Новембар

Ако имаш децу, помози им да припреме коментар који је у складу с њиховим узрастом. Повремено ће се осматрати озбиљније теме, попут брачних проблема или моралне чистоће, али и тада ће се вероватно наћи неки одломак који ће моћи да коментаришу. Такође, објасните им да вероватно неће бити прозвани сваки пут кад се јаве. Онда се неће разочарати када други буду прозвани уместо њих (1. Тим. 6:18). Свако од нас може припремити промишљене коментаре који славе Јехову и храбре сувернике (Посл. 25:11). Иако повремено можемо укратко испричати нешто што смо доживели, не треба нашироко да причамо о себи (Посл. 27:2; 2. Кор. 10:18). Трудимо се да будемо усредсређени на Јехову, његову Реч и његов народ (Откр. 4:11; w23.04 24-25 ¶17-18).

Љубав је веома важна ако желимо да останемо будни и будемо трезвени (Мат. 22:37-39). Љубав према Богу помаже нам да истрајемо у проповедању упркос било којој невољи на коју бисмо могли наићи (2. Тим. 1:7, 8). Будући да волимо и оне који не служе Јехови, ми сведочимо од врата до врата, као и телефоном и путем писама. Не губимо наду да ће се наши ближњи једног дана променити и почети да чине оно што је добро (Језек. 18:27, 28). Ми волимо и нашу браћу и сестре. Ту љубав показујемо тако што храбримо и изграђујемо једни друге (1. Сол. 5:11). Као војници који раме уз раме иду у битку, и ми храбримо једни друге. Ми никада нећемо намерно повредити брата или сестру нити ћемо им враћати мило за драго (1. Сол. 5:13, 15). Своју љубав показујемо и тако што поштујемо браћу која предводе у нашим скупштинама (1. Сол. 5:12; w23.06 10 ¶6; 11 ¶10-11).

Своју веру јачамо тако што дубоко размишљамо о откупнини. Она је гаранција да ће се Божја обећања обистинити. Када размишљамо зашто је Јехова обезбедио откупнину и шта је све жртвовао ради нас, још чвршће верујемо да ће се његово обећање о вечном животу у новом свету испунити. Зашто размишљање о откупнини тако утиче на нас? Размисли о следећем: Шта је све Јехова жртвовао ради нас? Он је послао свог вољеног прворођеног Сина, који му је веома близак, да се роди као савршен човек. Док је био на земљи, Исус је доживео разне невоље, затим је патио и умро тешком смрћу. Јехова је заиста платио високу цену за нас! Наш вољени Бог никада не би дозволио да његов Син пати и умре само да би ми накратко живели боље (Јов. 3:16; 1. Петр. 1:18, 19). Будући да је дао свог најдражег Сина за нас, он ће се сигурно побринути да добијемо вечни живот у новом свету (w23.04 27 ¶8-9).

Да ли Јехова жели да ускрсне умрле? Нема сумње да жели. То је и обећао, што су под надахнућем забележили многи библијски писци (Ис. 26:19; Откр. 20:11-13). А када Јехова нешто обећа, он то увек испуни (Ис. Нав. 23:14). Заправо, он жарко жели да врати умрле у живот. Погледајмо шта је рекао Јов. Он је био сигуран да ће Јехова чезнути за тим да га поново види у животу (Јов 14:14, 15, фусн.). Јехови исто тако недостају све његове верне слуге које су умрле. Он жели да их врати у живот и да их види здраве и радосне. Шта се може рећи за милијарде људи који су умрли, а нису имали прилику да упознају Јехову? Наш небески Отац жели да ускрсне и њих (Дела 24:15). Он жели да им пружи прилику да постану његови пријатељи и заувек живе на земљи (Јов. 3:16; w23.04 9 ¶5-6).

