Mart

O mangipe premalo Devel hem premalo oleso Lafi dela amen snaga te ova lese poslušna čak ked amari familija hem amare amala, kola mangena amenđe šukar, ćhivena amen zorjea te učestvujina ko običaja kola nane biblijska. On šaj pokušinena te ćeren amen te osetina amen krivo ađahar so šaj vaćerena, so na mangaja niti na poštujinaja odole kova mulo. Šaj te phenen so sebepi amaro ponašanje o mule ka ćeren lošnipe e đivdenđe. But manuša ko jekh narodo ko Karibi, verujinena so palo odova so o manuš merela, oleso duho nastavini te živini te šaj te kaznini okolen kola hine lošna premalo oleste. Ki jekh knjiga pisini so o duh šaj „ka ćerel pharipa sa e manušenđe ko odova than.“ Ki Afrika tano običaj te ućharen pe o ogledalija ko ćher kaj živinđa odova manuš so mulo hem o slike te irinen pe premalo zido. Sose ćerela pe odova? Disave mislinena so o mule na isminena te dikhen kokri pes! Sar e Jehovase sluge, amen sigurno na učestvujinaja ko bilo save običaja kola avena kotar e Bengese hovajba! (1. Kor. 10:21, 22; w19.04 16 ¶11-12).

O Isus pekle učenikon sikavđa o načelija kola ka pomožinen len premalo avera te ponašinen pe pravedno. Razmislin, na primer, kotar načelo kova tano penđardo sar zlatno pravilo. Sare amen mangaja premalo amende te postupini pe pravedno. Odolese hem amen valjani premalo avera te ponašina amen ađahar. Ako amen postupinaja ađahar, tegani hem on verovatno premalo amende ka ponašinen pe ko slično način. Ama, so ako neko premalo amende ponašinđa pe nepravedno? O Isus sikavđa pe učenikon te ovel len poverenje so o Jehova „ka ćerel i pravda te dobinen olese izabrana kola rodena olestar pomoć dive hem rat“ (Luka 18:6, 7). Akala lafija tane jekh obećanje: Amaro pravedno Devel šukar đanela save pharipa isi amen ko akala poslednja dive hem ka ćerel te ovel amenđe mothovdi i pravda ked ka avel o vreme odolese (2. Sol. 1:6). Ked postupinaja premalo e Isusese načelija, tegani amen ka ova pravedna premalo avera. Ako amenđe hine mothovdi nepravda ko akava e Bengeso sveto, šaj te utešini amen odova so o Jehova sigurno ka ćerel te dobina i pravda (w19.05 5 ¶18-19).

Ako hijan terno hem pana đaja ki škola, šaj te amala kotar toklo razred verujinena ki evolucija. Šaj bi mangeja te vaćere lenđe odova so sikavi i Biblija odolestar, ama mislineja so na hijan sposobno ja na đaneja. Aće, i tema kotar koja šaj te proučine! Šaj te ovel tut duj ciljija: (1) te zorjaćere ti vera ko odova so o Devel sa stvorinđa hem (2) te sikljove sar šaj pošukar te objasnine odova ko so verujineja (Rimlj. 1:20). Najangleder puć kokri tut: „Sose me amala verujinena ki evolucija?“ Palo odova, ko amare publikacije istražin odija tema. Šaj ka ovel polokho te objasnine odova ko so verujineja, nego li so tu mislinđan. But manuša verujinena ki evolucija, samo sebepi odolese so neko phenđa lenđe soj tano odova ćaće. Ako arakheja samo jekh ja duj buća kolendar šaj te vaćere, šaj ka pomožine nekase kova iskreno rodela o odgovorija (Kol. 4:6; w19.05 29 ¶13).

Ked o prorok Ilija našlja okolendar kola manglje te mudaren le, hine odobor obeshrabrimo so manglja te merel. O Jehova bićhalđa jekhe moćno anđele te ohrabrini le. O anđeo dinđa e Ilijase baš odova so valjanđa olese tegani. Ov dinđa e Ilijase diso tato hajbase hem ljubazno vaćerđa odova te hal (1. Kralj. 19:5-8). Akalestar sikljovaja diso važno: Dijekhvar e manušese but značini samo jekh tikni buti koja ćeraja olese. Amen šaj te mothova so mangaja amare phrale ja amare phenja koja patini, ađahar so ka ćera diso olenđe. Na primer, šaj te ćera diso te han ja šaj te da len jekh tikno poklon. Šaj te pisina jekh lil kova ka mothovi kobor mangaja len. Ako tano pharo te vaćera odolestar so dukhala len, tegani amen šaj te mothova so brininaja amen olendar ađahar so ka ćera diso ando akala buća. O Jehova ćerđa jekh čudo te pomožini akale prorokose te đal đi i gora Horiv koja hine olestar but dur. Šaj osetinđa so konačno tano dur kotar manuša kola manglje te mudaren le. So sikljovaja akalestar? Ako mangaja te utešina okolen kola hine zlostavime, šaj valjani sar prvo te pomožina lenđe te osetinen pe sigurno ko poklo ćher ja ki dvorana (w19.05 16 ¶11; 17 ¶13-14).

