Јул

Исус је савршено одражавао начин размишљања и особине свог Оца у свему што је говорио и радио. То је дошло до изражаја и кад је чинио чуда (Јов. 14:9). Шта можемо научити из Исусових чуда? Исус и његов Отац нас много воле. Док је био на земљи, Исус је показао колико воли људе тако што је користио своју моћ како би олакшао њихову патњу. Једном приликом су га два слепа човека преклињала за помоћ (Мат. 20:30-34). Запази да се Исус сажалио на њих, а затим их је излечио. Грчка реч која је овде преведена са „сажаливши се“, указује на то да је Исус осетио велики бол када је видео колико ти људи пате. То дубоко саосећање, које је представљало израз његове љубави, покренуло га је да нахрани гладне и да излечи једног губавца (Мат. 15:32; Мар. 1:41). Можемо бити сигурни да нас Јехова, Бог „дубоке самилости“, и његов Син много воле и да их погађа наша патња (Лука 1:78; 1. Петр. 5:7). Они једва чекају да уклоне све проблеме који погађају човечанство! (w23.04 3 ¶4-5).

Можемо предузети и конкретне кораке како бисмо се што мање излагали штетном размишљању и идејама које су популарне у Сатанином свету. Ми испуњавамо свој ум чистим и здравим мислима тако што читамо и проучавамо Библију. Чувамо га и тако што редовно присуствујемо састанцима и учествујемо у служби проповедања. Заузврат, Јехова обећава да неће допустити да будемо искушани више него што можемо поднети (1. Кор. 10:12, 13). Сви ми треба да се молимо више него икад како бисмо остали верни Јехови током ових тешких последњих дана. Јехова жели да му потпуно отворимо своје срце (Пс. 62:8). Хвали га и захваљуј му за све што чини. Тражи од њега да ти помогне да будеш храбар у служби проповедања. Преклињи га за помоћ да се избориш с проблемима и да се одупреш свакој кушњи с којом се суочаваш. Не дозволи ничему и никоме да те спречи да се редовно молиш Јехови (w23.05 7 ¶17-18).

Зашто присуствујемо скупштинским састанцима? Главни разлог јесте да бисмо хвалили Јехову (Пс. 26:12; 111:1). Поред тога, тако храбримо једни друге у овим тешким временима (1. Сол. 5:11). Када коментаришемо на састанцима, ми постижемо оба циља – хвалимо Јехову и храбримо нашу браћу. Али неке ствари би нам могле представљати проблем. С једне стране, можда имамо трему када треба да коментаришемо. С друге стране, можда заиста желимо да учествујемо на састанку, али нас водитељ не прозива онолико често колико бисмо волели. Шта бисмо могли да урадимо у том случају? Апостол Павле је рекао да треба да се усредсредимо на то да „храбримо једни друге“. Када имамо на уму да чак и једноставним коментарима којима изражавамо своју веру можемо охрабрити друге, биће нам лакше да подигнемо руку. А ако нас не прозивају онолико колико бисмо волели, можемо бити срећни што други имају прилику да коментаришу (1. Петр. 3:8; w23.04 20 ¶1-3).

Била је то неочекивана објава! Након 70 година заточеништва у Вавилону, Јудејци су слободни и могу да се врате у своју домовину, Израел (Језд. 1:2-4). Само је Јехова могао да учини тако нешто за њих. Знало се да Вавилонци обично не ослобађају своје заробљенике (Ис. 14:4, 17). Али Вавилон је био поражен и нови владар је рекао Јудејцима да могу да се врате кући. Сви Јудејци, а посебно поглавари породице, морали су да одлуче да ли ће напустити Вавилон или ће остати у њему. Многима је због поодмаклих година било тешко да крену на тако дугачак пут. Осим тога, већина Јудејаца је била рођена у Вавилону и то је за њих био једини дом за који су знали. Израел је био само земља њихових праочева. По свему судећи, неки Јудејци су се веома добро снашли у Вавилону, па им је због тога било тешко да напусте удобан дом и посао и преселе се у непознату земљу (w23.05 14 ¶1-2).

