Jul

Ando Isusese lafija, postupkija hem čudija, amen šaj te sikljova savo tano o Jehova odolese so o Isus savršeno oponašinđa pe Dade (Jov. 14:9). So šaj te sikljova ando Isusese čudija? O Jehova hem o Isus but mangena amen. O Isus mothovđa so mangela e manušen ađahar so koristinđa pi moć te ćerel čudija hem te pomožini okolenđe kola patinđe. Jekh puti, duj manuša kola hine korore rodinđe lestar te pomožini len (Mat. 20:30-34). Zapazin so o Isus prvo „sažalinđa pe upro lende“, a palo odova saćarđa len. O grčko lafi kova tano prevodimo sar „sažalinđa pe“, odnosini pe ko odova ked jekh manuš hor ano peste isi le baro saosećanje. Asavko saosećanje, avere lafencar, o mangipe podstakninđa e Isuse te parvari e bokhalen hem te saćari okolen kola hine len guba (Mat. 15:32; Mar. 1:41). Amen šaj te ova sigurna so o Jehova, o Devel kova isi le „bari samilost“, hem o Isus but mangena amen hem but tane tužna ked dikhena so amen patinaja (Luka 1:78; 1. Petr. 5:7). On jedva ađićerena te ciden sa amare problemija (w23.04 3 ¶4-5).

Amen valjani te trudina amen te na čitina ja te na šuna disave pogrešna razmišljanja kola tane popularna ko Bengeso sveto. Amen šaj te phera amari godi šukar bućencar ađahar so ka čitina hem ka proučina e Devleso Lafi. Isto ađahar, redovno ka đa ko sastankija hem ki služba. Odola buća šaj te zaštitinen amari godi. O Jehova dela amen po lafi so na ka mukhel te ova iskušime pobuter odolestar so šaj te izdržina (1. Kor. 10:12, 13). Svako amendar valjani te molini pe te aćhol verno e Jehovase ko akala poslednja dive. Ov mangela te „phrava lese amaro vilo“ (Ps. 62:8). Hvalin e Jehova hem zahvalin tut lese aso sa o buća kola dela tut. Molin tut olese te pomožini tuće te ove hrabro ki služba. Molin e Jehova te pomožini tut te istrajine ked isi tut problemija hem te ove odlučno te na grešine. Ma mukh nikase hem nisose te ćhinavi tut redovno te moline tut (w23.05 7 ¶17-18).

Sose amen đaja ko sastankija? Najvažno razlog tano sose odoleja hvalinaja e Jehova (Ps. 26:12; 111:1). Isto ađahar, ko sastankija ohrabrinaja jekh jekhe ko akala phare dive (1. Sol. 5:11). A ked vazdaja amaro vas hem daja komentari, tegani ćeraja o solduj buća. Ama, šaj te ovel amenđe pharo te komentarišina. Šaj isi amen bari trema ja mangaja počesto te komentarišina, ama na dobinaja uvek komentari ked vazdaja amaro vas. So šaj te pomožini amenđe? O lafija kola o apostol Pavle pisinđa e Jevrejenđe. Ked vaćerđa odolestar kobor tano važno te ćeda amen, ov phenđa so valjani te razmislina sar te „ohrabrina jekh jekhe.“ Ako isi amen trema te komentarišina, but šaj te pomožini amenđe ako razmislinaja kobor avera šaj te ohrabrinen pe, čak ako daja jekh jednostavno komentari. A ako na dobinaja komentari uvek ked vazdaja amaro vas, šaj te ova bahtale so hem avera ki skupština isi len prilika te komentarišinen (1. Petr. 3:8; w23.04 20 ¶1-3).

Sa o Judejcija kola hine ko Vavilon oko 70 berš, akana šaj hine te irinen pe ko Izrael (Jezd. 1:2-4). Samo o Jehova šaj hine te ćerel odova. Sose šaj te phena odova? Odolese so o Vaviloncija na hine len običaj te oslobodinen e manušen kolen zarobinđe (Is. 14:4, 17). Ama, o Vavilon hine osvojimo hem o nevo vladari phenđa e Judejcenđe so šaj te irinen pe ki pi phuv. Svako Judejco, pogotovo o poglavari ki porodica, valjanđa te anel jekh važno odluka, da li ka aćhol ko Vavilon ili ka irini pe ko Jerusalim? Odija na hine lokhi odluka. But olendar hine phure hem hine lenđe pharo te pođinen ko jekh asavko baro drumo. Isto ađahar, but Judejcija bijandilje ko Vavilon hem uduri živinđe. Odolese, on na dikhlje o Izrael sar pi phuv nego sar phuv kuri živinđe olenge phure. Disave olendar verovatno hine barvale ko Vavilon hem na hine lenđe lokho te mukhen po ćher, pi buti hem te đan ko jekh nepoznato than (w23.05 14 ¶1-2).

