoku njihovu, a njih je pobio u pokolju velikom. Tako je David izbavio stanovnike Keile.+

6 A kad je ono Ebjatar,+ sin Ahimelekov, bio pobjegao k Davidu u Keilu, ponio je pregaču svećeničku+ u ruci svojoj. 7 Poslije nekog vremena javili su Šaulu: “David je došao u Keilu.”+ A Šaul je rekao: “Bog mi ga je predao* u ruke,+ jer se sam uhvatio u zamku došavši u grad koji ima vrata i zasune.” 8 I Šaul je pozvao sav narod u rat, da ide na Keilu i opkoli Davida i ljude njegove. 9 A David je saznao da mu Šaul smišlja zlo.+ Stoga je rekao svećeniku Ebjataru: “Donesi ovamo pregaču svećeničku!”+ 10 David je zatim rekao: “Jehova, Bože Izraelov,+ sluga je tvoj čuo da Šaul namjerava doći u Keilu da razori grad zbog mene.+ 11 Hoće li me građani Keile predati u ruke njegove? Hoće li doći Šaul, kao što je čuo sluga tvoj? Jehova, Bože Izraelov, molim te, reci sluzi svojemu!” A Jehova je odgovorio: “Doći će.”+ 12 Nato je David rekao: “Hoće li građani Keile predati mene i moje ljude u ruke Šaulove?” A Jehova je odgovorio: “Predat će vas.”+

13 Tada je David ustao s ljudima svojim, kojih je bilo oko šest stotina,+ i otišli su iz Keile te lutali posvuda. Kad su Šaulu javili da je David pobjegao iz Keile, on je odustao od pohoda. 14 I David je boravio u pustinji, na skrovitim mjestima, i nastanio se u brdima u pustinji zifskoj.+ Šaul ga je neprestano tražio,+ ali Bog ga nije predao u ruke njegove.+ 15 A David se bojao jer je Šaul izašao da traži dušu njegovu dok je David bio u pustinji zifskoj, u Horešu.*+

16 Tada je Jonatan, sin Šaulov, ustao i otišao k Davidu u Horeš da ga ohrabri+ u ime Božje.+ 17 I rekao mu je: “Ne boj se,+ jer te neće stići ruka oca mojega Šaula! Ti ćeš kraljevati+ nad Izraelom, a ja ću biti drugi, odmah do tebe. Moj otac Šaul zna to dobro.”+ 18 Tada su obojica sklopila savez+ pred Jehovom. I David je ostao u Horešu, a Jonatan se vratio kući svojoj.

19 Jednog su dana ljudi iz Zifa+ došli k Šaulu u Gibeu+ i rekli mu: “Ne krije li se David+ kod nas po vrletima u Horešu,+ na brdu Hakili,+ što je s desne strane* Ješimona?*+ 20 I sada kralju, kad god duša tvoja zaželi doći,+ ti dođi, a mi ćemo ga predati u ruke kraljeve.”+ 21 A Šaul je odvratio: “Neka vas Jehova blagoslovi+ što ste mi se smilovali! 22 Molim vas, idite i budite još uporniji, ispitajte i vidite mjesta kamo stupa noga njegova i tko ga je ondje vidio, jer su mi rekli da je vrlo lukav!+ 23 Pogledajte i provjerite sva skrovišta gdje se skriva, pa mi se vratite kad budete sve pouzdano znali, a ja ću poći s vama! Ako je u zemlji, pretražit ću zbog njega sve tisuće+ Judine.”

24 Tako su ustali i otišli u Zif+ prije Šaula, a David je s ljudima svojim bio u pustinji maonskoj+ u Arabi,*+ južno od Ješimona. 25 Potom je došao Šaul s ljudima svojim da ga traži.+ Kad su to javili Davidu, on je otišao do stijene+ i ostao u pustinji maonskoj. Šaul je to čuo pa je krenuo u potjeru+ za Davidom u pustinju maonsku. 26 Šaul je išao jednom stranom brda, a David je sa svojim ljudima išao drugom stranom brda. I David se žurio da umakne+ Šaulu jer je Šaul sa svojim ljudima opkoljavao Davida i ljude njegove kako bi ih uhvatio.+ 27 Ali došao je glasnik Šaulu i rekao mu: “Dođi brže, jer su Filistejci napali zemlju!” 28 Tada je Šaul odustao od potjere za Davidom+ i otišao dočekati Filistejce. Zato su prozvali ono mjesto Stijena razdvajanja.

