Fevruari

Keda o cari o Ezekija sine but nasvalo molingja e Jehova te sasljarel le. O Jehova odgovoringja leske agjaar so sasljargja le (2. Car. 20:1-6). Tari javer strana, keda o apostol Pavle molingja e Jehova te cidel lestar „o karo taro telo“, o Jehova na kergja adava (2. Kor. 12:7-9). O cari o Irod manglja te mudarel hem e apostol Jakove hem e apostol Petare. Ama, samo o Petar sine čudoja spasimo a o Jakov sine mudardo (Apo. 12:1-11). Adaleske šaj te puča amen, soske o Jehova spasingja samo e Petare a na hem e Jakove? I Biblija na vakerela ništo bašo adava. Ama adava ko so šaj te ova sigurna tano kaj o Jehova nikogaš na postapinela nepravedno (5. Moj. 32:4). Ponekogaš o Jehova šaj nane te odgovorinel ko amare molitve ko način sar so amen očekujngjem. Ama adaleske so siem uverime kaj o Jehova sekogaš postapinela pravedno hem mangipaja, amen na sumninaja amen ko način kova so birinela te odgovorinel ko amare molitve (Jov 33:13; w23.11 21, pas. 6).

O Jakov sine vodimo taro duho te pišinel kaj o mudra manuša tane „spremna te šunen“. So značinena akala lafija? Amen valjani te manga te šuna okolen kaske so o Jehova dengja odredeno avtoriteti hem adava te kera le spremno. Džangjola pe, o Jehova na očekujnela amendar te ova poslušna nekaske so rodela amendar te na ikera amen ko leskere zapovedija (Apo. 4:18-20). But puti amenge polokho te ova poslušna e Jehovaske, nego nesave manušeske. Adava tano agjaar adaleske so o Jehova sekogaš dela amen sovršeno vodstvo (Ps. 19:7). Ama nane isto e manušencar kolen so isi nesavo avtoriteti, adaleske so nane sovršena. Sepak, amaro nebesno Dad dengja odredeno avtoriteti e roditelenge, e vlastenge hem e starešinenge (Izr. 6:20; 1. Sol. 5:12; 1. Pet. 2:13, 14). Keda siem poslušna lenge adalea siem poslušna e Jehovaske (w23.10 6, pas. 2-3).

Jekh način sar šaj te bajrara amari vera tano ako razmislinaja baši e Jehovaskiri mokj. Le isi le mokj te ispolninel sa so ka vetinel. Ov tano Semokjno Devel (Jov 42:2; Mar. 10:27; Ef. 3:20). Keda o Avraam hem i Sara sine phure, ov vakergja lenge kaj ka ovel len čhavo (1. Moj. 17:15-17). O Jehova isto agjaar vakergja e Avraameske kaj leskere potomcija ka živinen ko Hanaan. O Izraelcija, kola so sine e Avraameskere potomcija, šaj mislingje peske kaj akava vetuvanje nikogaš nane te ispolninel pe soske but berša sine robija ko Egipet. Ama ko krajo ispolningja pe. Ov vakergja e Marijake, koja so sine čhaj, kaj ka bijanel leskere Čhave. Akalea valjani sine te ispolninel pe jekh vetuvanje kova so o Jehova dengja le angleder nekobor milja berša ki Edensko gradina (1. Moj. 3:15). Keda razmislinaja bašo sa o vetuvanja so dengja len o Jehova hem sar ispolningja len, haljovaja koja bari mokj isi le hem tegani amari vera ko leskoro vetuvanje bašo jekh nevo sveto ovela panda posilno (Is. Nav. 23:14; Isa. 55:10, 11; w23.04 28, pas. 10-12).