E Devleso Lafi podstaknini amen te razvijina istrajnost, saosećajnost hem mangipe. Ko Luka 21:19 pisini: „Ako ka istrajinen đi o krajo, tumen ka arakhen tumaro đivdipe.“ Ko Kološanima 3:12 pisini: „Uraven tumen ki. . . samilost.“ Ki 1. Solunjanima 4:9, 10 pisini: „O Devel sikavđa tumen te mangen jekh jekhe [. . .] Ama, podstakninaja tumen, phraljalen, te ćeren odova pana pobuter.“ Akala lafija hine pisime e učenikonenđe kola već mothovđe istrajnost, mangipe hem samilost ili avere lafencar saosećanje. Ama, on valjanđe hem ponodri te mothoven akala osobine. Isto odova hem amen valjani te ćera. But ka pomožini amen ako proučinaja sar o prva hrišćanija mothovđe akala osobine. Tegani ka dikha sar šaj te oponašina len hem te mothova so hijam spremna asi bari nevolja. Odolese, ked i bari nevolja ka počmini, ka ova odlučna te istrajina sose već akana istrajinaja (w23.07 3 ¶4, 8).

Bilo te ova pomazanikija ja „avera bakre“, amen valjani te aćhova ko „Drumo andi svetost“. Odova ka pomožini amenđe te služina e Jehovase ko ispravno način akana hem ki budućnost, ked e Devleso Kraljevstvo ka anel amenđe bare blagoslovija (Jov. 10:16). Kotar 1919. berš, milionija manuša ikljilje ando Baro Vavilon, kova tano o svetsko carstvo andi hovavni religija, hem počminđe te đan ko odova simbolično drumo. Aso Judejcija kola ikljilje ando Vavilon, o Jehova phenđa so ka cidel sa odova so šaj te ćhinavi len te đan ko „Drumo andi svetost“ (Is. 57:14). Ama, so šaj te phena aso amaro vreme? Beršencar angleder o 1919. berš, o Jehova koristinđa disave manušen, kola but poštujinđe le, te pomožinen avere manušenđe te ikljon ando Baro Vavilon. (Uporedin e stihoja ando Isaija 40:3.) Odova so on kasnije ćerđe, avere lafencar, čistinđe o drumo, pomožinđa e iskreno manušenđe te ikljon andi hovavni religija hem te služinen e Jehovase olese narodoja (w23.05 15-16 ¶8-9).

O Jehova mangela te ćera olesi volja hem te ova bahtale (2. Kor. 9:7). Ama, da li valjani hem ponodri te trudina amen te ispunina amare ciljija hem ked nane amen želja? Te dikha o primer ando apostol Pavle. Ov phenđa: „Kontrolišinava mo telo hem ićerava le te šunel man sar robo“ (1. Kor. 9:25-27; fusn.). Čak ked na hine le želja te ćerel odova so o Jehova rodinđa olestar, o Pavle ćhivđa kokri pes te ćerel e Jehovasi volja. Da li o Jehova hine bahtalo ked o Pavle ćerđa odova? Naravno. O Jehova but blagoslovinđa le sose dinđa sa pestar te služini olese (2. Tim. 4:7, 8). Isto ađahar, o Jehova tano bahtalo ked dikhela so amen trudinaja amen te ispunina amaro cilj, čak hem ked nane amen želja te ćera odova. Ov tano bahtalo odolese so đanela so amen, iako podijekh puti šaj na mangaja odova so ćeraja, amen ćeraja odova odolese so mangaja le. Sar so blagoslovinđa e Pavle, o Jehova hem amen ka blagoslovini odolese so trudinaja amen (Ps. 126:5). Ked osetinaja e Jehovaso blagoslov, tegani amari želja te ispunina amaro cilj ka ovel pobari (w23.05 29 ¶9-10).

