Soske te roda sovet?

1. Sar šaj te ana mudra odluke, hem sar šaj amare planija te uspejnen? (Izreki 13:10; 15:22).

SEKOVA JEKH amendar mangela te anel mudra odluke hem sarine mangaja amare planija te uspejnen. E Devleskoro Lafi vakerela sar šaj te ispolnina akala duj celija. (Čitin Izreki 13:10; 15:22.)

2. So vetingja amenge o Jehova?

² Džangjola pe, okova so šaj te del amen najšukar sovet tano amaro Dad, o Jehova. Adaleske, mora te molina le te del amen mudrost. Ov vetingja kaj ka pomožinel amen. Adava dikhjola pe taro akala lafija: „Ka dav tut sovet, mli jakh ka ovel upri tute“ (Ps. 32:8). Akava sikavela kaj o Jehova na samo so dela amen sovet nego hem interesinela pe sekole jekheske amendar lično hem pomožinela amen te primenina leskoro sovet.

3. So ka dikha ki akaja statija?

³ Ki akaja statija preku e Devleskoro Lafi ka dobina odgovor ko akala štar pučiba: 1) Kola osobine mora te oven man ako mangava te ovel man korist taro nesavo šukar sovet? 2) Koj šaj te del man šukar sovet? 3) Sar šaj te sikavav kaj čače mangava sovet? 4) Soske na valjani te očekujnav o javera te anen odluke mange ko than?

KOLA OSOBINE MORA TE OVEN MAN?

4. Kola osobine mora te oven amen te šaj te ovel amen korist taro nesavo šukar sovet?

⁴ Te šaj te ovel amen korist taro nesavo šukar sovet, mora te ova ponizna hem skromna. Ako arakhljovaja ki situacija kolate so na siem sine angleder, mora te priznajna kaj amen na džanaja sa hem kaj valjani amenge pomoš taro javera te šaj te ana mudro odluka. Ako na siem ponizna hem skromna, o Jehova ka našti te pomožinel amen. Osven adava, keda ka čitina leskoro Lafi ka mislina kaj amen nane amen potreba te primenina bilo savo sovet so dela amen (Mih. 6:8; 1. Pet. 5:5). Ama, ako siem ponizna hem skromna, odma ka šuna le hem ka primenina o sovet tari Biblija.

5. Kola bukja šaj sine te keren o cari o David te ovel gordo?

⁵ Te dikha so šaj te sikljova taro cari o David. Adaleske so kergja but bare bukja, ov šaj sine te ovel gordo. Beršencar angleder te ovel cari, ov sine pendžardo sar but šukar muzičari. Čak vikingje le te bašalel anglo cari (1. Sam. 16:18, 19). Otkeda o David sine pomazimo te šaj te ovel o sledno cari, o Jehova dengja le pli sila hem adaleske šaj sine te kerel but mokjna bukja (1. Sam. 16:11-13). O manuša but falinena le sine adaleske so pobedinela sine lengere dušmanen, maškar kolende hem so sine o filistejsko džini o Golijat (1. Sam. 17:37, 50; 18:7). Jekh gordo manuš, kova so kergja doborom bare bukja, šaj te mislinel peske kaj nane potreba te šunel sovet taro javera. Ama o David na sine asavko. Ov sine ponizno.

6. Kotar džanaja kaj o David spremno prifatingja sovet? (Dikh hem i slika.)

⁶ Otkeda ulo cari, o David biringja peske amala kola so šaj sine te den sovet (1. Let. 27:32-34). Akava na iznenadinela amen, soske čak angleder te ovel cari, o David sekogaš spremno šunela sine šukar sovetija taro javera. Ov na prifatingja sovet samo taro murša nego hem tari jekh džuvli koja so vikinela pe sine Avigeja. Oj sine e Navaleskiri romni, jekh manuš kova so sine gordo, na sine blagodarno hem na poštujnela sine e javeren. Tari javer strana, o David sine ponizno hem prifatingja o šukar sovet e Avigejakoro. Adava pomožingja leske te na kerel jekh bari greška (1. Sam. 25:2, 3, 21-25, 32-34).

7. Kola pouke šaj te sikljova taro e Davideskoro primer? (Propovednik 4:13; dikh hem o slike.)

⁷ Taro David šaj te sikljova nekobor pouke. Na primer, šaj isi amen nesave talentija ili dži negde isi amen nesavo avtoriteti. Sepak, nikogaš na valjani te mislina kaj džanaja sa hem kaj amenge na valjani sovet. Hem isto sar o David valjani te ova spremna te šuna šukar sovet, bizi razlika koj dela amen. (Čitin Propovednik 4:13.) Ako keraja agjaar, verojatno nane te kera bare greške kolencar so ka kera problemija amenge hem e javerenge.