O Jehova odgovoringja ko e Davideskere molitve (1. Sam. 19:10, 18-20; 2. Sam. 5:17-25). Amen da šaj te ova uverime ko adava (Ps. 145:18). O Jehova šaj nane te odgovorinel ko amare molitve agjaar sar so amen očekujnaja. O Pavle molingja e Devle te cidel lestar o karo taro telo. O Pavle ko trin prilike molingja pe konkretno bašo akava pharo problemi. Dali o Jehova odgovoringja ko leskere molitve? Oja, ama na agjaar sar so očekujngja o Pavle. Namesto te cidel lestar o problemi, o Jehova dengja le i sila so valjangja leske te šaj ponadari da verno te služinel leske (2. Kor. 12:7-10). Ponekogaš amen da šaj te dobina odgovor ko način so na očekujngjem. Ama šaj te ova sigurna kaj o Jehova najšukar džanela sar te pomožinel amenge. Ov šaj čak „te kerel but poviše taro sa o bukja so rodaja lestar ili so zamislinaja amenge“ (Ef. 3:20). Adaleske ko amare molitve šaj te odgovorinel ko vreme ili ko način so amen na očekujnaja (w23.05 8-9, pas. 4-6).

Ka ovel šukar sarine amen ponekogaš te razmislina baši nadež so isi amen — o voskresenie. Soske? Adaleske so nikogaš našti te džana so ka slučinel pe amencar, šaj te ova seriozno nasvale ili taro jekh puti te merel amendar nekoj so mangaja le (Prop. 9:11; Jak. 4:13, 14). Amari nadež ko voskresenie šaj te pomožinel amen te istrajna keda doživinaja asavko nešto (1. Sol. 4:13). I Biblija uverinela amen kaj amaro nebesno Dad šukar džanela amen hem but mangela amen (Luka 12:7). Razmislin bašo adava kobor šukar mora te pendžarel amen o Jehova te šaj te voskresninel amen isto sar so siem sine, kote soj vklučimo amaro karakter hem sekjavanje. O Jehova but mangela amen hem dengja amen i prilika večno te živina, čak hem te mera ov ka voskresninel amen. Soske šaj te verujna kaj ka ovel voskresenie? Adaleske so siem uverime kaj okova so dengja akava vetuvanje isi le želba hem mokj te kerel adava (w23.04 8-9, pas. 2-4).

O Josif hem i Marija zaedno trudinena pe sine te oven paše e Jehovaja. Ola halile kobor tano važno te obožavinen e Jehova sar familija (Luka 2:22-24; 4:16). Ola tane but šukar primer e bračno parenge avdive. Ako tute da isi tut čhave šaj tuke pharo te dža ko sostanokija ili te odvojne vreme baši Familijarno rat. A panda popharo šaj te ovel tumenge sar bračno pari te arakhen vreme te proučinen hem te molinen tumen. Ama ma bistren, keda obožavinena e Jehova zaedno, tumen ovena popaše lea hem jekh jekhea. Adaleske o duhovna bukja neka oven tumenge ko prvo than. Ako isi tut problemija ko brako tegani šaj te misline kaj našti te keren zaedno o duhovna aktivnostija. Ako tano agjaar, počminen te keren nešto kratko koleste so ka uživinen. Ako kerena akava, ka bajrol tumaro mangipe maškar tumende hem ka bajrol tumari želba te keren o duhovna aktivnostija zaedno (w23.05 22, pas. 7-8).

Sar i dar vlijajngja upro Avdija? Adava kergja te ovel česno hem doverlivo, adaleske o cari čhivgja le sar upraviteli upri leskiri carsko palata. (Sporedin Neemija 7:2.) Isto agjaar, adaleske so darala sine taro Devel, e Avdija sine le bari hrabrost — osobina koja so sigurno valjangja leske. Ov živinela sine ko vreme keda vladinela sine o lošno cari o Ahav (1. Car. 16:30). Isto agjaar, e Ahaveskiri romni i Jezavela, koja so obožavinela sine e Vaale, doborom but mrzinela sine e Jehova so manglja ko celo severno carstvo te čhinavel e Izraelcon te obožavinen e Jehova. Oj čak mudargja bute Devleskere prorokon (1. Car. 18:4). Keda i Jezavela manglja te mudarel bute Devleskere prorokon, o Avdija garavgja šel lendar agjaar so „odvojngja len ko duj grupe hem čhivgja len po pinda ki peštera hem dela len sine maro hem pani“ (1. Car. 18:13, 14). Te astarel le sine i Jezavela, o hrabro Avdija sigurno ka ovel sine mudardo. Džangjola pe, sar sekova manuš o Avdija da na manglja te merel, ama ov mangela sine e Jehova hem okolen so služinena sine leske but poviše taro plo životo (w23.06 16, pas. 9-10).

