Октобар

Да ли ти је понекад тешко да послушаш некога? Краљ Давид је имао сличан проблем и зато се молио Богу: „Пробуди у мени жељу да ти будем послушан“ (Пс. 51:12). Давид је волео Јехову. Па ипак, понекад му је било тешко да буде послушан, а тако је и с нама. Због чега? Као прво, имамо урођену склоност да будемо непослушни. Као друго, Сатана стално покушава да нас наведе да будемо бунтовни попут њега (2. Кор. 11:3). Као треће, овај свет је прожет бунтовним духом, „духом који сада делује у онима што су непослушни“ (Еф. 2:2). Морамо се много трудити, не само да се изборимо против склоности да грешимо, већ и да се одупремо притиску који Ђаво и овај свет врше на нас. Морамо уложити труд да будемо послушни Јехови и онима којима је он поверио одређени ауторитет (w23.10 6 ¶1).

Из овог Исусовог чуда извлачимо поуку о понизности. Исус се није хвалио због тога што је урадио. Заправо, никада се није хвалио због својих достигнућа. Сасвим супротно, увек је понизно сву славу давао свом Оцу (Јов. 5:19, 30; 8:28). Ако попут Исуса имамо понизно мишљење о себи, нећемо се хвалити својим достигнућима. Не желимо да хвалимо себе већ нашег предивног Бога коме служимо (Јер. 9:23, 24). Њему припада заслуга за све то. На крају крајева, ништа не бисмо могли да постигнемо без Јеховине помоћи (1. Кор. 1:26-31). Када смо понизни, немамо потребу да се хвалимо оним што чинимо за друге. Срећни смо због тога што знамо да Јехова види и цени све што радимо. (Упоредити с Матејем 6:2-4; Јевр. 13:16.) Он ће сигурно бити задовољан када види да се угледамо на Исуса и да смо понизни (1. Петр. 5:6; w23.04 4 ¶9; 5 ¶11-12).

Апостол Павле је под надахнућем подстакао хришћане да гледају на корист других. Како тај савет можемо применити током састанака? Тако што имамо на уму да и други, попут нас, желе да учествују. Размисли о следећем. Кад разговараш с пријатељима, да ли причаш толико да од тебе не могу да дођу до речи? Наравно да не. Желиш да и они учествују у разговору. Слично томе, желимо да дамо прилику што већем броју суверника да дају коментаре на састанцима. Заправо, један од најбољих начина да охрабримо браћу и сестре јесте да им дамо прилику да изразе своју веру (1. Кор. 10:24). Ако су твоји коментари кратки, и други ће моћи да коментаришу. Чак и ако је твој коментар кратак, пази да не истакнеш све поуке. Ако прокоментаришеш све из одломка, други можда неће имати шта да кажу (w23.04 22-23 ¶11-13).

Не смемо изгубити из вида колико је важно да помажемо другима, нарочито у служби проповедања. Морамо бити прилагодљиви док проповедамо другима. Људи с којима разговарамо имају различите представе о Богу и долазе из различитих земаља и култура. Апостол Павле је био прилагодљив и од њега можемо много тога научити. Исус га је поставио да буде „апостол [...] другим народима“ (Римљ. 11:13). Павле је проповедао Јеврејима, Грцима, образованим људима, земљорадницима, државним службеницима и краљевима. Да би допро до срца тако различитих људи, он је „свима [...] био све“ (1. Кор. 9:19-22). Узимао је у обзир културу, животне околности и веровања оних којима је проповедао. То му је помогло да буде прилагодљив и да на што бољи начин свима пренесе добру вест. И ми се можемо побољшати у проповедању ако смо прилагодљиви и трудимо се да пронађемо најбољи начин да помогнемо свакоме (w23.07 23 ¶11-12).