Zamislin so čitineja o 12. šero ando Zaharijaso proročanstvo, kova vaćeri ando e Mesijaso meribe (Zah. 12:10). Ko 12. stiho ka čitine so e „Nataneso ćher“ ka žalini sebepi e Mesijaso meribe. Ma nakh sigate prekalo odova detalji, nego aćhov odothe hem puć kokri tut: „Savi veza isi maškaro e Nataneso ćher hem o Mesija? Šaj li te đanav pobuter odolestar?“ A palo odova, počmin te istražine. O unakrsna reference legarena amen đi ki 2. Samuilova 5:13, 14, kuri dikhaja so o Natan hine jekh kotar e Davideso ćhavo. I dujto referenca legari amen đi o Luka 3:23, 31, kuri dikhaja so o Isus prekali Marija hine direktno e Nataneso potomak. Kotar jekhvar sa ovela but zanimljivo! Đaneja so e Isusese hine phendo so ka ovel e Davideso potomak (Mat. 22:42). Ama, o David hine le više ando 20 ćhave. Ćaće tano neverovatno so o Zaharija mothovđa so posebno e Nataneso ćher ka ovel le razlog te žalini sebepi e Isuseso meribe (w19.05 30 ¶17).

So valjani te ćera? Ako amen redovno proučinaja, tegani šaj te ova sigurna so odova so sikljiljam andi Biblija tano ćaće. Isto ađahar, amen ka ova uverime so e Jehovase merilija tane ispravna. Palo odova, sar o kaš so isi le zoralo koreno hem amari vera šaj te ovel ađahar zorali (Kol. 2:6, 7). Ićer ki godi, samo amen šaj te ćera amari vera te ovel zorali. Odolese, nastavin te menjine toklo način sar razmislineja. Molin tut redovno hem ki molitva rode pomoć ando e Jehovaso duho. Hor razmislin hem nastavin te puće tut sose ađahar razmislineja hem sose diso ćereja. Rode šukar društvo kova ka pomožini tut te menine toklo način sar razmislineja. Ked ka ćere akava, ka ove zaštitimo kotar lošnipe kova anela e Bengeso sveto. Isto ađahar, uspešno ka borine tut „protiv o lošno razmislibe hem protiv o lošna stavija kola sprečinena amen te penđara e Devle“ (2. Kor. 10:5; w19.06 13 ¶17-18).

Sar so i Ruta aćhilji e Nojemina, hem amen valjani ponodri te pomožina okolenđe kola našalđe okolen kas manglje (Ruta 1:16, 17). Amari phen i Paula vaćeri: „Ked mulo mo rom, but manuša alje te pomožinen man hem te utešinen man. Ama, sar nakhlja o vreme, on hine zauzeta pekle bućencar. Moklo đivdipe na hine više isto. But tani bari pomoć ked avera haljona so e manušese kova isi le dukh ano vilo valjani pomoć masekoncar ja čak beršencar palo odova.“ Naravno, svako manuš tano različito. Disave izgleda sigate sikljona ko neve okolnostija. A disave svako puti ked ćerena diso so ćerđe odola osoba kas našalđe, osetinena sar odija rana palem phravđola. Svakonesi dukh dukhala averćhane. Na valjani te bistra so o Jehova svakonese amendar dela čast hem odgovornost te brinina amen okolendar kola našalđe pe rome ja pe romnja (w19.06 24 ¶16).

Đi trajini i zabrana, amen valjani te penđara o „vreme ked ćutini pe“ (Prop. 3:7). O poverljiva informacije, sar soj tane amare phralenge hem phenjenge anava, o thana kuri ćedaja amen, sar ćeraja i služba, hem sar dobinaja i literatura na ismina te vaćera averenđe. Asavke informacije na ka vaćera e manušenđe kola tane ko vlast, niti ka phena amare amalenđe ja amare familijaće ki amari phuv ja prekal. Ako peraja ki odija zamka, amen ka ćhiva amare phralen ki opasnost. Ma mukh o tikne problemija te ulaven amen. O Beng đanela so o ćher kuri nane sloga, šaj te propadini (Mar. 3:24, 25). Ov uvek ka del sa pestar te rumini amaro jekhipe. Ov nadini pe so ađahar ka ćerel amen te borina amen jekh protiv aver, a na protiv oleste. Čak o zrela hrišćanija valjani te pazinen te na peren ki akija zamka. Ako trudinaja amen te rešina o tikne problemija amare phralencar, na ka dozvolina bilo so te rumini amaro jekhipe (Kol. 3:13, 14; w19.07 11-12 ¶14-16).

