Jun

I Ana, i daj ando prorok Samuilo hine ki phari situacija. But berša oj naštinđa te ovel la ćhave (1. Sam. 1:2). Ki izraelsko kultura verujinđa pe so ako i romni naštinđa te ovel la ćhave, odova značinđa so o Devel na blagoslovini la. Sebepi odova, oj osetinđa but bari lađ (Post. 30:1, 2). Ama, hine pana diso. E Anako rom hine le pana jekh romni koja vićinđa pe Fenina hem oj bijanđa lese ćhaven hem odolese hine povredini e Ana. E Anaće hine but pharo sebepi odova. I Ana hine odobor uznemirimi so „runđa hem ništa na halja“. Oj hine la „bari dukh ko vilo“ (1. Sam. 1:7, 10). So utešinđa e Ana? I Ana ki molitva phenđa e Jehovase sar osetini pe. Ked završinđa pi molitva, oj phenđa e prvosveštenikose, e Ilijase, pikli situacija. Ov phenđa laće: „Đa, hem ma brinin tut, hem e Izraeleso Devel nek uslišini ti molitva.“ So hine palo odova? I Ana „đelji pe drumoja, halja hem na hine više tužno“ (1. Sam. 1:17, 18). I molitva pomožinđa e Anaće palem te ovel la mir (w20.02 21 ¶4-5).

Pana hari, ka avel o krajo akale svetoso. Samo okola kola „ispravno [dikhena] ko večno đivdipe“ ka oven spasime (Dela 13:48). Odolese tano normalno so mangaja te svedočina hem amare familijaće te šaj hem on te služinen e Jehovase. Amaro Dad, o Jehova, „na mangela nijekh te merel, nego sare te kajinen pe“ (2. Petr. 3:9). Na valjani te bistra so šaj te svedočina hem ko šukar hem ko lošno način. Na primer, ked svedočinaja nekase kas na penđaraja šaj but trudinaja amen te ova ljubazna, ama šaj hijam but direktna ked svedočinaja amare familijaće. Disave amendar ked setinćerena pe sar prvo puti svedočinđe pe familijaće hem avdije osetinena pe lošno sebepi odova, sose tegani na ćerđe averćhane. Šukar tano te ićera ki godi o savet kova pisinđa o apostol Pavle ko avdisutno citati ked svedočinaja amare familijaće. Amaro cilj tano te šunen amen, a na te uvredina len (w19.08 14-15 ¶3-5).

Sar utičinđa upro tute ked počminđan te sikljove o ćaćipa ando Isus? O Isus tano o dujto najvažno manuš ko svemir. Ov tano amaro Otkupitelj. Ked amare delijencar mothovaja vera ki otkupno žrtva, amenđe šaj te oven oprostime o grehija, šaj te barjaćera amaro amalipe e Devleja hem šaj te dobina o večno đivdipe (Jov. 3:16). O Isus tano amaro Prvosveštenik. Ov mangela te pomožini amenđe te ovel amen korist andi otkupno žrtva hem te ova paše e Devleja (Jevr. 4:15; 7:24, 25). Odolese soj tano ov Kralj ando e Devleso Kraljevstvo, o Jehova prekalo oleste ka posvetini poklo anav, ka ćhinavi o lošnipe hem ka anel e manušenđe večna blagoslovija ko raj ki phuv (Mat. 6:9, 10; Otkr. 11:15). O Isus tano primer kova valjani te oponašina. Celo poklo đivdipe ov ćerđa e Devlesi volja hem ađahar aćhavđa amenđe but šukar primer (Jov. 4:34). Ked prihvatineja odova so i Biblija sikavi ando Isus, tegani koro tute barjola o mangipe premalo e Devleso manglo Ćhavo, o Isus. Odova mangipe podstaknini tut, sar o Isus, hem tu te živine premali e Devlesi volja (w20.03 10 ¶12-13).

Ko poslednjo dive ando po đivdipe ki Phuv, o Isus molinđa pe but putija. Ked pe učenikonđe mothovđa sar te ićeri pe o Spomen-svečanost, ov molinđa pe sebepi o maro hem o vino (1. Kor. 11:23-25). Angleder so đelo kotar odova than kaj slavinđe i Pasha, ov molinđa pe pekle učenikoncar (Jov. 17:1-26). Ked pe učenikoncar reslja ki Maslinsko gora, but putija molinđa pe (Mat. 26:36-39, 42, 44). Olese poslednja lafija hine phende ki molitva (Luka 23:46). O Isus molinđa pe e Jehovase kotar sa odova so desinđa pe ko odova poslednjo dive. O Isus mukhlja pe upro po Dad hem odova mothovđa ađahar so molinđa pe olese but putija. Odova dinđa le snaga te istrajini. Ama, o apostolija na istrajinđe ki molitva odija rat. Odolese na hine len dovoljno hrabrost ked hine len kušnje (Mat. 26:40, 41, 43, 45, 56). Ked isi amen pharipa, ka aćhova verna samo ako oponašinaja e Isuse hem ako molina amen but putija (w19.04 9 ¶4-5).