Како можеш ојачати своју наду? На пример, ако се надаш да ћеш живети вечно на земљи, читај у Библији о томе како ће рај изгледати и размишљај о њему (Ис. 25:8; 32:16-18). Размишљај о томе какав ће бити живот у новом свету. Замишљај себе тамо. Ако у свом уму чврсто задржимо наду у нови свет, свака наша невоља биће „тренутна и незнатна“ (2. Кор. 4:17). Нада коју нам Јехова даје уливаће нам снагу. Он нам је већ обезбедио све што нам је потребно да би нас ојачао. Када ти је потребна помоћ да извршиш неки задатак, да издржиш кушњу или да сачуваш радост, усрдно се моли Јехови и тражи његово вођство тако што ћеш проучавати Библију. Прихвати охрабрење које ти пружају браћа и сестре. Редовно размишљај о својој нади у будућност. Тако ће Бог и тебе ојачати „својом славном моћи“ и подариће ти „сву потребну снагу“ како би стрпљиво и радосно истрајао у свему (Кол. 1:11; w23.10 17 ¶19-20).

Има пуно тога за шта можемо да захваљујемо Јехови. Можемо да му захваљујемо за све добро које имамо, зато што сваки добар дар долази од њега (Јак. 1:17). На пример, захвални смо за прелепу планету и чудесна дела стварања. Поред тога, можемо му захвалити за живот који имамо, за своју породицу, пријатеље и наду. Такође, захвални смо Јехови што нам је пружио јединствену прилику да будемо његови пријатељи. Добро је да се свако од нас потруди да више размишља о томе за шта је лично захвалан Јехови. Многи људи око нас су незахвални. Они не размишљају о томе како да покажу захвалност за оно што имају већ како да добију оно што желе. Ако попримимо такав став, наше молитве би могле да постану попут списка захтева. Да се тако нешто не би десило, морамо и даље да развијамо и изражавамо захвалност Јехови за све што чини за нас (Лука 6:45; w23.05 4 ¶8-9).

Као наш брижни Отац, Јехова не жели да патимо (Ис. 63:9). Па ипак, не штити нас од свих тешкоћа, које би се могле упоредити с набујалим рекама или с ватром (Ис. 43:2.) Али обећава да ће нам помоћи да прођемо кроз све то. Осим тога, неће допустити да нас кушње раздвоје од њега. Даје нам и свој моћни свети дух како бисмо истрајали (Лука 11:13; Фил. 4:13). Захваљујући томе, можемо бити сигурни да ћемо увек имати оно што нам је потребно да бисмо издржали тешкоће и да бисмо наставили да му верно служимо. Јехова очекује да му верујемо (Јевр. 11:6). Понекад нам наши проблеми изгледају као несавладиве препреке. Можда се чак питамо да ли ће Јехова ишта учинити за нас. Али Библија нас уверава да се уз његову помоћ можемо и „на зидине попети“ (Пс. 18:29). Зато не треба да дозволимо да нас сумње савладају већ треба да се молимо Јехови с вером и поуздањем да ће услишити наше молитве (Јак. 1:6, 7; w23.11 22 ¶8-9).

Какав предиван опис праве љубави! Ове речи су охрабрујуће за брачне парове јер показују да њихова љубав може трајати вечно. Да ли ће љубав у браку трајати вечно зависи од тога колико муж и жена улажу у њега. Да то прикажемо: логорска ватра може непрестано горети, али једино ако неко стално додаје дрва на њу. Ако нико то не ради, она ће се с временом угасити. Слично томе, љубав између мужа и жене може заувек остати јака само ако стално јачају своју везу. Понекад брачни другови осећају да је љубав међу њима почела да се хлади. То се може десити кад се суочавају с финансијским тешкоћама, здравственим проблемима или притисцима које носи одгајање деце. Зато, да би сачували „пламен који долази од Јах“, и муж и жена морају да јачају своје пријатељство с Јеховом (w23.05 20-21 ¶1-3).

