Децембар

Да ли Јехова има моћ да ускрсне мртве? Наравно да има! Он је свемоћан (Откр. 1:8). Довољно је моћан да уништи било ког непријатеља, па чак и смрт (1. Кор. 15:26). Због чега још можемо веровати да Бог има моћ да ускрсне умрле? Он има неограничено памћење. У Библији пише да сваку звезду зове по имену (Ис. 40:26). Сећа се и свих који су умрли (Јов 14:13; Лука 20:38). Лако се може сетити и најситнијих детаља о онима које ће ускрснути, укључујући и њихов генетски код, њихово животно искуство и њихове успомене. Очигледно је да можемо веровати у Јеховино обећање да ће ускрснути мртве зато што знамо да он и жели и може да га испуни. Постоји још један разлог да верујемо у то: Јехова је већ ускрсавао мртве. У библијска времена, он је неким својим слугама, међу којима је био и Исус, дао моћ да ускрсавају мртве (w23.04 9-10 ¶7-9).

Када смо тактични и благи, људи ће бити спремнији да нас саслушају и наставе разговор. Наравно, ако неко има циљ да победи у расправи или да исмева наша веровања, најбоље је да прекинемо разговор (Посл. 26:4). Али већина људи неће бити таква. Заправо, многи ће нас вероватно саслушати. Нема сумње да ће нам то што се трудимо да будемо благи донети много добра. Моли се Јехови за снагу да останеш благ када одговараш на осетљива питања или када те неко неоправдано критикује. Ако благо реагујемо, опречна мишљења неће прерасти у свађу. Штавише, благ одговор пун поштовања може навести нашег саговорника да промени своје гледиште о нама и о Библији. Буди увек спреман да браниш своју веру и чини то „благо и с дубоком поштовањем“ (1. Петр. 3:15). Нека твоја благост буде твоја снага! (w23.09 19 ¶18-19).

По чему се види да је неко стрпљив? Погледајмо четири одлике стрпљивих људи. Као прво, стрпљив човек се не љути брзо. Он се труди да буде смирен и да не узвраћа истом мером кад га неко провоцира. Није груб према другима кад је под стресом (Изл. 34:6, фусн.). Као друго, стрпљив човек уме мирно да чека. Ако нешто траје дуже него што се надао, пази на то да се не изнервира или плане (Проп. 7:8). Као треће, стрпљив човек не поступа брзоплето. Када добије неки важан задатак, он не жури да што пре почне нити да што пре заврши. Издваја довољно времена да испланира шта ће урадити. Затим се труди да тај задатак што боље обави. Као четврто, стрпљив човек подноси недаће не жалећи се свима редом. Он даје све од себе да сачува позитиван став док пролази кроз тежак период (Кол. 1:11). Јеховине слуге треба да показују стрпљење на све ове начине (w23.08 20-21 ¶3-6).

Важно је да заштитимо своје фигуративно срце јер га Јехова испитује. То значи да он види више од наше спољашњости, коју могу видети и други. Јехова види какви смо у ствари. Он воли када размишљамо о његовим мудрим саветима, који нам могу омогућити да добијемо вечни живот (Јов. 4:14). Тако нећемо оставити простора за лажи које шире Сатана и његов свет нити ћемо се повести за лошим понашањем злих (1. Јов. 5:18, 19). Што смо ближи Јехови, више ћемо га волети и поштовати. Биће нам одбојна и сама помисао на грех јер не желимо да повредимо нашег Оца. Марта, сестра из Хрватске, била је у искушењу да почини неморал. Она је написала: „Било ми је тешко да трезвено размишљам и да се одупрем снажној жељи која ме је вукла ка греху. Али страхопоштовање према Јехови ме је заштитило.“ На који начин? Марта је рекла да је размишљала о последицама које би донела тако лоша одлука. И ми треба да размишљамо о томе (w23.06 20-21 ¶3-4).