Благост није слабост, већ одлика јаких људи. Потребна је унутрашња снага да останемо смирени када се нађемо у тешкој ситуацији. Благост је плод светог духа (Гал. 5:22, 23). Грчка реч која се преводи са „благост“ понекад се користила како би се описао дивљи коњ који је укроћен. Замисли дивљег коња ког је неко укротио. Иако је сада питом, он је и даље снажан. Како ми можемо бити благи, а у исто време јаки? То не можемо постићи сами. Морамо молити Бога да нам да свој дух и помогне да развијемо ову предивну особину. Искуство показује да је то могуће. Многа наша браћа и сестре су остали благи када су се суочили с противницима, што је позитивно утицало на оне који су то посматрали (2. Тим. 2:24, 25; w23.09 15 ¶3).

У визији која улива страхопоштовање, апостол Јован је видео 24 старешине на небу како се клањају Јехови. Они су славили Бога и говорили су да је достојан да прими „славу, част и моћ“ (Откр. 4:10, 11). Верни анђели такође имају много разлога да славе Јехову и одају му част. Они се налазе на небу заједно с њим и добро су га упознали. Из његових поступака виде какав је он. Док посматрају све што ради, покренути су да га хвале (Јов 38:4-7). И ми треба да хвалимо Јехову у својим молитвама и да му говоримо због чега га волимо и ценимо. Кад читаш и проучаваш Библију, запажај Јеховине особине којима се дивиш (Јов 37:23; Римљ. 11:33). Затим му у молитви реци колико ти значе те особине. Јехову можемо хвалити и за све што чини за нас и нашу браћу и сестре (1. Сам. 2:1, 2; w23.05 3-4 ¶6-7).

Вавилон Велики је 1919. изгубио контролу над Божјим народом. Те године је постављен „верни и разборити роб“ који је наставио да помаже људима да иду „Путем светости“ (Мат. 24:45-47; Ис. 35:8). Између осталог, захваљујући верним „путарима“ из прошлости, многи који су почели да иду њиме сазнали су више о Јехови и његовој намери (Посл. 4:18). То им је помогло да ускладе свој живот с Јеховиним мерилима. Јехова није очекивао да његове слуге одједном промене све што је било погрешно већ их је постепено прочишћавао. Колико ћемо само бити срећни када будемо могли да потпуно угодимо Јехови! Сваком путу је потребно редовно одржавање. Од 1919, радови на „Путу светости“ непрестано трају како би се што већем броју људи омогућило да напусте Вавилон Велики (w23.05 17 ¶15; 19 ¶16).

Водеће тело већ деценијама обучава браћу која припадају „другим овцама“ да предводе Божји народ. Примера ради, организује многе школе у којима се обучавају старешине, путујући надгледници, чланови Одбора подружнице, надгледници у Бетелу и други. Чланови Водећег тела лично обучавају помоћнике у разним одборима Водећег тела. Ти помоћници већ сада савесно обављају своје задатке и носе тежак терет одговорности. Они су добро обучени и спремни да преузму бригу о Христовим овчицама. Када пред крај велике невоље и последњи помазаник буде отишао на небо, Божје слуге на земљи ће захваљујући Христовом вођству наставити да верно служе Јехови. Тачно је да ће у то време доживети напад Гога из Магога, то јест коалиције народа (Језек. 38:18-20). Али тај кратки напад неће бити успешан и неће нас спречити да служимо Јехови. Наш Бог ће нас сигурно заштитити. Апостол Јован је у визији видео „велико мноштво“ Христових „других оваца“ и речено му је да оно долази „из велике невоље“ (Откр. 7:9, 14). Нема нимало сумње да ће нас Јехова избавити! (w24.02 5-6 ¶13-14).

Шта треба да радимо да бисмо добили свети дух? Треба да се молимо за њега, проучавамо Божју надахнуту Реч и останемо уз Јеховину организацију. Све то ће нам помоћи да развијамо плодове духа (Гал. 5:22, 23). Бог даје свој дух искључиво онима који имају чисте мисли и честито се понашају. Он то неће учинити ако размишљамо о нечистим стварима и затим тако и поступамо (1. Сол. 4:7, 8). Осим тога, да бисмо и даље добијали свети дух, не смемо „презирати пророчанства“ (1. Сол. 5:20). У овом стиху, реч „пророчанства“ се односи на поруке које нам Јехова даје путем свог духа, укључујући оне које се тичу његовог дана и тога колико је он близу. Ми не мислимо да Армагедон неће доћи током нашег живота. Баш супротно, уверени смо да ће Јеховин дан брзо доћи. Зато поступамо честито и чинимо дела по којима се види да смо одани Богу (2. Петр. 3:11, 12; w23.06 12 ¶13-14).