Како можемо стећи храброст? Родитељи нас можда подстичу да будемо храбри, али они не могу да пренесу ову особину на нас као што се преноси породично наслеђе. Стицање храбрости је попут учења нове вештине. Између осталог, неку вештину можемо развити ако пажљиво посматрамо шта учитељ ради и трудимо се да радимо исто. На сличан начин, храброст можемо стећи када запажамо како други показују ову особину и трудимо се да будемо попут њих. Попут Данила, морамо добро упознати Божју Реч. Морамо развијати блиско пријатељство с Јеховом тако што му се често молимо и говоримо му о свему што нам је на срцу. Осим тога, морамо имати потпуно поуздање да ће нам он прискочити у помоћ. Захваљујући свему томе, храбро ћемо се суочити са испитима вере. Храбри људи често задобију поштовање других. Осим тога, они могу помоћи другима да упознају Јехову. Нема сумње да имамо добре разлоге да јачамо своју храброст (w23.08 2 ¶2; 4 ¶8-9).

Грчки израз који је преведен као „проверавајте“ користио се у повезаности са испитивањем племенитих метала како би се утврдило да ли су прави. Слично томе, морамо проверавати истинитост онога што чујемо или прочитамо. То је још важније јер се ближи велика невоља. Ми не верујемо свему што други кажу већ користимо способност просуђивања да бисмо упоредили оно што чујемо или прочитамо са оним што кажу Библија и Јеховина организација. На тај начин нећемо бити заведени демонском пропагандом и преваром (Посл. 14:15; 1. Тим. 4:1). Ми знамо да ће Божји народ као целина преживети велику невољу. Међутим, не знамо шта чека сваког од нас појединачно (Јак. 4:14). Па ипак, без обзира на то да ли ћемо преживети велику невољу или ћемо умрети пре ње, Јехова ће нас наградити вечним животом ако му останемо верни. Зато увек имајмо у мислима нашу предивну наду и будимо спремни за Јеховин дан! (w23.06 13 ¶15-16).

Не знамо како ће се нека пророчанства испунити (Дан. 12:8, 9). Али то што не разумемо у потпуности како ће се неко пророчанство испунити не значи да се то неће десити. Можемо бити сигурни да ће нам Јехова у право време открити оно што треба да знамо, као што је чинио и у прошлости. Народи ће прогласити „мир и сигурност“ (1. Сол. 5:3). Затим ће се светске политичке силе окренути против лажне религије и уништиће је (Откр. 17:16, 17). Након тога ће напасти и Божји народ (Језек. 38:18, 19). Сви ти догађаји водиће до завршног рата, Армагедона (Откр. 16:14, 16). Можемо бити сигурни да ће се све то ускоро десити. До тада, показујмо и даље свом вољеном небеском Оцу захвалност тако што будно пазимо на библијска пророчанства и помажемо другима да чине исто (w23.08 13 ¶19-20).

Када је апостол Павле говорио о вери, нади и љубави, рекао је да је љубав „највећа међу њима“ (1. Кор. 13:13). Зашто је то рекао? Ускоро нам више неће требати вера у Божја обећања о новом свету, као ни нада да ће се она испунити јер ћемо видети да су се обистинила. Али увек ћемо волети Јехову и људе. Заправо, сваким даном ћемо их волети све више и више. Такође, љубав доказује да смо прави Христови ученици. Исус је рекао апостолима: „По томе ће сви знати да сте моји ученици, ако будете волели једни друге“ (Јов. 13:35). Надаље, љубав нас уједињује. Павле је рекао да нас она „савршено уједињује“ (Кол. 3:14, фусн.). Апостол Јован је написао: „Онај ко воли Бога треба да воли и свог брата“ (1. Јов. 4:21). Према томе, када волимо једни друге, тиме показујемо да волимо Бога (w23.11 8 ¶1, 3).