29 A David je otišao odande i boravio po vrletima engedskim.+

24 Kad se Šaul vratio iz potjere za Filistejcima,+ javili su mu: “Eno Davida u pustinji engedskoj!”+

2 I Šaul je uzeo tri tisuće izabranih ljudi+ iz svega Izraela i pošao u potragu za Davidom+ i ljudima njegovim po golim stijenama gdje su kozorozi.+ 3 Poslije nekog vremena došao je do kamenih torova pokraj puta, gdje je bila neka pećina. I Šaul je ušao da obavi nuždu,+ a David i ljudi njegovi sjedili su u dnu pećine.+ 4 Tada su Davidu rekli ljudi njegovi: “Evo dana za koji ti je rekao Jehova: ‘Gle, predajem neprijatelja tvojega u ruke tvoje!+ Učini s njim što misliš da je dobro!’”+ A David je ustao i neprimjetno odrezao skut ogrtača Šaulova. 5 Ali poslije je Davida osuđivalo srce njegovo+ zato što je odrezao skut ogrtača Šaulova. 6 I rekao je svojim ljudima: “Ne želim učiniti takvo što gospodaru svojemu, pomazaniku+ Jehovinu, i dignuti ruku na njega, jer je on pomazanik Jehovin.+ U Jehovinim bi očima to bilo neispravno.” 7 I David je tim riječima zaustavio svoje ljude i nije im dopustio da ustanu na Šaula.+ A Šaul je izašao iz pećine i pošao svojim putem.

8 Potom je David ustao, izašao iz pećine i povikao za Šaulom: “Gospodaru,+ kralju!” Nato se Šaul osvrnuo, a David se poklonio i pao ničice, licem do zemlje.+ 9 I David je rekao Šaulu: “Zašto slušaš ljude koji ti govore:+ ‘Gle, David ti želi zlo’? 10 Evo, u ovaj su dan oči tvoje vidjele da te Jehova danas u pećini predao meni u ruke! I rekli su mi da te ubijem,+ ali ja sam se sažalio na tebe i rekao sam: ‘Neću dignuti ruku na gospodara svojega, jer je on pomazanik+ Jehovin.’ 11 Evo, oče moj,+ pogledaj skut ogrtača svojega u ruci mojoj, jer kad sam odrezao skut ogrtača tvojega, nisam te ubio! Spoznaj i vidi da u ruci mojoj nema zloće+ ni buntovnosti i da se nisam ogriješio o tebe, a ti vrebaš dušu moju da mi je uzmeš!+ 12 Jehova neka presudi između mene i tebe!+ Neka me Jehova osveti+ na tebi, ali moja se ruka neće dignuti na tebe!+ 13 Kao što kaže stara izreka: ‘Od zloga izlazi zlo’,+ a moja se ruka neće dignuti na tebe. 14 Za kim je izašao kralj Izraelov? Koga progoni? Zar mrtva psa,+ običnu buhu?+ 15 Jehova neka bude sudac i neka presudi između mene i tebe! On neka vidi i neka vodi parnicu moju!+ Neka mi sudi i izbavi me iz ruke tvoje!”

16 A kad je David izgovorio sve te riječi Šaulu, Šaul je odvratio: “Je li to tvoj glas, sine moj Davide?”+ I Šaul je glasno zaplakao.+ 17 Zatim je rekao Davidu: “Pravedniji si od mene,+ jer ti si meni činio dobro,+ a ja sam tebi činio zlo. 18 Evo, sâm si danas rekao kakvo si mi dobro učinio, jer me Jehova predao tebi u ruke,+ a ti me nisi ubio. 19 Kad čovjek naiđe na neprijatelja svojega, hoće li ga pustiti da mirno ide putem svojim?+ Neka ti Jehova uzvrati dobrom+ za ovo što si mi danas učinio! 20 I sad, evo, znam da ćeš sigurno biti kralj+ i da će se kraljevstvo Izraelovo trajno održati u ruci tvojoj! 21 Zato mi se sada zakuni Jehovom+ da nećeš istrijebiti potomstvo moje poslije mene i da nećeš zatrti ime moje iz doma oca mojega.”+ 22 I David se zakleo Šaulu. Tada je Šaul otišao kući svojoj,+ a David je s ljudima svojim otišao na skrovito mjesto.+

25 Poslije nekog vremena umro je Samuel.+ I sav se Izrael sakupio i oplakao ga,+ i pokopali su ga kod doma njegova u Rami.+ Tada je David ustao i otišao u pustinju Paran.+

2 A bio je neki čovjek u Maonu+ koji je imao stoku u Karmelu.*+ Bio je jako bogat, imao je tri tisuće ovaca i tisuću koza. Upravo je tada strigao+ svoje ovce u Karmelu. 3 Čovjek se zvao Nabal,+ a žena mu se zvala Abigajila.+ Žena je bila vrlo razborita+ i lijepa, ali muž je bio grub i zao.+ Bio je od roda Kalebova.+ 4 David je u pustinji čuo da Nabal striže ovce.+ 5 Stoga je David poslao deset svojih ljudi kojima je rekao: “Idite u Karmel i otiđite k Nabalu pa ga u moje ime pitajte kako je!+ 6 I ovako kažite bratu mojemu: ‘Mir tebi+ i mir domu tvojemu, mir svemu što imaš! 7 Evo, čuo sam da strižeš ovce. Jednom su prilikom tvoji pastiri bili kod nas+ i mi ih nismo uznemiravali+ niti im je išta nestalo sve vrijeme dok su bili u Karmelu. 8 Pitaj svoje ljude i oni će ti reći! Neka moji ljudi nađu milost u očima tvojim jer smo došli u dobar dan! Molim te, daj slugama svojim i sinu svojemu Davidu što ti se nađe pri ruci!’”+