KOJ ŠAJ TE DEL MAN ŠUKAR SOVET?

8. Soske o Jonatan šaj sine te del šukar sovet e Davideske?

⁸ Te dikha panda jekh pouka so šaj te sikljova la taro e Davideskoro primer. Ov šungja sovetija taro manuša kola so sine amala e Jehovaja, ama kola so isto agjaar šukar haljovena sine i situacija kolate so arakhljola sine ov. Na primer, keda manglja te doznajnel dali šaj palem te ovel ko mir e carea e Saulea, o David šungja o sovet e Jonataneskoro, e Sauleskoro čhavo. Soske o Jonatan šaj sine te del le šukar sovet? Adaleske so osven so sine paše e Jehovaja, ov but šukar pendžarela sine e Saule (1. Sam. 20:9-13). So šaj te sikljova taro akava primer?

9. Kas valjani te puča bašo sovet? Objasnin (Izreki 13:20).

⁹ Keda valjani amenge sovet, mudro ka ovel te kera lafi nekasaja soj paše e Jehovaja hem kas so isi iskustvo baši adaja buti kolake so valjani amenge pomoš.a (Čitin Izreki 13:20.) Na primer, te phena kaj jekh terno phral mangela te arakhel peske šukar bračno partneri. Koj šaj te del le šukar sovet? Jekh amal kova soj bekjari šaj te pomožinel leske ako leskoro sovet temelinela pe ko bibliska načelija. Ama, o terno phral verojatno ka dobinel pokorisno sovet ako pučela nesave bračno pare kova so šukar pendžarela le hem kova so služinela e Jehovaske poviše vreme. Osven so šaj te vakerel leske sar te primeninel nesavo biblisko sovet, adava bračno pari šaj isto agjaar te vakerel leske nešto taro plo lično iskustvo.

10. So ka dikha akana?

¹⁰ Dži akana dikhlem kola duj osobine mora te oven amen hem koj šaj te del amen šukar sovet. Akana te dikha soske mora te sikava kaj čače mangaja sovet hem dali valjani te očekujna o javera te anen odluke ko amaro than.

SAR ŠAJ TE SIKAVAV KAJ ČAČE MANGAVA SOVET?

11-12. a) So kerena nesave keda valjani te anen odluka? b) So kergja o cari Rovoam keda valjangja te anel važno odluka?

¹¹ Ponekogaš, šaj ka dikhjol kaj nekoj rodela sovet, ama ustvari, ov samo rodela te šunel adava so mangela baši odluka so više angja la. Asavko manuš, ustvari, na mangela čače sovet. Ov valjani te sikljol taro adava so slučingja pe e careske e Rovoameske.

¹² Otkeda mulo o Solomon, leskoro čhavo o Rovoam ulo cari ko Izrael. Keda o Rovoam počmingja te vladinel, e narodo sine le but šukar životo, ama o manuša mislinena sine kaj o Solomon previše rodela lendar sine. Ola ale ko Rovoam hem zamolingje le te lokhjarel lengoro pharipe. O Rovoam vakergja lenge te mukhen leske vreme te razmislinel angleder te anel odluka. Ko početok postapingja šukar soske rodingja sovet taro pophure murša kola so pomožingje e Solomoneske (1. Car. 12:2-7). Ama ov otfrlingja lengoro sovet. Soske šaj kergja adava? Šaj adaleske so ov više odlučingja so ka kerel hem nadinela pe sine kaj o pophure murša ka složinen pe lea. Ako sine agjaar, tegani o sovet so dengje le leskere poterne amala sine baš adava so manglja te šunel (1. Car. 12:8-14). O Rovoam vakergja e narodoske adava so sovetingje le leskere amala. Akava angja dži ko adava o narodo te delinel pe hem ottegani e Rovoame celo vreme sine le problemija (1. Car. 12:16-19).

13. So šaj te pomožinel amenge te haljova dali čače mangaja sovet?

¹³ So šaj te sikljova taro e Rovoameskoro primer? Keda rodaja sovet, mora te sikava kaj čače mangaja adava. So ka pomožinel amenge te haljova dali amen keraja agjaar? Šaj te puča amen: „Dali rodava sovet a palo adava odma otfrlinava le adaleske so nane adava so mangava te šunav?“ Te dikha jekh primer.

