Јун

Јехова је наградио прве хришћане зато што су се прилагодили новонасталим околностима. Они су често били прогоњени, понекад кад се уопште нису надали томе. Погледајмо шта се догодило Варнави и апостолу Павлу док су проповедали на подручју Листре. У почетку су их људи лепо примили и слушали су их. Али касније су противници „нахушкали народ“ против Павла, па су га неки од оних који су га у почетку слушали каменовали и оставили да умре (Дела 14:19). Али Варнава и Павле су наставили да проповедају на другом месту. До чега је то довело? Створили су „много ученика“ и њихове речи и пример ојачали су њихове сувернике (Дела 14:21, 22). Многима је значило то што су Варнава и Павле наставили да проповедају упркос неочекиваном прогонству. Док год проповедамо и не посустајемо у томе, Јехова ће нас благосиљати (w23.04 16-17 ¶13-14).

Краљ Давид је целог живота имао многе опасне непријатеље и често се молио Јехови за помоћ. Био је сигуран да Јехова слуша његове молитве и одговара на њих. И ти можеш бити уверен у то. Библија показује да Јехова може да нам да мудрост и снагу да издржимо тешкоће. Он нам може помоћи преко браће и сестара, па чак и преко људи који му тренутно не служе. Ми знамо да ће Јехова одговорити на наше молитве иако то није увек онако како ми очекујемо. Он ће нам пружити баш оно што нам је потребно и то у право време. Зато настави да му се молиш и веруј да ће те услишити. Јехова брине о теби сада, а у новом свету ће ти пружити неупоредиво више (Пс. 145:16; w23.05 8 ¶4; 13 ¶17-18).

Добро је усредсредити се на добро које доноси остварење циља. О чему би ти могао да размишљаш? Ако је твој циљ повезан са читањем Библије или молитвом, размишљај о томе колико ће то ојачати твоје пријатељство с Јеховом (Пс. 145:18, 19). Ако желиш да развијеш неку хришћанску особину, размишљај о томе колико ће она допринети бољим односима с другима (Кол. 3:14). Могао би и да направиш списак свих разлога због којих желиш да оствариш свој циљ. Често баци поглед на тај списак. Дружи се са онима који ће те подстицати да оствариш свој циљ (Посл. 13:20). Мора се признати да сви имамо дане када нисмо довољно мотивисани. Да ли то значи да тада не можемо радити на остварењу свог циља? Наравно да не. Можемо радити на свом циљу, чак и када немамо довољно мотивације. Наравно, то неће бити лако, али бићеш срећан кад га оствариш (w23.05 27-28 ¶5-8).

Сазнање да смо одговорни за своје одлуке подстаћи ће нас да признамо своје грехе, исправимо грешке и трудимо се да их не понављамо. То ће нам помоћи да останемо у трци за живот. Рецимо да си донео лошу одлуку. Немој трошити своје време и снагу тражећи изговоре и немој пребацивати кривицу на друге. Уместо тога, признај грешке и ради најбоље што можеш у тренутним околностима. Ако те мучи савест због нечег што си урадио, понизно се обрати Јехови, признај да си погрешио и моли га да ти опрости (Пс. 25:11; 51:3, 4). Извини се онима које си повредио и, ако је неопходно, потражи помоћ старешина (Јак. 5:14, 15). Учи из својих грешака и труди се да их не понављаш. Тада можеш бити сигуран да ће ти Јехова указати милосрђе и пружити неопходну подршку (Пс. 103:8-13; w23.08 28-29 ¶8-9).

Краљу Јоасу је значила добра поука коју је добио од Јодаја. Захваљујући томе, млади краљ је желео да угоди Јехови. Али након Јодајеве смрти, почео је да слуша кнезове који нису служили Јехови (2. Лет. 24:4, 17, 18). Дубоко повређен, „Јехова им је слао своје пророке да их врате к њему“ али их они нису слушали. Нису слушали чак ни Јодајевог сина Захарију, који не само што је био Јеховин пророк и свештеник већ је био и Јоасов рођак. У ствари, краљ Јоас је наредио Захаријино убиство (2. Лет. 22:11; 24:19-22). Јоас је изгубио страхопоштовање према Јехови. Јехова је рекао: „Они који ме презиру, биће презрени“ (1. Сам. 2:30). Касније је малобројна сиријска војска поразила Јоасову „веома велику војску“ и тешко га ранила (2. Лет. 24:24, 25). Јоаса су убиле његове слуге зато што је погубио Захарију (w23.06 18-19 ¶16-17).

