Avgust

O Isus hine le unutrašnjo mir čak ked hine progonimo, sose đanđa odoleja so ka ćerel ka radujini pe Dade. Ov aćhilo poslušno hem ked hine lese pharo odova te ćerel. Manglja pe Dade hem celo poklo đivdipe dinđa ki služba e Jehovase. Angleder so alo ki phuv, ov ćerđa e Devleja sar vešto graditelj (Posl. 8:30). A đi hine ki phuv, revno sikavđa averen ando po Dad (Mat. 6:9; Jov. 5:17). Odova anđa e Isusese baro bahtalipe (Jov. 4:34-36). Amen šaj te oponašina e Isuse ađahar so hijam poslušna e Jehovase hem so uvek ćeraja „buti e Jehovase“ (1. Kor. 15:58). Ked hijam potpuno posvetime e propovedibase, tegani šaj ispravno te dikha amari situacija (Dela 18:5). Na primer, e manušen kolen arakhaja ki služba but putija isi len pobare problemija nego li amen. Ama, ked penđarena hem mangena e Jehova, hem primeninena olese savetija, olengi situacija ovela pošukar hem ovena pobahtale. Svako puti ked odova dikhaja, pana posigurna hijam so o Devel ka brinini pe amendar (w19.04 10-11 ¶8-9).

On ozbiljno haljilje kobor tano važno te borina amen protiv o lošna duhovna sile. Olenge knjige kotar i magija hine but skupa. Ama, on na manglje te den len sar poklon averenđe, niti te biknen len, nego tharđe len. On pobuter razmislinđe sar te ćeren odova so o Jehova mangela, nego kobor odola knjige tane skupa. Sar šaj amen te oponašina olengo primer? Šukar tano te forda sa o buća kola avena ando okultizam. Odola buća šaj te oven o amajlije ja buća kola o manuša isi len ko po ćher ja akharena len te šaj te zaštitinen pe ando lošna duhovna sile (1. Kor. 10:21). Birin savi zabava ka ovel tut. Puć kokri tut: „Da li ki mi zabava isi spiritizam?“ Ov odlučno te ove so podur ando sa so o Jehova mrzini. Amen mangaja te da sa amendar te ovel amen „čisto savest“ anglo amaro Devel (Dela 24:16; w19.04 22-23 ¶10-12).

Ked neko prijavini o ozbiljno greh, o starešine mora pažljivo te razmislinen kotar nekobor buća. Olenđe tano najvažno te na lađaćeri pe e Devleso nav (Lev. 22:31, 32; Mat. 6:9). Isto ađahar, olenđe tano važno sa o članija ki skupština te aćhon uzo Jehova hem okola soj tane zlostavime te dobinen uteha hem podrška. Ako neko koj tano deo andi skupština ćerđa greh, o starešine ka trudinen pe te pomožinen le palem te ovel paše e Jehovaja, ako odova šaj (Jak. 5:14, 15). O hrišćanin kova zadovoljini pekle pogrešna želje hem ćerela ozbiljno greh tano duhovno nabormo. Odova značini so ov ruminđa poklo amalipe e Jehovaja. O starešine tane ko duhovno smisao sar doktorija. On ka den sa pestar te pomožinen e manušese te oporavini pe. O savet kova avela andi Biblija šaj te pomožini o manuš palem te ovel paše e Devleja, ama odova šaj samo ako iskreno kajini pe (Dela 3:19; 2. Kor. 2:5-10; w19.05 10 ¶10-11).