Шта треба да радимо ако се порнографска слика одједном појави на нашем електронском уређају? Истог тренутка треба да престанемо да је гледамо. Биће нам лакше да то урадимо ако задржимо на уму да не постоји ништа драгоценије од нашег пријатељства с Јеховом. Чак и слике које се обично не сматрају порнографским могу у нама распламсати неисправне жеље. Зашто треба да их се клонимо? Зато што не желимо да направимо ни најмањи корак ка томе да учинимо прељубу у свом срцу (Мат. 5:28, 29). Дејвид, старешина с Тајланда, каже: „Питам се: ’Чак и ако неке слике нису порнографске, да ли ће Јехова бити задовољан ако их будем гледао?‘ Размишљање о томе ми помаже да доносим мудре одлуке.“ Страх од тога да ћемо нечим повредити Јехову помаже нам да поступамо мудро. У Библији се каже да је „страхопоштовање према Јехови почетак“, то јест темељ, мудрости (w23.06 23 ¶12-13).

Могуће је да су „собе“ које Исаија спомиње заправо наше скупштине. Јехова обећава да ће нас током тог периода заштитити ако останемо уједињени с нашом браћом и сестрама. Зато дајмо све од себе не само да подносимо своје сувернике већ и да их волимо. Живот нам може зависити од тога! „Велики Јеховин дан“ ће донети патњу свим људима (Соф. 1:14, 15). Божји народ неће бити поштеђен невоља. Али ако се сада припремамо, остаћемо смирени и моћи ћемо да помогнемо другима. С каквим год проблемима да се суочимо, истрајно ћемо служити Јехови. Када се наша браћа и сестре нађу у невољи, даћемо све од себе да им помогнемо. Бићемо саосећајни и бринућемо о њима. Ако заволимо своју браћу и сестре сада, ту љубав ћемо им показивати и у будућности. Тада ће нас Јехова наградити вечним животом у свету где се невоље и проблеми више неће ни спомињати (Ис. 65:17; w23.07 7 ¶16-17).

У Библији се на Божје верне слуге често указује као на снажне људе. Али чак и најснажнији међу њима нису увек мислили да су снажни. Примера ради, краљ Давид је у неким ситуацијама имао осећај да стоји „чврсто попут планине“, док га је у другим приликама обузимао страх (Пс. 30:7). Самсон је знао да му Бог путем свог духа даје надљудску снагу и да би без његове помоћи ослабио и „постао као и сваки други човек“ (Суд. 14:5, 6; 16:17). Те верне Божје слуге биле су јаке само због тога што им је Јехова давао снагу. Апостол Павле је био свестан тога да је и њему потребна снага од Јехове (2. Кор. 12:9, 10). Павле се суочавао са здравственим проблемима (Гал. 4:13, 14). Осим тога, понекад се борио да поступи исправно (Римљ. 7:18, 19). Понекад је био у неизвесности и забринут због онога што би се могло десити (2. Кор. 1:8, 9). Па ипак, када је Павле био слаб, био је јак. На који начин? Јехова му је давао потребну снагу. Он га је јачао (w23.10 12 ¶1-2).

Ако се понекад боримо са осећањем безвредности, добро је да се сетимо да нас је Јехова привукао к себи (Јов. 6:44). Он у нама види добре особине које можда ми сами не видимо. Он зна какво је наше срце (2. Лет. 6:30). Према томе, када каже да смо му драгоцени, можемо бити потпуно сигурни у то (1. Јов. 3:19, 20). Пре него што су упознали истину, неки од нас су радили ствари због којих још увек осећају кривицу (1. Петр. 4:3). Неки се боре против грешних склоности иако већ годинама верно служе Јехови. Да ли и тебе срце осуђује због нечега? Ако је тако, утешиће те сазнање да су се и у прошлости верне Божје слуге бориле са сличним осећањима. Примера ради, апостолу Павлу је било много тешко када је размишљао о својим манама и грешкама (Римљ. 7:24). Наравно, он се покајао за своје грехе и крстио се. Па ипак, за себе је рекао да је „најмањи међу апостолима“ и да је највећи грешник (1. Кор. 15:9; 1. Тим. 1:15; w24.03 27 ¶5-6).