But putija, o manuša šukar reagujinena ked propovedinaja, na sebepi odova so phenaja, nego sar phenaja. E manušenđe sviđini pe ked amen hijam ljubazna, taktična hem ked iskreno hijam zainteresime olenđe. Amen na mangaja zorjeja te ćhiva len te šunen amen, nego pokušinaja te haljova sar on dikhena ki religija hem daja sa amendar te haljova len. Na primer, ked vaćerđa e Jevrejencar, o Pavle koristinđa i Biblija. Ama, ked ko Areopag vaćerđa e manušencar kola hine grčka filozofija, ov na phenđa lenđe so odova tano andi Biblija (Dela 17:2, 3, 22-31). Sar šaj amen te ćera sar o Pavle? Ako vaćeraja jekhe manušeja kova na prihvatini i Biblija, bi ovela pošukar te na phena lese so odova so vaćeraja tano andi Biblija. Ako mislineja so o manuš ka lađal so avera ka dikhen le so čitini i Biblija tuvaja, pokušin te mothove lese o stihija ko tablet ja ko telefoni ađahar te na primetinen avera (w19.07 21 ¶5-6).

O Beng đanđa sar te ćhivel e Izraelconen te ćeren idolopoklonstvo. Ov đanđa so olenđe valjanđa maro hem odova iskoristinđa te ćhivel len te ćeren so ov manglja. Ked o Izraelcija khuvđe ki Obećano phuv, on morandilje te sikljon nevo način sar te ćeren buti e phuvjaja te šaj te ovel len so te han. Đi hine ko Egipat, o Izraelcija pekle phuvjaće koristinđe o pani kotar i reka Nil. Ama, ki Obećano phuv na hine asavki bari reka, odolese da li ka barjol odova so sejinđe zavisinđa ando boršim hem andi rosa (Pon. zak. 11:10-15; Is. 18:4, 5). Odolese, o Izraelcija morandilje te sikljon nevo način sar te ćeren buti e phuvjaja te šaj te ovel len so te han. Ama, sose o Jehova upozorinđa len te na služinen e hovavne devlenđe, ked vaćerđa ando odova sar te ćeren buti e phuvjaja? O Jehova đanđa so oleso narodo ka ovel ko iskušenje te sikljol disave korisna buća ando narodija kola služinđe e hovavne devlenđe hem so o manuša ko Hanan kola ćerđe buti e phuvjaja služinđe e Valese hem upro lende utičinđe olenge verovanja (Br. 25:3, 5; Sud. 2:13; 1. Kralj. 18:18; w19.06 3 ¶4-6).

Ked o apostol Pavle, o Sila, o Luka, hem o Timotej reslje ki diz Filipi, odothe arakhlje bute manušen kola mangle te đanen pobuter ando šukar haberi. Akala štar revna phralja pomožinđe te ćerel pe i skupština. Palo odova, neve phralja hem phenja počminđe te ćeden pe, verovatno ko e Lidijako ćher, koja hine but gostoljubivo (Dela 16:40).Sigate palo odova so hine ćerdi akija skupština, počminđe bare pharipa. O Beng ćhivđa e dušmanen, kola na manglje o ćaćipe, te protivinen pe e phralenđe kola propovedinđe. E Pavle hem e Sila phanlje, marđe hem ćhivđe len ko phanlipe. Ked mukhlje len, on đelje te posetinen hem te ohrabrinen e neve phralen. Palo odova, o Pavle, o Sila hem o Timotej, đelje kotar odija diz, a o Luka izgleda aćhilo odothe. Sar osetinđe pe akala neve phralja hem phenja? O Jehova pomožinđa len prekalo poklo sveti duh hem on nastavinđe verno te služinen olese (Fil. 2:12). O Pavle ćaće hine le baro razlog te ovel ponosno upro olende! (w19.08 8 ¶1-2).