O Jehova ponadari da vodinela ple narodo avdive sar so kerela sine angleder. Ov kerela adava preku plo Lafi hem preku plo Čhavo kova soj tano poglavari ko sobranie. Šaj li te dikha o dokazija kaj o Jehova avdive da koristinela manušen te šaj te vodinel amen? Oja. Na primer, razmislin bašo adava so slučingja pe ko krajo taro 19-to veko. O Čarls Rasel hem leskere sorabotnikija počmingje te haljoven kaj o 1914 berš, ka ovel važno berš bašo e Devleskoro Carstvo (Dan. 4:25, 26). Ola halile akava agjaar so istražingje o bibliska proroštvija. Dali o Jehova vodingja len džikote istražingje i Biblija? Sigurno. O bukja so slučingje pe ko sveto ko 1914 berš, sine dokaz kaj e Devleskoro Carstvo počmingja te vladinel. Počmingja i Prvo svetsko vojna, sine zarazna nasvalipa, zemjotresija hem bokhalipe (Luka 21:10, 11). O Jehova čače koristingja akale iskreno Istražuvačen e Biblijakere te šaj te pomožinel ple narodo (w24.02 22, pas. 11).

Sar e Jehovaskoro narodo, džanaja kaj ov mangela amen hem kaj mangela te ovel amen o najšukar životo (Rim. 8:35-39). Isto agjaar siem uverime kaj keda primeninaja o bibliska načelija adava tano bašo amaro šukaripe (Isa. 48:17, 18). Ama sar valjani te reagirina ako isi amen problemija so na očekujngjem len? Na primer, šaj nekoj tari familija razočaringja amen. Šaj isi amen nesavo seriozno nasvalipe so čhinavela amen te kera poviše ki služba bašo Jehova. Šaj panda osetinaja o posledice tari jekh prirodno katastrofa. Ili šaj siem progonime baši amari vera. Keda doživinaja asavko nešto šaj ka puča amen: „Soske slučinela pe baš mange akava? Dali kergjum nešto pogrešno? Dali akava sikavela kaj nane man e Jehovaskoro blagoslov?“ Dali nekogaš osetingjan tut agjaar? Ako oja, ma obeshrabrin tut. But taro e Jehovaskere verna sluge osetingje pe slično sar tute (Ps. 22:1, 2; Avak. 1:2, 3; w23.04 14, pas. 1-2).

Keda siem ko iskušenie te kera nešto pogrešno, amen odma otfrlinaja adala misle ili postapke so šaj te ruminen amaro amalipe e Jehovaja. O Jehova očekujnela te ova leske poslušna taro vilo (Rim. 6:17). Leskoro vodstvo tano sekogaš amare šukaripaske hem leskere zakonencar našti te cenkina amen ki adaja smisla te birina save zakonija ka šuna, a save na (Isa. 48:17, 18; 1. Kor. 6:9, 10). O Satana koristinela nasilstvo hem emocionalno pritisok te šaj te slabonkerel amari odlučnost te ačhova verna e Jehovaske. Leskiri cel tani „te hal“ amen hem agjaar te uništinel amaro amalipe e Jehovaja (1. Pet. 5:8). Na primer, adaleske so o hristijanja taro prvo veko sine odlučna te ačhoven cvrsta o javera zakaninena pe sine lenge hem nesave lendar sine marde hem mudarde (Apo. 5:27, 28, 40; 7:54-60). O Satana avdive da kerela o isto. Adava šaj te dikha le tari Rusija hem javera thana kote so o protivnikija but lošno ponašinena pe amare phralencar hem phenjencar. Ama hem ko celo sveto amare phralja tane progonime ko različna načinija. O Satana isto agjaar ko jekh taktično način kerela amenge pritisok (Ef. 6:11; w23.07 15-16, pas. 6-9).