O Jehova mrzini o spiritizam! Ov phenđa e Izraelcenđe: „Koro tute ma te ovel nijekh kova pe ćhave ja pe ćhaja ka tharel ki jag, ni kova gatini, ni kova ćerela mađije, ni kova prorokujini premalo znakija, ni kova bahini, ni kova fordela o mađije, ni kova vaćeri e duhoncar, ni kova angleder vaćeri so ka ovel, ni kova pućela e mulen, sose ko god ćerela diso ađahar ov tano odvratno e Jehovase“ (Pon. zak. 18:10-12). Iako o hrišćanja avdije na ićerena pe ko zakon kova o Jehova dinđa e Izraelcenđe, ama amen đanaja so oleso mišljenje ando spiritizam na meninđa pe. O Jehova upozorini amen ko akala buća, odolese so đanela so o Beng koristini o spiritizam te ćerel lošnipe e manušenđe. Prekalo spiritizam o Beng širini o hovajbe. Jekh kotar odola hovajba tano so o mule živinena ko aver than (Prop. 9:5). Isto ađahar, prekalo spiritizam o Beng ićeri e manušen ki dar hem cidela len ando Jehova. Oleso cilj tano o manuša te verujinen ko lošna duhovna sile, a na ko Jehova (w19.04 21 ¶5-6).

O seksualno zlostavljanje tano ozbiljno greh. Okova so zlostavinđa e ćhavoren povredinđa len ko but načinja. Odoleja so ćerđa e ćhavorese, anđa đi odova o ćhavoro više te na ovel le poverenje upro nikaste hem te na osetini pe više sigurno. E ćhaven mora te zaštitina odolestar, a okola so doživinđe odova valjani lenđe uteha hem pomoć (1. Sol. 5:14). Ked neko ko tano deo andi skupština seksualno zlostavini e ćhavore, ov meljaćeri e skupštinako nav (Mat. 5:16; 1. Petr. 2:12). Ki skupština nane than asavke manušenđe kola bizo te kajinen pe ćerena asavke grehija hem ađahar anena lađ e skupštinaće. Ako neko ki skupština ćerela protiv o krivično zakon, ađahar so seksualno zlostavini e ćhavoren, ov nane podložno e vlastenđe ki pikli država. (Uporedin e stihoja ando Dela apostolska 25:8). O starešine nane len vlast te kazninen e manušen kola ćerena protiv o zakon. Ama, on niked na štitinena e osoba koja zlostavinđa e ćhavore andi kazna koja sledini premalo zakon (w19.05 9 ¶4-7).

Amen šaj te arakha rešenje svakone problemese odolese so o Jehova tano amaro Baro Učitelj (Is. 30:20, 21). Ko oleso Lafi isi sa so e manušese valjani te ovel „sposobno ko sa hem te ovel spremno te ćerel svako šukar buti“ (2. Tim. 3:17). Ked živinaja premalo odova so sikavi i Biblija, amen ovaja pomudra okolendar kola phenena so valjani te živini pe premali akale svetosi mudrost (Ps. 119:97-100). Ama, akale svetosi mudrost podstaknini amen te zadovoljina amare telesna želje. Odolese, šaj te ovel amenđe pharo te na razmislina hem te na ćera sar o manuša ko akava sveto. E Devleso Lafi phenela amenđe: „Pazinen neko te na hovavi tumen prekali filozofija hem prekalo hovavne hem ćuće lafija, kola avena ando manušikane tradicije“ (Kol. 2:8). Ki Biblija hem vaćeri pe ando odova so ko poslednja dive o manuša but ka mangen o zadovoljstvija (2. Tim. 3:4). But nabormipa kola prenosinena pe prekalo polna odnosija, sar soj tani i sida, mothovena so akale svetosi mudrost tani dilinipe (2. Petr. 2:19; w19.05 21 ¶1-2; 22 ¶4-5).