Da li selinđan tut akana sigende? Šaj but lokho te khuva ko dugo ked valjani te selina amen. Odolese, ma khuv ko dugo te ćine o buća kola na valjanena tuće (Posl. 22:3). Ked hijam ki stresno situacija, na primer ked brininaja amen nekastar koj tano nabormo ki amari porodica, šaj te ovel but pharo te odlučina kobor pare te pozajmina. Ko asavke situacije, ma bistri so i molitva šaj te pomožini tuće te ane mudra odluke. O Jehova šaj te odgovorini ki tikli molitva ađahar so ka del tut mir te šaj te ane šukar odluke (Fil. 4:6, 7; 1. Petr. 5:7). Ov paše e manušencar kola šukar utičinena upro tute. Vaćer tekle najpaše amalenđe sar osetineja tut hem kola pharipa nakheja, posebno okolenđe kola hine ki tikli situacija. Odova šaj but te pomožini tut (Prop. 4:9, 10). O amala kola hine tut angleder te seline tut ka aćhon te amala (w19.08 22 ¶9-10).

Savi veza isi maškaro e Devleso maribe hem o Megido? O Megido hem i dolina Jezrael hine thana kuri hine bare bitke. Disavo puti, o Jehova pomožinđa pe narodose te pobedini ko odola bitke. Na primer, o Devel koristinđa o „panja ko Megido“, te pomožini e izraelsko sudijase e Varakese, te pobedini i hanansko vojska kolako vođa hine o Sisara. O Varak hem i proročica Devora zahvalinđe e Jehovase sose ćerđa o čudo te šaj te pobedinen. On đilabđe: „Kotar nebo o zvezde borinđe pe, [...] protiv o Sisara [...] Neka ađahar meren sa tekle dušmanija, Jehova, a okola so mangena tut nek oven sar o kham ked najviše taćari“ (Sud. 5:19-21, 31). Isto ađahar, ko Armagedon e Devlese dušmanija ka oven uništime, a okola so mangena e Devle ka oven spasime. Ama, isi jekh bari razlika maškaro akala duj bitke. Ko Armagedon e Devleso narodo na ka borini pe. Čak ni oružje na ka ovel len. Olengo „mir hem o pouzdanje“ ko Jehova hem ki olesi nebesko vojska, „ka ovel [olengi] snaga“ (Is. 30:15; Otkr. 19:11-15; w19.09 9 ¶4-5).

Jekh način sar šaj te ava koro Isus tano ađahar so trudina amen so pošukar te penđara odova so sikavđa hem ćerđa (Luka 1:1-4). Amari odgovornost tani te proučina odova so i Biblija vaćeri ando Isus. Isto ađahar, amen avaja koro Isus, ked odlučinaja te krstina amen hem te ova e Hristese učenikija. Aver način sar šaj te ava koro Isus tano ked pućaja e starešinen te pomožinen amen. O Isus dinđa odole „manušen sar poklon“ te šaj te brininen pe ando oleso stado (Ef. 4:7, 8, 11; Jov. 21:16; 1. Petr. 5:1-3). Amen valjani te roda pomoć olendar. Amen našti te očekujina o starešine te đanen sostar amen razmislinaja hem so valjani amenđe. Amaro phral, o Džulijan phenela: „Pućljum len te pomožinen man hem odija poseta hine najšužo poklon so dobinđum ko moklo đivdipe.“ O starešine kola verno služinena, sar akala duj so posetinđe e Džulijane, šaj te pomožinen amen te haljova hem te oponašina o način ko kova o Isus razmislinđa (1. Kor. 2:16; 1. Petr. 2:21). Ked on pomožinena amen ko asavko način odova šaj te ovel jekh ando najšuže poklonija kola šaj te den amen (w19.09 21 ¶4-5).

Ko e Devleso Lafi, amen šaj te čitina ando murša hem đuvlja kolen vodinđa o sveti duh, ama on nane deo kotar o 144 000. Jekh olendar tano o Jovan Krstitelj (Mat. 11:11). O David tano pana jekh primer amenđe (Dela 2:34). On hem but avera ka oven uskrsnime te živinen ko raj ki phuv. Hem on hem o baro mnoštvo ka ovel len prilika te mothoven soj tane verna e Jehovase hem so poštujinena oleso autoritet. Akava tano prvo puti so o Devel ćedinđa milionija manuša kotar sa o narodija te služinen lese ko jekhipe. Bilo te živina ko nebo ja ki phuv, valjani te pomožina so pobuter manušenđe te oven deo ando baro mnoštvo ja te phena ando „avera bakre“. Pana hari, o Jehova ka ćerel te ovel i bari nevolja kolaja ka uništini o vladavine hem o religije kola anđe bare pharipa e manušenđe. Sa okola soj tane deo ando baro mnoštvo ka ovel len but šuži mogućnost. On zauvek ka služinen e Jehovase ki phuv (Otkr. 7:14; w19.09 31 ¶18-19).

