Oktomvri

Isi but dokazija kaj o Jehova zaštitinela ple slugen avdive. Razmislin bašo akava: amen propovedinaja hem sikavaja e manušen bašo čačipe ko celo sveto (Mat. 28:19, 20). Agjaar otkrinaja o lošna bukja so kerela len o Beng. Sigurno, te šaj sine, o Satana celosno ka čhinavel sine o propovedibe — ama našti. Adaleske na valjani te dara taro lošna duhija. Ako siem verna e Jehovaske, o demonija našti te keren amenge trajno šteta. Ama, sekova jekh amendar valjani te borinel pe protiv o lošna duhija hem te ovel le doverba ko Jehova. Adava ka anel amenge but bereketija hem ka pomožinel amenge te na ova zavedime taro e Satanaskere hovajba. Isto agjaar, nane te mukha i dar taro demonija te čhinavel amen te služina e Jehovaske. A soj panda považno, ka kera pozoralo amaro amalipe e Jehovaja. Ki Biblija pišinela: „Oven podložna e Devleske, a protivinen tumen e Bengeske, hem ov ka našel tumendar. Oven paše e Devlea, hem ov ka ovel paše tumencar“ (Jak. 4:7, 8; w19.04 24, pas. 15; 25, pas. 18).

O čhave tane skapoceno poklon taro Devel, „nasledstvo taro Jehova“. O Jehova dengja tumenge i odgovornost te zaštitinen tumare čhaven. So šaj te keren te šaj te zaštitinen tumare čhaven? Prvo, istražinen poviše bašo zloupotrebibe čhaven. Sikljoven te pendžaren sar ponašinena pe hem save taktike koristinena adala manuša te šaj te hovaven e čhaven. Posebno pazinen ko situacie ili ko manuša kola so šaj te oven opasna e čhavenge (Izr. 22:3; 24:3). Ma bistren kaj ko poviše slučaija okova so zloupotrebinela tano nekoj so o čhavo džanela le hem isi le doverba ki leste. Dujto, keren slobodno lafi tumare čhavencar hem pottikninen len ola da slobodno te keren tumencar lafi (5. Moj. 6:6, 7; Jak. 1:19). Ma bistren kaj o čhave so sine zloupotrebime but puti darana te vakeren nekaske bašo adava. Šaj darana kaj nikoj nane te verujnel lenge, ili šaj okova so zloupotrebingja len zakaningja pe kaj ka kerel lenge nešto lošno ako vakergje nekaske. Ako sumninena tumen kaj nešto lošno slučingja pe tumare čhaveske, ljubezno pučen le nesave pučiba hem palo adava šunen le šukar so vakerela. Trito, sikaven tumare čhaven. Sikaven len so te vakeren hem so te keren ako nekoj probinela te pipinel len ko nepristojno način (w19.05 13, pas. 19-​22).

Soske o gorda manuša tane odvratna e Jehovaske? Jekh pričina tani so adala manuša tane arogantna sar o Satana. Zamislin tuke, o Satana mislingja kaj o Isus — okova kasaja so o Devel stvoringja sa — valjani te pokloninel pe leske hem te obožavinel le! (Mat. 4:8, 9; Kol. 1:15, 16). Okola soj arogantna sar leste, sikavena kaj i mudrost akale svetoskiri tani glupost anglo Devel (1. Kor. 3:19). Ama i Biblija pomožinela amenge te ovel amen uramnoteženo stavi baši amende. Oj vakerela kaj dži negde nane pogrešno te manga korkori amen. O Isus vakergja: „Mang tle pašutne sar tut“ (Mat. 19:19). Akava sikavela kaj dži ki nesavi razumno mera šukar tano te odvojna vreme bašo amare potrebe. Ama tari Biblija sikljovaja kaj nikogaš na valjani te mislina kaj siem považna taro javera. Namesto adava, oj vakerela: „Ma keren ništo tari holi ili tari gordost, nego ponizno dikhen e javeren sar pobare tumendar“ (Fil. 2:3 Rim. 12:3; w19.05 24, pas. 13-14).

Razmislin bašo promene so valjani sine te kere len keda prifatingjan o čačipe taro e Devleskoro Lafi hem odlučingjan te služine e Jehovaske. Bute dženenge amendar akava značinela sine te čhinava te kera nesave neispravna bukja (1. Kor. 6:9⁠-11). But siem blagodarna so pomožingja amenge o Jehova te kera adala promene! Ama, nikogaš na smejnaja te mislina kaj na valjani ponadari da te menina amen. Iako na keraja više o seriozna grevija so keraja len sine angleder te krstina amen, sepak valjani te da sa amendar te izbegina sa so šaj te čhivel amen palem te kera adala seriozna grevija. Mora te kera duj bukja. Prvo, na valjani te dozvolina ponadari da te oblikujnel amen akava sveto. Dujto, valjani te menina amen agjaar so ka menina o način sar razmislinaja. I promena na značinela samo te menina amaro izgled. Mora te kera celosno promena ki amari godi — amare najhor misle, čuvstvija hem stavija (w19.06 9, pas. 4-6).