Апостол Павле је провео доста времена у Ефесу, где је проповедао добру вест и поучавао људе (Дела 19:1, 8-10; 20:20, 21). Много је волео браћу и желео је да им помогне да остану верни Јехови. Ефешани којима је Павле писао некада су робовали погрешним веровањима и били су веома сујеверни. Ефес је био озлоглашен по крајњем неморалу и разузданом понашању његових становника. Вулгарне речи су се свакодневно могле чути у позориштима, па чак и на верским прославама (Еф. 5:3). Многи у том граду су „изгубили [...] сваки осећај стида“ (Еф. 4:17-19). Тај израз дословно значи „престали да осећају бол“. Пре него што су сазнали шта је заиста исправно а шта погрешно, Ефешани нису осећали грижу савести због својих поступака. Павле је због тога рекао да им је „ум замрачен“ и да су отуђени „од живота који даје Бог“. Али неки Ефешани нису остали у тами (w24.03 20 ¶2, 4; 21 ¶5-6).

Да би служио као судија, Гедеон је морао много физички да се напреже. Када су Мадијанци почели да беже током битке која се водила ноћу, Гедеон је кренуо у потеру за њима. Гонио их је од Језраелске долине све до реке Јордан (Суд. 7:22). Да ли је Гедеон стао код Јордана? Није. Премда су били уморни, он и његових 300 људи прешли су реку и наставили потеру. На крају су стигли Мадијанце и потпуно их поразили (Суд. 8:4-12). Гедеон је веровао да ће му Јехова дати снагу и није се разочарао (Суд. 6:14, 34). Он и његови људи су пешке гонили двојицу мадијанских краљева који су по свему судећи бежали на камилама (Суд. 8:12, 21). Па ипак, Израелци су их уз Божју помоћ сустигли и поразили. И старешине се могу ослонити на Јехову, који се „не умара и не посустаје“. Он ће им дати снагу када им је неопходна (Ис. 40:28, 29; w23.06 6 ¶14, 16.)

Можемо бити постојани, без обзира на кушње с којима се суочавамо у животу. Зато се уздај у Јехову. Погледајмо како је судији Вараку помогло то што се уздао у Јеховино вођство. Премда се у целој израелској земљи нису могли видети ни штит ни копље, Јехова му је рекао да крене у битку против добро наоружане хананске војске коју је предводио Сисара (Суд. 5:8). Пророчица Девора је рекла Вараку да сиђе у долину да се бори са Сисаром и његових 900 бојних кола. Израелцима би било веома тешко да се на равном терену боре против војске која има брза бојна кола. Упркос томе, Варак је послушао Девору. Док су војници силазили с горе Тавор, Јехова је послао снажну кишу с неба. Сисарина бојна кола су се заглавила у блату и Јехова је дао Вараку победу (Суд. 4:1-7, 10, 13-16). Слично томе, Јехова ће и нама помоћи да изађемо као победници из борбе с нашим проблемима ако се уздамо у њега и вођство које нам пружа преко своје организације (w23.07 19 ¶17-18).

Наше спасење зависи од тога да ли смо стрпљиви. Као верне Божје слуге у прошлости, и ми морамо стрпљиво чекати да Бог испуни своја обећања (Јевр. 6:11, 12). У Библији се хришћани упоређују с ратарима (Јак. 5:7, 8). Ратар улаже много труда у сетву и заливање усева, али не зна када ће биљке које је посадио донети плод. Зато он стрпљиво чека, уверен да ће с временом уживати у плодовима свог рада. Слично томе, ми се залажемо у служби иако не знамо „ког дана долази [наш] Господ“ (Мат. 24:42). Стрпљиво чекамо, уверени да ће Јехова испунити сва своја обећања у време које је одредио. Ако бисмо изгубили стрпљење, могли бисмо се уморити од чекања и удаљити се од истине. Могли бисмо почети и да се поводимо за својим тренутним жељама. Али ако смо стрпљиви, истрајаћемо до краја и бићемо спасени (Мих. 7:7; w23.08 22 ¶7).