Исус је знао да је Јеховина намера да посвети своје име, то јест да га очисти од све љаге која је бачена на њега. Због тога је поучио своје следбенике да се моле: „Оче наш, који си на небесима, нека се свети твоје име“ (Мат. 6:9). Био је свестан да је то најважније питање за сва створења. Нико у свемиру није учинио више за посвећење Јеховиног имена од Исуса. Па ипак, када је био ухапшен, за који грех су га непријатељи оптужили? За хулу на Бога! Исус је сигурно сматрао да је хула на свето име његовог Оца најтежи грех. Био је дубоко потресен што ће бити осуђен за тај злочин. Можда је то био главни разлог што је био „у тешкој душевној патњи“ док се молио у сатима који су претходили његовом хапшењу (Лука 22:41-44; w24.02 11 ¶11).

Док учествујемо у трци за живот, Јехову и Исуса морамо волети више него чланове своје породице (Мат. 10:37). Наравно, то нам не даје за право да запоставимо своје породичне одговорности, као да су оне сметња да угодимо Богу и Христу. Сасвим супротно, да бисмо им угодили, морамо бринути о својој породици (1. Тим. 5:4, 8). То ће нам донети више радости. На крају крајева, Јехова зна да су породице срећне кад муж и жена воле и поштују једно друго, кад родитељи воле и васпитавају своју децу и кад су деца послушна родитељима (Еф. 5:33; 6:1, 4). Која год да је твоја улога у породици, немој се ослањати на емоције, културу или на оно што кажу такозвани стручњаци већ примењуј библијске савете. Проучавај наше публикације. У њима можеш наћи практичне савете о томе како да примењујеш библијска начела (w23.08 28 ¶6-7).

Добро је да хришћанка стекне разне вештине. Неке од њих које је стекла још у детињству користиће јој током целог живота. На пример, научи да добро читаш и пишеш. У неким културама се сматра да жене не морају да знају да читају и пишу. Међутим, те вештине су неопходне за све хришћане (1. Тим. 4:13). Зато немој дозволити да те ишта спречи да научиш да добро читаш и пишеш. Како ће ти то користити? Може ти помоћи да пронађеш и задржиш посао. Биће ти лакше да проучаваш Божју Реч и да помажеш другима да се упознају с њом. Што је најважније, читање Божје Речи и размишљање о њој помоћи ће ти да се зближиш с Јеховом (1. Тим. 4:15; w23.12 20 ¶10-11).

Моли Јехову за помоћ да се одупреш искушењима. Пошто смо несавршени, морамо се стално борити против склоности да радимо оно што је погрешно. Сатана на све начине покушава да нам још више отежа ту борбу. Између осталог, он настоји да исквари наш ум путем нечисте забаве. Таква забава нам пуни ум нечистим мислима које нарушавају наше пријатељство с Јеховом и могу нас навести да починимо озбиљан грех (Мар. 7:21-23; Јак. 1:14, 15). Потребна нам је Јеховина помоћ да бисмо се одупрли искушењу да радимо оно што је лоше. У молитви Оченаш Исус је између осталог рекао: „Не дај да подлегнемо искушењу, него нас избави од Злога“ (Мат. 6:13). Јехова жели да нам помогне, али морамо тражити његову помоћ. Такође, морамо поступати у складу са оним за шта смо се молили (w23.05 6-7 ¶15-17).

Када обоје цене пријатељство са својим небеским Оцем, они радо примењују његове савете. То им помаже да избегавају и решавају проблеме због којих би њихова љубав могла охладнети. Они који су блиски с Богом труде се да се угледају на њега и да развијају особине какве он има. Попут њега, они су добри, стрпљиви и опраштају другима (Еф. 4:32–5:1). Када муж и жена показују такве особине, њихова љубав је све јача. Сестра Лена, која је у браку више од 25 година, каже: „Лако је волети и поштовати онога ко воли Бога.“ Осмотримо један библијски пример. Када је бирао родитеље будућег Месије, Јехова је од многих Давидових потомака изабрао Јосифа и Марију. Зашто баш њих? Обоје су били блиски с њим и знао је да ће љубав према њему бити камен темељац њиховог брака (w23.05 21 ¶3-4).