Okolen kola na ka preživinen e Jehovaso dive, o apostol Pavle uporedinđa e manušencar kola sovena. O manuša kola sovena nane svesna so ovela uzalo lende niti kobor vreme nakhlja. Sebepi odova, na đanena ked diso važno ulo hem našti ništa te ćeren. Avdije, but manuša sovena ko duhovno pogled (Rimlj. 11:8). On na verujinena so živinaja ko „poslednja dive“ hem so i bari nevolja tani but paše (2. Petr. 3:3, 4). Ama, amenđe kola đanaja so valjani te aćhova đangavde, e Pavleso savet tano but važno (1. Sol. 5:6). Odolese, amen valjani te ova trezvena hem te aćhova smirime. Sose? Odolese so odova ka pomožini amen te na mešina amen ko politička problemija ko sveto. Sar e Jehovaso dive avela sa popaše, o manuša ka mangen te đanen ki kasi strana hijam. Ama, amen na valjani te brinina amen. E Jehovaso duho šaj te pomožini amen te ovel amen mir, te aćhova smirime hem te ana šukar odluke (Luka 12:11, 12; w23.06 10 ¶6-7).

So avela tuće ki godi ked šuneja o anav Samson? Verovatno so hine jekh but zoralo manuš. Odova tano ćaće. Ama, o Samson ćerđa disave greške sebepi kola hine le bare pharipa. Ipak, o Jehova usredsredinđa pe ko odova so o Samson ćerđa te šaj te služini lese hem odova dinđa te pisini pe ki Biblija sar primer amenđe. O Jehova prekalo Samson ćerđa but bare buća, te šaj te pomožini pe narodose. But berša palo odova so o Samson mulo, o Jehova dinđa ko po Lafi o apostol Pavle te pisini ando manuša kola hine len but zorali vera, maškaro kola hine hem e Samsoneso anav (Jevr. 11:32-34). E Samsoneso primer šaj but te ohrabrini amen. Ov uzdajinđa pe upro Jehova čak ko phare okolnostija. Ando oleso primer šaj te sikljova but buća (w23.09 2 ¶1-2).

Amen šaj te zorjaćera amari istrajnost ađahar so često ka molina amen e Jehovase hem te ka phena lese sa so isi amen ko vilo (1. Sol. 5:17). Šaj akana nane tut bare problemija. Ama, ipak da li molineja tut e Jehovase hem rodeja lestar pomoć ked hijan tužno ja ked na đaneja so te ćere? Ako akana molineja tut e Jehovase ked te problemija nane bare, sigurno ka moline tut hem ked ka oven tut bare problemija. Tegani ka ove uverimo so o Jehova đanela ked te pomožini tuće hem sar te ćerel odova (Ps. 27:1, 3). Ako istrajinaja ko problemija kola isi amen avdije, verovatno ka istrajina hem ked ka avel i bari nevolja (Rimlj. 5:3). Sose šaj te phena odova? But phralja hem phenja phenđe so svako puti ked istrajinđe ko disavo problemi, odova pomožinđa len te istrajinen hem ko aver. Ked uzi Jehovasi pomoć istrajinena, olengi vera so o Jehova mangela te pomožini len ovela pana pobari. Sebepi odija vera, on šaj te istrajinen ko bilo kova aver problemi (Jak. 1:2-4; w23.07 3 ¶7-8).

I poniznost hem i saosećajnost podstaknini e Jehova te ovel razumno. Na primer, ov mothovđa kobor tano ponizno ked valjanđa te uništini e manušen ko Sodom. Prekalo pe anđelija, phenđa e Lotese te našel ko planine. Ama, o Lot darandilo te đal uduri. Odolese pućlja le da li ov hem olesi porodica šaj te đan ki jekh tikni diz koja vićinđa pe Sigor, koja valjanđa te ovel uništimi. O Jehova šaj hine te phenel lese so našti te đal uduri hem te ćerel odova so ov phenđa lese. Ama, o Jehova prihvatinđa e Loteso predlog hem mukhlja le te đal ki odija diz hem na uništinđa la (Post. 19:18-22). But berš palo odova, o Jehova mothovđa saosećajnost hem premalo manuša andi Niniva. Ov bićhalđa e proroko, e Jona, te phenel lenđe so on hem olengi diz ka oven uništime sose hine but lošna. Ama, odolese so kajinđe pe, e Jehovase hine žao hem na uništinđa olengi diz (Jona 3:1, 10; 4:10, 11; w23.07 21 ¶5).