Упоређујући пророчанство из Данила 2:41-43 с другим пророчанствима у Даниловој књизи и Откривењу, можемо закључити да стопала представљају Англо-Америку, силу која данас доминира на светској сцени. Говорећи о њој, Данило је рекао да ће то „краљевство делом бити јако, а делом слабо“. Зашто ће делом бити слабо? Зато што обичан народ, који је представљен меком глином, поткопава његову моћ да влада гвозденом руком. Данилов опис кипа открива нам неке важне чињенице. Као прво, англоамеричка светска сила је доказала да је јака попут гвожђа. Примера ради, била је међу земљама победницама у Првом и Другом светском рату. Међутим, та сила постепено слаби и биће све слабија због подела и неслоге међу њеним грађанима. Као друго, Англо-Америка ће бити последња светска сила која ће владати пре него што Божје Краљевство оконча све људске власти (w23.08 10-11 ¶12-13).

Давид је понекад био потпуно сломљен под теретом проблема који су га сналазили (Пс. 18:4, 5). Али снагу му је уливало сазнање да га Јехова воли и да брине о њему. Јехова је свог исцрпљеног пријатеља водио на зелене пашњаке и „на мирна места која обилују водом“. Тако је Давид повратио снагу и наставио да радосно служи Јехови (Пс. 18:28-32). И нама данас Јеховина верна љубав помаже да истрајемо упркос различитим проблемима (Тужб. 3:22; Кол. 1:11). Давид је имао много моћних непријатеља и живот му је често био у опасности. Али знао је да га Јехова воли и због тога се осећао сигурно. Био је уверен да је он увек уз њега и то му је уливало мир. Зато је и могао да каже: „Ослободио ме је свих мојих страхова“ (Пс. 34:4). Иако је Давид понекад осећао велики страх, успео је да га савлада зато што је био сигуран да га Јехова воли (w24.01 30 ¶15-17).

Учи из Јоасових лоших одлука. После смрти првосвештеника Јодаја, Јоас се уплео у лоше друштво (2. Лет. 24:17, 18). Одлучио је да послуша Јудине кнезове који нису волели Јехову. Вероватно се слажеш да је требало да их се клони јер су чинили зло. Уместо тога, он је слушао своје назови пријатеље. Када је његов рођак Захарија покушао да га уразуми, Јоас је наредио да га убију (2. Лет. 24:20, 21; Мат. 23:35). Било је то неразумно и подло! Јоас је у почетку био добар краљ, али нажалост касније је постао отпадник и убица. На крају су га његове слуге убиле (2. Лет. 24:22-25). Живот би му био сасвим другачији да је слушао Јехову и његове верне слуге! (w23.09 9 ¶6).

Исус је видео Петров потенцијал. Зато му је благо рекао: „Не бој се.“ Исус је имао поверења у њега и то је дубоко утицало на Петров живот. Петар и његов брат Андрија су касније престали да се баве риболовом и придружили су се Исусу у његовој служби. Та одлука им је донела неизмерне благослове (Мар. 1:16-18). Петар је доживео многе невероватне ствари зато што је био Христов следбеник. Видео је како Исус лечи болесне, истерује демоне и чак ускрсава мртве (Мат. 8:14-17; Мар. 5:37, 41, 42). У једној запањујућој визији, видео је Исуса у његовој будућој улози Краља Божјег Краљевства (Мар. 9:1-8; 2. Петр. 1:16-18). Петар то никад није заборавио. Као Исусов ученик видео је ствари о којима није могао ни да сања. Сигурно је био срећан што није дозволио да због негативних осећања пропусти прилику да доживи све те дивне благослове (w23.09 21 ¶4-5).