Исус је наш Вођа и он је савршен, али браћа којој су поверене одговорности у скупштини нису савршена. Можда нам је тешко да их послушамо, нарочито ако траже од нас нешто што не желимо да урадимо. Апостол Петар је једном добио упутство које испрва није хтео да послуша. Један анђео му је рекао да једе животиње које су по Мојсијевом закону биле нечисте. Петар је то одбио, не једном већ три пута (Дела 10:9-16). Због чега? То ново упутство му није деловало логично. С друге стране, апостол Павле је послушао старешине из Јерусалима када су му рекле да са собом поведе четворицу људи и да се обредно очисти у храму, да би сви знали да се он држи Закона. Павле је знао да хришћани више нису под Законом, као и да он није учинио ништа лоше. Упркос томе, Библија каже да је „сутрадан повео оне људе [и] обредно се очистио с њима“ (Дела 21:23, 24, 26). Захваљујући томе што је послушао смернице, допринео је јединству у скупштини (Римљ. 14:19, 21; w23.10 10 ¶15-16).

Вероватно не би повезао пријатељство са страхом или страхопоштовањем. Међутим, здрав страх од Јехове неопходан је да бисмо били његови пријатељи. Без обзира на то колико дуго служимо Јехови, сви морамо задржати здрав страх од њега. Али шта значи бојати се Бога? Човек који осећа исправан страх, то јест страхопоштовање према Богу, воли га и не жели да уради ништа чиме би нарушио своје пријатељство с њим. Исус је осећао такво страхопоштовање према Богу (Јевр. 5:7). Он није осећао морбидан страх (Ис. 11:2, 3). Свим срцем је волео Јехову и желео је да му буде послушан (Јов. 14:21, 31). Попут Исуса, и ми осећамо страхопоштовање према Јехови јер је пун љубави, мудар, праведан и моћан. Знамо и да нас воли и да му је важно да ли ћемо прихватити његову поуку. Својим поступцима га можемо повредити или обрадовати (Пс. 78:41; Посл. 27:11; w23.06 14 ¶1-2; 15 ¶5).

Када је постао моћан, краљ Озија је заборавио да је Јехова извор његове моћи и успеха. Шта учимо из тога? Треба да имамо на уму да је Јехова заслужан за све што постижемо у животу и у служби. Не треба да се хвалимо својим достигнућима већ заслугу за све то треба да припишемо Јехови (1. Кор. 4:7). Морамо бити скромни и признати себи да смо несавршени и да нам је потребна исправка. Један брат који има око 60 година написао је: „Схватио сам да не треба да будем преосетљив када ми други укажу на грешку. Понекад поступим непромишљено и када ме неко опомене због тога, трудим се да то исправим и да идем даље.“ Ако желимо да будемо срећни, јасно је да морамо имати страхопоштовање према Јехови и остати понизни (Посл. 22:4; w23.09 10 ¶10-11).

Првим хришћанима је била потребна истрајност. Осим проблема који су уобичајени за све људе, они су имали додатне тешкоће. Многима од њих противиле су се не само јудејске верске вође и римска власт већ и њихове породице (Мат. 10:21). Осим тога, понекад су унутар скупштине морали да се одупиру утицају отпадника и њихових учења, која су стварала раздор (Дела 20:29, 30). Упркос свему, ти хришћани су истрајали (Откр. 2:3). Шта им је помогло у томе? Размишљали су о верним Божјим слугама које су истрајале, као што је Јов (Јак. 5:10, 11). Молили су се за снагу (Дела 4:29-31). Осим тога, били су усредсређени на добро које доноси њихова истрајност (Дела 5:41). И ми можемо истрајати ако редовно проучавамо примере из Божје Речи и наших публикација и ако дубоко размишљамо о њима (w23.07 3 ¶5-6).