So šaj te sikljova ando Joaseso primer? Ov hine sar o kaš kaso koreno na hine hor hem kova zavisinđa ando jekh stubo kova ićerđa le. Ked odova stubo, o Jodaj, mulo hem ked počminđa te phudel i bavlal, avere lafencar ked počminđa o otpadništvo, o Joas pelo sar o kaš kaso koreno na hine hor. Akava poređenje mothovi so amaro strahopoštovanje premalo Jehova na zavisini ando odova da li o phralja ki skupština hem amare ćherutne tane šukar primer amenđe ja na. Ako mangaja te aćhova paše e Jehovaja, valjani te zorjaćera amaro mangipe premalo leste hem te ovel amen pana pobaro poštovanje. Odova šaj te ćera ađahar so redovno ka proučina, hor ka razmislina odolestar so čitinaja hem redovno ka molina amen (Jer. 17:7, 8; Kol. 2:6, 7). O Jehova na rodela amendar te ćera pobuter nego so šaj. Odova so rodela amendar tano pisimo ko Propovednik 12:13. Othe pisini: „Nek ovel tut dar ando ćaćutno Devel hem ićer tut ko olese zapovestija, sose odova tano sa so rodela pe ando manuš.“ I dar ando Devel ka pomožini amen te aćhova lese verna bizo obzir so ka desini pe ki budućnost. Ništa na ka rumini amaro amalipe e Jehovaja (w23.06 19 ¶17-19).

O panđto stiho počmini e lafencar: „Okova so bešela ko presto vaćerđa“ (Otkr. 21:5a). Akala lafija tane posebna odolese so ki knjiga Otkrivenje, akava tano o prvo ando trin thana kuri o Jehova lično vaćerđa. Akija garancija na dinđa ni prekalo anđelija ni prekalo Isus, već ov lično vaćerđa. Akava uverini amen so šaj potpuno te verujina ko lafija kola pana phenđa. Sose? Odolese so o Jehova tano „Devel kova našti te hovavi“ (Titu 1:2). Odova so o Jehova našti te hovavi, uverini amen so ćaće ka ispuninen pe o lafija ando Otkrivenje 21:5, 6. Razmislin ando lafi „dikh“. O grčko lafi kova tano prevodimo sar „dikh“ često koristini pe ki knjiga Otkrivenje. So o Jehova vaćerđa palo odova? Ov phenđa: „Sa nevo ćerava.“ O Jehova akala promene ka ćerel ki budućnost. Ama, odolese soj tano uverimo so ka ispunini sa pe obećanja, ov phenđa so već ćerđa akala promene (Is. 46:10; w23.11 3-4 ¶7-8).

Iako sa odova dikhlja hem šunđa, o Petar palem morandilo te borini pe protiv pe slabostija. Te dikha nekobor primerija. Ked o Isus objasninđa sar valjani te patini hem te merel, odolese so valjani te ispuninen pe e biblijake proročanstvija, o Petar phenđa so odova na ka desini pe olese (Mar. 8:31-33). Isto ađahar, nekobor putija o Petar hem avera apostolija raspravinđe pe koj tano pobaro (Mar. 9:33, 34). I rat angleder o Isus te merel, o Petar napadinđa jekhe manuše hem ćhinđa oleso kan (Jov. 18:10). Ki odija isto rat, odobor darandilo so trin putija odrekninđa pe ando Isus (Mar. 14:66-72). Sebepi sa odova, o Petar hine but tužno. O Isus na vazdinđa pe vasta ando akava apostol kova hine but obeshrabrimo. Palo odova so uskrsninđa, o Isus dinđa e Petarese prilika te mothovi po mangipe. Ov phenđa lese te brinini pe ando olese bakre (Jov. 21:15-17). O Petar hine spremno te ćerel odova. Sebepi odova, ov hine ko Jerusalim ki Pedesetnica hem maškar o prva hine pomazimo sveto duhoja (w23.09 22 ¶6-7).

O Petar podstakninđa e starešinen: „Brininen tumen ando Devleso stado“ (1. Petr. 5:1-4). Ako hijan starešina, amen đanaja so mangeja e phralen hem e phenjen hem so mangeja te brinine tut olendar. Ama, podijekh puti šaj osetineja tut but umorno ili hijan but zauzeto hem mislineja so odolese našti te ispunine odova zadatko. So tegani šaj te ćere? Vaćer e Jehovase sar osetineja tut. O Petar pisinđa: „Ako neko služini, tegani nek oslonini pe ki snaga koja dela o Devel“ (1. Petr. 4:11). Te phralja hem te phenja šaj isi len problemija kola našti te oven rešime ko akava sveto. Ama, ma bistri so „o vrhovno pastiri“, o Isus Hrist, šaj te pomožini len pošukar tutar. Odova šaj te ćerel akana, ama hem ko nevo sveto. O Jehova na rodela but buća ando starešine. Ov rodela te mangen pe phralen, te brininen pe olendar hem te oven „primer e stadose“ (w23.09 29-30 ¶13-14).