У Библији се живот хришћанина упоређује с трком. Они који успешно прођу кроз циљ као награду добијају вечни живот (2. Тим. 4:7, 8). Треба да дамо све од себе да останемо у тој трци, нарочито зато што је циљ ближи него икада. Апостол Павле је указао на то шта ће нам помоћи да освојимо награду. Рекао је да треба да одбацимо „сваки терет [...] и истрајно трчимо трку која је пред нама“. Да ли је мислио да хришћани не треба ништа да носе? Не, није то мислио. Заправо, хтео је да каже да одбацимо сваки непотребан терет. Он би нас могао успорити и довести до тога да се уморимо. Да бисмо истрајали, морамо брзо препознати и одбацити сваки непотребан терет који би нам могао отежати трку. Међутим, у исто време, не желимо да одбацимо оно што треба да носимо. У супротном бисмо могли испасти из трке (2. Тим. 2:5; w23.08 26 ¶1-2).

Разумност нам помаже да поштујемо гледиште других. Примера ради, неке сестре воле да се шминкају, а друге не. Нека браћа и сестре умерено пију алкохол, док су други одлучили да уопште не пију. Сви желимо да будемо здрави, али бирамо различите методе лечења. Ако бисмо мислили да смо увек у праву и покушавали да убедимо друге да раде исто што и ми, могли бисмо их навести на спотицање и проузроковати поделе у скупштини (1. Кор. 8:9; 10:23, 24.) На пример, Јехова није поставио правила у погледу облачења, али нам је дао библијска начела која нас могу водити у томе. Треба да се облачимо онако како доликује Божјим слугама, показујући разумност, скромност и разборитост (1. Тим. 2:9, 10). Стога, својим изгледом не привлачимо непотребну пажњу на себе. Надаље, библијска начела ће помоћи старешинама да не постављају своја правила у вези са личним изгледом (w23.07 23-24 ¶13-14).

Јехова нам је показао шта треба да радимо да бисмо имали срећну будућност. Људи који се одазивају на позив бучне и „безумне жене“ траже задовољство у неморалу. Крајњи исход таквог начина живота је „у дубинама гроба“ (Посл. 9:13, 17, 18). Сасвим другачија будућност чека оне који прихвате позив „праве мудрости“ (Посл. 9:1). Ми учимо да волимо оно што Јехова воли и да мрзимо оно што он мрзи (Пс. 97:10). Задовољство нам је да позивамо друге да и они стекну „праву мудрост“. Ми смо попут слугу које „зову с највиших места у граду: ’Ко је неискусан, нека дође овамо!‘ “ Добре ствари у којима уживамо и ми и они који се одазову на тај позив имају непролазну вредност. Оне ће нам омогућити да у сву вечност идемо „путем разборитости“ (Посл. 9:3, 4, 6; w23.06 24 ¶17-18).

Како се осећаш када ти колега или школски друг постави неко питање у вези с твојим веровањима? Да ли се унервозиш? Већина нас се тако осећа. Али такво питање ти пружа увид у то шта та особа мисли и у шта верује. Захваљујући томе, лакше ћеш јој пренети добру вест. Понекад нам неко ко се не слаже с нама постави питање да би оспорио наша веровања или да би нас увукао у расправу. То не треба да нас изненади зато што неки људи имају погрешну представу о ономе у шта ми верујемо (Дела 28:22). Поред тога, живимо „у последњим данима“, када су многи „неспремни за било какав договор“, па чак и окрутни (2. Тим. 3:1, 3). Можда се питаш: „Како да будем смирен и тактичан када неко жели да се расправља са мном?“ Благост ће ти помоћи у томе. Блага особа остаје смирена када је испровоцирана или када није сигурна како да одговори на неко питање (w23.09 14 ¶1-2).

С времена на време, Јеховина организација нам даје савете који нас штите од опасности као што су материјализам и активности које би нас могле навести да прекршимо Божје законе. Послушност Јеховином вођству нам и на тим подручјима доноси много добра (Ис. 48:17, 18; 1. Тим. 6:9, 10). Нема сумње да ће нас и у великој невољи и током Хиљадугодишње владавине Јехова водити преко људи. Да ли ћемо следити то вођство? У великој мери зависи од тога да ли га сада прихватамо. Зато увек следимо Јеховино вођство, укључујући и смернице које он пружа преко људи које је одредио да брину о нама (Ис. 32:1, 2; Јевр. 13:17). Заиста се можемо поуздати у Јехову, нашег Водича, који нам помаже да избегнемо све што би могло нарушити наше пријатељство с њим и води нас ка нашем одредишту – новом свету, у ком ћемо живети вечно (w24.02 25 ¶17-18).