Keda isi amen stres, adava so redovno ka dža ko sostanokija ka pomožinel amenge te irana amari sila. Keda siem ko sostanokija, daja e Jehovaske panda jekh prilika te pomožinel amenge hem te utešinel amen. Adari ov kerela amen posilna preku plo sveti duh, plo Lafi hem ple sluge. Ko sostanokija isi amen prilika te ohrabrina amen amare phralencar hem phenjencar (Rim. 1:11, 12). Jekh phen so vikinela pe Sofija vakergja: „O Jehova, o phralja hem o phenja pomožingje mange te istrajnav. O sostanokija sine mange najvažna. Haliljum kaj kobor poviše trudinava man ko sostanokija hem ki služba doborom polokhe ikljovava ko krajo e stresna situaciencar hem e sekiraciencar“. Keda siem obeshrabrime, te na bistra e Jehovaskoro vetuvanje kaj ki idnina ov ka cidel amare problemija zasekogaš. Osven adava, o Jehova panda avdive mangela te pomožinel amenge te ikljova ko krajo e stresea. Ov dela amen sila hem motivacija te šaj uspešno te borina amen keda siem obeshrabrime hem keda osetinaja amen bizi nadež (Fil. 2:13; w19.06 19, pas. 17-18).

Sigurno e Isuse sine le te del važna upatstvija ple učenikonge soske o prvo nešto so manglja te kerel otkeda voskresningja, sine te arakhel pe lencar. Ko adava sostanok, o Isus vakergja ple učenikonge koja važno buti valjani sine te keren ko adava vreme. Adaja tani i isto buti so keraja la amen da avdive. O Isus vakergja: „Džan hem keren učenikija taro manuša taro sa o narodija... sikaven len te ikeren sa so zapovedingjum tumenge“ (Mat. 28:19, 20). O Isus mangela sa leskere sledbenikija te propovedinen. Adaja zapoved na dengja la samo ple 11 verna apostolenge. Keda o Isus dengja akaja zapoved ki planina ki Galileja, adari na sine samo leskere apostolija. Kotar džanaja akava? Setin tut kaj o angeli vakergja e džuvlenge: „Adari ka dikhen le“ (Mat. 28:7). Akava značinela kaj adala da džuvlja valjani sine te džan ki Galileja. Sprema adava, osven o apostolija, sigurno akala džuvlja da sine ko adava sostanok (w20.01 2-3, pas. 1-4).

O Isus objasningja soske valjani te adžikera o javera te protivinen pe amenge. Ov vakergja kaj o manuša ka mrzinen amen adaleske so na siem delo taro akava sveto. O progonstvo na značinela kaj nane amen e Jehovaskoro bereketi, nego sikavela kaj postapinaja ispravno. E protivnikon nane len sila te čhinaven amen te služina e Semokjno Devleske, e Jehovaske. But džene probingje, ama na uspejngje. Razmislin so slučingja pe džikote trajnela sine i Dujto svetsko vojna. Ko adava vreme, e Devleskoro narodo sine but progonimo taro vlastija ko but phuvja. O aktivnostija e Jehovaskere svedokongere sine zabranime na samo tari nacističko partija ki Germanija nego isto agjaar taro vlastija ki Avstralija, Kanada hem javera phuvja. Ama, primetin so slučingja pe. Ko 1939 berš, keda počmingja i vojna, ko celo sveto sine 72.475 objavitelija. Ama ko 1945 berš, keda završingja i vojna, sine 156.299 objavitelija. Akava jasno sikavela kaj o Jehova dengja bereketi ple narodoske — o broj taro objavitelija barilo poviše taro duplo! (w19.07 9, pas. 4-5).

Iako šaj ko momenti na vodinea biblisko kursi, tu ponadari da šaj ko javera načinija te pomožine e manušenge te oven e Hristoseskere učenikija. Na primer, šaj iskreno te pozdravine len keda ka aven ko sostanok. Keda ka dikhen kaj sikavaja mangipe, adava šaj te pomožinel lenge te uverinen pe kaj siem čačutne hristijanja. A preku tle kratka komentarija ko sostanok, o neve šaj te sikljoven sar te vakeren ko so verujnena ko jekh iskreno način kova ka sikavel kaj poštujnena e javeren. Osven adava, šaj te dža ki služba nesave neve objavitelea hem te pomožine leske te sikljol sar te koristinel i Biblija te šaj te sikavel e manušen. Ako kerea agjaar, ka pomožine leske te džal palo e Hristoseskoro primer (Luka 10:25⁠-28). But hristijanja tane but zafatime adaleske so isi len važna obvrske. Ama, ola odvojnena vreme te vodinen bibliska kursija hem adava kerela len but bahtale (w19.07 17, pas. 11, 13).