14. So na valjani te bistra keda dobinaja sovet? Vaker primer. (Dikh hem i slika.)

¹⁴ Zamislin kaj jekhe phrale isi le ponuda baši jekh šukar platimi buti. Angleder te prifatinel adaja buti, ov rodela sovet taro jekh starešina. O phral vakerela kaj baši buti ka valjani poviše vreme te ovel dur tari pli familija. O starešina setinkerela le ko biblisko načelo kaj najangle leskiri odgovornost tani te grižinel pe bašo duhovna potrebe ple familijakere (Ef. 6:4; 1. Tim. 5:8). Te vakera kaj o phral odma arakhela maana bašo e starešinaskoro sovet hem adaleske pučela javere phralen so mislinena sa džikote nekoj na vakerela leske adava so mangela te šunel. Dali o phral čače rodela sovet ili više odlučingja so ka kerel hem samo rodela nekoj te složinel pe lea? Mora te ovel amen ki godi kaj amaro vilo tano hovavno (Erem. 17:9). Ponekogaš, o sovet so najviše valjani amenge tano o sovet so najhari mangaja te šuna le.

DALI O JAVERA VALJANI TE ANEN ODLUKE AMENGE KO THAN?

15. So na valjani te kera, hem soske?

¹⁵ Sekova jekh amendar tano odgovorno korkori te anel odluke (Gal. 6:4, 5). Sar so dikhlem, angleder te anel nesavi odluka jekh mudro manuš ka rodel sovet taro e Devleskoro Lafi hem taro zrela hristijanja. Ama, na smejnaja te očekujna o javera te anen odluke amenge ko than. Nesave šaj direktno ka pučen nekas kaste so isi len doverba: „So bi kerea tu te ove ko mlo than?“ A javera, šaj ka anen i isto odluka sar so angja nekoj javer bizo korkori pohor te razmislinen bašo adava.

16. So valjani sine te odlučinen o hristijanja ko Korint bašo mas so sine žrtvujmo idolenge? (1. Korinkjanja 8:7; 10:25, 26).

¹⁶ Razmislin baši odluka so o hristijanja taro sobranie ko Korint valjani sine te anen la bašo adava dali te han mas so sine žrtvujmo idolenge. Adale hristijanenge o Pavle pišingja: „Džanaja kaj jekh idoli nane čače devel hem džanaja kaj isi samo jekh Devel“ (1. Kor. 8:4). Adaleske so lele ko predvid akala lafija, nesave taro sobranie odlučingje kaj šaj te han mas so šaj sine žrtvujmo nesave idoleske, a kova so pokasno bikinela pe sine ko pazari. Javera palem, odlučingje kaj našti te han asavko mas soske ka mučinel len sine lengiri sovest. (Čitin 1. Korinkjanja 8:7; 10:25, 26.) Adaja sine lično odluka. O Pavle nikogaš na sovetingja e Korinkjanen te anen odluke e javerenge ko than, a ni palem te keren adava so kerena o javera, nego „sekova jekh [lendar] mora peske te odgovorinel anglo Devel“ (Rim. 14:10-12).

17. So šaj te slučinel pe ako anaja o ista odluke sar o javera so angje? Vaker primer. (Dikh hem o slike.)

¹⁷ Ki savi slično situacija šaj te arakhljova amen avdive? Razmislin baši odluka so valjani te anel pe bašo e rateskere frakcie. Sekova hristijani mora korkori te odlučinel dali ka prifatinel len ili ka odbinel akala frakcie.b Šaj nane amenge lokho celosno te haljova o bukja soj povrzime akale temaja, ama asavke odluke tane delo taro pharipe so sekova jekh amendar mora te phiravel le (Rim. 14:4). Ako anaja isto sar e javerengere odluke, adava šaj te slabonkerel amari sovest. Amari sovest šaj te oblikujna la hem te kera la pozorali, samo ako koristinaja la (Evr. 5:14). Tegani, keda valjani te roda sovet taro nesavo zrelo hristijani? Otkeda korkori istražingjem, ama ponadari da valjani amenge pomoš te šaj te haljova sar o bibliska načelija tane povrzime amare situacijaja.

PONADARI DA RODE SOVETIJA

18. So kergja amenge o Jehova?

¹⁸ Adalea so mukhela amen korkori te ana odluke, o Jehova sikavela bari doverba ki amende. Ov dengja amen plo Lafi i Biblija. Isto agjaar, dengja amen mudra amala kola so šaj te pomožinen amenge te haljova sar te primenina o bibliska načelija. Ko akala načinija, o Jehova ispolninena pli odgovornost sar amaro Dad (Izr. 3:21-23). Sar šaj te sikava leske kaj siem blagodarna baši leskiri pomoš?

19. Sar šaj ponadari da te radujna e Jehova?

¹⁹ Razmislin bašo akava: O roditelija radujnena pe džikote dikhena sar lengere čhave bajrovena hem ovena mudra sluge e Jehovaskere kola so pomožinena e javerenge. Slično, o Jehova tano srekjno džikote dikhela sar amen ponadari da bajrovaja ko duhovno pogled, agjaar so rodaja sovetija hem anaja odluke kolencar so sikavaja kaj mangaja le.