O Jehova šaj te del amen želja te ćera olesi volja. Na primer, šaj dikhaja so nekase ki skupština valjani pomoć ja ko aver than isi potreba te propovedini pe. Tegani šaj te puća amen: „Sar šaj te pomožinav?“ Ja šaj dobinđam dijekh pharo zadatak hem na đanaja da li šaj te ćera le šukar. Ja palo so čitinđam disave stihija ki Biblija šaj pućaja amen: „Sar šaj odova te koristinav te pomožinav averenđe?“ Ked o Jehova dikhela so amen razmislinaja odolestar so šaj te ćera, ov šaj te pomožini amen te ovel amen želja te ćera odova. O Jehova šaj te del amen hem snaga te ćera olesi volja (Is. 40:29). Ov šaj te del amen po sveti duh te šaj ko najšukar način te koristina amare sposobnostija (Izl. 35:30-35). Prekali pikli organizacija, o Jehova šaj te sikavi amen sar te ćera disavo zadatak. Ako disavo puti na hijan sigurno sar šaj te ćere disavo zadatko, rode pomoć. Isto ađahar, uvek šaj te moline amare velikodušno nebesko Dade te del tut „but bari snaga“ (2. Kor. 4:7; Luka 11:13; w19.10 21 ¶3-4).

O manuša ko sveto kokri pes vazdena. Jekh enciklopedija phenela so koro 50 berš angleder, počminđe te ikljon but knjige kola dena savetija sar te ovel tut uspešno đivdipe. Nesave olendar savetujinđe e manušen ništa te na meninen koro peste, niti te mislinen soj tane lošna. Dikh so pisinđa ki jekh ando odola knjige: „Mang kokri tut odolese so tu hijan najšužo, najzanimljivo hem najvažno manuš ko sveto.“ Ki odija knjiga pisinđa so „svako manuš valjani te ponašini pe ađahar sar ov mislini soj tano ispravno hem te ćerel odova soj tano olese šukar“. Da li tano tuće penđardo akava? O Beng podstakninđa e Eva te ćerel ađahar. Ov phenđa olaće so ka ovel „sar o Devel“, hem ka đanel „soj šukar, a soj lošno“ (Post. 3:5). Nesave odobor vazdena kokri pes hem mislinena so niko, čak ni o Devel, nane le pravo te phenel olenđe soj tano šukar, a soj tano lošno. Na primer, odova stav posebno dićhola ko način sar o manuša dikhena ko brak (w19.05 23 ¶10-11).

Disavo puti ko poklo đivdipe, o kralj David hine le bare problemija. Razmislin so sa ov doživinđa. I krivica halja le sebepi o greške kola ćerđa (Ps. 40:12). Oleso ćhavo, o Avesalom, kas ov but manglja, uštilo protiv oleste hem ko krajo hine mudardo (2. Sam. 15:13, 14; 18:33). Jekh ando olese najpaše amala izdajinđa le (2. Sam. 16:23–17:2; Ps. 55:12-14). But psalmija kola o David pisinđa mothovena amenđe so hine but obeshrabrimo, ama hem so potpuno uzdajinđa pe ko Jehova (Ps. 38:5-10; 94:17-19). Palo odova, jekh psalmista počminđa te mangel te živini sar o lošna manuša. Ov šaj hine andi porodica kotar o Levit Asaf kova služinđa ko „veličanstveno svetilište e Devleso“. Olese negativna osećanja anđe le đi odova te na ovel bahtalo hem zadovoljno. Čak počminđa te mislini so i nagrada koja dela amen o Devel nane dovoljno (Ps. 73:2-5, 7, 12-14, 16, 17, 21; w19.06 17 ¶12-13).

O Beng iskoristini amare potrebe. Amen hijam ćerde ađahar te manga te obezbedina sa so valjani amenđe hem amare porodicaće. Odolese mangaja te sikljova dijekh buti te ćera (1. Tim. 5:8). Te šaj te ćera dijekh buti, amen đaja ki škola hem but trudinaja amen. Ama, valjani te ova oprezna. Ko but phuvja, ki škola sikljona pe but korisna buća, ama odothe sikljola pe hem akale svetosi mudrost. Na primer, ki škola o učenikija tane podstaknime te pućen pe da li ćaće postojini o Devel hem da li i Biblija tani knjiga ando Devel. Olen sikavena so o gođale manuša verujinena so sa ulo slučajno (Rimlj. 1:21-23). E „Devlesi mudrost“ hem e svetoso sikavibe nane len ništa zajedničko (1. Kor. 1:19-21; 3:18-20). Ov odlučno te na mukhe akale svetosi mudrost te hovavi tut „prekali filozofija hem prekalo hovavne hem ćuće lafija“ (Kol. 2:8). Ma mukh o Beng te hovavi tut (1. Kor. 3:18). Niked ma mukh e Bengese te ćhivel tut te na dikhe jasno e Jehova. Ićer tut ko e Jehovase moralna načelija. Ma mukh e Bengese te prevarini tut te na šune e Jehovase savetija (w19.06 5 ¶13; 7 ¶17).