E manušenđe ko akava sveto nane važna e Jehovase merilija. Ako mukhaja olengo razmišljanje te utičini upro amende, hari pohari amen šaj te ćhinava te ićera amen ko Jehovase moralna merilija (1. Kor. 3:19, 20). But putija, „akale svetosi mudrost“ šaj te utičini upro amare želje. Na primer, nekobor hrišćanija ki skupština Pergam hem Tijatira mukhlje te utičinen upro lende o manuša kola služinđe e hovavne devlenđe hem kola ćerđe nemoral. Odolese, o Isus dinđa len ozbiljno savet te ciden pe ando nemoral (Otkr. 2:14, 20). Avdije, e manušengo razmišljanje šaj te utičini hem upro amende. Amari porodica hem amare amala šaj te phenen amenđe so hijam but stroga hem so na valjani te ićera amen ko sa e Jehovase zakonija. Podijekh puti šaj te mislina so e Jehovase smernice nane dovoljno jasna. Čak šaj te ova ko iskušenje te đa „prekalo odova soj tano pisimo“ (1. Kor. 4:6; w23.07 16 ¶10-11).

E Marijaće, e Isusese dajaće, valjanđa snaga te ćerel e Jehovasi volja. Iako pana na hine ko rom, oj hine khamni. Na hine la iskustvo sar barjarena pe o ćhave, a valjanđa te brinini pe ando ćhavo kova kasnije ka ovel Mesija. Isto ađahar, odolese so niked na hine la seksualna odnosija, sar i Marija ka objasnini pe verenikose e Josifese, soj tani khamni? (Luka 1:26-33). Sar i Marija dobinđa snaga koja valjanđa laće? Oj rodinđa pomoć averendar. Na primer, pućlja e Gavrilo te phenel laće pana diso ando olako zadatko (Luka 1:34). Kratko palo odova, putujinđa ki jekh diz, ko „judejska bregija“, te posetini pe rođaka e Jelisaveta. I Jelisaveta pohvalinđa e Marija hem o Jehova prekalo po sveti duh podstakninđa la te vaćeri jekh proročanstvo ando Marijako ćhavo, kova pana hine ko olako vođi (Luka 1:39-45). I Marija phenđa so o Jehova pe vasteja ćerđa „moćna delija“ (Luka 1:46-51). Prekalo Gavrilo hem i Jelisaveta, o Jehova zorjaćerđa e Marija (w23.10 14-15 ¶10-12).

Jekh određeno broj ando Isusese učenikija tane pomazime sveto duhoja hem on tane ko jekh posebno odnos e Jehovaja. Akala 144 000 manuša ka služinen sar sveštenikija zajedno e Isuseja ko nebo (Otkr. 14:1). I Svetinja ko sveto šatori predstavini odova so o pomazanikija tane usvojime sar e Devlese ćhave đi tane pana ki phuv (Rimlj. 8:15-17). I Svetinja upro svetinje predstavini o nebo, kuri tano o Jehova. I „zavesa“ koja odvojinđa i Svetinja hem i Svetinja upro svetinje predstavinđa e Isuseso fizičko telo. Sa đi hine le fizičko telo, ov našti hine te khuvel ko nebo sar Prvosvešteniko ko duhovno hram. Ked dinđa po telo sar žrtva e manušenđe, o Isus phravđa o drumo aso nebesko životi aso sa o pomazime hrišćanija. Sa đi isi len fizičko telo, on našti te dobinen pi nebesko nagrada (Jevr. 10:19, 20; 1. Kor. 15:50; w23.10 28 ¶13).

O Gedeon mirno reagujinđa ked o manuša kotar Jefremeso pleme kritikujinđe le (Sud. 8:1-3). Ov na holjanđa. Ov mothovđa poniznost ađahar so pažljivo šunđa len hem ljubazno vaćerđa olencar. O mudra starešine oponašinena e Gedeoneso primer ađahar so pažljivo šunena hem na holjanena ked avera kritikujinena len (Jak. 3:13). Ked ćerena odova, ki skupština isi mir. Ked o manuša hvalinđe e Gedeone so pobedinđa i diz Madijan, ov sa i slava dinđa e Jehovase (Sud. 8:22, 23). Sar šaj o starešine te oponašinen e Gedeoneso primer? Ađahar so sa i slava ka den e Jehovase aso odova so ćerena (1. Kor. 4:6, 7). Na primer, ako o phralja hvalinena jekhe starešina soj tano but šukar učitelj, ov šaj te phenel so sa odova sikljilo ando Devleso Lafi ja andi Jehovasi organizacija. O starešine šaj te razmislinen odolestar da li olengo govor dela slava e Jehovase ili samo mangena te oduševinen averen (w23.06 4 ¶7-8).