Јехова и Исус нас неће напустити. Апостол Петар се нашао на важној животној прекретници након што се одрекао Христа. Да ли ће престати да га следи или ће истрајно ићи његовим стопама? Исус је молио Јехову да Петрова вера не ослаби. Рекао је Петру за шта се молио, као и да верује да ће он касније моћи да јача своју браћу (Лука 22:31, 32). Петар се сигурно радо сећао тих Исусових речи! Када се нађемо пред важном одлуком у животу, Јехова нам преко брижних пастира може помоћи да му и даље верно служимо (Еф. 4:8, 11). Баш као што је бринуо о Петру и другим апостолима, Јехова ће бринути и о нама ако Краљевство ставимо на прво место у животу (w23.09 24-25 ¶14-15).

Јехова запажа добро које чинимо другима, чак и ако је то нека ситница. Он на то гледа као на вредну жртву и као на дуг који ће нам он лично вратити. Ако си раније служио као слуга помоћник или старешина, Јехова памти оно што си радио у прошлости и зна да си то радио из љубави (1. Кор. 15:58). Он запажа љубав коју и даље показујеш. Јехова жели да сви јачамо љубав према њему и другима. Још више ћемо га заволети ако читамо његову Реч, дубоко размишљамо о ономе што читамо и свакодневно му се молимо. Љубав према браћи и сестрама можемо ојачати тако што ћемо нешто конкретно урадити за њих. Љубав ће нас још више приближити Јехови и нашој духовној породици. Пријатељство с нашим Оцем и нашом браћом трајаће заувек! (w23.07 10 ¶11; 11 ¶13; 13 ¶18).

Свако мора да одлучи како ће бринути о свом здрављу. У вези са избором лечења постоји само неколико конкретних библијских закона којих се морамо држати, као што су заповести да се уздржавамо од крви и спиритизма (Дела 15:20; Гал. 5:19, 20). Све остало је ствар личног избора. Колико год да смо сигурни да је неки медицински поступак добар или лош, морамо поштовати право браће и сестара да доносе одлуке о избору лечења. С тим на уму, треба да имамо у виду следеће: (1) Само ће Божје Краљевство донети људима савршено и трајно здравље (Ис. 33:24). (2) Сваки појединац мора бити „потпуно уверен“ да је његов избор лечења најбољи за њега (Римљ. 14:5). (3) Не осуђујемо друге због одлука које доносе и не радимо ништа што би их спотакло (Римљ. 14:13). (4) Хришћани воле једни друге и разумеју да је јединство скупштине важније од њиховог личног избора (Римљ. 14:15, 19, 20; w23.07 24 ¶15).

Да ли ти је пријатељство с Јеховом важније од свега? Нема сумње да јесте. Још од древног доба, небројено мноштво људи је осећало исто (Пс. 104:33, 34). Многи су били спремни на жртве зарад службе Јехови. Међу њима су били и назиреји у древном Израелу. Реч „назиреј“ , то јест „предан“, добро описује ревне Израелце који су били спремни на одређене жртве да би на посебан начин служили Јехови. Мојсијев закон је омогућавао мушкарцима и женама да дају тај посебан завет Јехови и да једно време живе као назиреји (Бр. 6:1, 2). Уз тај завет, то јест свечано обећање, долазиле су неке обавезе које за остале Израелце нису важиле. Зашто би се онда један Израелац одлучивао на такав корак? Вероватно је био подстакнут љубављу према Јехови и великом захвалношћу за све његове дарове (Пон. зак. 6:5; 16:17; w24.02 14 ¶1-2).

Хебрејска реч која се у Библији користи за „верност“ и „верну љубав“ преноси мисао о привржености и оданости. Та реч се често користи како би се описала љубав коју Бог осећа према својим слугама. Њоме се описује и љубав коју Божје слуге осећају једни према другима (2. Сам. 9:6, 7). С временом, наша верност Јехови може постати још јача. Хајде да видимо како је то било у Даниловом случају. Данилова верност Јехови је била на испиту много пута током његовог живота. Али један од највећих испита је доживео када је имао преко 90 година. Дворски великаши нису волели Данила нити су поштовали Бога коме је он служио. Зато су сковали заверу да га убију. Навели су краља да изда одредбу како би видели коме ће Данило бити веран – свом Богу или краљу. Да би доказао верност краљу, од Данила се очекивало да се 30 дана не моли Јехови. Али Данило је остао веран свом Богу (Дан. 6:12-15, 20-22; w23.08 5 ¶10-12).