Божја Реч нас подстиче да развијамо истрајност, саосећање и љубав. У Луки 21:19 стоји: „Својом истрајношћу сачуваћете свој живот.“ У Колошанима 3:12 се каже: „Обуците се у [...] самилост.“ У 1. Солуњанима 4:9, 10 пише: „Бог [вас је] поучио да волите једни друге [...] Али подстичемо вас, браћо, да то чините још више.“ Сви ови стихови записани су за ученике који су већ показивали истрајност, самилост, то јест саосећање и љубав. Ипак, они су морали и даље да развијају те особине. И ми морамо чинити исто. С тим на уму, размотри како су рани хришћани испољавали те особине. Затим ћеш видети како се можеш угледати на њих и тако показати да си спреман за велику невољу. Захваљујући томе што си истрајао до сада, истрајаћеш и када почне велика невоља (w23.07 3 ¶4, 8).

Без обзира на то да ли смо помазани хришћани или „друге овце“, важно је да останемо на том путу. Морамо верно служити Јехови сада и у будућности, када ће Божје Краљевство донети људима многе благослове (Јов. 10:16). Милиони мушкараца, жена и деце су од 1919. напустили Вавилон Велики, то јест религије које Бог не одобрава, и почели путовање тим симболичним путем. Јехова се побринуо да не буде препрека на путу којим су Јудејци ишли након што су напустили Вавилон (Ис. 57:14). Шта је с „Путем светости“ у савремено доба? Вековима пре 1919. године, Јехова је уз помоћ неких људи који су га дубоко поштовали рашчистио пут из Вавилона Великог. (Упоредити са Исаијом 40:3.) Они су такорећи извели радове на путу како би омогућили људима жедним истине да изађу из лажне религије и уђу у духовни рај, где могу да служе Јехови на исправан начин (w23.05 15-16 ¶8-9).

Јехова жели да будемо срећни док му служимо и да то чинимо радо (2. Кор. 9:7). Да ли онда треба да радимо на остварењу неког циља чак и кад нам недостаје мотивација? Осмотримо Павлов пример. Он је рекао: „Владам својим телом и држим га у покорности као роба“ (1. Кор. 9:25-27). Чак и када није имао жељу да чини оно што Јехова тражи од њега, Павле је терао себе на то. Да ли је Јехова био задовољан његовом службом? И те како! Јехова га је наградио за његов труд (2. Тим. 4:7, 8). Слично томе, Јехова је задовољан када се трудимо да остваримо свој циљ чак и када нисмо мотивисани. Он је задовољан кад види да из љубави према њему радимо чак и нешто што баш не волимо. Као што је благословио Павла, благословиће и нас (Пс. 126:5). Када осетимо Јеховин благослов, у нама ће се вероватно пробудити жеља да радимо на свом циљу (w23.05 29 ¶9-10).

Апостол Павле је упоредио оне који неће преживети Јеховин дан с људима који спавају. Они нису свесни онога што се дешава око њих нити су свесни проласка времена. Зато не могу запазити када се догађа нешто важно нити могу реаговати на то. Већина људи је данас у духовном сну (Римљ. 11:8). Они су равнодушни и не обраћају пажњу на доказе да живимо у „последњим данима“ и да је велика невоља на прагу (2. Петр. 3:3, 4). Међутим, ми разумемо да је сваким даном све важније да примењујемо Павлов надахнут савет да бдимо (1. Сол. 5:6). Према томе, треба да будемо смирени и сталожени. Зашто? То је важно да се не бисмо уплели у данашње политичке или друштвене спорове. Притисак да станемо на нечију страну у њима биће све јачи како се Јеховин дан ближи. Па ипак, нема разлога да будемо претерано забринути око тога како ћемо реаговати. Божји дух нам може помоћи да будемо смирени и сталожени и да доносимо добре одлуке (Лука 12:11, 12; w23.06 10 ¶6-7).

На шта прво помислиш када чујеш име Самсон? Вероватно ти је познат као човек изузетне снаге. Он је то и био. Али једна лоша одлука га је скупо коштала. Па ипак, Јехова га није одбацио због тога јер је узео у обзир све што је он урадио за њега. Прича о Самсону забележена је у Библији да бисмо научили нешто из ње. Јехова је преко Самсона учинио изванредне ствари за свој изабрани народ Израел. Вековима након Самсонове смрти, надахнуо је апостола Павла да уброји Самсона међу људе који су запамћени по својој снажној вери (Јевр. 11:32-34). Његов пример може и нас охрабрити. Самсон се ослањао на Јехову чак и у најтежим околностима. Можемо доста научити од њега и то нас може охрабрити (w23.09 2 ¶1-2).

