Sar te da sovet

1. Koj valjani te del sovet, hem soske?

DALI mangea te de sovetija e javerenge? Nekaske tano lokho te kerel adava. Javera darana te den sovet ili osetinena pe nezgodno keda valjani te keren adava. Sar hem te ovel, ponekogaš sekas amendar isi le odgovornost te del sovet nekaske. Soske? Adaleske so o Isus vakergja kaj leskere čačutne sledbenikija ka pendžargjoven palo mangipe kova so ka sikaven peske jekh jekheske (Jovan 13:35). A jekh način sar sikavaja amaro mangipe tano agjaar so daja sovet amare phralenge hem phenjenge keda adava valjani. Osven adava, i Biblija vakerela kaj keda daja „iskreno sovet“ nekaske, amen ovaja lea popaše (Izr. 27:9).

2. So mora te džanen te keren o starešine, hem soske? (Dikh hem i ramka „Sovet ko sostanok Amaro životo hem služba“.)

² O starešine posebno valjani te džanen sar te den šukar sovetija e javerenge. O Jehova hem o Isus čhivgje akale phralen te grižinen pe bašo sobranie sar pastirija (1. Pet. 5:2, 3). Jekh način sar kerena adava tano agjaar so anglo sobranie ikerena govorija kolende soj vklučime sovetija soj temelime ki Biblija. Isto agjaar, ola mora te den sovet nekaske lično keda adava valjani. Osven adava, ola pomožinena okolenge so mukhle e Jehova te iranen pe ko sobranie. Sar šaj o starešine, a hem sarine amen te da šukar sovetija?

3. a) Sar šaj te sikljova te da šukar sovetija e javerenge? (Isaija 9:6; dikh hem i ramka „Dža palo e Isuseskoro primer keda dea sovet“) b) So ka dikha ki akaja statija?

³ Šaj but te sikljova bašo adava sar te da šukar sovetija agjaar so ka proučina o primerija nesave manušengere tari Biblija, posebno o primer e Isuseskoro. Jekh taro titule soj dendi e Isuseske tani „Šukar Sovetniko“. (Čitin Isaija 9:6.) Ki akaja statija ka dikha so šaj te kera keda nekoj ka rodel amendar sovet hem so šaj te kera keda ka valjani te da nekaske sovet iako ov na rodingja amendar adava. Isto agjaar ka dikha kobor tano važno te da sovet ko pravo vreme hem ko ispravno način.

KEDA NEKOJ KA RODEL AMENDAR SOVET

4-5. So valjani najangle te puča amen keda nekoj ka rodel amendar sovet?

⁴ Keda nekoj ka rodel amendar sovet so valjani te kera? Šaj ka radujna amen so isi le doverba ki amende hem ka manga odma te pomožina le. Ama, najangle valjani te puča amen: „Dali me sium adava so valjani te del sovet baši adava buti?“ Ponekogaš o najšukar način sar šaj te pomožina tano agjaar so nane te da sovet, nego ka vakera leske te kerel lafi nekasaja so šukar džanela hem isi le iskustvo baši adaja buti.

⁵ Razmislin bašo akava primer. Te phena kaj tlo paše amal isi le seriozno problemi sastipaja. Ov vakerela tuke kaj počmingja te ispitinel o metode lečibaske kola soj leske dostapna hem palo adava pučela tut so mislinea tu koja metoda tani najšukar lečibaske. Iako šaj isi tut tlo mislenje baši adaja buti, sepak tu na sian doktori hem na dobingjan i obuka so valjani bašo adava sar te lečinel pe adava nasvalipe. Ki adaja situacija o najšukar način sar te pomožine tle amaleske tano agjaar so ka pomožine leske te arakhel nekas kova so šukar džanela hem isi le iskustvo sar te lečinel pe adava nasvalipe.

6. Soske tano pošukar te adžikera angleder te da sovet?

⁶ Iako šaj mislinaja kaj šaj te da nekaske sovet baši nesavi tema, sepak najšukar tano te na da odma sovet. Soske? Ko Izreki 15:28 pišinela kaj „o pravedniko razmislinela so ka odgovorinel“. Adaleske, iako šaj mislinaja kaj džanaja o odgovor, pošukar tano najangle te istražina, te molina amen hem šukar te razmislina savo sovet ka da. Agjaar ka ova posigurna kaj amaro sovet tano ko sklad adalea so o Jehova mangela te vakerel. Akana te dikha o primer e Nataneskoro.