Sar i bari nevolja avela sa popaše, amen šaj te ađićera so amari vernost premalo Devel hem oleso Kraljevstvo ka ovel sa poviše iskušimi. Verovatno hem pana ponodri o manuša ka maren amenđe muj. Akava šaj te ovel sebepi so amen na podržinaja akale Bengeso sveto. Amen valjani te zorjaćera amari vernost akana te šaj te aćhova verna ki bari nevolja. Ki bari nevolja, ka ovel promena ko odova ko ka predvodini ki phuv. Ko jekh trenutko, sa o pomazanikija kola tane ki phuv ka oven lende ko nebo te šaj te borinen pe ko Armagedon (Mat. 24:31; Otkr. 2:26, 27). Odova značini so o Vodeće telo više na ka ovel amencar ki phuv. Ama, o baro mnoštvo ka ovel organizujimo. O iskusna phralja kola tane deo ando avera bakre, tegani ka predvodinen ki phuv. Amen ka valjani te mothova amari vernost e Jehovase ađahar so ka podržina akale phralen hem so ka šuna sa o uputstvija kola on ka dobinen ando Devel. Ako mangaja te aćhova đivde, valjani te šuna odola uputstvija (w19.10 17 ¶13-14).

I Nojemina hine jekh verno romni koja manglja e Jehova. Ked olako rom hem olake duj ćhave mulje, oj manglja te menini po anav. Na manglja više te vićini pe Nojemina. Manglja te vićini pe „Mara“ so značini „ćerkipe“ (Ruta 1:3, 5, 20, fusn., 21). E Nojeminaki bori, i Ruta, aćhilji olaja đi hine la odola pharipa. Uzo odova, oj pomožinđa e Nojemina na samo te ovela odova so valjani olaće, nego hem utešinđa la. I Ruta mothovđa mangipe hem pomožinđa e Nojemina ađahar so iskreno ohrabrinđa la. Ked dijekhe amare phralese ja phenjaće merela o rom ja i romni, tegani amen valjani te pomožina len. O rom hem i romni šaj te oven sar duj kašta kola barjona jekh uzo jekh. Sar nakhena o berša, olenge korenija sa pobuter povezinena pe. Ked jekh kaš ikali pe ando koreno, akava aver kaš kova tano uzo leste patini. Isto ađahar, ked điko sebepi o meribe našali pe rome ja pe romnja, šaj but vreme te patini (w19.06 23 ¶12-13).

Valjani te ova oprezna na samo savi zabava ka birina, već hem kobor vreme ka đal amenđe ki zabava. Ako na hijam oprezna, šaj više vreme te trošina ki zabava nego te služina e Jehovase. Najangleder, dikh kobor vreme đala tuće ki zabava. Ko to kalendari šaj te pisine kobor vreme dikheja televizija ja o buća ko internet, ja kobor vreme nakhela tuće đi ćheleja video-igrice. Ako mislineja so but vreme đala tuće ki zabava, tegani šaj te ćere tuće jekh raspored. Prvo, odredin kobor vreme ka đal tuće ko buća kola tane najvažna, a palo odova kobor vreme ka trošine ki zabava. Ked ćerđan odova, molin e Jehova te pomožini tut te ićere tut ko toklo raspored. Ađahar, ka ovel tut vreme hem snaga te proučine i Biblija, te ovel tut porodično proučibe, te đa ko sastankija hem ki služba. Ako ćhiveja e Jehova ko prvo than, pobuter ka uživine ki tikli zabava (w19.10 30 ¶14, 16; 31 ¶17).

Koro 55. berš, ki nevi era o hrišćanija ko Korint anđe jekh važno odluka. Ked šunđe so olenge phralja ko Jerusalim hem ki Judeja isi len but pharipa on odlučinđe hem on te pomožinen e phralenđe (1. Kor. 16:1, 2; 2. Kor. 8:6). Ama nekobor masekija palo odova, o Pavle šunđa so o hrišćanija ando Korint na ćedinđe o prilogija kola phenđe so ka den. Odolese, olenge prilogija verovatno ne bi ovena spremna ked valjanđe te bićhalen pe ko Jerusalim zajedno e prilogencar ando avera skupštine (2. Kor. 9:4, 5). O hrišćanija ando Korint anđe šukar odluka. O Pavle pohvalinđa len sebepi so hine len zorali vera hem so manglje te oven phravde vastese. Ama, ov podstakninđa len te završinen odova so počminđe (2. Kor. 8:7, 10, 11). Ando olengo primer sikljovaja so čak hem e verno hrišćanenđe šaj te ovel pharo te ćeren odova so odlučinđe. Sose? Odolese so hijam nesavršena, amenđe tano šaj polokho te mukha o buća te ćera kasnije. Ja šaj ulo diso so na očekujinđam hem akana tano pharo te ićera amen ko odova so odlučinđam (Prop. 9:11; w19.11 26-27 ¶3-5).