O apostol Pavle na mukhlja ni o šukar ni o lošna bukja so kergja len angleder te len leskoro vnimanie tari služba bašo Jehova. Ustvari, ov vakergja kaj tano but važno te bistrel adava soj pali leste te šaj te astarel adava soj angli leste, javere lafencar uspešno te završinel i trka. Kola sine nesave bukja so šaj sine te len e Pavleskoro vnimanie? Prvo, angleder te ovel hristijani ov sine but uspešno ko judaizam. Sepak, ov dikhela sine ko adava sar gjubre (Fil. 3:3⁠-8). Dujto, iako šaj osetinela pe sine krivo adaleske so progoninela sine e hristijanen, ov na dozvolingja adava te čhinavel le te služinel e Jehovaske. Hem trito, ov na mislingja kaj sa o šukar bukja so kergja bašo Jehova sine dovolna. O Pavle sine but uspešno ki služba bašo Devel iako sine phanlo, mardo, kamenujmo, doživingja brodolom, hem but puti na sine le dovolno hajbe hem šeja (2. Kor. 11:23⁠-27). Ama, bizi razlika kobor sine uspešno hem kobor nevolje trpingja, o Pavle džanlja kaj mora ponadari da te prastal i trka. Akava važinela amenge da (w19.08 3, pas. 5).

But taro amare phralja hem phenja živinena ko phuvja kote soj zabranimo te propovedinel pe javno ili taro kher ko kher hem adaleske arakhena javera načinija te propovedinen (Mat. 10:17⁠-20). Ki jekh asavki phuv, jekh pokrainsko nadgledniko dengja predlog sekova objaviteli te propovedinel ko plo „podračje“, javere lafencar e familijake, e komšienge, e součenikonge, e kolegenge hem okolenge kas so džanena. Duje beršenge, o broj e sobraniengoro ki adaja pokraina but barilo. Šaj na živinaja ki phuv kote so amare aktivnostija tane zabranime. Ama, šaj te sikljova važno pouka taro primer akale snaodliva phralengoro hem phenjengoro — sekogaš te roda načinija te propovedina ki sekoja prilika, uverime kaj o Jehova ka del amen i sila koja so valjani amenge te šaj te nakhava sekoja prečka (Fil. 2:13). Ko akava važno vreme, te trudina amen te procenina soj tano najvažno, te ova bizi maana, te na sopkina e javeren hem te kera pravedna bukja. Tegani amaro mangipe sa poviše ka bajrol hem ka falina amare Dade e Jehova kova so grižinela pe amenge (w19.08 13, pas. 17-18).

Obično na mangaja te ova nekasaja so mangela te ovel sa palo leskoro hem na prifatinela predlogija nikastar. Sprotivno taro adava, uživinaja keda siem phralencar hem phenjencar kola soj tane „sočuvstvitelna, pherde phralikane mangipaja, milostiva, ponizna“ (1. Pet. 3:8). Ako amen privlečinena amen asavke manuša, verojatno amen da ka ova privlečna lenge — sa džikote siem ponizna. I poniznost isto agjaar kerela polokho amaro životo. Realno, ponekogaš dikhaja ili doživinaja bukja kolenge so mislinaja kaj nane fer. Ponekogaš, o manuša soj tane but sposobna baši nesavi buti na dobinena čest bašo adava. A okola soj tane pohari sposobna dobinena pobari čest. Ama, o Solomon halilo kaj pošukar tano te prifatina i realnost nego te voznemirina amen bašo lošna okolnostija (Prop. 6:9). Ako siem ponizna ka ovel amenge polokho te prifatina okola da bukja ko životo kola so na svidžinena pe amenge (w19.09 4-5, pas. 9-10).

Adalen so isi len nesavo avtoriteti, sar na primer e daden, šaj te pomožinen e javerenge agjaar so ka oven poslušna. O Jehova čhivgja e daden te oven poglavarija ki familija hem adaleske lendar adžikerela te sikaven hem te vospitinen pumare čhaven (1. Kor. 11:3). Ama, akava na značinela kaj ola šaj te koristinen plo avtoriteti sar mangena. O Jehova kergja i familija hem adaleske o dada ka odgovorinen angli leste bašo način sar postapinena ple familijaja (Ef. 3:14, 15). O dada sikavena kaj tane podložna e Jehovaske agjaar so koristinena plo avtoriteti ko način so kerela bahtalo e Jehova. Ma zloupotrebinen o avtoriteti so dengja tumenge o Jehova. Priznajnen tumare greške hem prifatinen o bibliska sovetija taro javera. Ako kerena agjaar, tumari familija ka poštujnel tumen adaleske so sien ponizna. Keda molinena tumen zaedno tumare familijaja, vakeren e Jehovaske tumare najhor čuvstvija. Agjaar tumari familija ka šunel kobor baro mangipe isi tumen sprema o Jehova hem kobor valjanela tumenge leskiri pomoš hem vodstvo. A najvažno taro sa, ko prvo than ko životo neka ovel tumenge i služba bašo Jehova (5. Moj. 6:6⁠-9). Tumaro šukar primer tano jekh taro najskapocena poklonija so šaj te den len tumare familijake (w19.09 15, pas. 8; 17, pas. 14; 18, pas. 16).