У својој првој посланици, апостол Петар је рекао да ће нам жарка љубав помоћи да опростимо не само неке грехе већ „мноштво греха“ (1. Петр. 4:8). Можда је имао у мислима поуку о опраштању коју је пре више година добио од Исуса. У то време, Петар је вероватно мислио да је великодушан када је рекао да би опростио брату „до седам пута“. Али Исус је и њега и нас поучио да треба да опростимо „до 77 пута“, што значи без граница (Мат. 18:21). Ако ти је тешко да примениш тај савет, немој бити обесхрабрен! Свим Јеховиним несавршеним слугама понекад је тешко да опросте. Али важно је да урадиш све што је могуће да би опростио свом брату и помирио се с њим (w23.09 29 ¶12).

Јона је био сигуран да ће Јехова чути његову понизну, покајничку молитву из утробе рибе и да ће му помоћи. Јона је касније доспео на копно и био је спреман да прихвати и испуни свој задатак (Јона 2:10–3:4). Да ли ти је понекад толико тешко да не знаш шта да кажеш у молитви? Да ли ти се некад чини да немаш снаге за проучавање? Немој заборавити да Јехова потпуно разуме кроз шта пролазиш. Зато чак и када се молиш једноставним речима, можеш бити сигуран да ће ти дати баш оно што ти треба (Еф. 3:20). Ако ти физички или емоционални бол који доживљаваш отежава да читаш или проучаваш, пробај да слушаш аудио-снимке Библије и библијских публикација. Значиће ти и ако слушаш неку теократску песму или гледаш неки видео на веб-сајту jw.org. Када се молиш Јехови и тражиш одговор у Библији и нашим публикацијама, ти заправо позиваш Јехову да те ојача (w23.10 13 ¶6; 14 ¶9).

Унутрашњост светог шатора и храмова који су касније изграђени у Јерусалиму била је слична. У њима су се налазиле две просторије – „Светиња“ и „Светиња над светињама“ – које су биле раздвојене завесом (Јевр. 9:2-5; Изл. 26:31-33). У Светињи је стајао златни свећњак, олтар за паљење ка̂да и сто за хлеб који се стављао пред Бога. У Светињу су смели да уђу само свештеници, који су били помазани за свету службу (Бр. 3:3, 7, 10). У Светињи над светињама се налазио златни ковчег савеза, који је представљао Јеховино присуство (Изл. 25:21, 22). Само је првосвештенику било дозвољено да прође иза завесе у Светињу над светињама и то једном годишње, на Дан очишћења (Лев. 16:2, 17). Он је улазио са животињском крвљу да би очистио своје грехе и грехе читавог народа. Јехова је с временом појаснио шта су сва та обележја светог шатора заправо представљала (Јевр. 9:6, 7; w23.10 27 ¶12).

У Божјој Речи увек изнова наилазимо на заповест да волимо једни друге (Јов. 15:12; Римљ. 13:8; 1. Сол. 4:9; 1. Петр. 1:22; 1. Јов. 4:11). Међутим, љубав је осећање и ниједан човек не може видети шта нам је у срцу. Како ће онда други знати да их волимо? По нашим речима и делима. Браћи и сестрама можемо на разне начине показати да их волимо. Ево неких примера: „Говорите истину један другом“ (Зах. 8:16). „Будите у миру једни с другима“ (Мар. 9:50). „Предњачите у показивању поштовања једни другима“ (Римљ. 12:10). „Радо прихватајте једни друге“ (Римљ. 15:7). „Опраштајте једни другима“ (Кол. 3:13). „Носите бремена један другога“ (Гал. 6:2). „Тешите једни друге“ (1. Сол. 4:18). „Изграђујте једни друге“ (1. Сол. 5:11). „Молите се једни за друге“ (Јак. 5:16; w23.11 9 ¶7-8).