Из лоше одлуке коју је краљ Јоас донео учимо да је избор пријатеља веома битан. Треба да се дружимо с људима који ће добро утицати на нас, који воле Јехову и желе да га усреће. Не треба да ограничимо круг пријатеља само на своје вршњаке. Сети се да је Јоас био много млађи од свог пријатеља Јодаја. Размисли о својим пријатељима и питај се: „Да ли ми помажу да ојачам своју веру у Јехову? Да ли живе по Божјим мерилима и подстичу и мене да чиним исто? Да ли разговарају о Јехови и о ономе што уче из његове Речи? Да ли ми говоре само оно што желим да чујем или имају довољно храбрости да ми укажу на неку грешку?“ (Посл. 27:5, 6, 17). Искрено говорећи, ако твоји пријатељи не воле Јехову, онда ти нису ни потребни. Али ако имаш пријатеље који га воле, буди уз њих јер су они добро друштво за тебе (Посл. 13:20; w23.09 9-10 ¶6-7).

Алфа је прво, а омега последње слово грчког алфабета. Јехова је тим речима истакао да ће сигурно завршити све што започне. Када је створио Адама и Еву, рекао им је: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и подложите је себи“ (Пост. 1:28). Фигуративно говорећи, Јехова је тада рекао: „Алфа.“ Јасно је изнео своју намеру: Доћи ће време када ће савршени потомци Адама и Еве напунити земљу и целу је претворити у рај. У будућности, када се то деси, Јехова ће такорећи казати: „Омега.“ На самом почетку, након што су били довршени „небо и земља и све што је на њима“, Јехова је дао гаранцију да ће бити тако. Он гарантује да ће се до краја седмог дана његова намера с људима и земљом у потпуности испунити (Пост. 2:1-3; w23.11 5 ¶13-14).

Путовање од Вавилона до Израела није било нимало лако и могло је трајати око четири месеца. Али Јехова је обећао да ће уклонити сваку препреку која би могла спречити његове слуге да се врате у своју домовину. Верни Јудејци су знали да ће благослови које ће добити ако се врате у Израел надмашити сваку жртву коју би могли поднети. Највећа награда је била та што би могли поново да служе Богу на исправан начин. У Вавилону није било ниједног храма који је био посвећен Јехови. Није постојао олтар на ком би Израелци приносили жртве прописане Мојсијевим законом, нити је било организовано свештенство које би то чинило. Такође, огромна већина људи у том граду служила је паганским боговима и нису марили за Јехову и његова мерила. Зато су десетине хиљада побожних Јудејаца биле спремне да се врате у своју земљу и обнове праву религију (w23.05 14-15 ¶3-4).

Да бисмо живели „као деца светлости“, треба нам помоћ Божјег светог духа. Зашто је то тако? Зато што у овом неморалном свету није лако остати чист (1. Сол. 4:3-5, 7, 8). Свети дух нам може помоћи да се одупремо ставовима овог света, као и филозофији и гледиштима која се косе с Божјом вољом. Свети дух нам може помоћи и да развијамо „сваку врсту доброте [и] праведност“ (Еф. 5:9). Да бисмо добили свети дух, треба да се молимо за њега. Исус је рекао да ће Јехова „дати светог духа онима који га моле за то“ (Лука 11:13). Свети дух добијамо и када с браћом и сестрама хвалимо Јехову на нашим састанцима (Еф. 5:19, 20). Тај дух ће позитивно утицати на нас и помоћи ће нам да живимо по Божјој вољи (w24.03 23-24 ¶13-15).

