Božjite čudesni dela

1. O Bože, sekoj den ti znaeš vo koj mig stanav, koga legnav jas.

Gi znaeš site moi misli, želbi, i što kje kažam, kade odam sekoj čas.

Vo moj’ta majka prv me vide. Se tkaev jas pod buden pogled tvoj.

I sekoj del go zapiša vo kniga. Za sè te slavam poln so počit, Bože moj.

Mi vleva voshit seta tvoja mudrost, i kolku čudesna e, dobro znam.

I strašen mrak da mislam kje me goltne, pak kje me najdeš, ne kje bidam sam.

Zar ima mesto kaj što nekoj od tvojot pogled, Bože, bi me skril?

Ni dlabok mrak, ni moreto, ni grobot od tebe nema da me skrie, Tatko mil.