O Marko spremno služinela sine e javerenge. Osven so sorabotingja e Pavlea, nesavo vreme sine e Petarea da. Verojatno, pomožinela sine lenge ko praktična načinija džikote ola kerena sine ple odgovornostija (Dela 13:2⁠-5; 1. Pet. 5:13). O Pavle vakergja kaj o Marko tano leskoro sorabotniko „ki služba bašo e Devleskoro carstvo“, kova so pomožingja le hem utešingja le (Kol. 4:10, 11). O Marko ulo paše amal e Pavlea. Ko 65 berš a.e., keda sine phanlo posledno puti ko Rim, o Pavle pišingja plo dujto lil dži ko Timotej, ko kova so zamolingja le te avel ki leste hem te lel e Marko pea (2. Tim. 4:11). O Pavle sigurno but ceninela sine i verno služba e Markoskiri, hem adaleske manglja ov te ovel lea ko najvažno periodi taro leskoro životo. O Marko pomožingja leske ko praktična načinija, šaj agjaar so anela sine leske hajbaske ili so anela sine leske svitokija hem mastilo. Asavki poddrška hem ohrabruvanje sigurno but pomožingje e Pavleske te istrajnel ko posledna dive angleder te ovel mudardo (w20.01 11, pas. 12-13).

Amen korkori biringjem te kera žrtve hem te da sa amendar ki služba bašo Devel. O Isus predupredingja amen kaj ka ova progonime. Ama šaj te ovel amen doverba kaj o Jehova ka del amenge sila te istrajna ki sekoja nevolja. Kobor poviše istrajnaja, doborom popaše ka ova e Jehovaja (Jak. 1:2-4). Isto agjaar, šaj te ovel amen doverba kaj o Jehova ka del amenge sa adava so valjani amenge, kaj o Isus ka grižinel pe amenge sar pastiri hem kaj amare phralja hem phenja ka ohrabrinen amen (Mat. 6:31-33; Jovan 10:14; 1. Sol. 5:11). I džuvli koja so 12 berš mučinela pe sine phare nasvalipaja dobingja emocionalno hem fizičko sila o isto dive keda o Isus sasljargja la (Luka 8:43-48). Ama la sine la prilika te dobinel večna bereketija samo ako ačhovela sine verno sledbeniko e Hristoseskoro. So mislinea, so kergja adaja džuvli? Ako odlučingja te prifatinel e Isuseskoro jarem, zamislin savi nagrada dobingja — te služinel lea ko nebo! Sekoja žrtva so šaj kergja la te džal palo Hristos čače vredingja. Bizi razlika savi nadež isi amen — te živina večno ko nebo ili ki Phuv — šaj te ova bahtale soske prifatingjem e Isuseskiri pokana: „Aven ki mande“ (w19.09 25, pas. 21-22).

Adaleske so valjani sine lenge pomoš, e Davideskere manuša zamolingje jekhe barvale Izraelco so vikinela pe sine Naval, te del len hari hajbaske. Ola mislingje kaj šaj te roden lestar adava soske zaštitinena sine leskere bakhren. Ama o sebično Naval na manglja ništo te del len. O David holjangja but hem manglja te mudarel le hem sekole murše taro leskoro kher (1. Sam. 25:3-13, 22). Ama, e Navaleskiri romni i Avigeja, osven so sine šuži, sine isto agjaar but razumno. Oj sikavgja bari hrabrost adalea so ali ko David hem zamolingja le ma te mudarel e Navale hem agjaar te ovel krivo bašo rat. I Avigeja taktično vakergja leske te mukhel o bukja e Jehovaske ko vasta. E Avigejakiri poniznost hem razumnost kovljargja e Davideskoro vilo. Ov halilo kaj o Jehova bičhalgja la ki leste (1. Sam. 25:23-28, 32-34). O Jehova šaj sine te koristinel e Avigeja soske sine la šuže osobine. Ko slično način, o Jehova šaj avdive da te koristinel ljubezna hem razumna phenjen te šaj te keren pozorale pumare familien hem e javeren ko sobranie (Tit 2:3-5; w19.10 23, pas. 10).

Nijekh čačutno hristijani na smejnela ko nisavo način te ovel povrzimo e hovavne religijaja. Angleder te doznajnel o čačipe, šaj nekoj sine členi ki nesavi hovavni religija. Šaj učestvujnela sine ko religiozna aktivnostija, ili, palem, dela sine prilogija. Angleder te ovel nekoj nekrsteno objaviteli, mora te čhinavel sekoja buti so povrzinela le e hovavne religijaja. Ako tano členi ki nesavi crkva ili ki javer organizacija koja tani povrzimi e Bare Vavilonea, ov valjani celosno te čhinavel plo členstvo agjaar so, na primer, ka bičhalel jekh pismo kote so jasno ka pišinel kaj na mangela te ovel više lakoro členi. Jekh čačutno hristijani mora te pazinel leskiri svetovno buti te na ovel povrzimi ko nesavo način e Bare Vavilonea (2. Kor. 6:14-17). Soske isi amen asavko odlučno stavi bašo akava? Adaleske so ko nisavo način na mangaja te pomožina te širinen pe o sikljojba ili o običaija tari nesavi hovavni religija koja so nane čisto anglo e Devleskere jakhja (Isa. 52:11; w19.10 12, pas. 16-17).