Bilo koja tema te birine te vaćere, razmislin e manušendar kasa ka vaćere. Zamislin sar ka pomožini lenđe ako ka sikljon odova sostar i Biblija sikavi. Ked vaćereja olencar, važno tano te šune len hem te poštujine olengo mišljenje. Ađahar, ka haljove len pošukar hem isi pobari mogućnost so hem on tut ka šunen. Angleder so o manuš odlučini te proučini i Biblija, amenđe šaj ka valjani vreme hem snaga te šaj te đa ko naknadna posete. Sose? Odolese so o manuš šaj na ka ovel ćhere ked ka ava palem. Isto ađahar, šaj ka valjani te posetina le nekobor putija te šaj te osetini pe slobodno te prihvatini e biblijako kurs. Ma bistre, te šaj i luludi te barjol valjani te ćhiva laće pani. Isto ađahar, e manušeso mangipe premalo Jehova hem o Hrist verovatno ka barjol ked redovno vaćeraja oleja kotar e Devleso Lafi (w19.07 14 ¶1; 15-16 ¶7-8).

So značinena akala lafija? O Isus na manglja te phenel so o hrišćanja valjani te uživinen ked o manuša mrzinena len. Ov upozorinđa ko odova so šaj te desini pe amenđe, sose na hijam deo akale svetoso. Živinaja premalo odova so o Isus sikavđa amen hem propovedinaja o haberi kova hem ov propovedinđa. Sebepi odova o sveto mrzini amen (Jov. 15:18-21). Amen mangaja te ćera odova so o Jehova mangela. Ako o manuša mrzinena amen odolese so amen mangaja amare Dade, tegani odova tano olengo problemi. Na valjani te mislina so ništa na vredinaja ako on na mangena amen. Amen na đanaja ked ka počmini o progonstvo ja ked o vlastija ka zabraninen amaro delo. Ama, đanaja so već akana šaj te pripremina amen ađahar so ka ćera amaro amalipe e Jehovaja te ovel pozoralo, ka barjaćera i hrabrost hem ka sikljova te borina amen ked o manuša mrzinena amen. Sa so ćeraja akana, ka pomožini amen te služina e Jehovase ked ka avel o progonstvo (w19.07 6 ¶17-18; 7 ¶21).

Ked proučinaja e manušencar kola na verujinena ko Devel, valjani uvek te pomožina len te zorjaćeren pikli vera ko odova so o Devel postojini. Isto ađahar, valjani te pomožina len te barjaćeren pi vera ki Biblija. Odova ka rodel amendar te ponovina disave mislija nekobor putija. Svako puti ked proučinaja olencar, valjani te vaćera ando dokazija kola mothovena so i Biblija tani e Devleso Lafi, ađahar so ka mothova sar ispuninđe pe e biblijake proročanstvija, sar i Biblija tani tačno ked vaćeri andi nauka hem andi istorija hem sar šaj i Biblija te pomožini amen ko amaro đivdipe. Amen pomožinaja e manušenđe te oven e Hristese učenikija ađahar so mothovaja olenđe mangipe, bizi razlika da li verujinena ko Devel ja na (1. Kor. 13:1). Đi sikavaja len, amaro cilj tano te mothova lenđe so o Devel mangela len hem mangela amen te manga ole. Svako berš, but manuša kola angleder na verujinđe ko Devel, akana krstinđe pe sebepi so barjaćerđe po mangipe premalo Devel. Ov pozitivno, mothov mangipe hem vilestar brinin tut sa e manušenđe. Šun len hem de sa tutar te šaj te haljove len. Tekle primereja sikav len te oven e Hristese učenikija (w19.07 24 ¶16-17).