O Beng ćhivđa e Izraelcen te verujinen so valjani te ićeren o adetija sar o narodija kola tane uzo olende, te šaj te uspinen. Odola narodija verujinđe so olenge devela ka ćeren te đal boršim, ako ka ićeren disave adetija ja disave ritualija. Disave kola na hine len dovoljno vera ko Jehova, verujinđe so odova hine jedino način te na ovel šukipe ki phuv, odolese hem on počminđe te ćeren odola paganska adetija te mothoven čast e hovavne devlese, e Valese. O Beng isto ađahar iskoristinđa o nemoralna želje. O narodija kola hine uzo Izraelcija, đi služinđe pe devlenđe ćerđe odvratna nemoralna buća. Ko odova hine uključimi i đuvlikani hem i muršikani prostitucija. On na samo so dozvolinđe i homoseksualnost hem avera nemoralna buća, nego sa odova ulo olenđe normalno! (Pon. zak. 23:17, 18; 1. Kralj. 14:24). Odola narodija verujinđe so asavke ritualija ka podstakninen olenge devlen te ćeren i phuv but te bijani. O nemoralna buća kola ćerđe pe, bute Izraelcenđe hine privlačna hem sebepi odova on birinđe te služinen e hovavne devlenđe (w19.06 2 ¶3; 4 ¶7-8).

But phralja hem phenja kola hine ko Betel dobinđe nevo zaduženje ja morandilje te mukhen i specijalno punovremeno služba. Akale phralenđe hem phenjenđe šaj te ovel but pharo sose manglje odova so ćerđe. Ako hijan jekh olendar, so šaj te pomožini tut te prihvatine i promena? Aćhov paše e Jehovaja, ađahar so ka čitine i Biblija svako dive hem ka razmisline odolestar. Isto ađahar, đa ki služba e phralencar kotar tikli nevi skupština. O Jehova na bistrela okolen so nastavinena verno te služinen olese, čak iako našti te ćeren sa so ćerđe angleder. O najvažna buća nek oven tuće ko prvo than. Ma mukh akale svetose brige te ćhinaven tut te služine e Jehovase (Mat. 13:22). Ma šun e manušen kola na služinena e Jehovase, te amalen ja te familija kola phenena so valjani te zaradine but pare te šaj to đivdipe te ovel pošukar (1. Jov. 2:15-17). Nek ovel tut poverenje ko Jehova, kova dela po lafi so ka del tut odova so valjani tuće ko pravo vreme. Ov ka pomožini tut tikli vera te ovel zorali hem te ovel tut mir (Jevr. 4:16; 13:5, 6; w19.08 20 ¶4; 21-22 ¶7-8).

Da li isi ko toklo đivdipe situacije kola ćerena tuće stres? Tegani, kobor utešini amen ked đanaja so o Jehova haljola sovaja borinaja amen hor ko vilo. Ov đanela so amen šaj, a so našti te ćera hem đanela sostar razmislinaja hem sar osetinaja amen (Ps. 103:14; 139:3, 4). Ako osloninaja amen ko Jehova, ov ka pomožini amen te ikljova ko krajo e problemencar kola ćerena amenđe stres. O stres šaj te ćhivel amen te mislina so i situacija niked na ka menini pe, hem odolese šaj te ova but obeshrabrime. Ked odova desini pe, ma bistre so o Jehova ka pomožini tut te ikljove ko krajo te problemencar. Sar ka pomožini tut? Ov vićini tut te phene olese tekle problemija hem sar osetineja tut. Ov ka šunel tekle molitve hem ka pomožini tut (Ps. 5:3; 1. Petr. 5:7). Odolese, često vaćer tekle problemija ki molitva e Jehovase. Ov na ka vaćeri tuva direktno, ama ov ka vaćeri tuva prekalo poklo Lafi, i Biblija, hem prekali pikli organizacija. O primerija kola isi ki Biblija šaj te den tut uteha hem nada. Isto ađahar, tekle phralja hem phenja šaj te zorjaćeren tut (Rimlj. 15:4; Jevr. 10:24, 25; w19.06 16 ¶7-8).

Ked hijan progonimo, molin tut, „sar pani ćhor toklo vilo“ anglo Jehova hem phen lese so mučini tut hem so daravi tut (Tužb. 2:19). Ked svako dive ađahar molineja tut, ka ove lese popaše (Rimlj. 8:38, 39). Ov uverimo so e Devleso Kraljevstvo ka avel hem so ka ispuninen pe e Devlese lafija (Br. 23:19). Ako ti vera ko e Devlese obećanja nane zorali, tegani e Bengese hem okolenđe kas ov koristini ka ovel polokho te daraven tut (Posl. 24:10; Jevr. 2:15). Odvojin vreme te istražine so o Devel obećinđa ando po Kraljevstvo hem sose šaj te ove sigurno so o Devel ka ispunini sa so phenđa. Sar odova ka pomožini tut? Te dikha o primer kotar amaro phral, o Stenli Džouns, kova sebepi pi vera efta berš hine ko phanlipe. So pomožinđa le te aćhol verno e Jehovase? Ov phenđa: „Mi vera hine zorali odolese so đanđum soj tano e Devleso Kraljevstvo hem so ka ćerel odova Kraljevstvo hem niked na sumnjinđum ko odova. Odolese, niko naštinđa te ćhivel man te mukhav e Jehova.“ Ako hijan uverimo so o Devel ka ispunini sa so phenđa, na ka mukhe i dar te ćhinavi tut te služine olese (Posl. 3:25, 26; w19.07 2 ¶1; 3 ¶6-7).