Свакодневно морамо да доносимо одлуке за које нам је потребна снажна вера. На пример, неке од њих се тичу друштва, разоноде, образовања, брака, деце и запослења. Добро је да се питамо: „Да ли се из мојих одлука види да сам сигуран да се садашњи свет ближи крају и да ће га ускоро заменити Божји нови свет? Да ли на моје одлуке утичу људи који не верују у вечни живот?“ (Мат. 6:19, 20; Лука 12:16-21). Ако чврсто верујемо да је нови свет пред нама, доносићемо најбоље одлуке. Снажна вера нам је потребна и да бисмо се успешно борили с кушњама. Могли бисмо се суочити с прогонством, озбиљном болешћу или неким другим проблемом због ког бисмо се могли обесхрабрити. У почетку ћемо се можда успешно борити с тим тешкоћама. Али ако потрају, као што се често дешава, биће нам потребна јака вера како бисмо издржали и наставили радосно да служимо Јехови (1. Петр. 1:6, 7; w23.04 27 ¶4-5).

Јехова очекује да и ми урадимо свој део. На пример, неки брат моли Јехову да му помогне да добије слободне дане за регионални конгрес. Како би Јехова могао да услиши ту молитву? Могао би дати брату храброст да разговара са својим шефом. Али брат мора да уради свој део. Можда ће морати више пута да разговара са шефом. Можда ће понудити да замени смене с неким од колега или ће предложити послодавцу да му смањи плату за тај месец. Јехова очекује да му се више пута молимо за оно што нам је важно. Исус је наговестио да неке наше молитве неће бити одмах услишене (Лука 11:9). Зато немој одустати. Моли се увек изнова и горљиво (Лука 18:1-7). Тако показујемо Јехови да наша молба није само пролазни хир. Из тога се види да чврсто верујемо да он може да нам помогне (w23.11 22 ¶10-11).

Јехова је обећао свом пријатељу Аврахаму да ће се преко његовог потомства благословити сви народи на земљи (Пост. 15:5; 22:18). Због своје снажне вере у Бога, Аврахам је био сигуран да ће се то обећање испунити. Али ни у дубокој старости, када је имао 100 година, а Сара 90, њих двоје још увек нису имали сина (Пост. 21:1-7). Па ипак, у Библији пише: „[Аврахам] је имао наду, и зато је веровао да ће постати отац многих народа, као што је било речено“ (Римљ. 4:18). Ми данас знамо да се Аврахамова нада обистинила. Добио је сина коме се дуго надао, Исака. Зашто је био толико сигуран да ће Јехова одржати своје обећање? Аврахам је био близак с Јеховом и зато је био „потпуно уверен да он може учинити оно што је обећао“ (Римљ. 4:21). Јехова је Аврахама сматрао пријатељем и прогласио га је праведним на основу његове вере (Јак. 2:23; w23.12 8 ¶1-2).

Младић који је поуздан савесно обавља сва своја задужења. Исус нам је оставио савршен пример у том погледу. Он никада није био немаран и неодговоран, већ је радио све што му је Јехова поверио, чак и када то није било лако. Волео је људе – посебно своје ученике – и положио је свој живот за њих (Јов. 13:1). Попут Исуса, буди марљив на сваком задатку који добијеш. Ако ниси сигуран како да га обавиш, буди понизан и замоли зрелу браћу за помоћ. Никада се немој штедети (Римљ. 12:11). Ради оно што ти је поверено, и то „као Јехови, а не као људима“ (Кол. 3:23). Наравно, ниси савршен, тако да је добро да будеш скроман и да признаш када погрешиш (Посл. 11:2; w23.12 26 ¶8).

