К′ЬТЕБХАНӘЙА ОНЛАЙН йа Бьрща Qәрәwьлийе
К′ЬТЕБХАНӘЙА ОНЛАЙН
Йа Бьрща Qәрәwьлийе
К′öрди Кöрманщи (Кирили)
ö
  • һ
  • ә
  • w
  • q
  • ö
  • К′ЬТЕБА ПИРОЗ
  • Ә′ДӘБЙӘТ
  • ЩЬВАТ
  • w15 12/1 рʹупʹ. 28–31
  • Мьн Әʹдьлайи Хԝәй кьр һьн Тʹәви Хԝәде у һьн Тʹәви Дийа Хԝә

Дәрһәqа wе йәке т′ö видео т′öнә

Бьбахшиньн, wәʹде вехьстьна видео шаши пешда һат.

  • Мьн Әʹдьлайи Хԝәй кьр һьн Тʹәви Хԝәде у һьн Тʹәви Дийа Хԝә
  • Бьрща Ԛәрәԝьлийе Дәрһәԛа Пʹадшатийа Йаһоԝа Әʹлам Дькә — 2015
  • Бьнсәри
  • ДЬБЬМӘ МӘСИҺИ
  • АЛИКʹАРИ У ПӘЙКʹӘТЬН
  • ХЬЗМӘТКЬРЬН ЧАԜА ПЕШӘНГ
  • КʹӘРӘМ ПӘЙ КʹӘРӘМА
Бьрща Ԛәрәԝьлийе Дәрһәԛа Пʹадшатийа Йаһоԝа Әʹлам Дькә — 2015
w15 12/1 рʹупʹ. 28–31

СӘРҺАТИ

Мьн Әʹдьлайи Хԝәй кьр Тʹәви Хԝәде у Тʹәви Дийа Хԝә

Гьли кьр МИЧИО КУМАГАИ

Мичио Кумагаи

ДИЙА мьн жь мьн пьрси: «Чьрʹа тӧ нахԝази кал-бавед хԝә бьһʹәбини? Тӧ фәʹм наки кӧ тӧ бь сайа ԝан дьжийи? Тӧ нахԝази ԝанрʹа рʹазибуне әʹйан ки? Тӧ ча инкʹар дьки әʹдәтед кӧ жь кал-бава һатьнә? Тӧ кӧ инкʹар дьки рʹумәт ки кал-бавед мә, бь ԝе йәке тӧ дьбежи кӧ һʹәбандьна мә беаԛьлайи йә». Паши ԝан гьлийа дийа мьн гьрийа.

Дийа мьн тʹәви мьн ԛә ӧса хәбәрнәдайә. Пешийа ԝе йәке, әԝе хԝәст кӧ әз дәстпекьм һинбуна Кʹьтеба Пироз. Чьмки әԝе бәр Шәʹдед Йаһоԝа шәрм кьр бежә кӧ нахԝазә һин бә, ләма ԛайил бу кӧ әз һин бьм. Мьн тʹьме гӧрʹа дийа хԝә дькьр, у ньһа мьнрʹа чәтьн бу мьԛабьли ԝе дәрем. Чьмки һьнге, мьн гәрәке дьле Йаһоԝа ша кьра. Ле бей ԛәԝата ԝи, мьне тʹӧ щар әв йәк нькарьбуйа бькьра.

ДЬБЬМӘ МӘСИҺИ

Әм Будист бун, чаԝа кӧ һʹәчʹи зәʹф мәрьв дь Жапонйайеда. Нава дӧ мәһада, чахе әз тʹәви Шәʹдед Йаһоԝа һинбуне дәрбаз дьбум, мьн баԝәр кьр кӧ рʹасти дь Кʹьтеба Пирозда йә. Чахе әз пеһʹәсийам кӧ Баве мьни әʹзмана һәйә, мьн гәләк дьхԝаст кӧ ԝи нас кьм. Чь кӧ әз педьһʹәсийам мьн тʹәви дийа хԝә тʹәвайи шеԝьр дькьр. Мьн дәстпекьр Шәмийа һәрʹьмә сәр щьвате. Чахе занәбуна мьн дәрһәԛа рʹастийе зедә бу, мьн готә дийа хԝә, кӧ әз ида нькарьм әʹдәтед Будиста бькьм. У ньшкева ньһерʹандьна дийа мьн һатә гӧһастьне. Әԝе готә мьн: «Чахе кәсәк жь нәфәред мале кал-бавед хԝә һʹьз накә, әԝ йәк рʹобәти йә». Әԝе мьнрʹа ԛәдәхә кьр кӧ әз бәрдәԝам кьм Кʹьтеба Пироз һин бьм у һәрʹьмә щьвате. Мьн тʹӧ щар баԝәр нәдькьр кӧ дийа мьн бькарьбә тьштед ӧса бежә! Те бежи әԝ мәрьвәкә дьн бу.