Kobor poviše proučinea e Devleskoro Lafi, doborom poviše ka bajrol tlo mangipe sprema o Jehova. Adava mangipe pottikninela tut te primenine adava so sikljovea. Počminea te ane pošukar odluke so temelinena pe ko bibliska načelija. Sikljovea te menine tlo način sar razmislinea hem tlo ponašibe adaleske so mangea te ugodine e Devleske. Isto sar jekh čhavo so mangela te ovel sar ple roditelija, agjaar tu da mangea te ova sar tlo nebesno Dad (Ef. 5:1, 2). Šaj te puča amen: „Dali mlo mangipe sprema o Jehova barilo ili tano isto sar ko početok keda krstingjum man? Dali otkeda krstingjum man, poviše uljum sar o Jehova, posebno ko sikajbe mangipe e phralenge hem e phenjenge?“ Čak ako nane tut o mangipe so sine tut ko početok, ma obeshrabrin tut. Nešto slično slučingja pe e hristijanenge taro prvo veko. O Isus na otkažingja pe lendar hem nane te otkažinel pe ni amendar (Otk. 2:4, 7). Ov džanela kaj šaj te irana amaro prvo mangipe so sine amen keda počmingjem te doznajna bašo čačipe (w23.07 8, pas. 2-3).

O apostol Petar kergja nekobor greške. Prvo, e Petare sine le but bari samodoverba ki peste, agjaar so vakergja kaj čak o javera apostolija te mukhen e Isuse ov nane te kerel adava nego ka ačhol verno (Mar. 14:27-29). Dujto, o Petar nekobor puti zasukja iako o Isus vakergja leske te ačhol džangavdo (Mar. 14:32, 37-41). Palo adava, keda ale o manuša te astaren e Isuse o Petar mukhlja le (Mar. 14:50). Ko krajo, o Petar trin puti vakergja kaj na pendžarela e Isuse pa čak halja sovli kaj adava tano agjaar (Mar. 14:66-71). Sar reagiringja o Petar keda halilo kobor baro grevo kergja? Ov sine phago tari dukh hem rungja dušaja (Mar. 14:72). Namesto te ukorinel e Petare bašo leskere greške, o Isus vakergja ple amaleske kaj ka dobinel pobare odgovornostija (Jovan 21:15-17). O Petar džanlja kaj kergja baro grevo, ama ponadari da trudingja pe te kerel adava soj ispravno. Soske? Adaleske so sine uverimo kaj leskoro Gospodari, o Isus na otkažingja pe lestar. Koja tani i pouka? O Jehova mangela te ova uverime kaj mangela amen hem kaj ka prostinel amenge (Rim. 8:38, 39; w24.03 18-19, pas. 13-15).

O seksualno nemoral šaj te anel ladž, te kerel te mislina kaj na vredinaja, nekoj te ačhol khamni ili te ruminel familie. Jasno dikhela pe kaj tano mudro te odbina i pokana e glupavo džuvljakiri. Okola so kerena nemoral, osven so šaj te meren ko duhovno pogled, but džene lendar astarena nasvalipe kolestar so šaj doslovno te meren (Izr. 7:23). Adaleske o 18-to stiho taro 9-to poglavje taro lil Izreki završinela e lafencar: „Lakere gostija tane hor ko grobo“. Tegani soske but džene prifatinena lakiri primamlivo pokana koja so ingarela dži ki propast? (Izr. 9:13-18). Jekh zamka tani i pornografija. Nesave mislinena kaj te dikhel pe pornografija nane štetno, ama ustvari oj tani štetno. Oj kerela te na ovel amen šukar mislenje baši amende hem te počmina te dikha e javeren ko neispravno način hem kerela te ova zavisna. O nemoralna slike isi len baro vlijanie soske but tano pharo te ikalen pe tari godi. A soj panda postrašno i pornografija na tiknjarela amare pogrešna želbe, nego panda poviše bajrarela len (Kol. 3:5; Jak. 1:14, 15). Znači but džene so dikhena pornografija ko krajo kerena nemoral (w23.06 23, pas. 10-11).

Iako nesave nacie šaj ka protivinen pe e Anglo-Amerikake, sepak ola ka našti te len lakoro than. Akava džanaja le adaleske so „o bar“ kova so pretstavinela e Devleskere Carstvo ka phagel e kipeskere pre kola so pretstavinena e Anglo-Amerika (Dan. 2:34, 35, 44, 45). Dali sian uverimo kaj e Danieleskoro proroštvo bašo pre taro sastrn hem glina tano točno? Ako oja, adava ka vlijajnel upro celo tlo životo. Na primer, nane te rode sigurnost ko materijalna bukja taro akava sveto kova so panda hari ka ovel uništimo (Luka 12:16-21; 1. Jov. 2:15-17). Isto agjaar, adava so ka haljove akava proroštvo ka pomožinel tuke te dikhe kobor tano važno o propovedibe hem o keribe učenikija (Mat. 6:33; 28:18-20). Otkeda ka proučine akava proroštvo šaj te puče tut: „Dali mle odluke sikavena kaj sium uverimo kaj e Devleskoro Carstvo panda hari ka anel krajo sa e manušikane vladenge?“ (w23.08 11, pas. 13-14).