Ako na dobinđam odgovor ki amari molitva, šaj te puća amen: „Da li molinava man asi ispravno buti?“ But putija amen mislinaja so đanaja soj tano najšukar amenđe. Ama, šaj odova aso so molinaja amen nane najšukar. Ako molinaja amen aso disavo problemi, šaj isi disavo pošukar rešenje ando odova aso so molinaja amen. A disavo puti šaj molinaja amen aso diso so nane premali Jehovasi volja (1. Jov. 5:14). Na primer, zamislin so o roditeljija molinena pe e Jehovase olenge ćhave te aćhon ko ćaćipe. Šaj izgledini so molinena pe aso diso šukar. Ama, o Jehova nikas na ćhivela silaja te služini lese. Ov mangela svako amendar, pa čak hem o ćhave kokri te odlučinen te služinen lese (Pon. zak. 10:12, 13; 30:19, 20). Odolese, o roditeljija valjani te molinen pe e Jehovase te pomožini len te resen đi pe ćhavengo vilo te šaj te oven podstaknime te mangen e Jehova hem te oven olese amala (Posl. 22:6; Ef. 6:4; w23.11 21 ¶5; 23 ¶12).

Sose tani i uteha jekh važno način sar mothovaja mangipe? Premali jekh biblijaki enciklopedija, o apostol Pavle koristinđa o lafi „tešinen“ kova značini „te terđova uzi disavi osoba te utešina la ked tani ki disavi phari situacija.“ Ked utešinaja amare phrale ja phenja, amen odoleja pomožinaja len te služinen verno e Jehovase hem mothovaja lenđe mangipe (2. Kor. 7:6, 7, 13). Nane bari razlika maškaro odova te mothova saosećanje hem te utešina nekas. Sose šaj te phena odova? Ked neko tano saosećajno, avere lafencar osetini nekasi dukh, odova podstaknini le te utešini averen hem te ćerel diso te šaj te pomožini lenđe. O Pavle phenđa so e Jehovaso saosećanje premalo manuša podstaknini le te utešini len. Ov phenđa so o Jehova tano „Dad ando milosrđe hem o Devel andi svako uteha“ (2. Kor. 1:3; w23.11 9-10 ¶8-10).

Sa e Isusese učenikija ka ovel len pharipa. Te dikha e Pavleso primer. Ov e hrišćanenđe ki Solun phenđa: „Ked hijam le koro tumende, angleder phenđam tumenđe so ka ovel amen pharipa hem sar so đanena ađahar hem ulo“ (1. Sol. 3:4). E hrišćanenđe ko Korint pisinđa: „Sose mangaja phraljalen te đanen aso pharipe kova hine amen hem mislinđam so na ka preživina“ (2. Kor. 1:8; 11:23-27). Avdije, o hrišćanija očekujinena te ovel len pharipa (2. Tim. 3:12). Te amala hem ti familija šaj te maren tuće muj ja šaj te oven but lošna premalo tute sose sledineja e Isuse. Da li to šef ili te kolege ki buti ćerena tuće problemi sose mangeja te ove pošteno? (Jevr. 13:18). Da li o vlastija protivinena pe tuće sose vaćereja i šukar vest? Save god pharipa te oven amen, o Pavle phenđa so valjani te ova bahtale (w23.12 10-11 ¶9-10).

O Jakov hine le but problemija. Olese duj ćhave, o Simeon hem o Levije, lađaćerđe pe porodica hem e Jehovaso anav. Isto ađahar, olesi romni i Rahela, mulji ko bijanibe. Uzo odova, ko phure berša morandilo te selini pe ko Egipat sebepi so hine baro bokhalipe (Post. 34:30; 35:16-19; 37:28; 45:9-11, 28). Iako o Jakov hine le but problemija, ov na našalđa pi vera ko Jehova hem ko olese obećanja. O Jehova mothovđa e Jakovese so mangela le. Na primer, blagoslovinđa e Jakove hem dinđa le but buća. Isto ađahar, razmislin kobor hine zahvalno e Jehovase ked palem reslja pe e Josifeja, iako beršencar mislinđa so hine mulo. Odolese so hine paše e Jehovaja, o Jakov istrajinđa ko sa pe problemija (Post. 30:43; 32:9, 10; 46:28-30). Ako hem amen hijam paše e Jehovaja, šaj te istrajina ko problemija kola avena iznenada (w23.04 15 ¶6-7).