O Eremija pišingja o lil so phiravela leskoro anav, a verojatno pišingja hem o bibliska lila 1. hem 2. Carevite. Adaja zadača pomožingja leske te haljovel kobor bari milost sikavela o Jehova sprema o nesovršena manuša. Na primer, džanlja kaj, keda o cari Ahav kaingja pe bašo lošnipa so kergja le, o Jehova sikavgja leske milost hem džikote sine ov dživdo na dikhlja sar leskiri familija ovela uništimi (1. Car. 21:27⁠-29). Osven adava, o Eremija džanlja kaj o Manasija kergja bukja kolencar so vredžingja e Jehova but poviše taro Ahav. Sepak, keda o Manasija kaingja pe, o Devel prostingja leske (2. Car. 21:16, 17; 2. Let. 33:10⁠-13). Adala izveštaija sigurno pomožingje e Eremijaske te džal palo e Jehovaskoro primer hem te ovel strplivo hem milostivo. Razmislin so kergja o Eremija keda o Varuh dozvolingja jekh kratko periodi javera bukja te len leskoro vnimanie tari zadača so kerela la sine. Namesto sigate te otkažinel pe taro plo amal, o Eremija pomožingja leske agjaar so vakergja leske o direktno ama ljubezno sovet kova so o Jehova dengja le bašo leskoro šukaripe (Erem. 45:1⁠-5; w19.11 6, pas. 14-15).

Taro lil 3. Mojseeva dikhaja kaj jekh Izraelco šaj sine te del žrtva bašo zaedništvo te šaj te sikavel pli blagodarnost (3. Moj. 7:11⁠-13, 16⁠-18). Ov dela sine asavki žrtva na so mora sine, nego soske mangela sine. Amari služba tani slično sar o žrtve bašo zaedništvo soske agjaar sikavaja save čuvstvija isi amen sprema o Jehova. Amen daja leske amaro najšukar, hem adava keraja soske mangaja le celo vilea. O Jehova sigurno tano but bahtalo keda dikhela sar milionja leskere verna sluge služinena leske adaleske so mangena le hem leskere merilija! Utešinela amen adava so džanaja kaj o Jehova dikhela hem ceninela na samo adava so keraja nego hem soske keraja adava. Na primer, ako sian pophuro hem našti više te kere bašo Devel doborom kobor so bi mangea, šaj te ove sigurno kaj o Jehova haljovela tut. Šaj mislinea kaj na kerea but bašo Jehova, ama ov dikhela tlo iskreno mangipe kova so pottikninela tut te kere adava so šaj. Ov spremno prifatinela tlo najšukar (w19.11 22, pas. 9; 23, pas. 11-12).

But tano važno te ovel amen uramnoteženo stavi sprema i buti. O cari o Solomon pišingja: „Sa isi le plo vreme“. Ov spomningja sadibe, gradibe, rojbe, asajbe, khelibe hem javera aktivnostija (Prop. 3:1⁠-8). Jasno tano kaj i buti hem o odmor tane duj važna bukja ko amaro životo. E Isuse sine le uramnoteženo stavi baši buti hem bašo odmor. Ki jekh prilika, o apostolija sine doborom but zafatime propovedibaja so čak na sine len vreme te han maro. Tegani o Isus vakergja lenge o lafija taro avdisutno stiho (Mar. 6:30-34). Iako le hem leskere učenikon na sine len prilika te odmorinen pe sekogaš keda ka mangen, o Isus džanlja kaj lenge valjanela sine odmor. Ponekogaš, sarinenge valjanela odmor ili promena taro bukja so kerena pe sekova dive. Adava dikhela pe tari jekh zapoved so dengja la o Jehova ple narodoske ko purano vreme — te ikeren o sabat, e kurkeskoro dive bašo odmor. Iako amen avdive na valjani te ikera e Mojseeskoro zakoni, šukar tano te džana so pišinela ki leste bašo sabat (w19.12 3, pas. 6-7).