E Salumese ćhaja hine maškaro manuša kolen o Jehova koristinđa te šaj te ćeren pe o zidija ko Jerusalim (Nem. 2:20; 3:12). Iako olengo dad hine knez, on manglje te ćeren odija phari hem rizično buti (Nem. 4:15-18). Avdije, hem amen isi amen phenja kola tane bahtale đi spremno služinena ko razna načinija. Šaj gradinena hem održinena o thana kola tane posvetime e Jehovase. Amenđe valjanena asavke sposobna, revna hem verna phenja te šaj odija buti te ćerel pe pošukar. O Jehova podstakninđa e Tavita te ćerel „šukar delija hem [te pomožini] e ćororenđe“, a posebno e udovicenđe (Dela 9:36). Sebepi so oj hine phravde vastesi hem šukar, but đene runđe ked muli. Ama, on hine but bahtale ked o apostol Petar vazdinđa la (Dela 9:39-41). So sikljovaja andi Tavita? Bilo te ova terne ja phure, murša ja đuvlja, sare amen šaj te ćera diso korisno te šaj te pomožina amare phralenđe hem phenjenđe (w19.10 23 ¶11-12).

Sar šaj te spotaknina nekas? Razmislin kotar akija situacija. Jekh manuš kova proučini konačno šajinđa te kontrolišini pe hem te na pijel alkohol. Ov anđa odluka niked te na pijel hem krstinđa pe. Palo odova, jekh phral vićinđa le ko druženje, nudinđa lese alkohol hem phenđa: „Ako isi tut samokontrola, šaj te pije hari alkohol.“ Šaj samo te zamislina so bi ovela ked bi akava phral šunela akava pogrešno savet! Amare sastankija šaj ko nekobor načinija te pomožinen amen te primenina odova so pisini ko avdisutno citati. Odova setinćeri amen ko odova soj tano e Jehovase najvažno hem sar te primenina odova so šunaja te šaj te ova bizi mana. Isto ađahar, on podstakninena amen te manga e Devle hem amare phralen. Ked amen mangaja e Devle hem amare phralen celone amare viljeja, tegani amen ka da sa amendar te na spotaknina amare phralen (w19.08 10 ¶9; 11 ¶13-14).

Disave manuša dićhona soj tane sigurna ano peste hem phravdo phenena so mislinena, ama odova na mothovi so on tane ponosna (Jov. 1:46, 47). Ama, bilo te ova phravde ja lađutne, sare amen valjani te trudina amen te ova ćaće ponizna. Razmislin ando primer kova dinđa amen o apostol Pavle. O Jehova but koristinđa le te ćerel neve skupštine ko but dizja. Ov ki služba verovatno ćerđa pobuter ando bilo kova aver e Isuseso apostol. Ama, ov na mislinđa soj tano pošukar kotar pe phralja. Ov hine le šukar odnos e Jehovaja samo sebepi so o Jehova mothovđa lese o šukaripe kova na zaslužinđa, a na sebepi so ov hine diso posebno ja so ćerđa but buća (1. Kor. 15:10). O Pavle hine ćaće ponizno manuš hem dinđa amen šukar primer. Ked pisinđa e hrišćanenđe ko Korint, iako avera ki odija skupština kritikujinđe le, ov na vazdinđa kokri pes (2. Kor. 10:10; w19.09 3 ¶5-6).

Jekh razlog sose šaj te ovel pharo te ova podložna e Jehovase tano sose sare hijam nesavršena hem grešna. Odolese, na mangaja svako puti te šuna e Jehova. Ked o Adam hem i Eva halje o plod hem odoleja na šunđe e Jehova, on kokri pese odlučinđe soj tano šukar, a soj tano lošno (Post. 3:22). Isto sar o Adam hem i Eva, hem avdije but manuša na šunena e Jehova hem kokri pese odlučinena soj tano šukar, a soj tano lošno. Čak hem okolenđe so penđarena hem mangena e Jehova tano pharo uvek te ćeren o buća sar so ov mangela. Kokri o apostol Pavle borinđa pe odoleja (Rimlj. 7:21-23). Sar o Pavle, amen mangaja te ćera odova soj tano ispravno anglo e Jehovase jaćha. Ama, uvek valjani te borina amen protiv i želja te ćera o neispravna buća. Pana jekh razlog sose šaj te ovel pharo te ova podložna e Jehovase tano, sose upro amende utičinđe o običaja ja o manuša kuri bariljam. But manuša sikavena amen o buća kola tane averćhane odolestar so sikavi amen o Jehova. Odolese, valjani but te trudina amen te na razmislina sar on (w19.09 15 ¶4-6).