Sose tano odobor važno te ćera e učenikonen? Odolese so, jedino e Hristeso učenik šaj te ovel e Devleso amal. Isto ađahar, okola so oponašinena e Hriste isi len pošukar đivdipe akana hem isi len nada so ka živinen večno (Jov. 14:6; 17:3). O Isus hine le poverenje upro amende hem odolese dinđa amen asavki odgovornost. Ama, amen na hijam kokri. Ked pisinđa pestar hem ando pekle paše saradnikija, o apostol Pavle phenđa: „Amen hijam e Devlese saradnikija“ (1. Kor. 3:9). Savi bari čast o Jehova hem o Hrist dinđe e nesavršeno manušenđe! Isto ađahar, te ćera e učenikonen ćerela amen te ova but bahtale. Te šaj te ćera e učenikonen valjani te roda e manušen kola mangena te sikljon e Jehovastar. Amen mothovaja so ćaće hijam e Jehovase svedokija ked sarinenđe vaćeraja ando Jehova. Ked šunaja e Isusesi zapovest te propovedina, amen dokažinaja so hijam ćaće hrišćanija (w19.07 15 ¶3-5).

Bute manušenđe sviđinena pe o mudra savetija andi Biblija. Ko Njujork, jekh phen koja đala ko manuša kola vaćerena kinesko mandarinsko ćhib, phenela: „Mangava te mothovav so ćaće hijum zainteresimi olenđe hem šunava len. Ako šunava so akana sigende alje kotar aver phuv, tegani šaj te pućav len: ’Sar tano tumenđe akate? Da li arakhljen buti? Da li tane o manuša akate šukar premalo tumende?‘“ Disavo puti akava pomožini la te vaćeri olenđe diso andi Biblija. Ked tano ko than, akija phen pućela len: „So mislinena, koja tani najvažno buti so valjani te ćera te šaj te ovel amen šukar odnos e manušencar? Da li šaj te mothovav tumenđe jekh savet andi Biblija? Odothe pisini: ’Ked počmini i svađa, odova tano sar ked phravđola i brana ko pani. Odolese cide tut angleder so počmini i svađa‘. So mislinena, da li šaj akava savet te pomožini amen te ovel amen šukar odnos averencar?“ (Posl. 17:14). Asavko način ka pomožini amen te dikha ko mangela te đanel pobuter (w19.07 23 ¶13).

Valjani te haljova len, a na te žalina okolen kola služinena ko disavo nevo vid andi služba. On šaj borinena pe odoleja so on ja neko kotar olengi familija tano nabormo. Šaj tane dukhavde sebepi so neko mulo olendar. Isto ađahar, iako šaj na vaćerena odolestar, on tane možda tužna sebepi so nedostajinena olenđe olenge amala. Ka valjani olenđe but vreme te borinen pe pekle osećanjencar hem te navikninen pe. Isto ađahar, tikli podrška hem toklo primer ka pomožini len te prilagodinen pe ko neve okolnostija. Jekh phen koja but berša služinđa ki strano phuv phenela: „Odothe kuri služinđum angleder, svako dive hine man kursija. A akana tano pharo čak te phravav nekase i Biblija ja te mukhav dijekh film ki služba. Ama, o objaviteljija vićinena man ko olenge posete ja kursija. Odova pomožini man te razmislinav pozitivno kotar manuša ko tereni. Sikljiljum sar te počminav te vaćerav e manušencar ko nevo tereni. Sa akava pomožini man palem te ovav bahtali“ (w19.08 22 ¶10; 24 ¶13-14).

Disavo puti hem amenđe šaj te ovel pharo te manga amare phralen. Sar i Evodija hem i Sintihija, šaj hem amen dikhaja olenge mane. Svako dive sare amen grešinaja. Ako amen dikhaja samo amare phralenge greške, amaro mangipe premalo lende ka šudrol. Na primer, ako jekh phral bistrela te pomožini amen te čistina i dvorana, amen šaj te holjana. Ako tegani razmislinaja kotar olese avera greške, šaj pana pobuter te holjana hem na ka manga le odobor. Ako hem tu isi tut asavko problemi nekasa ki skupština, tegani šukar bi ovela te razmisline akalestar: O Jehova dikhela hem amare hem amare phralese greške, ama ov pana mangela hem tut hem tekle phrale. Odolese, amen valjani te oponašina e Jehovaso mangipe hem te dikha odova soj tano šukar koro lende. Ked amen daja sa amendar te manga amare phralen, tegani amen ovaja olencar pana popaše (Fil. 2:1, 2; w19.08 9-10 ¶7-8).