Sar so o baro štit arakhi to telo, i vera arakhi tut kotar o lošna buća ko sveto sar soj tane o nemoral, o nasilje hem ando avera buća kola o Devel na mangela. Sar hrišćanija, amen hijam ko duhovno maribe hem amare dušmanja tane o lošna duhovna sile (Ef. 6:10-12). Sar šaj tu te ove sigurno so tikli vera ka ovel zorali ked ka ove ko pharipa? Najangleder, molin tut e Devlese te pomožini tut. Palo odova, ko e Devleso Lafi dikh sar o Jehova dikhela upro tute hem ađahar dikh hem tu kokri tut (Jevr. 4:12). Ki Biblija pisini: „Nek ovel tut poverenje upro Jehova celone vileja hem ma te ovel tut poverenje ko toklo đandipe“ (Posl. 3:5, 6). Đi akala mislija tane ki ti godi, razmislin ando odluke kola anđan akana sigende. Na primer, da li aćhiljan bizo pare? Da li tegani setinđan tut ko e Jehovaso obećanje ando Jevrejima 13:5: „Niked na ka mukhav tut hem niked na ka irinav tuće mo dumo“? Da li odova obećanje uverinđa tut so o Jehova ka pomožini tut? Ako hine ađahar, odova mothovi so šukar arakheja toklo štit andi vera (w19.11 14 ¶1, 4).

Hem o dad hem i daj valjani te posvetinen poklo vreme pekle ćhavenđe. O ćhave odova zaslužinena. Odolese, ako nane bari razlika ko berša maškaro ćhave, e roditeljenđe šaj te ovel pharo te posvetinen pe svakone ćhavese. Disave roditeljija kola hine ki asavki situacija, phenđe so hine lenđe but pharo. Ki asavki situacija jekh daj šaj te ovel but umorno. Oj šaj te ovel odobor umorno, so nane la snaga te čitini i Biblija, te molini pe ja te đal ki služba. Isto ađahar, but putija ko sastankija oj našti te bešel hem pažljivo te šunel te šaj diso te sikljol. Ama, o rom kova mangela pekle romnja, ka pomožini laće e ćhavencar hem ćhere hem ko sastankija. Na primer, ov ka pomožini laće ađahar so ka ćerel disave buća ko ćher. Isto ađahar, o rom brinini pe andi pekle porodicaki duhovnost, ađahar so proučini pekle porodicaja hem đala redovno olencar ki služba (w19.12 24 ¶8).

Savo šukaripe hine len o Izraelcija ando oprosno ja jubilarno berš? Aće te dikha. Zamislin so jekh Izraelco tano ko dugo hem te šaj te platini po dugo morandilo te biknel pi njiva. Ked alo o jubilarno berš, odija njiva šaj hine palem te ovel olesi. Ađahar, šajinđa svako „te irini pe ko poklo nasledstvo“, a sar đala o vreme o nasledstvo šajinđa te aćhol olese ćhavese. Ja šaj o manuš tano ko baro dugo hem sebepi odova valjani kokri pes ja pekle ćhave te biknel sar robo te šaj te platini pekle dugija. Ked avela o jubilarno berš, svako robo šajinđa te irini pe ki pikli porodica (Lev. 25:10). Odolese, svako ko ulo robo hine le razlog te nadini pe so na ka aćhol zauvek robo. Isto ađahar, o Jehova phenđa: „Maškaro tumende na valjani niko te ovel ćororo, sose o Jehova ka blagoslovini tut ki phuv koja o Jehova, toklo Devel, dela tut te le la ko nasledstvo“ (Pon. zak. 15:4). Avdije tano but averćhane. But putija dikhaja so o barvale manuša ovena pana pobarvale, a o ćorore ovena pana poćorore (w19.12 8-9 ¶3-4).

Ked hine le pharipa, o Isus molinđa pe „bare dukhaja hem asvencar“ (Jevr. 5:7). Olese molitve kola hine vaćerde ando vilo, mothovđe soj tano verno e Jehovase hem pomožinđe le te ovel poslušno olese. E Jehovase, e Isusese molitve hine sar jekh šužo miris kova avela ando kad. O Jehova hine zadovoljno oleja, sose pekle đivdipaja o Isus mothovđa so o Jehova isi le pravo te vladini. Amen šaj te oponašina e Isuse ađahar so ka da sa amendar te šuna e Jehova hem te ova verna olese. Ked isi amen pharipa, amen ando vilo molinaja amen o Jehova te pomožini amen sose mangaja te šuna le. Ked odova ćeraja, amen mothovaja so o Jehova isi le pravo te vladini. Amen haljovaja so o Jehova na ka šunel amare molitve ako ćeraja diso so ov mrzini. Ama, ako ćeraja o buća kola ov mangela, šaj te ova sigurna so amare molitve e Jehovase ka oven sar o šužo miris kova tegani alo ando kad. Isto ađahar, amen šaj te ova sigurna so ked hijam olese verna hem ked šunaja le ov tano zadovoljno amencar (w19.11 21-22 ¶7-8).