Ov skromno agjaar so ka prifatine kaj bašo tle berša, tlo sastipe hem tle okolnostija šaj našti sekogaš te kere adava so mangea te kere. Ov spremno isto sar o Varzelaj te odbine nesave zadače so našti te kere len adaleske so sian ko berša ili isi tut problemija e sastipaja (2. Sam. 19:35, 36). Isto sar o Mojsej, prifatin pomoš hem doverin odgovornostija e javerenge keda šaj te kere adava (2. Moj. 18:21, 22). Asavki skromnost ka pomožinel tuke te na očekujne tutar bukja so našti te kere len soske adava šaj te lel tli sila. Na valjani isto agjaar te osetina amen odgovorna bašo lošna odluke e javerengere. Amen našti te ana odluke e javerenge ko than, a ni našti sekogaš te zaštitina len taro posledice keda anena nesavi pogrešno odluka. Na primer, ki jekh familija šaj o čhavo ili i čhaj te odlučinel te na služinel više e Jehovaske. Asavki odluka šaj te anel bari dukh e roditelenge. Ama, o roditelija kola so krivinena korkori pes bašo lošna odluke pumare čhavengere čhivena peske ko pikje jekh baro tovar. O Jehova na očekujnela te phiraven adava tovar (w23.08 29, pas. 11-12).

O Samson sine nesovršeno isto sar amende hem adaleske ponekogaš anela sine lošna odluke. Jekh asavki odluka posebno angja bare posledice. Palo nesavo vreme otkeda ulo sudija „ov zaljubingja pe ki jekh džuvli tari dolina Sorek koja so vikinela pe Delila“. Angleder, o Samson sine verimo jekhe filistejkaja soske „o Jehova vodingja adaja buti“ te šaj te ovel e Samsone prilika te borinel pe protiv o Filistejcija. Pokasno, ov ačhilo ko kher jekhe bludnicakoro ki Gaza, jekh filistejsko diz. Ki adaja prilika o Jehova dengja sila e Samsone te ikalel e dizjakere porte hem te ingarel len dur hem agjaar i diz te ovel bizo zaštita (Sud. 14:1-4; 16:1-3). Ama adava so sine ki vrska e Delilaja sine pogrešno odluka soske oj sine verojatno Izraelka. I Delila lelja but pare taro Filistejcija te šaj te predajnel lenge e Samsone (w23.09 5, pas. 12-13).

O haljojbe ili i proniklivost šaj te pomožinel amenge te ova krotka. Okova soj proniklivo sikavela samokontrola keda nekoj mangela te rasprajnel pe lea bašo leskere veruvanja. Te vakera jekh primer. Keda dikhaja jekh santa mrazo, dikhaja samo jekh tikno delo upro pani. Ama o pobaro delo taro adava mrazo tano telo pani. Slično, nekoj šaj te pučel amen nešto ama but puti na džanaja soske čače pučela amen adava. Znači, angleder te odgovorina ka ovel šukar hari te ačhova hem te razmislina soske nekoj pučela amen nešto (Izr. 16:23). Razmislin bašo adava sar o Gedeon odgovoringja e manušenge taro Efrem. Ola but holjangje hem pučle le soske porano na vikingja len te džan lea te borinen pe protiv o Izraelska dušmanja. Ama so sine i čačutni pričina soske sine doborom holjame? Šaj osetingje pe ponižime. Bizi razlika so sine i pričina, o Gedeon postapingja mudro. Ov trudingja pe te haljovel soske osetinena pe agjaar hem odgovoringja lenge ko smirimo način. Savo sine o rezultati? I Biblija vakerela kaj ola smiringje pe (Sud. 8:1-3; w23.09 16, pas. 8-9).