Своју истрајност можеш јачати тако што се често молиш Јехови и говориш му о ономе што те брине (1. Сол. 5:17). Можда сада не пролазиш кроз неку тешку кушњу. Па ипак, да ли се молиш Јехови да ти помогне кад год си узнемирен, збуњен или не знаш шта да радиш? Ако тражиш његову помоћ у мањим проблемима, то ћеш чинити и када будеш доживљавао веће потешкоће. Бићеш уверен да он тачно зна када и како да ти прискочи у помоћ (Пс. 27:1, 3). Ако смо сада верни Јехови док пролазимо кроз тешкоће, већа је вероватноћа да ћемо му истрајно служити и кад почне велика невоља (Римљ. 5:3). Због чега то можемо рећи? Многа браћа су увидела да им је сваки испит вере који су прошли помогао да се суоче са следећим. Истрајност их је прочистила и ојачала њихову веру у то да Јехова жели да им помогне. Захваљујући вери, успешно су се изборили са следећом кушњом (Јак. 1:2-4; w23.07 3 ¶7-8).

Јехова је разуман јер је понизан и милосрдан. Примера ради, његова понизност је дошла до изражаја кад је намеравао да уништи зле људе у Содому. Он је послао анђеле да кажу праведном Лоту да побегне у брда. Али Лот се плашио да иде тамо. Зато је молио Јехову да њему и његовој породици допусти да побегну у Сигор, градић који је такође био одређен за уништење. Јехова је могао да захтева од Лота да поступи онако како му је рекао. Али није то учинио већ је услишио његову молбу, иако је то значило да Сигор неће бити уништен (Пост. 19:18-22). Вековима касније, Јехова је указао милосрђе становницима Ниниве. Послао је пророка Јону да објави уништење тог града и његових становника. Али када су се Нинивљани покајали, сажалио се на њих и поштедео је град (Јона 3:1, 10; 4:10, 11; w23.07 21 ¶5).

Шта можемо научити из Јоасовог примера? Он је био попут дрвета с плитким кореном које зависи од потпорног стуба. Када више није било тог стуба, Јодаја, и када су задували ветрови отпадништва, Јоас се такорећи срушио. То је упечатљив подсетник да наше страхопоштовање према Богу не сме зависити само од доброг утицаја суверника, укључујући и чланове наше породице. Да бисмо остали духовно јаки, морамо јачати своју оданост и страхопоштовање према Богу тако што ћемо често проучавати, дубоко размишљати и молити се (Јер. 17:7, 8; Кол. 2:6, 7). Јехова од нас не тражи пуно. Оно што очекује записано је у Проповеднику 12:13: „Бој се правог Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека.“ Ако се бојимо Бога, моћи ћемо да се суочимо са свим испитима вере и остаћемо непоколебљиви. Ништа неће моћи да наруши наше пријатељство с Јеховом (w23.06 19 ¶17-19).

Божја гаранција почиње следећим речима: „Онај који седи на престолу рекао је“ (Откр. 21:5а). То је значајно јер је ово једно од само три места у Откривењу где говори Јехова. Дакле, ту гаранцију није дао неки моћни анђео, па чак ни ускрснули Исус, већ сам Јехова! Та чињеница наглашава истинитост речи које следе. То је тако јер Јехова „не може да лаже“ (Титу 1:2). Пошто не може да лаже, немамо нимало разлога да сумњамо у речи из Откривења 21:5, 6. Обрати пажњу на реч „ево“. Грчки израз који се налази у изворном тексту користи се више пута у књизи Откривење. Шта следи након речи „ево“? Јехова каже: „Све чиним ново!“ Он ће то урадити у будућности. Али пошто је толико сигуран да ће испунити то обећање, он о њему говори као да се већ обистинило (Ис. 46:10; w23.11 3-4 ¶7-8).