Јехова жели да волимо браћу и сестре без обзира на све. Ако нас неко повреди, добро је да пођемо од претпоставке да му то није била намера и да се труди да живи у складу с библијским начелима (Посл. 12:18). Бог воли своје верне слуге упркос њиховим манама и грешкама. Он нас не одбацује када погрешимо нити се стално љути на нас (Пс. 103:9). Нема сумње да је веома важно да и ми поступамо по узору на нашег Оца, који је спреман да опрости! (Еф. 4:32–5:1). Имајмо на уму и то да што је ближи крај то блискији треба да будемо с браћом и сестрама. Врло је вероватно да ће прогонство бити све веће. Можда ћемо чак завршити у затвору због своје вере. Ако дође до тога, браћа и сестре ће нам бити потребнији него икада (Посл. 17:17; w24.03 15-16 ¶6-7).

У Библији се говори о младим људима који су били блиски с Јеховом, имали његово одобравање и били задовољни животом. Један од њих био је и Давид. Он је још у младости одлучио да служи Јехови и касније је постао добар краљ (1. Краљ. 3:6; 9:4, 5; 14:8). Оно што будеш сазнао о Давидовом животу и служби охрабриће те и подстаћи да и ти верно служиш Јехови. Осим тога, током проучавања би могао да истражиш нешто више о Марку или Тимотеју. И они су од своје младости верно служили Јехови. Тиме су га обрадовали. Какву ћеш будућност имати умногоме зависи од тога какав живот сада водиш. Немој се уздати у себе већ у Јехову и он ће ти помоћи да доносиш мудре одлуке. Можеш имати срећан и испуњен живот. Имај на уму да Јехова цени све што радиш за њега. Ништа ти неће донети више радости од одлуке да служиш нашем вољеном небеском Оцу (w23.09 13 ¶18-19).

Апостол Павле је био свестан тога да су његова браћа и сестре несавршени. Примера ради, у почетку су браћа у скупштини била неповерљива према њему (Дела 9:26). Касније су га неки оговарали како би му нарушили углед (2. Кор. 10:10). Павле је видео и како један брат који је имао велике одговорности доноси погрешну одлуку због које су се други могли поколебати у вери (Гал. 2:11, 12). Много га је разочарао и један од његових блиских сарадника, Марко (Дела 15:37, 38). У свакој од тих ситуација Павле је могао да се усредсреди на оно што му је засметало и да прекине контакт с том браћом. Али није, већ је задржао позитивно гледиште о суверницима и остао активан у служби. Шта му је помогло да истраје? Павле је волео браћу и сестре. Зато је успео да се усредсреди на њихове добре особине, а не на њихове мане. Љубав му је помогла да поступа по савету из данашњег дневног цитата (w24.03 15 ¶4-5).

Многи догађаји описани у Библији сведоче о томе колико је благост вредна особина. Осмотримо Исаков пример. Када се населио у долини Герар, где су живели Филистеји, његове завидне комшије су затрпале бунаре које су ископале слуге његовог оца. Али он се није свађао с њима већ се преселио на друго место и ископао нове бунаре (Пост. 26:12-18). Филистеји су тврдили да је и та вода њихова. Упркос томе, Исак се није упуштао у свађу (Пост. 26:19-25). Како је успео да остане благ чак и када је деловало да други намерно хоће да изазову сукоб? Нема сумње да је много научио посматрајући свог оца Аврахама, који је био благ, и своју мајку Сару, која је била „мирног и благог духа“ (1. Петр. 3:4-6; Пост. 21:22-34; w23.09 15 ¶4).