E Jehova hem e Isuse isi len o najpaše odnos so šaj te postojnel maškar jekh dad hem čhavo. Sigurno but dukhandilo le so dikhlja sar maltretirinena leskere Čhave hem sar mučinela pe. Sekova roditeli kastar so mulo čhavo but šukar džanela kobor but dukhala adava. Amen isi amen silno vera ko voskresenie, ama adava na cidela i dukh so isi amen keda merela amendar nekoj so mangaja le. Akava primer pomožinela amenge te haljova sar o Jehova verojatno osetingja pe keda ko 33 berš a.e. dikhlja sar leskoro manglo Čhavo mučinela pe hem merela (Mat. 3:17). Šaj te trudine tut taro akava periodi, pa dži ki Spomen ki tli lično studija ili ki Familijarno rat te proučine nešto poviše baši otkupnina. Hem ko dive keda ikerela pe i Spomen, ma bistre te dikhe i posebno sabalutni programa. Keda spreminaja amaro vilo baši Spomen-svečenost, tegani ka šaj te pomožina e javerenge da te ovel len korist taro adava (Ezra 7:10; w24.01 11, pas. 10-12).

Jekh način sar šaj te dobina sila taro Jehova tano agjaar so ka molina amen leske. O Jehova ka odgovorinel ko amare molitve agjaar so ka del amen „sila koja so nakhavela i normalno“ (2. Kor. 4:7). Šaj isto agjaar te dobina sila keda čitinaja leskoro Lafi hem razmislinaja bašo adava so čitinaja (Ps. 86:11). I Biblija vakerela kaj o haberi so dengja le amenge o Jehova tano silno (Evr. 4:12). Keda molinaja amen e Jehovaske hem čitinaja leskoro Lafi, tegani ka dobina i sila so valjani amenge te šaj te istrajna, te ačhova radosna ili te završina nesavi phari zadača. Te dikha sar o Jehova dengja sila e prorokoske e Jonaske. Keda o Jehova dengja e Jonaske jekh phari zadača ov darandilo, uklilo ko brodi hem našlja ko javer than. Sar posledica, ov hem o manuša so sine ko brodi haričkaske ka meren sine ki jekh bura. Keda frdingje le ko more, jekh baro mačho gltingja le, a adava sine jekh but strašno than. So kergja o Jona te šaj te dobinel sila džikote sine korkori ko vogi e mačheskoro? Ov molingja pe (Jona 2:1, 2, 7; w23.10 13, pas. 4-6).

Iako o apostol Petar pišingja akala pismija e hristijanenge taro prvo veko, o Jehova manglja te oven vklučime ko leskoro Lafi. Adaleske akana amen šaj te ovel amen korist lendar (Rim. 15:4). Živinaja maškar o manuša kola so na verujnena ko adava so vakerela i Biblija baši idnina. O protivnikija šaj asana amenge adaleske so but berša vakeraja kaj o krajo tano paše hem kaj ka avel. A nesave vakerena kaj o krajo nikogaš nane te avel (2. Pet. 3:3, 4). Ako šunaja nešto asavko taro manuša kaske so propovedinaja, taro kolege ili tari familija amari vera šaj te ovel ko ispit. O Petar vakergja so šaj te pomožinel amenge. Nesavenge šaj te dikhjol kaj o Jehova adžikerela but džikote anela o krajo akale svetoskoro. E Petareskere lafija šaj te pomožinen amenge te ovel amen ispravno stavi adaleske so setinkerena amen kaj o Jehova na dikhela isto ko vreme sar so dikhena o manuša (2. Pet. 3:8, 9). E Jehovaske milja berša tane sar jekh dive. Ov tano strplivo hem na mangela nijekh te ovel uništimo. Ama keda ka avel adava dive o sveto sigurno ka ovel uništimo (w23.09 26-27, pas. 2-5).