Апостол Павле је био срећан што служи Јехови, али наилазио је на многе проблеме. Често је био на дугим путовањима, што у то време није било нимало лако. На неким од тих путовања био је „у опасности од река“ и „у опасности од разбојника“. Противници су га неколико пута претукли (2. Кор. 11:23-27). Осим тога, његови суверници нису увек били захвални за оно што је чинио за њих (2. Кор. 10:10; Фил. 4:15). Шта је помогло Павлу да истраје у својој служби? Он је много научио о Јехови из Писма и личног искуства. Тако се уверио у Божју љубав (Римљ. 8:38, 39; Еф. 2:4, 5). Уједно је и он много заволео Јехову, што је показао тиме што је неуморно служио светима (Јевр. 6:10; w23.07 9 ¶5-6).

Многи људи признају да је власт потребна и да треба да будемо послушни бар неким законима које она доноси. Али ти исти људи не желе да буду послушни закону који им не одговара или га сматрају неправедним. Библија каже да људске власти наносе патњу, да су под Сатанином контролом и да ће ускоро бити уништене (Пс. 110:5, 6; Проп. 8:9; Лука 4:5, 6). Али каже и следеће: „Ко се супротставља власти, супротставља се ономе што је Бог уредио.“ Јехова за сада дозвољава да људске власти постоје како би одржавале ред и он очекује да им будемо послушни. Зато морамо „свакоме [дати] што му припада“, укључујући и порезе, поштовање и послушност (Римљ. 13:1-7). Можда сматрамо да није лако држати се неког закона, да је он неправедан или да нас много оптерећује у финансијском погледу. Али ми смо послушни Јехови, а он каже да морамо слушати власти док год оне не траже од нас да прекршимо његове заповести (Дела 5:29; w23.10 8 ¶9-10).

У време Самсоновог рођења, Филистеји су владали над Израелцима и угњетавали су их (Суд. 13:1). Израелски народ је много патио под њиховом окрутном влашћу. Јехова је изабрао Самсона да „избави Израелце из руку Филистеја“ (Суд. 13:5). Да би испунио тај тежак задатак, Самсон је морао да се ослања на Јехову. Једном приликом, филистејска војска је дошла до места Лехија, које се вероватно налазило у Јуди, да зароби Самсона. Самсонови сународници, људи из Јудиног племена, уплашили су се и одлучили су да га предају непријатељима. Чврсто су га везали с два нова конопца и довели код Филистеја (Суд. 15:9-13). Међутим, „Јеховин дух је дао снагу Самсону“ тако да се он ослободио тих конопаца. Онда је нашао „сирову магарећу чељуст“, дохватио је и њоме побио 1 000 Филистеја! (Суд. 15:14-16; w23.09 2 ¶3-4).

Јехова је у Библији постепено откривао своју намеру. Он може изабрати различите начине да оствари оно што је наумио и увек успева у томе зато што је „учинио да све служи његовој намери“ (Посл. 16:4). Библија нам открива и да је Јеховина намера вечна. У ком смислу? Вечна је зато што ће оно што Јехова буде постигао трајати у сву вечност. Шта је Јеховина намера и шта он ради да би је остварио? Бог је рекао првом људском пару шта је његова намера за њих: „Рађајте се и множите се, напуните земљу и подложите је себи, и владајте над [...] свим створењима која се мичу по земљи“ (Пост. 1:28). Јехова није променио своју намеру када је, након побуне Адама и Еве, грех ушао у људску породицу. Променио је само начин на који ће је остварити. Одмах након побуне у Едену, одлучио је да на небу успостави Краљевство које ће остварити његову првобитну намеру за људе и земљу (Мат. 25:34; w23.10 20 ¶6-7).

