Valjani li te čhinavav te vozinav?

Dali tu da arakhljovea ki slično situacija? Ako oja, so šaj te pomožinel tuke te odlučine dali valjani ponadari da te vozine?

Ko nesave phuvja keda jekh vozači avela dži ki odredeno vozrast hem mangela te obnovinel pli vozačka, tegani mora o doktori te odobrinel leske te šaj ponadari da te vozinel. O hristijanja kola so živinena ko akala phuvja, ola šunena o zakonija hem okolen kolen so isi len vlast tari država te anen odluke (Rim. 13:1). Ama čak ako nane asavke zakonija ki phuv kote so živinea, isi nesave predlogija kola so ka pomožinen tuke te procenine dali tano bezbedno te vozine.

PROCENIN SAR VOZINEA

Spored o Nacionalno instituti bašo phuripe ki Amerika, o prvo nešto so šaj te kere tano te puče tut akala pučiba:

• Dali mange pharo te dikhav o znakija ko drumo ili dali rakjate na dikhava baš šukar?

• Dali panda šaj šukar te iranav mlo šero hem te dikhav ko retrovizorija hem ko mrtva aglija?

• Dali mange pharo sigate te reagirinav, na primer, taro gasi te gazinav ki kočnica?

• Dali vozinava doborom bavno so smetinava ko soobrakjaj?

• Dali ko posledno vreme poviše puti slučingja pe mange haričkaske te kerav sudar, ili mlo vrda tano khuvdo ili grbimo adaleske so khuvgjum ko nešto?

• Dali ačhavkergja man policija bašo adava sar vozinava?

• Dali slučingja pe mange te dreminav džikote vozinava?

• Dali pijava hapija kola so šaj te vlijajnen upro adava sar vozinava?

• Dali mli familija ili mle amala tane sekirime bašo adava sar vozinava?

Ako o odgovor tano „oja“ ko jekh ili ko duj taro akala pučiba šaj ka valjani te razmisline dali ka valjani te kere nesave promene. Na primer, šaj ka odlučine te na vozine but često, posebno rakjate. Redovno procenin sar vozinea. Šaj te puče nekas tari tli familija ili nesave amale te šaj te vakerel tuke so mislinela bašo adava sar vozinea. Isto agjaar, razmislin dali ka šaj te le časija bašo adava pobezbedno te vozine. Ama, ako o odgovor sine „oja“ ko nekobor taro akala pučiba kola so sine upre, šaj najšukar ka ovel te čhinave te vozine.a

MUKH TE VODINEN TUT O BIBLISKA NAČELIJA

Šaj nane amenge lokho te haljova kaj na vozinaja doborom šukar sar so vozinaja sine angle. I misla te čhinava te vozina šaj tani nešto baši koja so na mangaja ni te razmislina, a ni palem te kera lafi. Ama, sar šaj o bibliska načelija te pomožinen tuke te dikhe o bukja agjaar sar soj tane hem te ane mudro odluka? Te dikha duj asavke načelija.

Ačhov skromno (Izr. 11:2). Sar so phujrovaja, na dikhaja doborom šukar, na šunaja doborom šukar, amare muskulija hem amare refleksija slabonena. Na primer, sar so avena ko berša, poviše manuša čhinavena nesave sportea adaleske so haljovena kaj lokheste šaj te povredinen pe. Slično tano e vozibaja da. Ka avel vreme keda jekh manuš šaj ka sikavel skromnost hem ka odlučinel te čhinavel te vozinel baši pli bezbednost (Izr. 22:3). Hem ako o javera vakerena leske kaj tane sekirime bašo adava sar vozinela, jekh skromno manuš ka ovel spremno te razmislinel bašo adava hem te šunel. (Sporedin 2. Samoilova 21:15-17.)

Pazin te na ove krivo bašo rat (5. Moj. 22:8). Jekh vrda šaj te ovel opasno oružje keda na koristinela pe ko bezbedno način. Okova so na čhinavela te vozinel iako nane više šukar vozači čhivela ko rizik plo hem e javerengoro životo. Hem ako kerela sudar hem avela dži adava nekoj te merel ov šaj te ovel krivo bašo rat.

Šaj tuke pharo te ane odluka dali te čhinave te vozine. Ma mislin kaj ako čhinavea te vozine o javera pohari ka poštujnen tut. O Jehova mangela tut bašo tle šuže osobine, sar soj tane i skromnost i poniznost hem adava so grižinea tut bašo o šukaripe e javerengoro. Hem ov vetinela kaj ka poddržinel tut hem kaj ka utešinel tut (Isa. 46:4). O Jehova nikogaš nane te mukhel tut. Adaleske molin le te pomožinel tuke te koristine o bibliska načelija hem te postapine mudro keda odlučinea dali ka valjani te čhinave te vozine.