O Jehova mangela e ponizno manušen. Samo okola soj tane ćaće ponizna, šaj te ovel len jekh paše odnos oleja. Ama, e „oholo manuše penđari samo dural“. Sare amen mangaja te ugodina e Jehovase hem te ova paše oleja. Odolese, valjani te sikljova te ova ponizna. O ponizno manuš na mislini so ov tano považno nego avera. Ov nane ponosno. I Biblija mothovi so o ponizno manuš haljola so o Jehova tano but pobaro olestar hem haljola kova tano avere manušengo than. Isto ađahar, ov đanela so avera tane pošukar olestar ko disave buća (Fil. 2:3, 4). Disave manuša samo dićhona soj tane ponizna, ama u stvari nane. On šaj lađana. Ja šaj poštujinena averen hem ljubazna tane samo odolese so olenge roditeljija sikavđe len ađahar. Ama, ano po vilo šaj tane but ponosna. Ko krajo, ka mothovi pe save tane ćaće (Luka 6:45; w19.09 2 ¶1, 3-4).

I „šukar vest ando amaro Gospod Isus“ uključini sa o ćaćipe kova ov sikavđa. Amen šunaja i šukar vest ked ićera amen ko odova so sikavđa. Isto ađahar, amen ćhivaja o Kraljevstvo ko prvo than, živinaja premalo e Devlese pravedna merilija hem vaćeraja ando odova Kraljevstvo (Mat. 6:33; 24:14). Isto ađahar, valjani te pomožina e Hristese pomazano phralenđe đi on ćerena pikli važno buti (Mat. 25:31-40). Pana hari on ka irinen o šukaripe kova o „avera bakre“ mothovđe olenđe (Jov. 10:16). Sar ka ćeren odova? Angleder so ka počmini o Armagedon, sare ando 144 000 ka dobinen pikli nebesko nagrada. Tegani, on ka oven deo andi nebesko vojska koja ka uništini e Goge hem ka zaštitini e Jehovase narodo (Otkr. 2:26, 27; 7:9, 10). O baro mnoštvo ka ovel but bahtalo so šajinđa te pomožini e Jehovase pomazano slugenđe đi hine ki phuv (w19.09 12-13 ¶16-18).

Sose o zadatko kova o Isus dinđa amen dela amen nevi snaga? Odolese so isi amen najšukar nadglednikija. O Jehova, amaro Najbaro Nadgledniko, nane grubo gospodari kova na mothovi zahvalnost pe slugenđe. Ov cenini odova so amen ćeraja (Jevr. 6:10). Isto ađahar, ov dela amen snaga koja valjani amenđe te šaj te ćera o zadatko kova dinđa amen (2. Kor. 4:7; Gal. 6:5). O Isus, amaro Kralj, dinđa amen savršeno primer sar te ponašina amen premalo avera (Jov. 13:15). A o starešine kola brininena pe amendar, trudinena pe te oponašinen e Isuse, „e bare pastire“ (Jevr. 13:20; 1. Petr. 5:2). On trudinena pe te ohrabrinen amen, te oven ljubazna hem hrabra đi brinena pe amendar hem štitinena amen. Isto ađahar, isi amen najšukar amala. Niko nane le asavke šukar amala hem odobor šukar buti sar so amen isi amen. Razmislin akalestar: Amen ćeraja buti e phralencar hem e phenjencar kola šukar ponašinena pe hem na mislinena soj tane pošukar ando avera. Na mislinena soj tane on pobare amendar. Na dikhena amen samo sar saradnikija, nego hem sar amala. Olengo mangipe premalo amende tano odobor baro soj tane spremna te den po đivdipe amenđe (w19.09 20 ¶1; 23 ¶12-14).

Ko lil kova o apostol Pavle pisinđa e phralenđe ko Solun pomini „e Jehovaso dive“ (1. Sol. 5:1-6). Ko akava kontekst, odova izraz e „Jehovaso dive“, odnosini pe ko period ked ka počmini o napad upro o „Baro Vavilon“, a odola tane sa o hovavne religije, a završini ked ka počmini o Harmagedon (Otkr. 16:14, 16; 17:5). Isto ađahar, o Pavle phenela amenđe so valjani te ćera te ova spremna aso „e Jehovaso dive“. Amen na valjani te „sova sar so avera sovena, nego te ova đangavde“ te pazina te šaj te aćhova neutralna hem te na ova uključime ko politička buća ko akava sveto. Amen na mangaja te ova „deo ando akava sveto“ (Jov. 15:19). Amen đanaja so samo e Devleso Kraljevstvo šaj te anel mir ko celo sveto. Amen mangaja hem averenđe te pomožina te sikljon so phenela i Biblija so ka ovel ko sveto pana hari. Ked ka počmini i bari nevolja, ka ovel kasno o manuša te počminen te služinen e Devlese. Odolese tano odobor važno akana te propovedina! (w19.10 8 ¶3; 9 ¶5-6).