Да ли ти треба више стрпљења? Ако је тако, моли се Јехови. Стрпљење је плод духа (Гал. 5:22, 23). С обзиром на то, можемо се молити Јехови за његов дух и помоћ да развијемо ту особину. Када се нађемо у ситуацији која представља испит нашег стрпљења, ми се молимо за свети дух како бисмо остали стрпљиви (Лука 11:13). Уз то можемо молити Јехову да нам помогне да на ствари гледамо из његовог угла. Осим што се молимо, сваког дана треба да дајемо све од себе да будемо стрпљиви. Што се више молимо за стрпљење и радимо на томе да будемо стрпљиви, та особина ће пустити дубљи корен у нашем срцу и постаће део наше личности. Помаже и размишљање о примерима из Библије. У Библији се говори о многим људима који су били стрпљиви. Ако размишљамо о њима, можемо научити како да и ми будемо такви (w23.08 22 ¶10-11).

Исус је уверио апостола Петра да има Јеховину подршку. Након свог ускрсења, још једним чудом је њему и другим апостолима омогућио да улове много риба (Јов. 21:4-6). То чудо је несумњиво уверило Петра да се Јехова лако може побринути за његове материјалне потребе. Можда се тада сетио Исусових речи да ће се Јехова бринути за оне који најпре траже Краљевство (Мат. 6:33). У складу с тим, Петар је на прво место у свом животу ставио службу, а не риболов. Храбро је проповедао на Педесетницу 33. године, након чега су хиљаде прихватиле добру вест (Дела 2:14, 37-41). Касније је помогао Самарићанима и људима из других народа да постану Христови следбеници (Дела 8:14-17; 10:44-48). Нема сумње да је Петар био важна алатка у Јеховиним рукама. Током своје службе помагао је свим врстама људи да се придруже хришћанској скупштини (w23.09 20 ¶1; 23 ¶11).

Отприлике две године након што су Вавилонци уништили Јерусалим, вавилонског краља Навуходоносора је много узнемирио сан у ком је видео огроман кип. Претио је да ће побити све мудраце, међу њима и Данила, ако му не кажу шта је сањао и ако му не протумаче сан (Дан. 2:3-5). Данило је брзо морао нешто да предузме, иначе би многи људи изгубили живот. „Отишао [је] код краља и замолио га да му да времена како би му открио значење сна“ (Дан. 2:16). За то су биле потребне храброст и вера. Нигде нема наговештаја да је Данило икада тумачио снове. Он је замолио своје пријатеље „да се моле Богу небеском да им укаже милост и открије ту тајну“ (Дан. 2:18). Јехова је услишио њихове молитве и открио је Данилу значење Навуходоносоровог сна. Захваљујући томе, Данило и његови пријатељи су остали живи (w23.08 3 ¶4).

Размишљај о добру које доноси стрпљење. Стрпљиви људи су срећнији и смиренији. Према томе, стрпљење може побољшати наше ментално и физичко здравље. Кад смо стрпљиви с другима, боље се слажемо с њима. У нашој скупштини влада веће јединство. Ако се не љутимо брзо кад нас неко провоцира, спречићемо да ситуација постане још гора (Пс. 37:8, фусн.; Посл. 14:29). Изнад свега, поступамо по узору на нашег небеског Оца и још смо блискији с њим. Стрпљење је стварно предивна особина! Мора се признати да није увек лако бити стрпљив, али Јехова ће нам помоћи да будемо и останемо такви. Док стрпљиво чекамо нови свет, можемо бити сигурни да „Јеховине очи бдију над онима који га се боје, над онима који се уздају у његову верну љубав“ (Пс. 33:18, 22). Зато дајмо све од себе да и даље будемо стрпљиви (w23.08 22 ¶7; 25 ¶16-17).

Јаков је рекао да човек можда тврди да има веру, али да његова дела показују супротно (Јак. 2:1-5, 9). Такође је говорио о некоме ко види да „брат или сестра немају шта да обуку“ и „оскудевају у храни“, али не предузима ништа како би им помогао. Чак и ако такав човек тврди да има веру, његова вера није поткрепљена делима и зато је бескорисна (Јак. 2:14-16). Јаков је споменуо Раву као добар пример вере која се показује делима (Јак. 2:25, 26). Она је чула за Јехову и схватила да је он водио Израелце (Ис. Нав. 2:9-11). Своју веру је показала делима – заштитила је двојицу израелских ухода од смртне опасности. Зато је та несавршена жена из другог народа проглашена праведном, као што је и Аврахам био. Њен пример истиче колико је важно поткрепити веру делима (w23.12 5-6 ¶12-13).