Јехова је послао на земљу свог прворођеног Сина да поучава људе о Краљевству и да свој живот да како би нас откупио од греха и смрти. Након тога, Јехова је ускрснуо Исуса и поставио га за Краља небеског Краљевства. Главна тема Библије је посвећење Божјег имена путем Краљевства под Христом, које ће испунити Божју намеру за земљу. Јеховина намера се не може променити. Он је обећао да ће се све догодити баш онако како је рекао (Ис. 46:10, фусн.; Јевр. 6:17, 18). Земља ће с временом бити претворена у рај, у ком ће заувек живети савршени и праведни потомци Адама и Еве (Пс. 22:26). Али то није све. Јехова ће ујединити сва разумом обдарена створења на небу и на земљи. Затим ће му се сви радо подложити као свом Врховном Владару (Еф. 1:8-11.) Шта мислиш о начину на који Јехова остварује своју намеру? Зар није све то вредно дивљења? (w23.10 20 ¶7-8).

Када су Јудејци који су напустили Вавилон стигли у Јерусалим, убрзо су се суочили с нестабилном економском и политичком ситуацијом, као и с противљењем. Изградња Јеховиног храма је била потиснута у други план. Зато је Јехова послао два пророка, Агеја и Захарију, да распламсају ревност народа, што је уродило плодом (Аг. 1:1; Зах. 1:1). Међутим, после скоро 50 година, Јудејцима је поново требало охрабрење. Тада је Јездра, вешт преписивач Мојсијевог закона, дошао из Вавилона у Јерусалим да их подстакне да службу Богу ставе на прво место у животу (Језд. 7:1, 6). Агејева и Захаријина пророчанства су помогла Божјем народу у прошлости да се упркос противљењу узда у Јехову. Она могу ојачати и наше поуздање у то да ће Јехова бити уз нас када се нађемо у тешким околностима (Посл. 22:19; w23.11 14-15 ¶2-3).

Како показујемо суверницима да их волимо? Између осталог, тако што их тешимо. На то ће нас покренути саосећање (1. Сол. 4:18). Шта треба да радимо да наша љубав према њима не охладни? Треба да се трудимо да им опраштамо грешке, чак и када то није лако. Зашто је данас посебно важно да волимо једни друге? Запазимо шта је Петар рекао у вези с тим: „Свему се крај приближио. Зато [...] жарко волите једни друге“ (1. Петр. 4:7, 8). Шта можемо очекивати како се овај зли свет ближи свом крају? Исус је прорекао шта ће се дешавати његовим следбеницима: „Сви народи ће вас мрзети због мог имена“ (Мат. 24:9). Да бисмо упркос толикој мржњи остали верни Јехови, треба да будемо уједињени. Тада Сатана неће успети да нас разједини, јер нас љубав „савршено уједињује“ (Фил. 2:1, 2; w23.11 13 ¶18-19).

Истина из Божје Речи има огромну моћ. Када поучавамо људе о Јехови и о томе какав је он, дешава се нешто изузетно. Људима се постепено отварају очи и почињу да виде предивне особине нашег вољеног Оца. Испуњени су страхопоштовањем због његове безграничне моћи (Ис. 40:26). Развијају поверење у њега због његове савршене правде (Пон. зак. 32:4). Просветљује их његова дубока мудрост (Ис. 55:9; Римљ. 11:33). Налазе утеху у сазнању да је он оличење љубави (1. Јов. 4:8). Док се приближавају Јехови, њихова нада да ће вечно живети као његова деца постаје све јача. Стварно имамо изузетну част да помажемо људима да се приближе свом небеском Оцу. Када то радимо, Јехова нас сматра својим сарадницима (1. Кор. 3:5; w24.02 12 ¶15).