Апостол Петар се борио са својим манама. Погледајмо неколико примера. Када је Исус говорио о томе да ће патити и умрети, као што је проречено у Писму, Петар је почео да га прекорава (Мар. 8:31-33). Осим тога, он и други апостоли су се више пута расправљали око тога ко је највећи међу њима (Мар. 9:33, 34). Последње ноћи пре Исусове смрти, Петар је непромишљено поступио и одсекао је ухо једном човеку (Јов. 18:10). Те исте ноћи, савладао га је страх од људи и три пута се одрекао свог пријатеља Исуса (Мар. 14:66-72). Због тога је горко плакао. Исус није напустио свог обесхрабреног апостола. Након што је ускрснуо, дао је Петру прилику да му покаже да га и даље воли. Позвао га је да као пастир брине о његовим овчицама (Јов. 21:15-17). Петар је радо прихватио Исусов позив. Био је у Јерусалиму на Педесетницу и међу првима је био помазан светим духом (w23.09 22 ¶6-7).

Апостол Петар је подстакао старешине: „Попут пастира брините о Божјем стаду“ (1. Петр. 5:1-4). Ако си старешина, знамо да волиш своју браћу и сестре и да желиш да им помажеш и храбриш их. Међутим, можда понекад осећаш да си толико затрпан обавезама или уморан да не можеш да испуниш то задужење. Шта можеш да урадиш? Реци Јехови како се осећаш и шта те брине. Петар је написао: „Ако неко служи, нека се притом ослања на снагу коју даје Бог“ (1. Петр. 4:11). Нека браћа и сестре се суочавају с проблемима који не могу бити потпуно решени у садашњем свету. Али имај на уму да „врховни пастир“, Исус Христ, може да им помогне боље него ико. Он то чини данас и чиниће у будућности. Бог од старешина тражи само да воле своју браћу, да брину о њима и буду „пример стаду“ (w23.09 29-30 ¶13-14).

Морамо пазити да не почнемо да се уздамо у мудрост овог света. Ако на ствари почнемо да гледамо попут људи око нас, могли бисмо окренути леђа Јехови и његовим законима (1. Кор. 3:19). „Мудрост овог света“ наводи људе да буду непослушни Богу. Неки хришћани у Пергаму и Тијатири попримили су ставове својих суграђана, који су били неморални и клањали су се идолима. Исус је упутио озбиљан савет тим скупштинама зато што су толерисале полни неморал (Откр. 2:14, 20). Данас људи могу вршити притисак на нас да прихватимо погрешне идеје. Чланови породице и познаници могли би покушати да манипулишу нашим емоцијама како би нас навели да се одрекнемо своје вере. На пример, они можда тврде да нема ничег лошег у томе да се препустимо својим жељама и да су библијска морална мерила застарела. Понекад можда помислимо да треба још мало појаснити смернице које добијамо од Јехове. Можда чак дођемо у искушење да идемо „преко онога што је написано“ (1. Кор. 4:6; w23.07 16 ¶10-11).

Исусовој мајци Марији је требала снага. Затруднеће иако није била удата. Није имала искуства као мајка, а требало је да брине о детету које ће једног дана постати Месија. Осим тога, како да објасни свом веренику Јосифу да је трудна иако никад није спавала с мушкарцем? (Лука 1:26-33). Одакле је Марија добила снагу? Потражила је помоћ од других. На пример, питала је Гаврила да јој каже нешто више о том задатку (Лука 1:34). Недуго затим је отишла у један град у јудејским брдима да посети своју рођаку Јелисавету. Јелисавета је похвалила Марију и Јехова ју је надахнуо да изговори охрабрујуће пророчанство о сину којег ће Марија родити (Лука 1:39-45). Марија је рекла да је Јехова „својом руком [...] учинио моћна дела“ (Лука 1:46-51). Јехова је ојачао Марију преко Гаврила и Јелисавете (w23.10 14-15 ¶10-12).

Неки Христови ученици су помазани светим духом и имају посебан однос с Јеховом. Тих 144 000 ће служити као свештеници на небу са Исусом (Откр. 14:1). Светиња у светом шатору указује на то да су помазани хришћани усвојени као Божји синови док су још на земљи (Римљ. 8:15-17). Светиња над светињама представља небо, где се налази Божји престо. Шта представља „завеса“ која је раздвајала Светињу од Светиње над светињама? Она представља Исусово физичко тело, које га је спречавало да уђе на небо као узвишени Првосвештеник духовног храма. Тиме што је своје тело принео као жртву за човечанство, Исус је свим помазаним хришћанима отворио пут у небески живот. Да би добили своју награду на небу, и они се морају одрећи живота на земљи (Јевр. 10:19, 20; 1. Кор. 15:50; w23.10 28 ¶13).