7. So sikljovea taro primer e prorokoskoro e Nataneskoro?

⁷ O cari o David vakergja e prorokoske e Nataneske kaj mangela te gradinel hrami e Jehovaske. O Natan odma dengja sovet e Davideske kaj valjani te kerel adava. Ama ov najangle valjangja te pučel e Jehova so mislinela baši adaja buti. Soske? Adaleske so o Jehova na manglja o David te gradinel o hrami (1. Let. 17:1-4). Akava primer sikavela amenge kaj keda nekoj ka rodel amendar sovet, mudro tano „pohari [te kera] lafi“ (Jak. 1:19).

8. Koja tani panda jekh pričina soske valjani te pazina keda daja sovet?

⁸ Isi panda jekh pričina soske valjani te pazina keda daja sovet nekaske. Bašo amaro sovet šaj dži negde te ova kriva ako slučinela pe nešto lošno nekaske. Adaleske, but tano važno šukar te razmislina angleder te da nekaske sovet.

SAR TE DA SOVET KEDA NEKOJ NA RODELA AMENDAR ADAVA

9. Ko so mora te oven sigurna o starešine angleder te den sovet? (Galatjanja 6:1).

⁹ Ponekogaš o starešine mora te den sovet nekaske so grešingja. (Čitin Galatjanja 6:1.) Nesavo phral ili phen šaj te grešinel ki adaja smisla so počmingja te anel odluke so nane mudra kola so pokasno šaj te čhiven le te kerel seriozno grevo. I cel e starešinengiri tani te pomožinen le te ačhol ko drumo so ingarela dži ko večno životo (Jak. 5:19, 20). Ama, te šaj te den le šukar sovet ola najangle valjani te oven čače sigurna kaj ov angja nesavi pogrešno odluka. Ola haljovena kaj ako nekoj angja porazlično odluka lendar, adava na značinela kaj kerela nešto pogrešno (Rim. 14:1-4). Ama so ako nesavo phral čače počmingja te džal ko pogrešno drumo hem o starešine odlučinena kaj mora te den le sovet?

10-12. So valjani te keren o starešine keda dena sovet nekaske so na rodingja lendar adava? Vaker primer. (Dikh hem o slike.)

¹⁰ E starešinenge nane lokho te den sovet nekaske so na rodingja lendar adava. Soske? O apostol Pavle vakergja kaj nekoj šaj te kerel pogrešno čekori bizo te ovel svesno bašo adava. Adaleske, angleder te den nekaske sovet, o starešine valjani najangle te spreminen le te šaj te pomožinen leske polokheste te šunel o sovet.

¹¹ Razmislin bašo akava primer: Jekh zemjodelco probinela te sadinel nešto ki zorali phuv. Angleder te sadinel o seme ov randela i phuv. Agjaar i phuv kovljola hem tani spremno bašo seme. Palo adava, o zemjodelco sadinela o seme. Ko krajo, ov čhivela leske pani te šaj te pomožinel le te bajrol. Slično, angleder te del sovet nekaske, šukar ka ovel ako jekh starešina ki nesavi smisla spreminela i phuv. Na primer, ov birinela šukar momenti te šaj te kerel lafi adale phralea hem uverinela le kaj grižinela pe leske hem kaj mislinela leske o najšukar. Ako jekh starešina tano pendžardo palo adava kaj grižinela pe hem tano ljubezno, e javerenge ka ovel polokho te prifatinen leskoro sovet.

¹² Džikote kerena lafi o starešina šaj ponadari da te kovljarel i phuv agjaar so ka setinkerel e phrale kaj sekoj kerela greške hem kaj ponekogaš sekaske valjani sovet (Rim. 3:23). Smirime glasoja hem agjaar so ka sikavel hor poštovanje, o starešina koristindor i Biblija, jasno ka vakerel leske soske i odluka so angja la tani pogrešno. Otkeda o phral ka haljol kaj kergja greška o starešina „sadinela o seme“ agjaar so ko ednostavno način objasninela leske so valjani te kerel te šaj te popravinel i situacija. Ko krajo, o starešina „čhivela pani“ agjaar so iskreno falinela e phrale hem molinela pe zaedno lea (Jak. 5:15).