Ked alo o vreme te vaćeri pe odova so hine pisimo ko svitko, o Jeremija morandilo te oslonini pe upro po amal o Varuh, so ov ka vaćeri e manušenđe e Jehovase lafija (Jer. 36:5, 6). O Varuh hrabro ispuninđa odova opasno zadatko. O Jeremija sigurno hine but ponosno ked o Varuh đelo ko hram hem čitinđa o lafija ando svitko e manušenđe (Jer. 36:8-10). O knezija andi Juda šunđe so o Varuh ćerđa hem rodinđe olestar te čitini lenđe o svitko ko glaso (Jer. 36:14, 15). O knezija odlučinđe te phenen e kraljese, e Joakimese, so o Jeremija phenđa. O kralj Joakim hine holjamo ked šunđa o lafija kola phenđa o Jeremija. Odolese ov tharđa o svitko hem naredinđa te phanen e Jeremija hem e Varuhe. Ama, o Jeremija lelja jekh aver svitak, dinđa le e Varuhese hem ked o Jeremija phenđa lese e Jehovasi poruka, o Varuh pisinđa „sa o lafija ando svitko kova o Joakim, o kralj andi Juda, tharđa ki jag“ (Jer. 36:26-28, 32; w19.11 3-4 ¶4-6).

O Jehova šaj te ovel so god valjani te šaj te ispunini pikli namera. Na primer, o Jehova tano okova kova sikavi, tešini hem vaćeri o šukar haberi. Akala tane samo disave ando but buća kola ov šaj te ćerel (Is. 48:17; 2. Kor. 7:6; Gal. 3:8). Ama, ov često koristini e manušen te šaj te ispunini pikli namera (Mat. 24:14; 28:19, 20; 2. Kor. 1:3, 4). Isto ađahar, o Jehova svakonese amendar šaj te del mudrost hem snaga te šaj te ćera so god valjani te šaj te ispunini pe olesi volja. Sa akava mothovi so značini e Jehovaso anav, sar so phenđe hem o manuša ko sveto kola istražinena i Biblija. Sare amen mangaja te ova korisna e Jehovase, ama disave nane sigurna da li o Jehova koristini len. Sose? Odolese so osetinena pe so našti te ćeren odobor kobor mangena sebepi olenge berša, okolnostija ja sposobnostija. Avera šaj mislinena so on ćerena dovoljno hem so na valjani te ćeren diso pobuter (w19.10 20 ¶1-2).

Ako mangaja o materijalna buća, amari vera šaj te slaboni hem tegani na ka da amaro najšukar e Jehovase. O apostol Pavle phenđa: „Nijekh vojniko nane posvetimo odolese te zaradini but pare, sebepi so mangela te ćerel i volja okolesi kova lelja le te ovel oleso vojniko“ (2. Tim. 2:4). E rimsko vojnikonenđe na hine dozvolimo te ćeren nijekh aver buti. Amen hijam sar odola šukar vojnikija kola hine spremna. Amenđe tano najvažno amare Komandantija, o Jehova hem o Hrist, te oven bahtale. Odova tano amenđe považno ando sa so šaj te dobina ko e Bengeso sveto. Amaro vreme hem amari snaga mangaja te koristina te služina e Jehovase hem te arakha amaro baro štit andi vera. Isto ađahar, mangaja te ovel amen hem sa avera delovija andi duhovno ratno oprema. Amen valjani uvek te ova oprezna. Sose? O apostol Pavle upozorinđa e hrišćanen ked phenđa so okola kola manglje te oven barvale „durilje andi vera“ (1. Tim. 6:9, 10; w19.11 17 ¶12, 14-15).

I objava ando „mir hem sigurnost“ ka ovel angleder „e Jehovaso dive“ (1. Sol. 5:1-6). Ki 1. Solunjanima 5:2, „e Jehovaso dive“ odnosini pe ki „bari nevolja“ (Otkr. 7:14). Sar ka đana ked odija nevolja ka počmini? Ki Biblija pisini so ka ovel jekh neobično objava. Odija objava ka ovel znak so i bari nevolja ka počmini. Odova ka ovel proreknimi objava ando „mir hem sigurnost“. Da li o religiozna vođe ka učestvujinen ko odova? Šaj ka učestvujinen. Sar god ka ovel, odija objava ka ovel samo pana jekh hovajbe ando demonija. Ama, akava hovajbe ka ovel but opasno, sose ka ćhivel e manušen te mislinen soj tane bezbedna, a u stvari ka počmini i najbari nevolja koja ikad hine. Tegani „iznenada ka resel len o uništenje, sar o dukha e romnja koja valjani te bijani, hem na ka našen.“ So ka ovel e Jehovase verno slugencar? Odolese so on na đanena ked tačno i bari nevolja ka počmini, on šaj ka oven iznenadime, ama ka oven spremna (w19.09 9 ¶7-8).