Гедеон је благо одговорио људима из Јефремовог племена када су га критиковали (Суд. 8:1-3). Није бурно реаговао. Није се поставио изнад њих, већ их је саслушао и тактично је смирио напету ситуацију. Мудре старешине поступају попут Гедеона тако што пажљиво слушају и не љуте се када их неко критикује (Јак. 3:13). Тако доприносе миру у скупштини. Када су људи уздизали Гедеона због победе над Мадијанцима, он је усмерио пажњу на Јехову (Суд. 8:22, 23). Како се старешине могу угледати на Гедеона? Тако што ће хвалу за све што постижу приписати Јехови (1. Кор. 4:6, 7). На пример, ако неки старешина добије похвалу да је добар учитељ, он може усмерити пажњу на извор поуке, Божју Реч, или на обуку коју му је пружила Јеховина организација. Старешине с времена на време могу размишљати о томе да ли непотребно скрећу пажњу на себе (w23.06 4 ¶7-8).

Ако не добијемо одговор на неку молитву, могли бисмо себи поставити питање: „Да ли се молим за праву ствар?“ Ми често мислимо да знамо шта је најбоље за нас. Али оно за шта се молимо можда дугорочно није добро за нас. Ако се молимо у вези с неким проблемом, можда постоји боље решење од онога за које се молимо. Осим тога, неке ствари које тражимо можда нису у складу с Јеховином вољом (1. Јов. 5:14). Примера ради, размисли о родитељима који се моле да њихово дете остане у истини. Нема ничег лошег у таквој молитви. Па ипак, Јехова не присиљава никога да му служи. Он жели да сви ми, укључујући и нашу децу, изаберемо да му служимо (Пон. зак. 10:12, 13; 30:19, 20). Зато би родитељи могли молити Јехову да им помогне да допру до срца свог детета, како би га оно заволело и пожелело да буде његов пријатељ (Посл. 22:6; Еф. 6:4; w23.11 21 ¶5; 23 ¶12).

Хајде да размотримо један од начина на које показујемо љубав другима. Узмимо за пример Павлов подстицај: „Тешите једни друге.“ Зашто је пружање утехе веома важан начин да покажемо другима да их волимо? Према једном библијском приручнику, реч која је овде преведена као „тешити“ значи „стајати поред некога кога су снашли велики проблеми како бисмо га охрабрили“. Дакле, када тешимо суверника, ми му помажемо да прође кроз тежак период и настави да верно служи Јехови. Сваки пут када брату или сестри понудимо раме за плакање, показујемо да их волимо (2. Кор. 7:6, 7, 13). Саосећање и пружање утехе су тесно повезани. На који начин? Саосећајан човек жели да утеши друге и труди се да им олакша патњу. То значи да се најпре јавља саосећање, а затим и жеља да пружимо утеху. Запази како је Павле повезао Јеховино саосећање са утехом коју пружа. Он је рекао да је Јехова „Отац милосрђа и Бог сваке утехе“ (2. Кор. 1:3; w23.11 9-10 ¶8-10).

Сви Христови ученици могу очекивати невоље. Погледајмо како је то било у случају апостола Павла. Он је рекао Солуњанима: „Кад смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће нас задесити невоље и, као што знате, тако је и било“ (1. Сол. 3:4). Осим тога, Коринћанима је написао: „Не желимо, браћо, да не знате за невољу која нас је задесила [...] тако да смо већ мислили да нећемо преживети“ (2. Кор. 1:8; 11:23-27). И хришћани данас могу очекивати неке невоље (2. Тим. 3:12). Можда су пријатељи и рођаци окрутни према теби због тога што си поверовао у Исуса и почео да га следиш. Да ли на послу имаш проблеме само зато што си решио да будеш поштен у свему? (Јевр. 13:18). Или можда доживљаваш прогонство власти зато што си некоме говорио о својој нади? Без обзира на невоље које би нас могле снаћи, Павле каже да треба да будемо радосни (w23.12 10-11 ¶9-10).