Ko 1919. berš, o Isus ćhivđa jekh tikni grupa ando pomazana phralja te služinen sar „o verno hem razborito robo“. Odova robo predvodini ko propovedanje hem dela e Isusese učenikonenđe „hrana ko pravo vreme“. O Beng hem oleso sveto mangena te ćhinaven akale verno slugen te propovedinen. Bizi e Jehovasi pomoć akava robo našti te ćerel akija buti. Ko sveto, već hine duj bare mariba hem bare finansijska problemija. Isto ađahar, but putija e Devlese narodose ćerđe pe bare nepravde hem hine but progonimo. Iako sa odova ulo, o verno hem o razborito robo nastavinđa te del duhovno hrana e Isusese sledbenikonenđe ki phuv. Razmislin samo odolestar kobor literatura isi amen. Oj tani biparengo hem ikljola ko pobuter ando 900 ćhibja. Sa akava tano jekh baro dokaz so o Jehova podržini akale robo. Odova so vaćeraja i šukar vest tano pana jekh dokaz ando e Jehovaso blagoslov. I šukar vest ćaće propovedini pe „ko celo sveto“ (Mat. 24:14; w19.11 24 ¶15-16).

Svako berš, ko Dive ando pomirenje o prvosveštenik valjanđa te tharel o kad angleder te del o žrtve. Sebepi so odova prvo ćerđa, ov hine sigurno so o Jehova tano zadovoljno oleja hem so ka prihvatini i žrtva. Đi hine ki phuv, angleder te del po đivdipe sar žrtva, o Isus valjanđa te ćerel diso but važno. Odova hine považno ando odova te spasini e manušen. So hine odova? Te šaj o Jehova te prihvatini olesi žrtva, đi hine ki phuv, ov valjanđa te ovel verno hem te šunel e Jehova celo poklo đivdipe. Ko odova način, o Isus mothovđa soj tano najšukar te šune e Jehova ko sa. O Isus mothovđa so o Jehova isi le pravo te vladini hem so oleso način sar vladini tano najšukar. Đi hine ki phuv, o Isus ko sa šunđa pe Dade, e Jehova. Iako nakhlja prekalo bare pharipa, ov hine odlučno te mothovi so oleso Dad vladini ko najšukar način (Fil. 2:8; w19.11 21 ¶6-7).

Đi o Isus propovedinđa, olese verna apostolija mothovđe soj tane but šukar amala (Posl. 18:24). O Isus but ceninđa asavke amalen. Đi trajinđa olesi služba, niko ando olese phralja na mothovđe vera koro leste (Jov. 7:3-5). Čak hem olesi familija mislinđa so ov dilindilo (Mar. 3:21). Ki aver strana, ki rat angleder te merel, o Isus phenđa pe verno apostolenđe okova so pisini ko avdisutno citati. Iako o apostolija ko disave situacije razočarinđe e Isuse, ov na dikhlja olenge greške, nego olengi vera (Mat. 26:40; Mar. 10:13, 14; Jov. 6:66-69). Ki poslednjo rat angleder te ovel mudardo, o Isus akale verno manušenđe phenđa: „Vićinava tumen me amala, odolese so vaćerđum tumenđe sa so šunđum kotar mo Dad“ (Jov. 15:15). E Isusese amala but ohrabrinđe le (w19.04 11 ¶11-12).

Sar neko đanela soj tano vićimo te đal ko nebo? O apostol Pavle dela jasno odgovor ko lafija kola pisinđa e hrišćanenđe ko Rim, kola hine „vićime te oven sveta“. Osim odova so pisini ko avdisutno citati, ov phenđa lenđe: „Sose e Devleso duho na ćhivela tumen te oven robija hem te daran, nego prekalo odova duh amen hijam usvojime sar ćhave, hem odova duho ćhivela amen te phena: ’Ava, Dade!‘“ (Rimlj. 1:7; 8:15). Odolese, prekalo poklo sveti duh, o Jehova jasno mothovi olenđe so dobinđe poziv te đan ko nebo (1. Sol. 2:12). Ked o Jehova vićini nekas ko nebo, on ki pikli godi hem ko poklo vilo tane uverime so dobinđe nebesko poziv (1. Jov. 2:20, 27). E pomazano hrišćanenđe niko na valjani te potvrdini da li tane pomazanikija ja na (w20.01 22 ¶7-8).