Soske o apostol Pavle pišingja pismo e hristijanenge so sine Evreija ki Judeja? Verojatno taro duj glavna pričine. Prvo, te šaj te ohrabrinel len. But džene lendar angleder te oven hristijanja sine ki evrejsko religija. O religiozna vodačija tari lengiri purani religija verojatno asana sine lenge so ule hristijanja. Soske? Adaleske so e hristijanen na sine len hrami kote so ka džan te obožavinen e Devle, na sine len žrtveniko kote so ka den sine žrtve e Devleske, a ni sveštenikija. Akava šaj sine te obeshrabrinel e Hristoseskere učenikon hem te slabonkerel lengiri vera (Evr. 3:12, 14). Nesave šaj čak sine ko iskušenie te iranen pe ki pumari purani religija. Dujto, o Pavle manglja te ohrabrinel e Evreen so sine hristijanja panda poviše te trudinen pe te haljoven o neve ili o pohor sikljojba, javere lafencar „i zorali hrana“ koja so arakhljola ko e Devleskoro Lafi (Evr. 5:11-14). Izgleda nesave lendar panda ikerena pe sine ko e Mojseeskoro zakoni (w23.10 24-25, pas. 3-4).

Nesave birinena te na ženinen pe (Mat. 19:10-12). Ov sigurno kaj o Jehova hem o Isus na mislinena kaj okola so nane ženime pohari vredinena. Ko celo sveto o phenja so nane ko brako vlijajnena but pozitivno upro sobranie. Adaleske so mangena e javeren hem iskreno grižinena pe lenge, ola ovena duhovna phenja hem daja e javerenge (Mar. 10:29, 30). Nesave počmingje e polnovremeno službaja. O pobaro delo taro propovedibe ko celo sveto kerena le o hristijanke (Ps. 68:11). Dali šaj tu da panda akana te čhive tuke cel te počmine e polnovremeno službaja? Šaj te služine sar pioneri, dobrovolco baši izgradba ili te služine ko Betel. Molin tut baši tli cel. Ker lafi okolencar so više ispolningje nesave taro akala celija hem doznajn so valjani te kere te šaj te ispolnine o uslovija baši adaja cel. Tegani, ker tuke plani so ka ovel realno ki tli situacija. Adava so ka ispolnine tli cel ka phravel tuke prilike ki služba bašo Jehova (w23.12 22, pas. 16-17).

Adaleske so i bari nevolja tani but paše, but tano važno te ova poslušna ki zapoved te dža te vakera o šukar haberi. Sepak šaj te ovel amenge pharo te čhiva i služba ko prvo than ako isi amen finansiska problemija, ili protivibe ki služba. Sar šaj e Jehovaskiri volja te ovel amenge najvažno ko životo? Adava so ka ova uverime kaj „o Jehova o zapovedniko e vojskengoro“ tano tari amari strana. Ov ka pomožinel amenge ako ponadari amenge važno te kera leskiri volja a na amari. Adaleske, nane sostar te dara (Agej 2:4). O Jehova mangela i najvažno buti te ovel amenge te kera učenikija soske agjaar spasinena pe životija. O Agej pottikningja e narodo palem te počminel e sveto službaja. O Jehova vetingja ple slugenge kaj ako palem počminena te gradinen, ov ka del len plo blagoslov (Agej 2:18, 19). Amen da šaj te ova sigurna kaj o Jehova ka blagoslovinel amaro trudo ako ko prvo than čhivaja i zadača koja so ov dengja amen (w23.11 16, pas. 8; 17, pas. 11).

Ko plo pismo dži ko Rimjanja, o apostol Pavle pišingja kaj sa o manuša grešinena. Tegani, sar šaj o Devel te ovel zadovolno nekastar hem te dikhel le sar pravedno, ili bizi greška? Te šaj te pomožinel sa e iskrena hristijanenge te dobinen o odgovor ko akava, o Pavle koristingja e Avraameskoro primer. O Jehova vakergja kaj o Avraam tano pravedno panda džikote sine ki hanaansko phuv. Soske o Jehova šaj sine te dikhel ko Avraam sar pravedno? Dali adaleske so o Avraam sovršeno ikergja pe ko e Mojseeskoro zakoni? Sigurno kaj na (Rim. 4:13). O Zakoni sine dendo e Izraelconge poviše taro 400 berš otkeda o Devel vakergja kaj o Avraam tano pravedno. Tegani soske o Devel šaj sine te vakerel kaj o Avraam tano pravedno? O Jehova sikavgja leske šukaripe so na zaslužinela pe hem dikhlja ki leste sar pravedno adaleske so sine le vera (Rim. 4:2-4; w23.12 3, pas. 4-5).