Јаков се борио с многим проблемима. Два Јаковљева сина, Симон и Левије, осрамотили су породицу и Јеховино име. Осим тога, Јаковљева жена Рахела, коју је много волео, умрла је док је рађала њихово друго дете. Касније је завладала велика глад, па је Јаков под старе дане морао да се пресели у Египат (Пост. 35:16-19; 37:28; 45:9-11, 28). И поред свих тих потешкоћа, Јаков није изгубио веру у Јехову и његова обећања. Заузврат, Јехова му је доказао да има његово одобравање. Примера ради, Јехова је дао Јакову изобиље. Замисли колико је Јаков био захвалан Јехови када је поново видео свог сина Јосифа за ког је мислио да је одавно мртав! Блискост с Јеховом помогла му је да преброди све кушње (Пост. 30:43; 32:9, 10; 46:28-30). Када смо блиски с Јеховом, и ми можемо изаћи на крај с неочекиваним потешкоћама (w23.04 15 ¶6-7).

У 23. псалму Давид изражава своје уверење да га Јехова воли и да ће се бринути о њему. Он ту описује своју блискост с Јеховом, кога доживљава као свог Пастира. Пошто се потпуно ослањао на Јехову и пустио да га он води, осећао се безбедно. Давид је знао да ће га Јеховина љубав пратити све дане његовог живота. Зашто је био тако сигуран у то? Давид се осећао збринуто зато што се Јехова постарао да увек има све што му треба. Он је Јехову доживљавао и као свог пријатеља и осећао је његову наклоност. Управо је зато био сигуран да ће Јехова бринути о њему шта год да се деси. Давид је имао унутрашњи мир и задовољство зато што је његово уверење у Јеховину љубав било јаче од свих брига које су га мориле (Пс. 16:11; w24.01 29 ¶12-13).

Од Другог светског рата па надаље, Јеховини сведоци слободно проповедају у многим земљама. Захваљујући томе, велики број људи је упознао истину. Чланови Водећег тела при доношењу одлука траже Христово вођство. Они желе да се у смерницама које нам дају види Јеховино и Христово гледиште. Затим покрајински надгледници и старешине преносе те смернице скупштинама. Христ такорећи држи „у десној руци“ помазане старешине, као и све друге старешине (Откр. 2:1). Наравно, они су само несавршени људи и понекад греше. Мојсије и Исус Навин су у неким ситуацијама погрешили, а исто тако и апостоли (Бр. 20:12; Ис. Нав. 9:14, 15; Римљ. 3:23). Али видимо да Христ води верног роба и наименоване старешине и то ће и даље чинити. Према томе, можемо се потпуно поуздати у вођство које нам пружа преко оних које је наименовао да нас предводе (w24.02 23-24 ¶13-14).

Ми радујемо Јехову када говоримо о њему с топлином, захвалношћу и љубављу. Када смо у служби, имамо на уму да нам је главни циљ да помогнемо људима да се приближе Јехови, да га заволе као и ми (Јак. 4:8). Волимо да показујемо људима како Библија описује Јехову и како открива његову љубав, правду, мудрост, моћ и друге лепе особине. Ми хвалимо Јехову и када се трудимо да поступамо по узору на њега. По томе се издвајамо у овом злом свету. Људи понекад примете да смо другачији и можда се питају због чега је тако (Мат. 5:14-16). Можда ћемо моћи да им објаснимо разлог када смо у контакту с њима током наших свакодневних активности. Због тога ће људи доброг срца пожелети да се приближе нашем Богу. Њега много радује када га хвалимо на све те начине (1. Тим. 2:3, 4; w24.02 10 ¶7).