Срећни смо што смо се крстили и постали део Јеховине породице. Стварно је велика част бити близак са Јеховом. Слажемо се са речима псалмисте Давида који је написао: „Срећан је човек кога ти [Јехова] одабереш и даш му да ти приступи, да борави у двориштима твог храма“ (Пс. 65:4). Јехова не пушта свакога у дворишта свог храма. Он се приближава онима који су показали да желе да буду блиски с њим (Јак. 4:8). Када предаш живот Јехови и крстиш се, можеш бити сигуран да ће он „излити на [тебе] благослов, тако да [ти] ништа неће недостајати“ (Мал. 3:10; Јер. 17:7, 8). Наравно, крштење је тек почетак. Након њега, даваћеш све од себе да увек живиш у складу са својим заветом Јехови, чак и када наиђу кушње и испити вере (Проп. 5:4, 5). Будући да си Исусов ученик, тесно ћеш следити његов пример и држаћеш се његових заповести (Мат. 28:19, 20; 1. Петр. 2:21; w24.03 8 ¶1-3).

Шта ако ти и твој брачни друг не волите да проводите време заједно? Ако је тако, шта бисте могли да предузмете? Размисли о логорској ватри. Она у почетку није велика. Да би се распламсала, треба постепено додавати веће комаде дрвета. Имајући то у виду, зашто не бисте покушали да проведете само неколико минута заједно сваки дан? Радите нешто у чему обоје уживате (Јак. 3:18). Мали кораци могу водити до тога да се ваша љубав поново распламса. Поштовање је неопходно да би брак био складан. Оно је попут кисеоника захваљујући ком ватра пламти. Без њега би се ватра брзо угасила. Слично томе, ако у браку нема поштовања, љубав ће брзо охладнети. С друге стране, када муж и жена показују поштовање једно другом, види се да им је стало до тога да сачувају своју љубав. Али имај на уму да се не ради о томе да ли ти мислиш да поштујеш свог брачног друга већ да ли се он тако осећа (w23.05 22 ¶9; 24 ¶14-15).

У неким периодима би нас могао обузети страх. Верне Божје слуге у Библији говоре о тренуцима када су били уплашени и када су дрхтали од страха због својих непријатеља или тешких околности (Пс. 18:4; 55:1, 5). Слично томе, ми бисмо могли бити уплашени због противљења које доживљавамо у школи, на послу, од чланова породице или власти. Због неког здравственог проблема могли бисмо се плашити да нам се живот ближи крају. У таквим периодима се можда осећамо беспомоћно као мало дете. Како нам Јехова тада помаже? Он нас теши и улива нам мир. Зато често проводи време с Јеховом тако што му се молиш и читаш његову Реч (Пс. 77:1, 12-14). Захваљујући томе, када се нађеш у стресној ситуацији, прва мисао ће ти вероватно бити да се обратиш свом небеском Оцу. Реци му чега се плашиш и шта те брине. Затим пусти да ти он говори и да те теши путем Писма (Пс. 119:28; w24.01 24-25 ¶14-16).

Мотивација је од пресудне важности у остваривању духовних циљева. Она подразумева снажну жељу да се оствари циљ. Што је наша мотивација јача, већа је вероватноћа да ћемо остварити своје циљеве. Како можеш ојачати жељу да испуниш неки циљ? Моли се за јачу мотивацију. Путем свог духа Јехова може у теби пробудити жељу да оствариш свој циљ. Понекад поставимо неки циљ зато што знамо да је то добро за нас. Нема ничег лошег у томе, али можда нам недостаје жеља да га остваримо. Дубоко размишљај о ономе што је Јехова учинио за тебе (Пс. 143:5). Апостол Павле је дубоко размишљао о незаслуженој доброти коју му је Јехова указао и то га је подстакло да се још више труди у служби (1. Кор. 15:9, 10; 1. Тим. 1:12-14). Слично томе, што више размишљаш о ономе што Јехова чини за тебе, имаћеш већу жељу да оствариш свој циљ (Пс. 116:12; w23.05 27 ¶3-5).

Јехови је драго када хвалимо његово име (Пс. 119:108). Да ли то значи да је наш свемоћни Бог попут несавршених људи који жуде за похвалом јер су несигурни у себе и стално им треба потврда да вреде? Наравно да не. Када хвалимо нашег небеског Оца, ми оспоравамо оптужбу коју је Сатана упутио против сваког од нас. Наиме, он тврди да ниједан човек неће одано бранити Божје име и да нико од нас неће остати веран Богу кад се нађе на испиту. Он каже да бисмо се сви ми окренули против Бога ако бисмо мислили да би нам то донело неку корист (Јов 1:9-11; 2:4). Али Јов је остао веран Богу и доказао је да је Сатана лажов. Да ли ћеш и ти поступити исто? Свако од нас има прилику да брани нашег Оца и да га радује својом верном службом (Посл. 27:11). То је стварно изузетна част! (w24.02 8-9 ¶3-5).