Ако проучаваш Библију, било са својим родитељима било с неким другим, да ли размишљаш о крштењу? То је одличан циљ! Али пре него што се крстиш, мораш предати свој живот Јехови. Како изгледа предање Јехови? У молитви му обећаваш да ћеш служити само њему и да ће ти његова воља бити најважнија у животу. Тако обећаваш Јехови да ћеш га увек волети „свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом“ (Мар. 12:30). Свој живот му предајеш насамо. За то зна само он. С друге стране, крштење се обавља у јавности и сви присутни могу видети да си већ предао живот Јехови. Предање је нешто свето и када даш Јехови тај завет, он очекује и да живиш у складу с њим (Проп. 5:4; w24.03 2 ¶2; 3 ¶5).

Не постоји савршен брак. Библија отворено каже да ће они који ступе у брак имати „нове тешкоће у животу“ (1. Кор. 7:28). Због чега је тако? Брак је заједница двоје несавршених људи који имају различите особине и разликују се по ономе што воле односно не воле. Можда потичу из различитих култура или су им се породице много разликовале. Осим тога, с временом би једно код другог могли почети да запажају мане које нису приметили пре венчања. Због свега тога би могло доћи до трзавица. Уместо да прихвате свој део одговорности за проблеме и да их заједно решавају, могу почети да пребацују кривицу на брачног друга. Чак би могли помислити да ће бити срећнији ако се раздвоје или разведу. Али да ли је то решење проблема? Није. Јехова жели да муж и жена остану заједно чак и ако им је тешко да живе једно с другим (w24.03 16 ¶8; 17 ¶11).

Након што си предао свој живот Јехови и крстио се, све боље си упознавао Јехову и још више се зближавао с њим. Тако је твоја нада да ћеш живети у рају на земљи све више јачала (Јевр. 5:13–6:1). Вероватно си доживео оно што је описано у Римљанима 5:2-4. Прошао си кроз разне невоље, али си остао веран Богу и осетио си да имаш његово признање. Пошто си се уверио у то да те Јехова воли и да је задовољан тобом, још си сигурнији да ћеш добити оно што је обећао. Твоја нада је постала јача него што је била у почетку. Сада ти је још стварнија, још личније је доживљаваш. Снажније утиче на тебе, на сваки аспект твог живота и на то како се опходиш са својом породицом, како доносиш одлуке, па чак и како користиш време. Апостол Павле наводи још нешто веома важно у вези с надом коју си стекао након Божјег признања. Он те уверава да ће се твоја нада испунити (Римљ. 5:13; w23.12 12-13 ¶16-19).

Док пролазимо кроз тешку кушњу, могли бисмо изгубити емоционалну равнотежу, што би нам отежало да трезвено размишљамо и поступамо. Попут брода који се бори са огромним таласима, и ми бисмо могли бити на удару снажних емоција. Како нам Јехова помаже када нас преплаве такве емоције? Он обећава да ће нас учврстити (1. Петр. 5:10). Током снажне олује, брод би могао почети да се опасно љуља. Зато многи бродови на обе стране имају стабилизаторе који се налазе под водом. Они у великој мери ублажавају љуљање брода, тако да је путовање безбедније и удобније. Међутим, многи системи за стабилизацију најбоље функционишу када се брод креће. Слично томе, Јехова ће нас учврстити ако идемо напред, то јест ако му верно служимо упркос кушњама (w24.01 22 ¶7-8).

Када си уплашен, питај се: „Шта је Јехова већ учинио?“ Размишљај о ономе што је створио. На пример, када посматрамо како Јехова брине за птице и цвеће – који нису створени по његовој слици и не могу да му служе – изградићемо поуздање у то да ће бринути и о нама (Мат. 6:25-32). Размисли и о томе шта је Јехова учинио за своје слуге. Могао би да истражиш нешто о библијској личности која је показала изванредну веру у Јехову или да прочиташ животну причу неког Божјег слуге из савременог доба. Осим тога, размишљај о томе како је Јехова већ показао да брине о теби. Како те је привукао истини? (Јов. 6:44). Како ти је услишио молитве? (1. Јов. 5:14). Колико ти сваког дана значи жртва његовог вољеног Сина? (Еф. 1:7; Јевр. 4:14-16; w24.01 4 ¶6; 7 ¶17).