O Jehova vetingja kaj ka grižinel pe ple verna slugenge hem osetinela pe dolžno te ikerel pe ko plo lafi (Ps. 31:1⁠-3). Osven adava, džanela kaj amen, sar delo tari leskiri familija, ka ova but razočarime ako na grižinela pe amenge. Ov vetinela kaj ka del amen sa so valjani amenge hem ko materijalno hem ko duhovno pogled. Ništo nane te čhinavel le te ispolninel adava so vetingja! (Mat. 6:30⁠-33; 24:45). Ako na bistraja soske o Jehova ispolninela ple vetuvanja, šaj te ova uverime kaj ka pomožinel amenge keda ka oven amen finansiska problemija. Te dikha so slučingja pe e hristijanencar ko prvo veko. Keda počmingja o progonstvo protiv o sobranie ko Erusalim, sarine našle, osven o apostolija (Dela 8:1). Razmislin so značinela sine adava. O hristijanja soočingje pe čorolipaja verojatno adaleske so našavgje ple khera hem pli buti. Sepak, o Jehova na mukhlja len hem ola ponadari da služinena leske sine bahtale (Dela 8:4; Evr. 13:5, 6; Jak. 1:2, 3). Ov pomožingja adale verna hristijanenge, a ka pomožinel amenge da (Ps. 37:18, 19; w20.01 17-18, pas. 14-15).

Keda o David mudargja jekhe lave hem jekhe mečka te šaj te zaštitinel ple dadeskere bakhren, ov halilo kaj o Jehova pomožingja leske ko adava. Keda pobedingja e vojniko e Golijate, kova so sine džini, e Davideske sine jasno kaj o Jehova vodingja le ko adava (1. Sam. 17:37). A keda našlja taro ljubomorno cari o Saul, o David sine svesno kaj o Jehova spasingja le (Ps. 18, natpis). Te ovel sine gordo, o David šaj sine te mislinel peske kaj adala bukja kergja len ple silaja. Ama ov sine ponizno hem adaleske šaj sine jasno te dikhel sar o Jehova pomožinela leske ko životo. So šaj amen te sikljova? Nane dovolno samo te molina e Jehova baši pomoš. Mora isto agjaar te trudina amen te haljova keda hem sar dela amen adaja pomoš. Ako siem ponizna, ka haljova kaj amen našti te kera sa korkori hem kaj o Jehova pomožinela amenge te kera adava so amen našti te kera. Agjaar amaro amalipe lea ka ovel sa pozoralo (w19.12 20, pas. 18-19).

Isi but pričine soske šaj te ova uverime kaj o Jehova ceninela amen. Ov dikhlja sar reagiringjem keda šungjem o šukar haberi hem privlečingja amen ki peste (Jovan 6:44). Keda počmingjem te kera čekorija te šaj te ova lea popaše, ov da kergja čekorija te šaj te ovel amencar popaše (Jak. 4:8). Isto agjaar, o Jehova dela plo vreme hem plo trudo te šaj te sikavel amen, hem adalea sikavela kobor but siem leske važna. Ov džanela save siem akana hem save šaj te ova ki idnina. Osven adava, ov dela amen sovetija hem ukorinela amen adaleske so mangela amen. Akala tane čače silna dokazija kaj siem but skapocena e Jehovaske! Iako nesave mislinena sine kaj o cari o David na vredinela ništo, ov džanlja kaj o Jehova mangela le hem poddržinela le. Adava pomožingja leske ispravno te dikhel ki pli situacija (2. Sam. 16:5⁠-7). Ako siem obeshrabrime ili ako soočinaja amen problemencar, o Jehova šaj te pomožinel amenge pojaver te dikha ko bukja hem te nakhava sekoja prečka (Ps. 18:27-29). Keda džanaja kaj ov poddržinela amen, ništo našti te čhinavel amen te služina leske bahtale (Rim. 8:31; w20.01 15, pas. 7-8).

Keda proučinea i Biblija e interesentea, molin tut zaedno lea. Ko but slučaija, ako počminaja redovno te proučina nekasaja, najšukar tano te počmina te molina amen so šaj porano, obično ko prva nekobor kurke. Šukar tano te počmina hem te završina molitvaja. Mora te pomožina e interesenteske te haljovel kaj šaj te haljova i Biblija samo ako pomožinela amen e Devleskoro sveti duh. Nesave objavitelija objasninena soske tano šukar te molina amen agjaar so čitinena Jakov 1:5, kote so pišinela: „Ako nekaske tumendar falinela mudrost, neka rodel taro Devel“. Palo adava pučena e interesente: „Sar šaj te roda mudrost taro Devel?“ Ov verojatno ka vakerel kaj valjani te molina amen leske. Objasnin e interesenteske sar te molinel pe. Vaker leske kaj o Jehova mangela te šunel leskere iskrena molitve. Objasnin leske kaj ko amare lična molitve šaj iskreno te kera lafi e Devlea bašo sa — čak te vakera leske amare najhor čuvstvija, kola so našti te vakera len nikaske javereske. Ustvari, o Jehova agjaar da džanela amare najgaravde misle (Ps. 139:2-4; w20.01 2, pas. 3; 5, pas. 11-12).