После Мојсија и Исуса Навина, Јехова је постављао судије да воде његов народ. Након тога, кад су над Израелцима почели да владају краљеви, слао им је пророке. Добри краљеви су их слушали. На пример, краљ Давид је понизно прихватио укор пророка Натана (2. Сам. 12:7, 13; 1. Лет. 17:3, 4). Краљ Јосафат је послушао пророка Јазила и подстакао народ да се узда у Јеховине пророке (2. Лет. 20:14, 15). Краљ Језекија се у изузетно тешкој ситуацији обратио за помоћ пророку Исаији (Ис. 37:1-6). Сваки пут када су краљеви следили Јеховино вођство, он их је благословио и штитио је Израелце (2. Лет. 20:29, 30; 32:22). Било је очигледно да је Јехова водио народ преко својих пророка (w24.02 21 ¶8).

Сатана жели да проводимо време с људима под чијим утицајем би нам било тешко да се држимо Јеховиних мерила. Важно је да имамо на уму да наше друштво нису само они с којима проводимо време. Ту спадају и они с којима долазимо у контакт на друштвеним мрежама. Морамо се одупирати ставу овог света да је у реду неморално живети. Ми знамо да је то погрешно (Еф. 4:19, 20). Зато треба да се питамо: „Да ли водим рачуна о томе да без потребе не проводим време с колегама, школским друговима и другима који не поштују Јеховина праведна мерила? Да ли се храбро држим Јеховиних мерила иако ме због тога неки могу сматрати нетолерантним?“ Поред тога, као што се види из 2. Тимотеју 2:20-22, важно је да се чувамо лошег утицаја и у хришћанској скупштини, јер нам неки могу отежавати да останемо верни Јехови (w24.03 22-23 ¶11-12).

Да ли си икад покушао да замислиш Јехову? Јехову не можемо да видимо, али он је у Библији описан на различите начине. За њега се каже да је „сунце и штит“ и „ватра која гута све пред собом“ (Пс. 84:11; Јевр. 12:29). У једној визији је описан као камен сафир, сјајно бело злато и блистава дуга (Језек. 1:26-28). Пошто не можемо да видимо Јехову, можда нам није лако да поверујемо у то да нас он воли. Неки су имали тежак живот и зато мисле да нису достојни Јеховине љубави. Јехова разуме таква осећања и колико нам она отежавају да му се приближимо. Зато нам је преко страница своје Речи представио себе. Љубав је реч која најбоље описује Јехову (1. Јов. 4:8). Он је оличење љубави. Све што ради, ради из љубави. Божја љубав је толико свеобухватна и снажна да је не ускраћује чак ни онима који га не воле (Мат. 5:44, 45; w24.01 26 ¶1-3).

Јехова је изабрао Мојсија да изведе Израелце из Египта и дао им је стуб од облака да иде пред њима дању и стуб од ватре ноћу (Изл. 13:21). Мојсије је ишао за тим стубом и тако су он и Израелци дошли до Црвеног мора. Израелци су се уплашили када су помислили да су у безизлазној ситуацији јер је пред њима било море, а иза њих египатска војска. Али то није била грешка. Јехова их је намерно ту довео (Изл. 14:2). Затим их је избавио на величанствен начин (Изл. 14:26-28). Мојсије је наредних 40 година пратио стуб од облака док је водио Божји народ кроз пустињу (Изл. 33:7, 9, 10). Из тог стуба је разговарао с Мојсијем, који је потом преносио његове смернице народу. Израелци су имали обиље доказа да је Јехова поверио Мојсију да их води (w24.02 21 ¶4-5).