9 I tako su Davidovi ljudi došli i rekli Nabalu sve te riječi u ime Davidovo, a onda su pričekali. 10 A Nabal je ovako odgovorio slugama Davidovim: “Tko je David,+ tko je sin Jišajev? Danas ima mnogo slugu što bježe od gospodara svojih.+ 11 Zar da uzmem kruh svoj,+ vodu svoju i stoku koju sam poklao za one što mi strigu ovce i dam to ljudima za koje ne znam ni odakle su?”+

12 Nato su se Davidovi ljudi okrenuli i vratili svojim putem. Kad su stigli, javili su Davidu sve te riječi. 13 A David je rekao svojim ljudima: “Pripašite svaki svoj mač!”+ I pripasali su svaki svoj mač, a i David je pripasao svoj mač. I pošli su za Davidom, njih oko četiri stotine, dok ih je dvije stotine ostalo kod prtljage.+

14 Dotle je jedan sluga javio Abigajili, ženi Nabalovoj: “Evo, David je poslao iz pustinje glasnike da zažele dobro gospodaru našemu, ali on se izvikao na njih.+ 15 A ljudi su bili vrlo dobri prema nama, nisu nas uznemiravali niti nam je išta nestalo sve vrijeme dok smo bili s njima u polju.+ 16 Bili su kao zid+ oko nas noću i danju, sve vrijeme dok smo bili s njima pasući stada. 17 Sada razmisli i vidi što ćeš učiniti, jer se zlo sprema+ gospodaru našemu i svemu domu njegovu, a on je tako nevaljao čovjek+ da se ne može ni razgovarati s njim.”

18 Nato je Abigajila+ brzo uzela dvije stotine kruhova, dva velika ćupa vina,+ pet pripravljenih ovaca,+ pet seaha* prženoga zrnja,+ stotinu gruda grožđica+ i dvije stotine gruda smokava,+ pa je sve to natovarila na magarce. 19 I rekla je svojim ljudima: “Pođite ispred mene!+ Evo, ja ću ići za vama!” Ali mužu svojemu Nabalu nije ništa rekla.

20 I dok je jašući na magarcu+ silazila iza gorskog zavoja, gle, u susret joj je došao David sa svojim ljudima, tako da se srela s njima. 21 A David je bio rekao: “Dakle, uzalud sam u pustinji čuvao sve što pripada tom čovjeku. Nije mu nestalo ništa od svega što posjeduje,+ a on mi sada vraća zlo za dobro.+ 22 Neka Bog učini tako neprijateljima Davidovim i neka im još doda+ ako mu do sutra ujutro+ ostavim ijedno muško!”*+

23 Kad je Abigajila ugledala Davida, brže je sišla s magarca, pala ničice pred Davida i poklonila mu se do zemlje.+ 24 Pala je k nogama njegovim+ i rekla: “Gospodaru, neka na mene padne krivnja!+ Molim te, dopusti da robinja tvoja progovori pred tobom+ i poslušaj riječi robinje svoje! 25 Molim te, neka gospodar moj ne gleda na tog nevaljalog+ čovjeka Nabala, jer kakvo mu je ime, takav je i on! Nabal* mu je ime i bezumlje je s njim.+ A robinja tvoja nije vidjela ljude koje je poslao gospodar moj. 26 Zato sada, gospodaru, tako živ bio Jehova+ i tako živa bila duša tvoja,+ Jehova te zadržao+ da ne budeš kriv za krv+ i da ne pribaviš sebi osvetu* vlastitom rukom.+ Neka neprijateljima tvojim i svima koji žele zlo gospodaru mojemu bude kao Nabalu!+ 27 A ovaj dar što je donijela sluškinja tvoja kao blagoslov+ gospodaru svojemu, neka se da ljudima što idu za gospodarom mojim!+ 28 Oprosti, molim te, prijestup robinji svojoj,+ jer će Jehova sigurno načiniti trajni dom+ gospodaru mojemu zato što gospodar moj vodi ratove Jehovine!+ A zlo se neće naći na tebi za svega života tvojega.+ 29 Kad ustanu da te progone i da traže dušu tvoju, duša gospodara mojega bit će svezana u svežnju života+ kod Jehove, Boga tvojega,+ a duše neprijatelja tvojih on će izbaciti kao iz praćke.+ 30 I Jehova će tebi, gospodaru mojemu, učiniti sve dobro koje ti je obećao i postavit će te za vođu Izraelu.+ 31 Gospodaru moj, nemoj sada zbog tog čovjeka učiniti nešto što ćeš kasnije požaliti i što će uznemiravati srce tvoje! Nemoj proliti krv bez razloga+ niti pribaviti sebi osvetu vlastitom rukom!+ I kad Jehova učini dobro gospodaru mojemu, sjeti se tada+ robinje svoje.”