O Jehova odlučinela keda te birinel pomazanikija (Rim. 8:28-30). Ov počmingja te birinel pomazanikija otkeda voskresningja o Isus. Najverojatno, sa o čačutne hristijanja ko prvo veko sine pomazime. Ko naredna vekija, najbaro delo taro okola so vakerena sine kaj tane hristijanja, ustvari, na sine sledbenikija e Hristoseskere. Sepak, džikote trajnena sine adala berša, o Jehova prodolžingja te pomazinel e hari manušen so sine čačutne hristijanja. Ola sine sar „giv“ bašo kova so vakergja o Isus kaj bajrola maškar „i divo čar“ (Mat. 13:24-30). Ko posledna dive o Jehova prodolžingja te birinel okolen so ka oven delo taro 144.000. Adaleske, ako ov odlučingja te birinel nekas kratko angleder o krajo, koj siem amen te sumnina ki leskiri mudrost? (Rim. 9:11b). Mora te pazina te na reagirina sar o rabotnikija so na sine zadovolna, kolen so o Isus spomningja ki jekh sporedba. Ola žalingje pe bašo adava sar postapingja lengoro gospodari okolencar so ale te keren buti ko posledno saati (Mat. 20:8⁠-15; w20.01 30, pas. 14).

O Jehova mangela leskiri familija te ovel bahtali. Isi amen but pričine te ova bahtale panda akana, iako šaj soočinaja amen pharipaja. Na primer, sigurna siem kaj amaro Dad soj ko nebo mangela amen but. Džanaja o čačipe taro e Devleskoro Lafi (Erem. 15:16). Hem sarine siem delo tari jekh posebno familija kolate so isi manuša so mangena e Jehova, mangena leskere uče moralna merilija hem mangena pe jekh jekhea (Ps. 106:4, 5). Šaj te ačhova bahtale adaleske so siem sigurna kaj o životo ka ovel panda pošukar ki idnina. Džanaja kaj panda hari o Jehova ka cidel sa o lošnipe, hem keda ka vladinel e Devleskoro Carstvo i Phuv ka ovel raj. Osven adava, isi amen but šuži nadež kaj okola so mule ka ušten hem palem ka oven zaedno ple najmanglencar (Jovan 5:28, 29). Adava ka anel amenge baro bahtalipe! A soj najvažno, sigurna siem kaj panda hari sarine — hem ko nebo hem ki Phuv — ka služinen amare Dadeske hem ka den le i slava hem i čest koja so zaslužinela la (w20.02 13, pas. 15-16).

Ako kergjan pharo grevo, ma probin te garave le. Namesto adava, molin tut e Jehovaske hem vaker leske sa so kergjan. Adava ka pomožinel tuke te osetine tut smirimo hem te na osetine tut više krivo. Ama, ako mangea palem te ove paše e Jehovaja, nane dovolno samo te moline tut leske — valjani te kere nešto poviše. Prifatin o ukor. Keda o Jehova bičhalgja e proroko e Natane te kerel lafi e Davidea bašo leskoro grevo, o David na probingja te opravdinel pe, ili te vakerel kaj adava so kergja nane doborom lošno. Ov odma priznajngja kaj na grešingja samo e Vitsaveakere romeske nego, soj postrašno, grešingja e Devleske. O David prifatingja o ukor taro Jehova, hem adaleske ov prostingja leske (2. Sam. 12:10⁠-14). Ako kergjem pharo grevo, valjani te kera lafi e starešinencar kolen so o Jehova čhivgja te grižinen pe amenge (Jak. 5:14, 15). Hem nikogaš na valjani te probina te opravdina amen. Kobor posigate ka prifatina hem ka primenina o sovet so ka dobina, doborom posigate ka irana amaro mir hem bahtalipe (w20.02 24, pas. 17-18).

„O deš manuša“ pretstavinena okolen so isi len nadež bašo večno životo ki Phuv. Ola džanena kaj o Jehova dela bereketi e pomazanikonge, kola soj pretstavime e Evreeja hem adaleske lenge tani čest so služinena zaedno lencar. Avdive, okola so isi len nadež te živinen večno ki Phuv na džanena ko anav sa e pomazime hristijanen. Sepak, šaj te „džan“ lencar. Ko savo način? O avdisutno stiho dela amen o odgovor. Iako ko akava stiho tano spomnimo samo jekh Evrei, i zamenka „tumencar“ ko solduj slučaija sikavela kaj kerela pe lafi bašo poviše taro jekh manuš. Akava značinela kaj o Evrei nane samo jekh manuš, nego celo grupa pomazanikija. O hristijanja so nane pomazime služinena e Jehovaske zaedno e pomazanikoncar. Ama, ola na dikhena ko pomazime hristijanja sar ple vodačija, adaleske so jasno lenge kaj o Vodači tano o Isus (Mat. 23:10; w20.01 26, pas. 1-2).