Као Божје слуге, не мислимо да је довољно да разумемо само основна библијска учења. Ми желимо да упознамо „чак и Божје дубине“, а то можемо уз помоћ његовог светог духа (1. Кор. 2:9, 10). Да би се још више зближио с Јеховом, могао би да започнеш с неким посебним пројектом за лично проучавање. Примера ради, можеш истраживати како је у прошлости показивао да воли своје слуге и како се из тога види да воли и тебе. Можеш проучавати и о томе како је желео да му Израелци служе, а како жели да му ми данас служимо. Такође, могао би дубоко проучавати пророчанства која је Исус испунио током свог живота и службе на земљи. Уживаћеш док будеш истраживао те теме, а у томе ти могу помоћи Индекс публикација и Водич кроз публикације Јеховиних сведока. Дубоко проучавање Библије ојачаће ти веру и помоћи да нађеш „знање о Богу“ (Посл. 2:4, 5; w23.10 18-19 ¶3-5).

Изворна реч која је преведена са „жарко“ дословно значи „растегнуто“. У другом делу стиха описује се шта ћемо радити ако жарко волимо друге. Покрићемо грехе наше браће. Замислимо нашу љубав као растегљиву тканину. Ми је узимамо обема рукама и растежемо је све више, док не покрије не само један или два греха већ „мноштво греха“. „Покрити“ је заправо други начин да се каже „опростити“. Као што парче тканине може покрити флеку, тако и љубав може покрити несавршеност и мане других. Наша љубав према другима треба да буде довољно јака да можемо да им опростимо грешке и подносимо њихове мане, иако то понекад уопште није лако (Кол. 3:13). Када им опростимо, показујемо да их много волимо и да желимо да поступамо по Јеховиној вољи (w23.11 11-12 ¶13-15).

Када је одрастао, краљ Јосија је започео са обновом храма. Током радова, пронађена је књига „Јеховиног закона, добијеног преко Мојсија“. Када је чуо шта у њој пише, Јосија је одмах предузео нешто како би народ поступао у складу са оним што је речено у њој (2. Лет. 34:14, 19-21). Да ли би желео да редовно читаш Библију? Ако се већ трудиш да је читаш сваки дан, како ти иде? Да ли бележиш стихове који би могли да ти помогну? Када је имао отприлике 39 година, Јосија је направио грешку која га је коштала живота. Није тражио вођство од Јехове, већ се поуздао у себе (2. Лет. 35:20-25). Из тога учимо нешто важно. Без обзира на то колико имамо година или колико дуго проучавамо Библију, морамо се трудити да угодимо Јехови. Треба да га молимо за вођство, проучавамо његову Реч и слушамо савете зрелих хришћана. То ће нас заштитити од озбиљних грешака и помоћи нам да будемо срећни (Јак. 1:25; w23.09 12 ¶15-16).

Свето писмо говори о многим изузетним женама које су волеле Јехову и служиле му. Оне су биле „умерене и верне у свему“ (1. Тим. 3:11). Сестре се могу угледати на њих, као и на зреле хришћанке у својој скупштини. Младе сестре, да ли познајете зреле хришћанке на које се можете угледати? Размислите о њиховим добрим особинама и о томе како их и ви можете испољавати. Веома важна особина за хришћанску зрелост јесте понизност. Ако је жена понизна, биће блиска с Јеховом и у добрим односима с другима. На пример, жена која воли Јехову скромно ће прихватити начело поглаварства, које је успоставио њен небески Отац (1. Кор. 11:3). То начело се примењује како у скупштини тако и у породици (w23.12 18-19 ¶3-5).