32 Nato je David rekao Abigajili: “Neka je blagoslovljen Jehova, Bog Izraelov,+ koji te danas poslao meni u susret! 33 Blagoslovljena bila razumnost tvoja+ i blagoslovljena bila ti koja si me zadržala danas da ne budem kriv za krv+ i da ne pribavim sebi osvetu vlastitom rukom!+ 34 Ali, tako živ bio Jehova, Bog Izraelov, koji me zadržao da ti ne učinim zlo,+ da mi nisi tako brzo došla u susret,+ Nabalu ne bi do jutra ostalo nijedno muško!”+ 35 Tada je David primio iz ruke njezine što mu je donijela i rekao joj: “Idi u miru+ kući svojoj! Evo, poslušat ću glas tvoj i smilovat ću ti se!”+

36 I Abigajila se vratila k Nabalu, a on je upravo imao gozbu u kući svojoj, pravu kraljevsku gozbu.+ Bio je vesela srca i potpuno pijan.+ Zato mu ona nije rekla ništa dok nije svanulo jutro. 37 A ujutro, kad se Nabal otrijeznio od vina, žena mu je rekla što se dogodilo. Nato je obamrlo srce+ njegovo u njemu i postao je kao kamen. 38 Desetak dana poslije toga Jehova je udario+ Nabala, tako da je on umro.

39 Kad je David čuo da je Nabal umro, rekao je: “Neka je blagoslovljen Jehova koji je vodio parnicu moju+ i skinuo sramotu moju+ koju mi je nanio Nabal rukom svojom i koji je zadržao slugu svojega da ne učini zlo,+ a zloću Nabalovu obratio je Jehova na glavu njegovu!”+ I David je poslao poruku Abigajili i ponudio joj da mu bude žena.+ 40 Tako su sluge Davidovi došli k Abigajili u Karmel i rekli joj: “David nas je poslao k tebi da te uzme sebi za ženu.” 41 A ona je ustala, poklonila se licem do zemlje+ i rekla: “Evo robinje tvoje koja će kao sluškinja prati noge+ slugama gospodara svojega!”+ 42 I Abigajila+ je brže ustala i sjela+ na magarca, a pet sluškinja njezinih išlo je za njom. I otišla je s glasnicima Davidovim i postala mu žena.

43 David je uzeo i Ahinoamu+ iz Jizreela,+ i tako su obje postale njegove žene.+

44 A Šaul je kćer svoju Mikalu,+ ženu Davidovu, dao Paltiju,+ sinu Lajiševu, koji je bio iz Galima.+

26 Poslije nekog vremena došli su ljudi iz Zifa+ k Šaulu u Gibeu+ i rekli mu: “Ne krije li se David na brdu Hakili,+ nasuprot Ješimonu?”*+ 2 I Šaul je ustao+ te otišao u pustinju zifsku s tri tisuće izabranih Izraelaca+ da traži Davida u pustinji zifskoj. 3 Šaul se utaborio kraj puta na brdu Hakili, koje je nasuprot Ješimonu, a David je dotle bio u pustinji. I David je saznao da je Šaul došao za njim u pustinju. 4 Zato je David poslao uhode+ da provjeri je li Šaul zaista već došao. 5 David je zatim ustao i otišao do mjesta gdje se Šaul utaborio. David je vidio mjesto gdje su ležali Šaul i Abner,+ sin Nerov, zapovjednik vojske. Šaul je ležao u ograđenom dijelu tabora,+ a vojska je bila utaborena svuda oko njega. 6 Tada se David obratio Ahimeleku Hetitu+ i Abišaju,+ sinu Serujinu,+ bratu Joabovu, i upitao: “Tko će otići sa mnom k Šaulu u tabor?” A Abišaj je odgovorio: “Ja ću otići s tobom.”+ 7 I David je s Abišajem otišao noću do vojske. I gle, Šaul je ležao u ograđenom dijelu tabora i spavao, a koplje mu je bilo pored glave zabijeno u zemlju. Abner i vojnici ležali su oko njega.

8 I Abišaj je rekao Davidu: “Bog ti je danas predao u ruke neprijatelja tvojega.+ Molim te, dopusti mi da ga kopljem pribijem za zemlju jednim udarcem! Drugi mi udarac neće ni trebati!” 9 Ali David je odvratio Abišaju: “Nemoj ga ubiti! Jer tko će dignuti ruku na pomazanika Jehovina+ i ostati nedužan?”+ 10 David je zatim nastavio: “Tako živ bio Jehova,+ Jehova će ga udariti,+ bilo da će doći njegov dan+ da umre, bilo da će otići u bitku+ i poginuti!+ 11 Ne želim dignuti ruku+ na pomazanika Jehovina+ jer znam da bi to u Jehovinim očima bilo neispravno!+ Molim te, uzmi sada koplje što mu je pored glave i vrč za vodu, pa hajdemo!” 12 I David je uzeo koplje i vrč za vodu što su bili pored Šaulove glave, a zatim su otišli. Nitko nije ništa vidio+ niti opazio i nitko se nije probudio, jer su svi spavali zato što ih je obuzeo dubok san+ od Jehove. 13 Tada je David prešao na drugu stranu i stao podalje navrh gore, tako da je između bio velik prostor.