Жь Әфәси сәре 6, әз пеһʹәсийам кӧ Йаһоԝа жь мьн дәʹԝа дькә, кӧ әз гӧрʹа де-баве хԝә бькьм. Баве мьн пьштгьрийа дийа мьн дькьр. Мьн фәʹм дькьр, кӧ һәрге әз гӧрʹа ԝан бькьм, ԝе әʹдьлайи малбәтеда бе хԝәйкьрьне. Һьн жи, екзаминед мьн дәстпедьбун, у лазьм бу кӧ әз һазьр бума. Ләма мьн сафи кьр, кӧ нава се мәһада ӧса бькьм ча әԝана дьхԝазьн, ле мьн Йаһоԝарʹа соз да, кӧ чаԝа әԝ се мәһ дәрбаз бә, әзе диса дәстпекьм һәрʹьм сәр щьвате.

Әԝ сафикьрьна мьн, сәр дӧ тьшта гәләк хьраб һʹӧкӧм бу. Йа пешийе, әз дьфькьрим кӧ нава ԝан се мәһада ньһерʹандьна мьн ԝе нәйе гӧһастьн. Ле ӧса нибу, зәʹф зу әз рʹӧһʹанида сьст дьбум, у һеди-һеди жь Йаһоԝа дур дькʹәтьм. Йа дӧда, де-баве мьн дәԝса кӧ мьн хәбәрнәдьн, ԝана һе зедә тьшт жь мьн дәʹԝа дькьрьн. Ԝана дьхԝаст кӧ әз һʹәбандьна рʹаст бь тʹәмами бьһельм.

АЛИКʹАРИ У ПӘЙКʹӘТЬН

Щьватеда әз рʹасти гәләк хушк-бьред ӧса дьһатьм, кӧ малбәтеда пәйкʹәтьна ԝан һәбу. Ԝана әз дьдамә баԝәркьрьне, кӧ Йаһоԝа ԝе ԛәԝате бьдә мьн (Мәтта 10:34-37). Ԝана ӧса жи әз дьдамә баԝәркьрьне, кӧ дьбәкә Йаһоԝа мьн дьдә хәбате, сәва кӧ әз нәфәред мала хԝә биньмә нава рʹастийе кӧ әԝана жи хьлаз бьн. Ләма мьн дәстпекьр бь дӧа-дьрозга жь Хԝәде һиви кьм, сәва кӧ һин бьм итʹбарийа хԝә Йаһоԝа биньм.

Де-баве мьн бь щурʹә-щурʹә мьԛабьли мьн дәрдькʹәтьн, сәва кӧ әз баԝәрийа хԝә бьһельм. Дийа мьн һьн бь хәбәрдане, щара жи бь лавакьрьне, дьхԝаст ньһерʹандьна мьн бьгӧһезә. Ле чаԝа тʹьме, мьн щаба ԝе нәдьда. Чахе мьн хәбәрдьда, гәләк щар мә бь емоси у һерс хәбәрдьда, чьмки мә һәр йәки дьхԝаст рʹастийа хԝә избат кьн. Мьн гәрәке ԛәдьре һәстед дийа хԝә у баԝәрийа ԝе бьгьрта, сәва кӧ малбәтеда әʹдьлайи буйа. Де-баве мьн малда гәләк шьхӧл дьданә мьн, сәва кӧ әз жь мал дәрнайем. Щара ӧса жи дьԛәԝьми, кӧ де-баве мьн дәри сәр мьн дадьдан, у әз малда бехԝарьн дьһиштьм.