E Hristeso zakon isi le najšukar temelji, a odova tano o mangipe (Gal. 6:2). O Isus ćerđa sa ando mangipe. I saosećajnost ja i nežno samilost tane način sar mothovi pe mangipe. Odolese so hine saosećajno, o Isus sikavđa e manušen, saćarđa e nabormen, parvarđa e bokhalen hem vazdinđa e mulen (Mat. 14:14; 15:32-38; Mar. 6:34; Luka 7:11-15).O Isus spremno ćhivđa averenge potrebe anglo pekle. Ama, najbaro mangipe mothovđa ađahar so dinđa poklo đivdipe averenđe. Amen šaj te oponašina e Isuse ađahar so averenge potrebe ka oven amenđe považna ando amare. Isto ađahar, amen ka oponašina le hem ako mothovaja pobuter saosećanje premalo manuša ko tereni. Ked i samilost podstaknini amen te propovedina o šukar haberi hem te sikava, tegani amen šunaja e Hristeso zakon (w19.05 4 ¶8-10).

O Isus pomožinđa e manušenđe te oven oslobodime ando hovavne sikljoviba, kola sikavđe o verska vođe. Ko odova vreme, but Jevreja hine zorjea ćhivde te poštujinen i tradicija hem te verujinen ko hovavne sikljoviba (Mat. 5:31-37; 15:1-11). Okola kola valjanđe te sikaven e manušen ando Devel hine samći korore sose ni on na hine len šukar odnos e Devleja. Odolese so odbacinđe e Mesija hem na manglje te šunen odova so ov sikavđa, on aćhilje korore hem olenge grehija na hine oprostime (Jov. 9:1, 14-16, 35-41). O Isus sikavđa o ćaćipe hem dinđa šukar primer, hem ađahar mothovđa e ponizno manušenđe sar šaj te oven oslobodime ando hovavne sikljoviba (Mar. 1:22; 2:23–3:5). Isto ađahar, sebepi o Isus e manušenge grehija šaj te oven oprostime. Ov dinđa po đivdipe sar žrtva, hem odolese o Devel oprostini o grehija okolenge kola isi len vera hem odija vera mothovena odoleja so ćerena (Jevr. 10:12-18; w19.12 10 ¶8; 11 ¶10-11).

O Jehova prekalo poklo sveti duh jasno mothovi sa e pomazime hrišćanenđe so birinđa len. Ko odova način, o sveti duh tano „garancija“ ja obećanje kova uverini len so ki budućnost zauvek ka živinen ko nebo, a na ki phuv (2. Kor. 1:21, 22). Ako jekh hrišćanin tano pomazimo, da li odova značini so sigurno ka dobini pi nebesko nagrada? Na. Ov tano sigurno soj tano birimo te đal ko nebo. Ama, na valjani te bistrel akava savet: „Odolese, phraljalen, den sa tumendar te aćhon verna maškaro okola kas o Devel vićinđa hem birinđa, sose ked ađahar ćerena niked na ka peren“ (2. Petr. 1:10). Odolese, iako jekh pomazimo hrišćanin tano birimo ja vićimo te đal ko nebo, i nagrada ka dobini samo ako aćhola verno e Jehovase (Fil. 3:12-14; Jevr. 3:1; Otkr. 2:10; w20.01 21-22 ¶5-6).

E Jovese trin amala kola alje te utešinen le na mothovđe saosećanje premalo oleste odolese so na pokušinđe te haljoven so ćaće desini pe lese. Hem sebepi odova, hine len pogrešno mišljenje hem osudinđe le. Sar šaj amen te izbegnina te ćera asavki greška? Na valjani te bistra so samo o Jehova đanela sa ando odova problemi kova isi le amaro phral ja phen. Šun pažljivo ked o phral ja i phen vaćeri tuće kotar save pharipa nakhela. Ma šun samo o lafija kola vaćeri, nego de sa tutar te osetine olengi dukh koja isi len ano vilo. Samo tegani šaj te mothove saosećanje premalo toklo phral ja phen. Ked hijam saosećajna, tegani na ka ogovorina averen ađahar so ka vaćera ando olenge problemija averenđe. O manuš kova ogovorini, našti te ohrabrini e manušen ki skupština. Ov obeshrabrini len (Posl. 20:19; Rimlj. 14:19). Ov šaj te povredini e osoba koja već isi la bare pharipa (Ef. 4:31, 32). Kobor tano pošukar ked ki osoba dikhaja o šukar osobine hem razmislinaja sar te pomožina la te ikljol ko krajo pekle problemencar (w19.06 21-22 ¶8-9).