14 I David je stao dozivati vojnike i Abnera, sina Nerova, govoreći: “Zar se nećeš odazvati, Abnere?” A Abner+ je odgovorio: “Tko si ti što dozivaš kralja?” 15 Nato je David rekao Abneru: “Nisi li ti junak? Tko je kao ti u Izraelu? Zašto onda nisi čuvao gospodara svojega, kralja? Jer jedan od vojnika došao je da ubije+ kralja, gospodara tvojega. 16 Nije dobro to što si učinio. Tako živ bio Jehova,+ zaslužili ste smrt+ jer niste čuvali+ gospodara svojega, pomazanika Jehovina!+ Pogledaj sada gdje je koplje kraljevo i vrč za vodu+ što su mu bili pored glave!”

17 I Šaul je prepoznao glas Davidov pa je rekao: “Je li to tvoj glas, sine moj Davide?”+ A David je odgovorio: “Da, to je moj glas, gospodaru moj, kralju!” 18 Zatim je nastavio: “Zašto gospodar moj progoni slugu svojega?+ Što sam učinio i kakva je zloća u rukama mojim?+ 19 Molim te sada, gospodaru moj, kralju, poslušaj riječi sluge svojega! Ako te Jehova podigao na mene, neka mu bude ugodan miris žitne žrtve,+ ali ako su to učinili sinovi ljudski,+ neka su prokleti pred Jehovom+ jer su me danas otjerali kako ne bih imao udjela u nasljedstvu Jehovinu+ i još govore: ‘Idi, služi drugim bogovima!’+ 20 Zato nemoj dopustiti da krv moja padne na zemlju pred licem Jehovinim!+ Jer kralj Izraelov izašao je da traži običnu buhu,+ kao kad tko progoni jarebicu po brdima.”+

21 Tada je Šaul rekao: “Zgriješio sam!+ Vrati se, sine moj Davide, jer ti neću više činiti zla zato što je duša moja danas bila dragocjena+ u očima tvojim! Evo, ludo sam postupio i veoma sam pogriješio!” 22 A David je odvratio: “Evo kraljeva koplja! Neka dođe jedan od ljudi i uzme ga! 23 Jehova će svakome uzvratiti po pravednosti njegovoj+ i po vjernosti njegovoj. Premda te Jehova danas predao meni u ruke, nisam htio dignuti ruku svoju na pomazanika Jehovina.+ 24 I gle, kao što je duša tvoja danas bila dragocjena u mojim očima, tako neka duša moja bude dragocjena u Jehovinim očima,+ i neka me on izbavi iz svih nevolja!”+ 25 Nato je Šaul rekao Davidu: “Blagoslovljen bio, sine moj Davide! Ne samo da ćeš izvršiti djelo svoje nego ćeš izaći kao pobjednik.”+ I David je otišao svojim putem, a Šaul se vratio u svoje mjesto.+

27 Ali David je rekao u srcu svojemu: “Ipak ću jednoga dana poginuti od ruke Šaulove. Za mene je najbolje da pobjegnem+ u zemlju filistejsku.+ Tada će Šaul odustati od toga da me dalje traži po svim krajevima izraelskim+ i ja ću se izbaviti iz ruke njegove.” 2 Tako je David ustao sa šest stotina ljudi+ što su bili s njim te prešao k Akišu,+ sinu Maokovu, kralju gatskom. 3 I David je boravio kod Akiša u Gatu, on i ljudi njegovi, svaki sa svojom obitelji,+ a David s dvije žene svoje — Ahinoamom+ Jizreelkom i Abigajilom,+ ženom Nabalovom, iz Karmela. 4 Poslije nekog vremena javili su Šaulu da je David pobjegao u Gat, tako da ga je prestao tražiti.+

5 A David je rekao Akišu: “Ako sam sada našao milost u očima tvojim, neka mi se ustupi jedan grad u zemlji da se naselim u njemu. Zašto da sluga tvoj stanuje kod tebe u kraljevskom gradu?” 6 I Akiš mu je toga dana dao Siklag.+ Zato Siklag pripada kraljevima Judinim sve do današnjeg dana.

7 David je ostao u zemlji filistejskoj godinu dana i četiri mjeseca.+ 8 I David je odlazio sa svojim ljudima u vojne pohode na Gešurce,+ Girzijce i Amalečane,+ jer su oni živjeli na području od Telama+ do Šura,+ pa sve do zemlje egipatske. 9 David je pustošio zemlju i nije ostavljao na životu ni muškarca ni žene.+ Otimao je sitnu i krupnu stoku, magarce, deve i odjeću. Potom bi se vratio i došao k Akišu. 10 I Akiš bi ga pitao: “Gdje ste danas išli u pohod?” A David bi mu odgovorio:+ “Na jug Jude,+ na jug zemlje Jerahmeelovaca+ i na jug zemlje Kenijaca.”+ 11 David nije ostavljao na životu ni muškarca ni žene, da ih ne bi morao dovesti u Gat, jer je mislio: “Mogli bi nas odati, govoreći: ‘Tako je radio David.’”+ I činio je tako sve vrijeme dok je boravio u zemlji filistejskoj. 12 A Akiš je vjerovao+ Davidu i govorio u sebi: “Doista je postao mrzak narodu svojemu Izraelu!+ Zato će mi biti sluga dovijeka!”