Amen valjani te haljova so svako amendar isi le ograničeno snaga. Odolese, valjani te pazina sar trošinaja la. Na primer, amen šaj te trošina amari snaga te ovel amen but materijalna buća. Dikh so o Isus phenđa jekhe terne hem barvale manušese kova pućlja le: „So valjani te ćerav te šaj te nasledinav o večno đivdipe?“ Ov sigurno hine šukar manuš sebepi so ko e Markoso jevanđelje pisini so o Isus e „mangipaja“ vaćerđa oleja. O Isus akale terne vladarese phenđa odova so pisini ko avdisutno citati. Akava terno manuš manglja te ovel e Isuseso učenik, ama naštinđa te aćhavi po barvalipe (Mar. 10:17-22). Odolese, na manglja te akhari e Isuseso jaram hem nastavinđa te ovel robo e barvalipase (Mat. 6:24). So bi tu ćereja ko oleso than? Disavo puti, šukar tano te razmislina odolestar soj tano amenđe ko prvo than ko đivdipe. Sose? Odolese so, tegani šaj te dikha da li šukar koristinaja amari snaga (w19.09 24 ¶17-18).

Amaro zadatko te propovedina ka ovel završimo ked o Jehova odova ka phenel. Kobor vreme aćhilo e manušenđe šukar te penđaren e Jehova hem e Isuse Hriste? (Jov. 17:3). Amen odova na đanaja. Ama, đanaja so đi na počmini i bari nevolja, svako ko „ispravno [dikhela] ko večno đivdipe“ pana šaj te prihvatini o šukar haberi hem te odlučini te služini e Jehovase (Dela 13:48). Sar šaj te pomožina e manušenđe đi pana nane kasno? Prekali pikli organizacija, o Jehova dela amen sa so valjani te šaj te sikava e manušen o ćaćipe. Na primer, svako kurko prekalo amaro sastanko ko radno dive amen sikljovaja sar te ćera odova. Odova sastanko pomožini amen te đana sar te vaćera e manušencar prvo puti ja ked posetinaja len palem. Hem šaj hine tut but šukar razgovor jekhe manušeja. Ama, ako aćhavđan lese jekh traktati ja jekh časopis o manuš šaj te čitini le đi na aveja palem koro leste. Amen isi amen odgovornost svako masek te propovedina kobor god šaj (w19.10 9 ¶7; 10 ¶9-10).

O Jehova obećinđa e Simeonese, jekhe verno phure manušese ko Jerusalim, so na ka merel đi na ka dikhel e Mesija. Akava obećanje sigurno but ohrabrinđa e Simeone, odolese so ov beršencar ađićerđa e Mesija. O Jehova nagradinđa le sebepi so hine verno hem istrajno. Jekh dive, „legardo duhoja alo ko hram.“ Odothe o Simeon dikhlja e tikne Isuse, hem o Jehova koristinđa le te vaćeri o proročanstvo ando akava ćhavoro kova ka ovel o Hrist (Luka 2:25-35). Iako o Simeon šaj mulo angleder so o Isus počminđa pe službaja, ov hine but zahvalno e Jehovase so koristinđa le ko akava način. Ama, pana pošukar buća tek ka doživini. Ko nevo sveto, akava verno manuš ka dikhel sar prekali e Isusesi vladavina, ka blagoslovinen pe sa o porodice ki phuv (Post. 22:18). Isto ađahar, hem amen šaj te ova zahvalna so isi amen čast o Jehova te koristini amen ko bilo kova način (w19.10 22 ¶7; 23 ¶12).