Дийа мьн аликʹари жь йед дьн хԝаст. Әԝ чу щәм дәрсдара мьн, ле дәрсдаре пьштгьрийа мә тʹӧ кәси нәкьр. Паше әԝе мьн бьрә щәм мәзьне хәбата хԝә, сәва кӧ әԝ мьн бьдә баԝәркьрьне, кӧ тʹӧ религийа кери тьштәки найе. Малда, дийа мьн тʹелехьст щурʹә-щурʹә мәрьвед мәрʹа у бь һесьра аликʹари жь ԝан хԝаст. У сәр ве йәке әз һерскʹәтьм, ле рʹуспи щьватеда әз һелан кьрьм, кӧ әз ӧса бьфькьрьм ԝәки дийа мьн бь кьред ӧса, мәрьвед дьненарʹа шәʹдәтийе дьдә дәрһәԛа Хԝәде.

Паше, де-баве мьн, әз һелан дькьрьм кӧ хԝәндьна бьльнд бьстиньм. Әԝана дьфькьрин кӧ бь сайа хԝәндьна бьльнд, әзе хәбата баш хԝәрʹа бьвиньм. Хәбәрдана мә дәрһәԛа ве йәке бь әʹдьлайи дәрнәдькʹәт, ләма мьн ԝанрʹа чәнд һәв нәʹмәк ньвиси, кʹидәре кӧ мьн нетед хԝә ԝанрʹа шьровәкьр. Баве мьн гәләк һерскʹәт, у мьнрʹа гот: «Һәрге тӧ дьфькьри кӧ тӧ дькари хәбате хԝәрʹа бьвини, сьбе бьвинә йан на тӧйе мал дәрейи». Сәва ве йәке мьн Йаһоԝарʹа дӧа кьр. Рʹожа дьн, чахе мьн хьзмәт дькьр, дӧ щурʹә-щурʹә хушка жь мьн һиви кьрьн, кӧ әз зарʹа ԝан бона дәрса һазьр кьм. Әԝ йәк баве мьн хԝәш нәһат у әԝи ида тʹәви мьн хәбәрнәдьда. Ахьрийеда жи, әԝи ида ԛә әз бәр тьштәки һʹәсаб нәдькьрьм. Дийа мьн мьнрʹа гот кӧ һе баш буйа һәрге әз мәрьвәки криминал бума, нә кӧ Шәʹде Йаһоԝа.

Йаһоԝа али мьн кьр кӧ ньһерʹандьна хԝә бьгӧһезьм у әԝ рʹе бьвиньм бь кʹижани әз гәрәке һәрʹьм

Щара әз дьфькьрим кӧ гәло Йаһоԝа хԝәш те кӧ әз мьԛабьли де-баве хԝә дәрдькʹәвьм. Дӧа у фькьрандьна сәр ԝан рʹезед жь Кʹьтеба Пироз, кʹидәре кӧ һʹьзкьрьна Йаһоԝа те кʹьфше, мьн һелан кьр кӧ сәр ве дәрәще щурʹәки майин бьньһерʹьм у фәʹм кьм һʹьзкьрьн у хәмкьрьна де-баве хԝә. Йаһоԝа али мьн кьр кӧ ньһерʹандьна хԝә бьгӧһезьм у әԝ рʹе бьвиньм бь кʹижани әз гәрәке һәрʹьм. Һьн жи, чьԛас гәләк щар әз дьчум хьзмәткьрьне, һаԛас зәʹф мьн хьзмәткьрьн һʹьз дькьр. У ләма, мьн нет хԝәрʹа дани кӧ бьбьмә пешәнг.

ХЬЗМӘТКЬРЬН ЧАԜА ПЕШӘНГ

Чахе һьнә хушк пеһʹәсийан кӧ әз дьхԝазьм бьбьмә пешәнг, ԝана ширәт да мьн кӧ әз һьнәки һивийе бьм, һʹәта кӧ һерса де-баве мьн дайнә. Мьн дӧа дькьр бона биланийе, у мьн дәрһәԛа ве йәке гәләк тʹема хԝәнд у леколин кьр. Мьн ӧса жи хԝә дьщерʹьбанд, һәла әз чьрʹа дьхԝазьм бьбьмә пешәнг. Дәрһәԛа ве нета хԝә, мьн тʹәви хушк-бьред щерʹьбанди хәбәрдьда. Паше, мьн фәʹм кьр кӧ нета мьн чь бу, нета мьн әԝ бу кӧ мьн дьхԝаст дьле Йаһоԝа ша кьра. Һьн жи, һәрге мьн пешәнги бьда алики, ньһерʹандьна де-баве мьн дьбәкә нә жи бьһата гӧһастьне.