Jekh rat, keda o proroko o Natan vakergja e careske e Davideske o lafija taro avdisutno stiho, o Jehova vakergja e Nataneske kaj nane o David te gradinel o hrami (1. Let. 17:3, 4, 11, 12). Sar reagiringja o David keda šungja adava? Koncentriringja pe ko adava te khedel pare hem o bukja so ka valjanen leskere čhaveske, e Solomoneske, bašo proekti (1. Let. 29:1-5). Kratko otkeda vakergja e Davideske kaj nane te kerel o hrami, o Jehova kergja lea sojuz. Ov vetingja leske kaj nekoj taro leskoro potomstvo ka vladinel zasekogaš (2. Sam. 7:16). Ko nevo sveto džikote trajnena o milja berša kote so ka vladinel o Isus, o David but ka radujnel pe keda ka doznajnel kaj o Cari o Isus avela tari leskiri familija. Akava izveštaj pomožinela amenge te haljova kaj čak ako našti te kera sa so mangaja ki služba bašo Jehova, amaro Devel šaj te nagradinel amen ko način so nikogaš na očekujngjem (w23.04 16, pas. 8-10).

Nesave delija tari Biblija posebno šaj te utešinen tut keda daraja. Na primer, šaj te dobine ohrabruvanje taro lila Jov, Psalmija hem Izreki hem isto agjaar taro e Isuseskere lafija soj pišime ko 6-to poglavje taro Matej. Džikote molinea tut e Jehovaske hem čitinea leskoro Lafi ka osetine sar ov utešinela tut. Šaj te ova uverime kaj o Jehova sekogaš ka ovel amencar, čak ko najphare dive taro amaro životo. Amen nikogaš nane te ova korkori (Ps. 23:4). O Jehova vetinela kaj ka arakhel amen, ka pomožinel amen te ačhova stabilna, ka poddržinel amen hem ka utešinel amen. Ko Isaija 26:3 bašo Jehova pišinela: „Tu ka spasine okolen so celosno potprinena pe ki tute. Ka de len trajno mir soske isi len doverba ki tute“. Adaleske, neka ovel tut doverba ko Jehova hem ker sa so šaj te ovel tut korist tari leskiri pomoš. Ako kerea adava ka dobine neve sile, čak ko phare vremija (w24.01 25, pas. 16-17).

Akala proročka lafija taro avdisutno stiho ispolninena pe avdive. O sledna utešna lafija isto agjaar ispolninena pe ko amaro vreme: „Sa tle čhave ka oven sikavde taro Jehova, hem baro mir ka ovel tle čhaven. Cvrsto ka ove temelimi ki pravednost... Nane te dara nikastar, hem ka ove dur taro bukja so daravena, soske nane te aven paše uzi tute“ (Isa. 54:13, 14). Čak ni o devel akale svetoskoro, o Satana, našti te čhinavel i buti so kerela e Jehovaskoro narodo te šaj te sikavel e javeren baši leste (2. Kor. 4:4). O čačutno obožavibe tano obnovimo hem nikogaš više nane te ovel meljardo. Ov ka postojnel ki celi večnost. Nisavo oružje soj kerdo protiv amende nane te uspejnel! (w24.02 4, pas. 10).

Sar hristijanja, amen dikhaja seriozno ko zavet so dengjem le e Jehovaske. Akava vlijajnela upro odluke so anaja len hem upro adava sar ka postapina ko nesave situacie keda kerela pe lafi baši amari familija. But trudinaja amen te grižina amen bašo potrebe amare familijakere, ama amenge sekogaš tano považno adava so rodela o Jehova namesto o želbe amare familijakere (Mat. 10:35, 36; 1. Tim. 5:8). Ponekogaš šaj ka valjani te ana odluke kola so nane te svidžinen pe lenge, ama adala odluke radujnena e Jehova. Ov kergja i familija hem ov mangela te ovel amen srekjno familija (Ef. 3:14, 15). Ako mangaja te ova čače srekjna, valjani te kera o bukja agjaar sar so vakerela amenge o Jehova. Ov uverimo kaj o Jehova but ceninela o žrtve kola so kerea te šaj te služine leske džikote grižinea tut baši tli familija hem sikavea lenge mangipe hem poštovanje (Rim. 12:10; w24.02 17-18, pas.11, 13).