Ked aneja disavi odluka tekle ciljija nek oven jasna. Ako tane tekle ciljija jasna, tegani ka ovel tuće polokho te završine odova so počminđan te ćere. Na primer, šaj odlučinđan svako dive te čitine i Biblija. Ama, ako na ćerđan tuće raspored ked ka čitine, verovatno na ka ćere odova so planirinđan. Ja o starešine ki skupština odlučinđe te đan pobuter ko pastirska posete, ama o vreme nakhela, a on pana na počminđe te ćeren odova. Te šaj te ćeren odova so odlučinđe, on šaj te pućen pe: „Da li razmislinđam hem da li ko amaro plan ćhivđam e phralen hem e phenjen kas valjani te posetina? Da li odredinđam tačno vreme ked ka đa te posetina len?“ Isto ađahar, ma očekujin tutar but. Niko amendar nane le vreme, materijalna buća ja snaga te ćerel sa so bi mangela. Odolese ma očekujin tutar but hem ov razumno. Disavo puti, šaj ka valjani te menjine tikli odluka odolese so haljiljan so našti te ćere odova so phenđan (w19.11 29 ¶11-12).

O proročanstvo kova vaćeri savo đivdipe ađićeri amen ki budućnost arakhi pe ko Isaija 65:21-23. Tegani amen na ka ova bizi buti. Ki Biblija pisini so e Devlese sluge tegani ka ćeren i buti koja ka ćerel len te oven bahtale. Ko krajo ando e Hristesi vladavina, amen šaj te ova sigurna „so sa soj stvorimo ka ovel oslobodimo ando robovanje ko telo kova raspadini pe hem ka dobinen i slavno sloboda e Devlese ćhavengi“ (Rimlj. 8:21). Sar so o Jehova manglja o Izraelcija te ovel len vreme ked ka ćeren buti hem ked ka odmorinen pe, ov isto mangela olese sluge te ovel len odova ki e Hristesi vladavina. Sigurno ka ovel amen vreme te šaj te zorjaćera amaro amalipe e Jehovaja. Te šaj te ova bahtale amen akana valjani te služina e Jehovase, a ko nevo sveto ka ovel amen pana pobuter vreme odolese. Sa o verna manuša ka oven bahtale đi trajini e Hristesi vladavina, odolese so sare ka ovel amen buti koja mangaja hem sare ka služina e Devlese (w19.12 12 ¶15; 13 ¶17-18).

Te „ćhive“ značini „te sikave len ađahar so but putija ka ponovine lenđe disave buća.“ Te šaj te ćeren odova, o roditeljija valjani redovno te odvojinen vreme pekle ćhavenđe. Disavo puti, o roditeljija šaj obeshrabrinena pe sebepi so valjani te vaćeren pe ćhavencar ando ista buća. Ama, ađahar on šaj te pomožinen pekle ćhavenđe te haljon e Devleso Lafi hem te ićeren le. Odolese penđar šukar te ćhave. Ko 127. Psalam o ćhave tane uporedime e strelencar (Ps. 127:4). Sar so o strele šaj te oven ćerde ando različita materijalija, hem sar so olengi veličina šaj te ovel averćhane, isto ađahar hem o ćhave razlikujinena pe. Odolese, o roditeljija valjani te odlučinen sar ka sikaven svakone pe ćhave. Jekh bračno par ando Izrael, kova uspinđa šukar te sikavi pe ćhaven, phenela so pomožinđa lenđe: „Amen proučinđam i Biblija svakone ćhaveja posebno.“ Đanđola pe, svako poglavari valjani te odlučini da li tano potrebno te proučini svakone ćhaveja posebno (w19.12 26-27 ¶18-20).