Мьн пешәнги дәстпекьр ԝәʹде сала хьлазийе дь мәкʹтәба хԝәндьна бьльндда. Һьнә ԝәʹдә паши хьзмәткьрьна пешәнги, нета мьн әԝ бу кӧ хьзмәт кьм ԝи щийи, кʹидәре кӧ һʹәԝщәти һәйә. Ле де-баве мьн нәдьхԝастьн кӧ әз жь мал һәрʹьм. У ләма әз һивийе бум һʹәта кӧ бьбьмә 20 сали. Паше, мьн жь филиале һиви кьр кӧ мьн кʹьфш кьн дь Жапонйа башуре, кʹидәре кӧ мәрьвед мәйи незик дьжитьн.

Дь ве кʹьфшкьрьнеда, мьн гәләк кʹәрәмәт стандьн. Мәсәлә, һьнәк мәрьв тʹәви кʹе жи мьн һинбун дәрбаз дькьр, һатьнә ньхӧмандьне. Һьн жи, әз зьмане Инглизи һин бум, сәва кӧ хьзмәткьрьнеда һе зедә бькьм. Щьвата мьнда дӧ бьред пешәнге мәхсус һәбун. Мьн дьдит кӧ әԝана ча хирәт ьн у ча али мәрьва дькьрьн. У ләма нета мьн бу кӧ бьбьмә пешәнге мәхсус. Ле ԝи ԝәʹдәйи дийа мьн дӧ щара гьран нәхԝәшкʹәт. У дӧ щара әз вәгәрийамә мале, сәва кӧ мьԛати ԝе бьм у али ԝе бькьм. Жь бо ве йәке әԝ әʹщебмайи ма, у ньһерʹандьна ԝе һеди-һеди дьһатә гӧһастьне.

КʹӘРӘМ ПӘЙ КʹӘРӘМА

Паши һʹәфт сала, мьн нәʹмәк станд жь Атсуши, әԝ йәк жь ԝан пешәнгед мәхсус бу, дәрһәԛа кʹижани мьн жоре гьли кьр. Әԝи гот кӧ әԝ дьхԝазә бьзәԝьщә у гот кӧ әԝ мьн бәгәм дькә, у дьхԝаст пебьһʹәсийа һәла әз жи ԝи бәгәм дькьм йан на. Һәстед мьни романтик һьндава ԝи тʹӧнә бун, у нә жи мьн тʹәхмин кьрьбу кӧ әԝ мьн бәгәм дькә. Мәһәке шунда, мьн щаба ԝи да у гот кӧ әз дьхԝазьм әм һәвдӧ һе рʹьнд нас кьн. Мә дит кӧ нете мә йәк ьн. Мә һәрдӧ жи дьхԝаст хьзмәт кьн чаԝа хьзмәткʹаред һәртʹьм у мәрʹа фьрԛи тʹӧнә бу кʹидәре хьзмәт кьн. Ԝәʹдә дәрбаз бу у мә һәв станд. Әз гәләк ша бум чахе де-баве мьн у һьнәк мәрьвед мьне незик һатьнә сәр дәʹԝата мьн!

Мичио Кумагаи у Атсуши Кумагаи дь Нәпаледа

Нәпал

Чахе мә дәстпекьр хьзмәт кьн чаԝа пешәнг, һьнә ԝәʹдә дәрбаз бу у Атсуши һатә кʹьфшкьрьне чаԝа аликʹарчийе бәрпьрсийаре мьһале. Зутьрәке диса мә кʹәрәм стандьн. Әм һатьнә кʹьфшкьрьне чаԝа пешәнгед мәхсус у паше әм һатьнә кʹьфшкьрьне дь хьзмәтийа бәрпьрсийаре рʹеԝитийеда. Паши ве йәке чахе мә мьһала хԝәда сәрледана һʹәму щьвата кьр, жь филиале мәрʹа тʹелехьстьн у жь мә пьрсин, һәла әм дькарьн әве кʹьфшкьрьне бәрдәԝам кьн дь Нәпаледа.