28 U ono su vrijeme Filistejci skupili vojsku svoju za rat protiv Izraela.+ I Akiš je rekao Davidu: “Znaj da ćeš ići sa mnom u rat, ti i tvoji ljudi!”+ 2 A David je rekao Akišu: “Dobro znaš što će učiniti sluga tvoj.” Nato je Akiš odvratio Davidu: “Zato ću te postaviti da budeš čuvar moj zauvijek.”+

3 U to vrijeme Samuel je već bio mrtav i sav ga je Izrael oplakao i pokopao u njegovu gradu Rami.+ A Šaul je istrijebio iz zemlje one koji su prizivali duhove i proricali događaje.+

4 I Filistejci su se skupili te su došli i utaborili se u Šunemu.+ A Šaul je skupio sav Izrael i utaborio se na Gilboi.+ 5 Kad je Šaul vidio tabor filistejski, uplašio se i srce mu je snažno zadrhtalo.+ 6 Iako je Šaul pitao Jehovu za savjet,+ Jehova mu nije odgovarao+ — ni u snovima,+ ni preko Urima,*+ ni preko proroka.+ 7 Na koncu je Šaul rekao slugama svojim: “Potražite mi ženu koja zna prizivati duhove+ da odem k njoj i pitam je za savjet!” A sluge su mu rekli: “Evo, u En-Doru+ ima jedna žena koja zna prizivati duhove!”

8 Tada se Šaul prerušio,+ obukao druge haljine i otišao s dva čovjeka. Kad su noću+ stigli k onoj ženi, on joj je rekao: “Molim te, gataj mi+ pomoću duha i dozovi mi onoga kojega ti kažem!” 9 Ali žena mu je rekla: “Pa ti dobro znaš što je učinio Šaul, kako je istrijebio iz zemlje one koji prizivaju duhove i proriču događaje.+ Zašto onda postavljaš zamku duši mojoj da me pogubiš?”+ 10 A Šaul joj se zakleo Jehovom: “Tako živ bio Jehova,+ nećeš biti kriva za ovo!” 11 Nato je žena upitala: “Koga da ti dozovem?” A on je odgovorio: “Dozovi mi Samuela!”+ 12 Kad je žena ugledala “Samuela”,+ stala je vikati na sav glas, a onda je rekla Šaulu: “Zašto si me prevario? Pa ti si Šaul!” 13 A kralj joj je odgovorio: “Ne boj se! Nego reci, što si vidjela?” Žena je nato rekla Šaulu: “Vidjela sam jednog boga+ kako izlazi iz zemlje.” 14 Šaul ju je upitao: “Kako izgleda?” A ona je odgovorila: “Izlazi jedan starac zaogrnut ogrtačem.”+ Tada je Šaul zaključio da je to “Samuel”,+ pa se poklonio i pao ničice, licem do zemlje.

15 A “Samuel” je upitao Šaula: “Zašto si me uznemirio dozivajući me gore?”+ Nato je Šaul rekao: “U velikoj sam nevolji+ jer su se Filistejci zaratili sa mnom, a Bog je odstupio od mene+ i više mi ne odgovara ni preko proroka ni u snovima.+ Zato sam dozvao tebe da mi kažeš što da radim.”+

16 A “Samuel” je odvratio: “Zašto mene pitaš za savjet kad je Jehova odstupio od tebe+ i postao ti protivnik?+ 17 Jehova će učiniti kako ti je rekao preko mene. Istrgnut će Jehova kraljevstvo iz tvoje ruke+ i dati ga bližnjemu tvojemu Davidu.+ 18 Zato što nisi poslušao glasa Jehovina+ i nisi učinio što si trebao da Amalek osjeti usplamtjeli gnjev njegov,+ Jehova će ti danas tako učiniti. 19 Jehova će i Izraela predati zajedno s tobom u ruke Filistejcima+ i sutra ćeš ti+ sa sinovima svojim+ biti sa mnom. I tabor izraelski Jehova će predati u ruke Filistejcima.”+

20 Nato je Šaul odjednom pao na zemlju koliko je dug, jer se silno uplašio zbog riječi “Samuelovih”. A ponestalo mu je i snage, jer nije ništa jeo cijeli dan i cijelu noć. 21 Kad je žena pristupila Šaulu, vidjela je da je silno potresen pa mu je rekla: “Evo, sluškinja je tvoja poslušala glas tvoj! Dovela sam u opasnost dušu svoju*+ i poslušala sve što si mi rekao. 22 A sada te molim da ti poslušaš glas sluškinje svoje! Dopusti da pred tebe stavim komad kruha, pa jedi da ti se vrati snaga i da možeš poći putem svojim!” 23 Ali on nije htio, nego je rekao: “Neću jesti!” No sluge su ga njegovi zajedno sa ženom nagovarali te je na koncu poslušao glas njihov, ustao sa zemlje i sjeo na postelju. 24 A žena je u kući imala ugojeno tele.+ Brzo ga je zaklala,*+ uzela brašna, umijesila tijesto i ispekla beskvasni kruh. 25 Sve je to stavila pred Šaula i sluge njegove te su jeli. Potom su ustali i još iste noći+ otišli.