Док служимо Јехови, можемо рачунати на његову помоћ. Није лако истрајати, нарочито ако се дуго боримо са истом слабошћу. Понекад нам се чини да се суочавамо с тежим проблемима него апостол Петар. Али Јехова нам може дати снагу да истрајемо (Пс. 94:18, 19). Примера ради, пре него што је упознао истину, један брат се годинама упуштао у хомосексуалне везе. Касније је у потпуности променио свој живот и ускладио га с библијским мерилима. Упркос томе, понекад се борио с погрешним жељама. Шта му је помогло да им се не препусти? „Јехова нас јача“, каже он и додаје: „Схватио сам да је [...] уз његов дух могуће живети по његовој вољи [...] Јехова ме прихвата као свог слугу и упркос мојим слабостима, стално ми даје снагу“ (w23.09 23 ¶12).

Млада браћо, неће се само од себе десити да постанете зрели хришћани. Треба да се угледате на добре примере, да развијате способност просуђивања, будете поуздани, стичете важне животне вештине и да се припремате за улоге које бисте могли имати у будућности. Можда ти све то делује претешко, али ти то можеш. Сети се да је Јехова с тобом и да жели да ти помогне (Ис. 41:10, 13). Наравно, помоћи ће ти и твоја браћа и сестре у скупштини. Када постанеш зрео хришћанин, имаћеш испуњен живот и уживаћеш у њему. Млада браћо, много вас волимо! Желимо вам да вас Јехова богато награди за све што радите да бисте постали зрели хришћани (w23.12 29 ¶19-20).

Замисли да си на дружењу с браћом и сестрама. Уживаш у добром друштву и правиш заједничку фотографију. У ствари, за сваки случај направиш још две, ако се деси да на првој нешто није испало како треба. Имаш укупно три фотографије. Али примећујеш да је на једној од њих један брат намрштен. Бришеш је, зато што су на преостале две фотографије сви насмејани, укључујући и тог брата. Обично се радо сећамо дружења с браћом и сестрама. Али рецимо да су у једној од тих прилика брат или сестра рекли или урадили нешто што ти се није допало. Хоћеш ли памтити тако нешто? Зашто то једноставно не би избрисао, као ону фотографију? (Еф. 4:32). Сигурно смо с том особом провели много лепих тренутака и нема разлога да памтимо њене пропусте. Лепи тренуци су оно чега треба да се сећамо и о чему треба да размишљамо (w23.11 12-13 ¶16-17).

Грчке речи које се овде користе указују на то да својом одећом хришћанка треба да покаже поштовање и обзирност према осећањима и мишљењу људи око себе. Заиста ценимо наше зреле сестре што својим одевањем показују да су скромне. Разборитост је још једна особина коју све сестре треба да развијају да би биле зреле хришћанке. Шта је разборитост? То је добро просуђивање – способност да се разлучи шта је добро а шта лоше и затим да се поступа исправно. Размотри Авигејин пример. Њен муж је донео лошу одлуку која је могла имати озбиљне последице по све у његовом домаћинству. Авигеја је одмах нешто предузела. Њена разборитост је спасла многе животе (1. Сам. 25:14-23, 32-35). Та особина може помоћи и нама да знамо када је време да нешто кажемо а када да ћутимо. Она нам може помоћи и да покажемо другима да нам је стало до њих а да притом не задиремо у њихову приватност (1. Сол. 4:11; w23.12 20 ¶8-9).

Апостол Павле је те речи написао скупштини у Риму. Браћа и сестре из те скупштине упознали су Јехову и Исуса, развили веру и постали хришћани. Тако су „због вере проглашени праведнима“ и Бог их је помазао светим духом (Римљ. 5:1). На тај начин, добили су предивну наду у чије су испуњење могли бити сигурни. Павле је касније писао помазаним хришћанима у Ефесу о нади коју им је Бог дао. Они ће добити „награду за свете“ (Еф. 1:18). Из онога што је Павле рекао Колошанима могли су да разумеју и да се та награда за њих „чува на небесима“ (Кол. 1:4, 5). Дакле, помазани хришћани се надају томе да ће бити ускрснути у вечни живот на небу, где ће владати с Христом (1. Сол. 4:13-17; Откр. 20:6; w23.12 9 ¶4-5).