Мичио Кумагаи у мәрьвед дьн тʹәвайи хԝарьне дьхԝьн

Хьзмәткьрьна дь чәнд ԝәлатада дәрһәԛа Йаһоԝа мьн гәләк тьшт һин кьрьн

Әз хәмгин бум жь бо ве йәке, кӧ де-баве мьн ԝе чь бежьн дәрһәԛа чуйина мьн дь щийе ӧса дурда. Ләма мьн ԝанрʹа тʹелехьст. Баве мьн тʹел һьлда, у щаба ԝи әԝ бу: «Һун дьчьнә щийе гәләк һʹәԝас». Әԝ ӧса дьфькьри, чьмки һʹәфтек пешийа тʹелехьстьна мьн, һәвале ԝи ԝирʹа Кʹьтеба дәрһәԛа Нәпале анибу, у баве мьн һәла һе фькьри жи кӧ хԝәха жи бе әԝи ԝәлате һʹәԝас бьвинә.

Мәрьвед жь Нәпале гәләк һәвалһʹьз ьн, у мәрʹа гәләк һʹәԝас бу ль ԝе дәре хьзмәт кьн. Кʹәрәма мә диса әԝ бу кӧ Бангладеш жи дькʹәтә нава мьһала мәйә бәрпьрсийари. Рʹаст ә әԝ незики Нәпале бу, ле хьзмәткьрьн ль ԝедәре щурʹәки дьн бу у гәләк һʹәԝас бу. Паши пенщ сала, әм диса һатьнә кʹьфшкьрьне Жапонйайеда, кʹидәре кӧ әм һʹәта ньһа хьзмәтийа бәрпьрсийаре рʹеԝитийеда ньн.

Хәрита кӧ дьдә кʹьфше рʹе жь Жапонийа һʹәта Нәпале, Бангладеше у диса Жапонйайе

Хьзмәткьрьн дь Жапонйайеда, Нәпаледа, у Бангладешеда, гәләк тьшт мьн һин кьр дәрһәԛа Йаһоԝа. Дь ԝан ԝәлатада әʹдәт у култура гәләк һʹәԝас бун, у мәрьв жи гәләк баш бун. Мьн бь чʹәʹве хԝә дит, кӧ Йаһоԝа бь дьл хәм дькә дәрһәԛа һәр мәрьва, у фьрԛийе накә ортʹа мәрьва, һәр кәси ԛәбул дькә, али дькә у кʹәрәм дькә.

Йаһоԝа әз гәләк кʹәрәм кьрьм, әз дәрһәԛа ԝи заньм, шьхӧле ԝи дькьм кӧ әԝ дьдә мьн, у мере мьни Мәсиһийе баш һәйә. Хԝәде тʹьме али мьн дькә, кӧ әз сафикьрьна рʹаст бькьм, у әԝ йәк али мьн дькә кӧ һәләԛәтийа мьн һьн тʹәви ԝи, һьн тʹәви малбәта мьн баш ә. Әз гәләк рʹази мә жь Йаһоԝа кӧ иро әз у дийа мьн һәвалед һәв ьн. Әз гәләк рʹази мә кӧ мьн әʹдьлайи хԝәй кьр һьн тʹәви Хԝәде у һьн тʹәви дийа хԝә.

Атсуши у Мичио Ода Щьватеда тʹәви хушк у бьра хәбәрдьдьн

Мәрʹа гәләк хԝәш те хьзмәтийа бәрпьрсийаре рʹеԝитийе

    Әʹдәбйәтед Кʹӧрди Кӧрманщи (2011-2025)
    Дәрк′әвьн
    Бьк′әвьн
    • К′öрди Кöрманщи (Кирили)
    • Бьшиньн
    • Бьqәйдәкьрьн
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Qәйде Хәбьтандьне
    • Политика Конфиденсийалийе
    • Гöһастьна Конфиденсийалийе
    • JW.ORG
    • Бьк′әвьн
    Шандьн