29 Filistejci+ su skupili svu vojsku svoju kod Afeka, a Izraelci su se utaborili kod izvora što je u Jizreelu.+ 2 Knezovi-saveznici+ filistejski krenuli su sa svojim stotinama i tisućama, a David i ljudi njegovi išli su otraga s Akišem.+ 3 I knezovi filistejski upitali su: “Što će ovdje ti Hebreji?”+ Nato je Akiš odgovorio knezovima filistejskim: “Pa ovo je David, sluga izraelskoga kralja Šaula, koji je sa mnom već godinu ili dvije!+ Nisam našao+ nikakva zla na njemu od onoga dana kad je prebjegao k meni pa sve do današnjeg dana.” 4 Ali knezovi filistejski razljutili su se na njega i rekli mu: “Pošalji tog čovjeka natrag,+ neka se vrati na mjesto koje si mu odredio! Neka ne ide s nama u boj, da se ne bi okrenuo protiv nas+ u boju! Čime bi taj mogao opet steći naklonost gospodara svojega ako ne glavama ovih naših ljudi? 5 Nije li to onaj David o kojemu su plešući pjevali: ‘Šaul je pobio tisuće, a David desetke tisuća neprijatelja svojih’?”+

6 Tada je Akiš+ pozvao Davida i rekao mu: “Tako živ bio Jehova,+ ti si čestit čovjek i volio bih da ideš sa mnom u boj, jer nisam našao nikakva zla na tebi od onoga dana kad si došao k meni pa sve do današnjeg dana!+ Ali nisi po volji knezovima-saveznicima.+ 7 Zato se sada vrati i idi u miru da ne učiniš kakvo zlo u očima knezova-saveznika filistejskih!” 8 A David je odvratio Akišu: “Zašto? Što sam učinio+ i kakvo si zlo našao na sluzi svojemu od onoga dana kad sam došao da ti služim pa sve do današnjeg dana,+ da ne mogu ići i boriti se protiv neprijatelja gospodara svojega, kralja?” 9 A Akiš je odgovorio Davidu i rekao mu: “Znam da si mi bio dobar, kao anđeo Božji.+ Ali knezovi filistejski rekli su: ‘Neka ne ide s nama u boj!’ 10 Zato ustani rano ujutro, ti i sluge gospodara tvojega što su došli s tobom! Ustanite rano ujutro, čim svane, pa idite!”+

11 I tako je David uranio s ljudima svojim i ujutro otišao+ te se vratio u zemlju filistejsku. A Filistejci su otišli prema Jizreelu.+

30 David je sa svojim ljudima trećega dana stigao u Siklag.+ A Amalečani+ su bili napali područje Negeba i Siklag. Udarili su na Siklag, spalili ga vatrom 2 i zarobili žene+ i sve koji su bili ondje, od najmanjega do najvećega. Nikoga nisu ubili, nego su ih sve odveli sa sobom i otišli svojim putem. 3 Kad je David došao sa svojim ljudima u grad, gle, grad je bio spaljen, a žene njihove, sinovi njihovi i kćeri njihove odvedeni u zarobljeništvo. 4 Tada su David i ljudi što su bili s njim stali glasno plakati+ dok im nije ponestalo snage za plač. 5 I obje žene Davidove bile su zarobljene — Ahinoama+ Jizreelka i Abigajila,+ žena Nabalova, iz Karmela. 6 I David se našao na velikoj muci+ jer su ljudi govorili da će ga kamenovati,+ budući da su svi bili ogorčeni u duši,+ svaki zbog sinova svojih i kćeri svojih. Ali David se ohrabrio uz pomoć Jehove, Boga svojega.+

7 I David je rekao svećeniku Ebjataru,+ sinu Ahimelekovu: “Molim te, donesi mi ovamo pregaču svećeničku!”+ I Ebjatar je donio pregaču Davidu. 8 Tada je David upitao Jehovu za savjet:+ “Da li da pođem u potjeru za tim razbojnicima? Hoću li ih stići?” A on mu je odgovorio:+ “Idi u potjeru jer ćeš ih stići i izbaviti zarobljene!”+

9 Nato je David krenuo sa šest stotina ljudi+ što su bili s njim i došli su do doline Besora. Ondje su morali ostaviti neke ljude. 10 David je nastavio potjeru+ s četiri stotine ljudi, a dvije stotine onih što zbog iznemoglosti nisu mogli prijeći dolinu Besora+ ostali su ondje.

11 U polju su našli nekog Egipćanina.+ Doveli su ga k Davidu i dali mu kruha da jede i vode da pije. 12 Potom su mu dali grudu smokava te dvije grude grožđica.+ Kad je to pojeo, povratila mu se snaga,*+ jer tri dana i tri noći nije ništa jeo ni pio. 13 Tada ga je David upitao: “Čiji si ti i odakle si?” A on mu je odgovorio: “Ja sam Egipćanin, rob jednoga Amalečanina, ali moj me gospodar ostavio jer sam se prije tri dana razbolio.+ 14 Napali smo južni dio zemlje kerećanske+ i zemlje Judine i južni dio zemlje Kalebove,+ a Siklag smo spalili vatrom.” 15 Nato ga je David upitao: “Hoćeš li me odvesti k tim razbojnicima?” A on mu je odgovorio: “Zakuni+ mi se Bogom da me nećeš pogubiti i da me nećeš predati u ruke gospodaru mojemu,+ pa ću te odvesti k njima!”