13. Sar šaj o starešine te oven sigurno kaj nekoj halilo o sovet?

¹³ Ponekogaš, adava so dela o sovet vakerela jekh, a okova so šunela o sovet haljola nešto javer. So šaj te keren o starešine te šaj te oven sigurna kaj o javer nane te haljol len pogrešno? Ko jekh ljubezno način, o starešine šaj te pučen pučiba te šaj te dikhen dali ov halilo o sovet hem dali džanela sar te primeninel le (Prop. 12:11).

SAR TE DA SOVET KO PRAVO VREME HEM KO ISPRAVNO NAČIN

14. Soske na valjani te da sovet keda siem holjame? Objasnin.

¹⁴ Sarine amen siem nesovršena hem adaleske ponekogaš ka kera ili ka vakera nešto kolea so ka nervirina e javeren (Kol. 3:13). I Biblija vakerela kaj nekaskere lafija ili postapke ponekogaš šaj te holjankeren amen (Ef. 4:26). Ama, mora te kontrolirina amen te šaj te na da sovet ki holi. Soske? Adaleske, so „e manušeskiri holi na anela i pravednost koja so rodela o Devel“ (Jak. 1:20). Ako daja sovet keda siem holjame verojatno ka kera i situacija te ovel pološno. Ama, akava na značinela kaj nikogaš na valjani te vakera so mislinaja hem sar osetinaja amen okoleske so holjankergja amen. Sepak, ako adžikeraja te smirina amen angleder te vakera nešto ka oven amen šukar rezultatija. Bašo akava šaj but te sikljova taro Eliu kova so dengja šukar sovet e Joveske.

15. So sikljovaja taro Eliu? (Dikh hem i slika.)

¹⁵ O Eliu divencar šunela sine sar o Jov braninela pe taro pogrešna bukja so vakergje len leskere hovavne utešitelija. Ov žalingja e Jove. Ama isto agjaar, o Eliu holjangja soske o Jov vakergja pogrešna bukja bašo Jehova hem but koncentriringja ki peste. Sepak, o Eliu adžikergja o javera te završinen, a palo adava kergja lafi smireno hem sikavgja hor poštovanje džikote dengja sovet e Joveske (Jov 32:2; 33:1-7). Taro Eliu sikljovaja jekh važno čačipe: O najšukar sovet tano adava soj vakerdo ko pravo vreme hem ko ispravno način — keda sikavaja poštovanje hem mangipe (Prop. 3:1, 7).

MA ČHINAV TE DE HEM TE PRIFATINE SOVETIJA

16. So sikljovea taro Psalm 32:8?

¹⁶ O glavno stiho tari akaja statija vakerela kaj o Jehova ka sovetinel amen hem kaj leskiri jakh ka ovel upri amende. (Čitin Psalm 32:8.) Akava značinela kaj ov ponadari da ka pomožinel amen. Ov na samo so dela amen sovetija nego hem pomožinela amen te primenina len. O Jehova tano but šukar primer amenge! Keda valjani te da sovet e javerenge amen da sar o Jehova šaj ponadari da te ohrabrina len hem te pomožina lenge te anen mudra odluke.

17. Sar osetinaja amen keda o starešine ka den amen nesavo sovet soj temelimo ki Biblija? (Isaija 32:1, 2).

¹⁷ Akana poviše taro bilo keda angleder valjani te da hem te prifatina šukar sovetija (2. Tim. 3:1). O starešine kola so dena konkretna sovetija soj temelime ki Biblija tane „sar tikne reke ki šuki phuv“. (Čitin Isaija 32:1, 2.) O amala kola so džanena so mangaja te šuna ama vakerena amenge adava so valjani te šuna, dena amen jekh but vredno poklon. Lengere lafija tane sar „zlatna phabaja ko srebrena čare“ (Izr. 25:11). Adaleske, ponadari da te razvina i mudrost so valjani amenge te šaj te da hem te prifatina šukar sovetija.