Јехова очекује од мужа да воли своју жену и да брине о њеним физичким, емоционалним и духовним потребама. Способност просуђивања, поштовање жена и поузданост помоћи ће ти да будеш добар брачни друг. Када се ожениш, могао би постати и отац. Од Јехове можеш много тога научити шта значи бити добар отац (Еф. 6:4). Он је свом Сину Исусу рекао да га воли и да је задовољан њиме (Мат. 3:17). Ако постанеш отац, често говори својој деци да их волиш. Похваљуј их за све добро што ураде. Очеви који се угледају на Јехову помажу својој деци да постану зрели хришћани. Већ сада се можеш припремити за ту улогу тако што с љубављу бринеш о члановима своје породице и скупштине, и тако што им говориш да их волиш и цениш (Јов. 15:9; w23.12 28-29 ¶17-18).

Иако верно служимо Јехови, и нас сналазе разни проблеми и болести као и све друге људе. Поред тога, можда нам се противе и прогоне нас они који мрзе Божје слуге. Јехова нас не штити од таквих проблема, али обећава да ће нам помагати (Ис. 41:10). Уз његову помоћ можемо остати радосни, доносити добре одлуке и бити му верни и у најтежим ситуацијама. Јехова обећава да ће нам дати свој мир (Фил. 4:6, 7). „Божји мир“ је спокојство које осећамо у уму и срцу захваљујући томе што смо блиски с Јеховом. Тај мир „превазилази оно што човек може разумети“, што значи да надмашује све што можемо да замислимо. Да ли си некад након усрдне молитве био изненађен спокојством које си осетио? То значи да ти је Јехова дао свој мир (w24.01 20 ¶2; 21 ¶4).

Љубав према Богу подстиче његов народ да свесрдно хвали његово име. Краљ Давид је разумео да је хвалити Јеховино име исто што и хвалити самог Јехову. Јеховино име дозива у мисли каква је он особа, све његове предивне особине и његова величанствена дела. Давид је желео да слави и хвали име свог небеског Оца. Желео је да то ради свом својом душом, то јест свим својим бићем. Слично томе, Левити су предводили народ у хваљењу Јехове. Они су понизно признали да својим речима не могу у потпуности изразити хвалу коју Јеховино свето име заслужује (Нем. 9:5). Нема сумње да је Јехову радовала таква понизност и љубав према његовом имену (w24.02 9 ¶6).

Нећеш разочарати Јехову ако не испуниш циљ који је ван твог домашаја (2. Кор. 8:12). Учи из повремених неуспеха. Размишљај о ономе што си до сада постигао. Библија каже: „Бог није неправедан па да заборави ваша дела“ (Јевр. 6:10). Зато ни ти немој заборавити оно што си урадио. Размишљај о свему што си до сада постигао – на пример, о томе што си близак с Јеховом, што причаш другима о њему или што си се крстио. Духовни циљеви које си постигао у прошлости показују да можеш испунити и свој тренутни циљ. Уз Јеховину помоћ можеш остварити свој циљ. Бићеш радостан ако запажаш како ти Јехова помаже док радиш на остварењу свог циља (2. Кор. 4:7). Ако не одустанеш, доживећеш још веће благослове (Гал. 6:9; w23.05 31 ¶16-18).

Јехова увек тражи начине да својим слугама покаже да их воли и да је задовољан њима. У Библији се говори о две прилике када је Исуса назвао својим вољеним Сином, који је по његовој вољи (Мат. 3:17; 17:5). Да ли би и ти желео да чујеш како ти Јехова упућује такве речи? Он не разговара с нама с неба, али нам се обраћа путем страница Библије. На пример, када читамо оно што је Исус говорио у јеванђељима, то је као да чујемо Јеховин глас. Исус је савршено одражавао особине свог Оца. Према томе, када читамо како је Исус својим несавршеним али верним следбеницима говорио да их воли, можемо замислити како Јехова те исте речи говори нама (Јов. 15:9, 15). Ако доживимо кушње, то не значи да смо изгубили његову наклоност, већ су то прилике да покажемо колико га волимо и колико се уздамо у њега (Јак. 1:12; w24.03 28 ¶10-11).