16 I tako ga je on odveo k njima.+ A oni su se bili rasijali po svemu onome kraju, jedući, pijući i slaveći+ zbog velikog plijena koji su oteli iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.+ 17 I David ih je tukao od zore pa sve do večeri, tako da ih je sve pobio.* Nitko nije umaknuo,+ osim četiri stotine ljudi što su zajahali deve i pobjegli. 18 I David je izbavio sve što su oteli Amalečani.+ I obje svoje žene izbavio je David. 19 Nitko njihov nije nedostajao, od najmanjega do najvećega, ni sinovi ni kćeri, niti što od plijena što su ovi bili uzeli sa sobom.+ Sve je vratio David. 20 Tada je David uzeo svu njihovu stoku sitnu i krupnu. I gonili su je pred drugom stokom, govoreći: “Ovo je plijen+ Davidov!”

21 I David se vratio k onih dvije stotine ljudi+ što zbog iznemoglosti nisu mogli ići s Davidom i koje su bili ostavili kod doline Besora. A oni su došli u susret Davidu i ljudima što su bili s njim. Kad im se David približio, pozdravio ih je. 22 Tada su svi zli i nevaljali ljudi+ između onih što su išli s Davidom rekli: “Budući da nisu išli s nama, nećemo im dati ništa od plijena koji smo izbavili, samo svakome ženu njegovu i sinove njegove. Neka ih povedu sa sobom i idu!” 23 Ali David je odvratio: “Ne činite tako, braćo moja, s onim što nam je dao Jehova!+ On nas je čuvao+ i dao nam je u ruke razbojnike što su izišli na nas.+ 24 Tko bi vas poslušao u tome? Jer koliki dio pripada onome koji je išao u boj, toliki će biti dio i onome koji je sjedio kod prtljage!+ Svi će dobiti jednako!”+ 25 I od toga dana učinio je to uredbom i zakonom+ u Izraelu, što vrijedi sve do današnjeg dana.

26 Kad je David došao u Siklag, poslao je dio plijena starješinama Judinim, prijateljima svojim,+ i poručio im: “Evo vam kao blagoslov dar+ od plijena neprijatelja Jehovinih!” 27 I poslao je dar onima u Betelu,+ onima u Ramotu+ južnom, onima u Jatiru,+ 28 onima u Aroeru, onima u Sifmotu, onima u Eštemoi,+ 29 onima u Rakalu, onima u gradovima gdje su Jerahmeelovci,+ onima u gradovima gdje su Kenijci,+ 30 onima u Hormi,+ onima u Borašanu,+ onima u Ataku, 31 onima u Hebronu+ i u sva mjesta u koja je dolazio David s ljudima svojim.

31 Filistejci su se zaratili s Izraelom,+ a Izraelci su bježali pred Filistejcima i padali pobijeni+ na gori Gilboi.+ 2 I Filistejci su došli nadomak Šaula i sinova njegovih te su ubili Jonatana,+ Abinadaba+ i Malki-Šuu,+ sinove Šaulove. 3 Boj je postajao sve žešći oko Šaula. Naposljetku su ga strijelci s lukovima našli i teško ranili.+ 4 Tada je Šaul rekao štitonoši svojemu: “Izvuci mač svoj+ i probodi me njime da ne dođu ti neobrezani,+ probodu me i narugaju mi se!” Ali štitonoša nije htio,+ jer se veoma bojao. Zato je Šaul uzeo mač i bacio se na njega.+ 5 Kad je štitonoša vidio da je Šaul umro,+ i on se bacio na svoj mač i umro s njim.+ 6 Tako su toga dana zajedno poginuli Šaul, tri sina njegova, štitonoša njegov i svi ljudi njegovi.+ 7 Kad su Izraelci koji su bili u dolini i oni koji su bili u kraju jordanskom vidjeli da je vojska izraelska pobjegla i da su Šaul i sinovi njegovi poginuli, stali su napuštati gradove i bježati.+ I Filistejci su došli i naselili se u njima.+

8 Kad su sutradan Filistejci došli oplijeniti pobijene,+ našli su Šaula i tri sina njegova gdje leže na gori Gilboi.+ 9 I odsjekli su Šaulu glavu+ i skinuli s njega oružje, te su poslali glasnike po svoj zemlji filistejskoj da objave vijest+ u hramovima svojih idola+ i u narodu. 10 Na koncu su oružje njegovo+ stavili u hram likova Aštartinih,+ a tijelo njegovo objesili su na zid grada Bet-Šana.+ 11 Kad su stanovnici Jabeš-Gileada+ čuli što su Filistejci učinili Šaulu, 12 ustali su svi hrabri ljudi i nakon što su svu noć putovali, skinuli su tijelo Šaulovo i tijela sinova njegovih sa zida grada Bet-Šana. I vratili su se u Jabeš i ondje ih spalili.+ 13 Potom su uzeli kosti njihove+ te ih pokopali+ pod tamarisom+ u Jabešu. I postili su sedam dana.+