Ko 23. psalam o David opisujini kobor o Jehova manglja le hem brininđa pe olestar. O David, o pisco kotar akava psalam, opisujini kobor hine paše ov hem oleso Pastiri, o Jehova. Ov mukhlja e Jehova te vodini le hem uvek osloninđa pe upro leste. Đanđa so o Jehova ka mothovi lese po mangipe sa đi tano đivdo. Sose o David hine le asavko poverenje? O David osetinđa e Jehovasi briga odolese so uvek dinđa le sa odova so valjanđa lese. Isto ađahar, đanđa so o Jehova tano oleso amal hem so mangela le. Odolese hine potpuno sigurno so god te desini pe ki budućnost, o Jehova uvek ka brinini pe ando odova so valjani lese. Odolese so hine sigurno so o Jehova mangela le hem so brinini pe olestar, ov na brininđa pe već hine bahtalo hem zadovoljno (Ps. 16:11; w24.01 29 ¶12-13).

Palo odova so završinđa pe o Dujto svetsko rat, e Jehovase sluge šaj hine slobodno te propovedinen ko but thana. U stvari, but manuša upoznajinena e Jehova odolese so olese sluge propovedinena ki celo phuv. Avdije, o Vodeće telo sledini e Hristeso vođstvo. On mangena o smernice kola dena te oven u skladu odoleja sar o Jehova hem o Isus dikhena ko buća. Odola smernice, o pokrajinska nadglednikija hem o starešine prenosinena e skupštinenđe. O pomazime starešine, a hem sa avera starešine tane ko Hristeso „desno vas“ (Otkr. 2:1). Naravno, sa o starešine tane nesavršena hem ćerena greške. O Mojsije, o Isus Navin hem o apostolija podijekh puti ćerđe greške (Br. 20:12; Is. Nav. 9:14, 15; Rimlj. 3:23). Ipak, amen šaj jasno te dikha so o Isus vodini e verno robe hem sa e starešinen, hem ov ka ćerel odova „sa o dive đi o svršetko ando akava poretko“. Odolese, isi amen šukar razlogija te ovel amen poverenje ko phralja kola predvodinena (w24.02 23-24 ¶13-14).

Avdije, amen šaj te ćera e Jehova bahtalo ađahar so ka vaćera averenđe olestar ko način kova ka mothovi kobor mangaja le hem kobor hijam lese zahvalna. Ked propovedinaja, amaro glavno cilj tano te pomožina lenđe te oven paše e Jehovaja hem te osetinen so ov mangela len (Jak. 4:8). Amen mangaja te mothova e manušenđe so i Biblija vaćeri ando Jehova, ando oleso mangipe, andi olesi pravda, mudrost, moć hem avera osobine. Isto ađahar, amen hvalinaja e Jehova ked daja sa amendar te oponašina le. Ked odova ćeraja, mothovaja so hijam averćhane ando manuša kotar akava sveto (Mat. 5:14-16). A ked isi amen prilika šaj te phena lenđe sose hijam averćhane. Odolese, o iskrena manuša šaj ka mangen te oven paše e Devleja. Ked hvalinaja e Jehova ko asavke načinija, amen radujinaja oleso vilo (1. Tim. 2:3, 4; w24.02 10 ¶7).

Te šaj te ove zrelo hrišćanin, valjani te sikljove te ćere disave praktična buća. Odova ka pomožini tuće te prihvatine o odgovornostija ki skupština, te arakhe hem te na našale i buti koja ka pomožini tuće te izdržine tut ili te porodica hem te ovel tut šukar amalipe averencar. Na primer, sikljov šukar te čitine hem te pisine. I Biblija vaćeri soj tano bahtalo hem uspešno o manuš kova svako dive čitini e Devleso Lafi hem hor razmislini ando odova so čitinđa (Ps. 1:1-3). Ked jekh terno phral svako dive čitini i Biblija, ov penđari pana pošukar e Jehovaso način sar razmislini. Odova pomožini lese jasno te razmislini hem te primenini odova so čitini (Posl. 1:3, 4). Amare phralenđe hem phenjenđe valjanena phralja kola tane sposobna te sikaven len hem te del len savetija andi Biblija. Ako šukar đaneja te čitine hem te pisine, tegani šaj te spremine govorija hem komentarija kola šaj te zorjaćeren averen. Isto ađahar, šaj te pisine šukar beleške đi proučineja, đi šuneja o program ko sastankija hem ko kongres. Odola beleške šaj te pomožinen tut ti vera te ovel pana pozorali hem te ohrabrine averen (w23.12 26-27 ¶9-11).