O Isus vakergja ple učenikonge kaj, ako mangena pe jekh jekhea agjaar sar ov so manglja len, o javera ka šaj jasno te dikhen kaj ola tane leskere čačutne sledbenikija. Asavko mangipe valjani sine te ovel i glavno buti pali koja so ka oven pendžarde o čačutne hristijanja hem ko prvo veko hem avdive. Adaleske but tano važno te sikava mangipe, čak keda adava nane lokho! Puč tut: „So šaj te sikljovav taro phralja hem taro phenja kola so na čhinavgje te sikaven mangipe čak keda adava na sine lenge lokho?“ Adaleske so siem nesovršena, ponekogaš tano pharo te sikava iskreno mangipe. Ama, mora te trudina amen te ova sar o Hristos. O Isus sikavgja amen kobor tano važno te smirina amen nesave phralea so isi le nešto protiv amende (Mat. 5:23, 24). Ov istakningja kaj valjani te ova ko šukar odnosija e javerencar ako mangaja te ugodina e Jehovaske. O Jehova tano bahtalo keda daja amendar sa te šaj te ova ko mir amare phralencar. Ov nane te prifatinel i služba so keraja baši leste ako ikeraja holi hem ako na keraja ništo te šaj te smirina amen lencar (1. Jov. 4:20; w20.03 24-25, pas. 1-4).

O Satana, kova soj tano „dad e hovajbaskoro“, hovavela e manušen panda taro vreme e Adameskoro hem e Evakoro (Jovan 8:44). Nesave taro leskere hovajba tane o hovavno sikljojbe bašo mule hem bašo životo palo meribe. Akala sikljojba tane temeli bašo but adetija hem sueverija ko celo sveto. Soske uspejngja o Satana te hovavel doborom bute manušen? Ov šukar džanela sar dikhena o manuša ko meribe hem koristinela adava te šaj te hovavel len. Amen na mangaja te mera soske siem stvorime te živina večno (Prop. 3:11). Amenge o meribe tano baro dušmani (1. Kor. 15:26). Ama, iako kerela sa akava, o Satana na uspejngja te garavel o čačipe bašo mule. Ustvari, avdive poviše manuša taro bilo keda angleder džanena hem vakerena o čačipe tari Biblija bašo mule hem baši nadež kaj isi voskresenie (Prop. 9:5, 10; Dela 24:15). Akala čačipa dena amenge bari uteha hem pomožinena amenge te na dara hem te na sumnina amen (w19.04 14, pas. 1; 15, pas. 5-6).

O Jehova otsekogaš mangela sine ple slugen hem sekogaš ka mangel len. Ov isto agjaar mangela i pravda (Ps. 33:5). Adaleske šaj te ova sigurna ko duj bukja: 1) O Jehova osetinela bari dukh keda nekoj postapinela nepravedno leskere slugencar hem 2) ov vetinela kaj ka kazninel okolen so postapinena nepravedno lencar. O Zakoni so dengja le o Devel preku o Mojsej e Izraelconge temelinela pe sine ko mangipe. Adava zakoni pottikninela sine e Izraelcon te postapinen pravedno sarinencar, čak okolencar so našti sine korkori te zaštitinen pe (5. Moj. 10:18). E Mojseeskoro zakoni sikavela kobor baro mangipe isi e Jehova sprema ple sluge. E Mojseeskoro zakoni čhinavgja te važinel ko 33 berš a.e., keda sine kerdo o hristijansko sobranie. Dali o hristijanja ačhile bizi zaštita koja so dela la sine o zakoni so temelinela pe sine ko mangipe hem sine pravedno? Na! E hristijanen sine len nevo zakoni — „e Hristoseskoro zakoni“. O Isus na dengja ple sledbenikonge spisako zakonencar, nego dengja len upatstvija, zapovedija hem načelija sprema kola so valjani te živinen. Ko „e Hristoseskoro zakoni“ tano vklučimo sa adava so sikavgja o Isus (w19.05 2-3, pas. 1-3).

Sa o manuša tane bijame potrebaja te oven utešime, hem sarinen isi amen sposobnost te utešina e javeren. Na primer, keda jekh tikno čhavo ka perel hem ka povredinel pe ko pro džikote khelela peske, obično rovindor prastala ple dajate ili dadeste. Leskere roditelija našti te sasljaren leskiri rana ko pro, ama šaj te utešinen le. Šaj ka pučen le so ulo, ka kosen leskere asva, ka utešinen le, ka len le ki angali hem ka phanden leskiri rana. Odma palo adava, o čhavo čhinavela te rovel hem čak šaj palem ka khelel peske. Sar so nakhela o vreme, leskiri rana ka sasljol. Ama, nesave čhave tane povredime ko but postrašna načinija. Na primer, nesave tane seksualno zloupotrebime. Adava šaj te slučinel pe jekh puti ili poviše puti ko periodi taro nekobor berša. Ko solduj situacie, o zloupotrebibe mukhela bare emocionalna rane. Ponekogaš, okova so zloupotrebingja tano phanlo hem kaznimo, ama ko javera slučaija uspejnela te na ovel kaznimo. Ama čak keda nekoj sigate ka ovel kaznimo, o čhavo so sine zloupotrebimo ponadari da šaj te osetinel o posledice čak keda ka ovel vozrasno manuš (w19.05 14, pas. 1-2).