Ked doživinaja o pharipa, but ceninaja ked avera pomožinena amen. O primer kotar amaro phral, o Rajan, mothovi odova. Ked oleso dad tragično našalđa po đivdipe, ov phenđa: „But buća kola valjani te ćere svako dive tegani našti te ćere, sose tano tuće but pharo. Ama, ked neko pomožini tut, čak hem ko tikne buća, odova but zorjaćeri tut.“ Niked ma te bistre so čak ked ćereja tikne buća averenđe tu šaj but te zorjaćere len. O Marko hine le but zaduženja ki pi služba e Jehovase. Ama, o Marko odvojinđa vreme te ohrabrini e apostole, e Pavle. Ki aver strana, o Pavle đanđa so ko svako trenutko šaj te pućel e Marko te pomožini lese. Ked i baba kotar amari phen i Anđela hine mudardi, i Anđela hine zahvalno sarinenđe kola hine spremna te pomožinen la hem te zorjaćeren la. Oj phenela: „Ked te amala mangena te pomožinen tut, odova dićhola, hem tegani nane pharo te puće len asi pomoć. On ćaće manglje te pomožinen man hem na hine lenđe pharo te ćeren odova.“ Amen šaj te puća amen: „Da li hijum penđardo sar neko ko dela sa pestar te pomožini hem te zorjaćeri averen?“ (w20.01 11-12 ¶14-16).

Sar šaj neko te lel o simbolija, a te na mothovi „poštovanje“? Odova šaj te ovel ako jekh pomazimo hrišćanin lela o maro hem o vino, a na šunela e Jehovase zakonija (Jevr. 6:4-6; 10:26-29). Ako o pomazanikija mangena te dobinen pikli „nagrada asi koja o nebesko Devel vićinđa [len] prekalo Hrist Isus“, on valjani te aćhon verna (Fil. 3:13-16). E Jehovaso sveti duh pomožini olese slugenđe te oven ponizna, a na ponosna manuša (Ef. 4:1-3; Kol. 3:10, 12). O pomazanikija na mislinena soj tane on pošukar averendar. On đanena so odova soj tane pomazime na značini so o Jehova dela len poklo sveti duh pobuter nego averenđe. O pomazanikija na mislinena so on pošukar averendar haljona e Devleso Lafi. On niked na ka phenen nekase so hem ov tano pomazimo hem so valjani te lel o simbolija ki Spomen-svečanost. On tane ponizna manuša kola priznajinena so samo o Jehova isi le pravo te birini okolen so ka đan ko nebo (w20.01 27-28 ¶4-5).

O Jehova mangela te ova oleja paše hem te vaćera oleja. Ov uvek šunela amen hem prekalo poklo Lafi ov podstaknini amen: „Istrajinen ki molitva“ (Rimlj. 12:12). Ov niked na umorini pe hem nane previše zauzeto te bi šunela amare molitve. Ki aver strana, amen šunaja ole ked čitinaja i Biblija hem o publikacije kola pomožinena amen te haljova la. Isto ađahar, amen šunaja e Jehova ked pažljivo šunaja ko amare sastankija. Amen ka aćhova paše e Jehovaja ako redovno hem phravdo vaćeraja oleja. Ked molinaja amen, o Jehova mangela te phrava lese amaro vilo (Ps. 62:8). Odolese, valjani te puća amen: „Da li tane me molitve površna sar disavi poruka koja kopirinđum hem bićhalđum? Da li tane me molitve ando vilo sar jekh lil kova lično me pisinđum?“ Tu sigurno but mangeja e Jehova hem mangeja to amalipe oleja te aćhol zoralo. Odolese, valjani redovno te vaćere oleja. Vaćer lese so bešela tuće ko vilo, sose hijan bahtalo hem so dukhala tut. Ov sigurno so uvek šaj te rode lestar te pomožini tut (w20.02 9 ¶4-5).

O zadatko kova o Jehova dinđa e starešinenđe, te brininen pe ando oleso narodo tano but važno. O starešine šaj but te sikljon ando način sar o Nemija ponašinđa pe e Jehovase narodoja. Sar namesnik ki Juda, o Nemija hine le but baro autoritet (Nem. 1:11; 2:7, 8; 5:14). Zamislin samo kola pharipa o Nemija doživinđa. Ov dikhlja so o Jevreja koristinđe o hram e bućenđe kolencar na mothovđe so poštujinena e Jehova. Čak, na dinđe o dobrovoljna prilogija aso Levitija so premalo Zakon valjanđe te ćeren. On na poštujinđe e Jehovaso zakon ando sabat, a disave lelje pese romnjen ando avera narodija. So ćerđa o namesnik Nemija ki akija situacija? (Nem. 13:4-30). O Nemija na koristinđa po autoritet te ćhivel e manušen zorjeja te šunen le. Ov iskreno molinđa e Jehova te pomožini le hem sikavđa e manušen ando e Jehovaso zakon (Nem. 1:4-10; 13:1-3). Isto ađahar, ov hine ponizno, čak pomožinđa lenđe te ćeren o zidija ko Jerusalim ađahar so hem ov ćerđa olencar buti (Nem. 4:15; w19.09 16 ¶9-10).