Ked daraja, hor razmislin ando odova so o Jehova ka ćerel ki budućnost. Ko Regionalno kongres aso 2014. berš hine mothovdo sar šaj te razmislina andi amari nada. Jekh dad pe porodicaja vaćerđa so bi pisini ki 2. Timoteju 3:1-5 ako bi odola stihija vaćerena odolestar save ka oven o manuša ko nevo sveto. Ov phenđa: „Ko nevo sveto ka ovel but šukar vreme. O manuša ka mangen jekh jekhe, ka mangen o ćaćipe, ka oven skromna, ponizna, ka hvalinen e Devle, ka šunen pe roditeljen, ka oven zahvalna, verna, ka oven saosećajna, spremna aso dogovor, uvek ka vaćeren šukar averendar, ka ovel len samokontrola, ka oven blaga, ka mangen o šukaripe, ka oven pouzdana, ka oven razumna, ka mangen e Devle pobuter ando pe želje. Sa odova ka ćeren odolese so mangena e Devle. Ov paše odole manušencar.“ Da li vaćereja te porodicaja hem te phralencar savo ka ovel o životi ko nevo sveto? (w24.01 6 ¶13-14).

Amen hijam but bahtale so đanaja so o Jehova tano zadovoljno pe narodoja. Ki Biblija pisini so „o Jehova radujini pe pekle narodose“ (Ps. 149:4). Ama, podijekhvar disave tane odobor obeshrabrime so pućena pe: „Da li tano o Jehova zadovoljno mancar?“ Ko purano vreme, but ando Jehovase sluge pućlje pe isto odova (1. Sam. 1:6-10; Jov 29:2, 4; Ps. 51:11). I Biblija jasno mothovi so o nesavršena manuša šaj te ćeren e Jehova te ovel zadovoljno. Sar? Amen valjani te mothova vera ko Isus Hrist hem te krstina amen (Jov. 3:16). Odoleja mothovaja averenđe so kajinaja amen aso amare greške hem obećinaja e Jehovase so ka ćera olesi volja (Dela 2:38; 3:19). Ov tano but bahtalo ked ćeraja akala buća sose on mothovena so mangaja te ova paše oleja. Sa đi daja sa amendar te ispunina amaro obećanje, o Jehova tano zadovoljno amencar hem šaj te ova olese amala (Ps. 25:14; w24.03 26 ¶1-2).

Amen šaj te oponašina e učenikonen ando prvo veko ađahar so ka propovedina, čak ako o vlastija zabraninena amenđe odova. Amen šaj te ova uverime so o Jehova ka pomožini amen te ćera amaro zadatko. Odolese molin tut e Jehovase te ove hrabro hem mudro. Puć le te pomožini tut te istrajine ked isi tut pharipa. But amendar tane naborme ja isi len emocionalna problemija. Disave našalđe nekas kas manglje, isi len disavi phari situacija ko ćher, doživinđe progonstvo ja disave avera problemija. I pandemija hem o maribe ćerđe akala problemija te oven pana pobare. Odolese, ćućar to vilo e Jehovase. Vaćer lese ti situacija ađahar sar so bi vaćereja te šukar amalese hem ov uverimo so o Jehova „ka pomožini tut“ (Ps. 37:3, 5). Ako redovno molinaja amen, odova ka pomožini amenđe te istrajina ked isi amen problemija (Rimlj. 12:12). O Jehova đanela save problemija isi len olese sluge hem „šunela olengi vika hem izbavini len“ (Ps. 145:18, 19; w23.05 5-6 ¶12-15).

Ked valjani te ana disavi važno odluka, amen valjani te haljova soj tani „e Jehovasi volja“ hem palo odova ađahar te postupina (Ef. 5:17). Ked arakhaja disavo biblijako načelo kova primenini pe ki amari situacija, amen ađahar rodaja e Jehovaso mišljenje aso odova problemi. Ked ka primenina odola načelija, tegani šaj te ana šukar odluke. O lošno, amaro dušmani o Satana, mangela te lel amaro vreme hem ađahar te na ovel amen vreme e Devlese (1. Jov. 5:19). Jekh hrišćanin lokho šaj ko prvo than te ćhivel o materijalna buća, o obrazovanje hem pi karijera hem te na razmislini sar šaj te koristini po vreme pobuter te služini e Jehovase. Ako ađahar ćerela, odova ka mothovi so počminđa te razmislini sar o manuša kola na služinena e Jehovase. Naravno, akala buća nane pogrešna, ama niked na valjani te oven amenđe ko prvo than ko amaro životi (w24.03 24 ¶16-17).