Реч преведена са „чувати“ на изворном језику је заправо војни термин који се односио на војнике чији је задатак био да чувају град и штите га од напада. Његови становници су ноћу мирно спавали јер су знали да на градским вратима стоји стража. Слично томе, када нам Божји мир чува срце и ум, спокојни смо јер знамо да смо безбедни (Пс. 4:8). Као што се види из примера Самуилове мајке Ане, чак и ако нам се ситуација не промени одмах, донекле можемо имати потребан мир (1. Сам. 1:16-18). А када имамо мир, лакше нам је да трезвено размишљамо и доносимо добре одлуке. Шта ми можемо да радимо? Када те мучи неки проблем, „позови стражу“. Како то можеш учинити? Моли се Јехови док не осетиш његов мир (Лука 11:9; 1. Сол. 5:17). Ако пролазиш кроз неки тежак период, истрај у молитви и осетићеш како ти Јеховин мир чува срце и ум (Римљ. 12:12; w24.01 21 ¶5-6).

Да би посветио име свог Оца, Исус је поднео мучење и бројне увреде и клевете. Знао је да је у свему био послушан свом Оцу и да није урадио ништа чега би требало да се стиди (Јевр. 12:2). Такође је знао да га је у тим најтежим тренуцима нападао сам Сатана (Лука 22:2-4; 23:33, 34). Сатана се сигурно надао да ће успети да сломи Исуса, али сви његови покушаји су били безуспешни. Исус је једном засвагда доказао да је Сатана гнусни лажов и да има оних који ће остати на Јеховиној страни и бити му верни и у најтежим кушњама. Да ли желиш да обрадујеш свог Краља Исуса? И даље хвали Јеховино име и говори другима о његовим дивним особинама. Када то радиш, ти идеш Исусовим стопама (1. Петр. 2:21). Попут њега, радујеш Јехову и доказујеш да је његов непријатељ Сатана безочни лажов (w24.02 11-12 ¶11-13).

Током протеклих пет година, више од милион људи су се крстили као Јеховини сведоци. Кад предаш свој живот Јехови, то значи да си одлучио да постанеш ученик Исуса Христа и да ће ти Божја воља бити на првом месту у животу. Шта је све укључено у то? Исус је рекао: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе“ (Мат. 16:24). Грчки израз преведен са „нека се одрекне себе“ може се превести и као „мора себи рећи не“. Као предани Јеховин слуга, мораћеш да кажеш не свему ономе што није у складу с Божјом вољом (2. Кор. 5:14, 15). То значи да ћеш морати да кажеш не и „делима тела“, у шта спада и полни неморал (Гал. 5:19-21; 1. Кор. 6:18). Да ли ће ти та ограничења тешко пасти? Неће ако волиш Јехову и ако си уверен да су његови закони за твоје добро (Пс. 119:97; Ис. 48:17, 18; w24.03 2 ¶1; 3 ¶4).

Јехова даје свети дух онима који су му по вољи (Мат. 12:18). Можемо се питати: „Да ли се у мом животу види да испољавам плодове Божјег духа?“ Да ли си код себе приметио да си стрпљивији с другима у односу на време пре него што си упознао Јехову? Заправо, што више испољаваш плодове светог духа, то ћеш бити сигурнији да имаш Јеховину наклоност. На темељу откупне жртве Јехова опрашта грехе онима који су му по вољи (1. Тим. 2:5, 6). Али шта ако наше срце и даље није уверено у то да нас Јехова воли, иако верујемо у откупнину и крстили смо се? У том случају, сети се да не можемо увек веровати својим осећањима, али да можемо веровати Јехови. Оне који верују у откупнину он сматра праведним и обећава да ће их благословити (Пс. 5:12; Римљ. 3:26; w24.03 30 ¶15; 31 ¶17).