Да би постао зрео хришћанин, требају ти неке корисне вештине. Оне ће ти помоћи да прихватиш одговорности у скупштини, да задржиш посао како би могао да се издржаваш и бринеш о својој породици, и да имаш добре међуљудске односе. На пример, научи да добро читаш и пишеш. Библија каже да срећан и успешан човек сваког дана чита Божју Реч и размишља о њој (Пс. 1:1-3). Свакодневно читање Библије омогућава му да разуме како Јехова размишља, а то му помаже да буде разборит и да доноси добре одлуке (Посл. 1:3, 4). Веома је добро када у скупштини постоје способни мушкарци који браћи и сестрама могу дати савет темељен на Библији. Ако си научио да добро читаш и пишеш, моћи ћеш да припремаш говоре и коментаре који ће другима користити и јачати им веру. Такође ћеш моћи да правиш добре белешке, које ће ти помоћи да јачаш своју веру и да храбриш браћу и сестре (w23.12 26-27 ¶9-11).

Када осетиш страх, размишљај о томе шта ће Јехова учинити у будућности када више не буде Сатане. На регионалном конгресу 2014. било је приказано како отац разговара с породицом о томе шта би писало у 2. Тимотеју 3:1-5 када би се ту налазило пророчанство о животу у рају: „У новом свету настаће нарочито срећна времена. Јер људи ће бити несебични, цениће духовне вредности, биће скромни, понизни, хвалиће Бога, биће послушни родитељима, захвални, верни, волеће своју породицу, биће спремни за сваки договор, увек ће говорити похвално о другима, умеће да се савладају, биће благи, волеће доброту, биће поуздани, разумни, понизни, више ће волети Бога него задовољства и биће истински побожни. Буди што више с таквим људима.“ Да ли и ти са својом породицом и суверницима разговараш о томе како ће изгледати живот у новом свету? (w24.01 6 ¶13-14).

Веома је утешно знати да Јехова воли свој народ. У Библији пише да се он „радује свом народу“ (Пс. 149:4). Међутим, понекад се неки толико обесхрабре да се питају: „Да ли Јехова воли мене?“ Управо то су се понекад питале и многе верне Јеховине слуге из библијских времена (1. Сам. 1:6-10; Јов 29:2, 4; Пс. 51:11). Из Библије се види да несавршени људи могу стећи Јеховину наклоност и одобравање. На који начин? Морамо веровати у Исуса Христа и крстити се (Јов. 3:16). Тако свима показујемо да смо се покајали за своје грехе и обећали Јехови да ћемо поступати по његовој вољи (Дела 2:38; 3:19). Он је срећан када предузмемо те кораке да бисмо постали његови пријатељи. Све док дајемо све од себе да живимо у складу са својим предањем, можемо бити сигурни да смо Јехови драги и да нас он сматра својим блиским пријатељима (Пс. 25:14; w24.03 26 ¶1-2).

По узору на прве ученике, и ми можемо наставити да проповедамо чак и ако нам власт то забрани. Можемо бити потпуно уверени да ће нам Јехова помоћи да извршимо своју службу. Зато моли Јехову за храброст и мудрост, као и да ти помогне да се суочиш с проблемима. Многи од нас пате услед болести или емоционалних проблема, због губитка вољене особе, породичних потешкоћа, прогонства или нечег другог. Догађаји попут пандемије или рата могу нам још више отежати ове проблеме. Зато кажи Јехови све што ти је на срцу. Реци му са чим се све бориш, баш као што би рекао блиском пријатељу и буди уверен да ће ти Јехова помагати (Пс. 37:3, 5). Ако се истрајно молимо, бићемо „постојани у невољи“ (Римљ. 12:12). Јехова зна кроз шта пролазе његове слуге – он „чује њихов вапај“ (Пс. 145:18, 19; w23.05 5-6 ¶12-15).

Када стојимо пред важном одлуком, треба да разумемо „шта је Јеховина воља“ и да поступамо у складу с тим (Еф. 5:17). Када тражимо одговарајуће библијско начело, види се да желимо да се водимо Божјом мудрошћу. Након тога, кад применимо то начело, већа је вероватноћа да ћемо донети добру одлуку. Наш непријатељ Сатана би желео да се до те мере заокупимо активностима које његов свет сматра важним да нам не остане времена за службу Богу (1. Јов. 5:19). Један хришћанин би могао почети да превелику пажњу поклања новцу, образовању или послу и тако пропусти бројне прилике да служи Јехови. Тиме би показао да је заправо под утицајем овог света. Наравно, ниједна од тих ствари није сама по себи погрешна, али оне никада не треба да нам дођу на прво место у животу (w24.03 24 ¶16-17).