Bilo te ovel amen but materijalna buća ja hari, sare amen valjani te arakha amaro vilo. Sar? Ađahar so na ka mukha koro amende te bajrol o mangipe premalo o materijalna buća. Isto ađahar, na mangaja te dozvolina amari buti te ovel amenđe považno nego o Jehova. Sar šaj te đana da li peljam ki odija zamka? Šaj te puća amen: „Ked hijum ko sastankija ja ki služba da li but putija mislinava ki mi buti? Da li stalno brininava man da li ka ovel man dovoljno pare? Da li sebepi o materijalna buća mo bračni drug hem me isi amen problemija? Da li hijum spremno te ćerav buti, koja avera manuša lađana te ćeren, te šaj pobuter te služinav e Jehovase?“ (1. Tim. 6:9-12). Ked razmislinaja ando akala pućiba, šukar tano te ićera ki godi so o Jehova mangela amen. Isto ađahar, na valjani te bistra oleso obećanje: „Niked na ka mukhav tut hem niked na ka irinav tuće mo dumo.“ Odolese, o apostol Pavle phenđa: „Ko tumaro đivdipe ma te ovel o mangipe premalo pare“ (Jevr. 13:5, 6; w19.10 29 ¶10).

Ked amen đaja ki služba amare phralencar hem phenjencar, tegani šaj te dikha olenge šukar osobine, te sikljova olendar hem te ova olencar popaše. Na primer, sar osetineja tut ked hijan ki služba hem šuneja sar to amal hrabro branini pi vera ja kotar vilo vaćeri ando Jehova hem ando odova ko so verujini? Tegani tu ka ove pana popaše oleja. I Adelajn, koja isi la 23 berš, pućlja jekha pe amalinja, koja vićini pe Kendis, te đan te propovedinen ko područje kova na ćerđa pe but putija. Oj phenđa: „Amen mangljam pobuter te đa hem te uživina ki služba. Hem olaće hem maje valjanđa ohrabrenje te šaj hem pana ponodri te da e Jehovase amaro najšukar.“ Sar koristinđa lenđe odova so zajedno propovedinđe? I Adelajn phenela: „Ko krajo ando svako dive amen vaćerđam sar osetinđam amen, kola šukar razgovorija hine amen ki služba hem sar osetinđam so o Jehova vodini amen ki amari služba. Amen o solduj uživinđam đi vaćerđam odolestar hem ađahar pana pošukar penđarđam jekh jekha“ (w19.11 5 ¶10-11).

Ko purano vreme, ako jekh vojniko irini pe ćhere bizo poklo štit, odova bi ovela but bari lađ. O rimsko istoričar Tacit pisinđa: „Najbari lađ hine ako bi jekh vojniko našalji poklo štit.“ Odolese, o vojnikija morandilje te den sa pestar te arakhen pekle štitija. Amen arakhaja amaro štit andi vera ađahar so hijam redovna ko amare sastankija hem ađahar so propovedinaja averenđe (Jevr. 10:23-25). Isto ađahar, svako dive čitinaja e Devleso Lafi hem molinaja e Jehova te pomožini amen te ićera amen ko olese lafija (2. Tim. 3:16, 17). Tegani, nijekh oružje kova o Beng koristini protiv amende na ka ovel uspešno (Is. 54:17). Amaro „baro štit andi vera“ ka zaštitini amen. Uzo odova, amen hem amare phralja hem phenja ka aćhova hrabra. Svako dive amen ka pobedina hem ka uspina amari vera te aćhol zorali. Hem soj tano najvažno, ka ovel amen čast te ova ki e Isusesi strana ked ka pobedini e Benge hem okolen kola šunena le (Otkr. 17:14; 20:10; w19.11 19 ¶18-19).

Ako pisinđan odova so planirinđan te ćere, tegani ka ovel tuće polokho te ćere odova so odlučinđan (1. Kor. 14:40). Na primer, o starešinstvo isi le uputstvo te birini jekhe starešina kova ka pisini sa o odluke kola o starešinstvo anđa, so uključini hem odova kase tani odija buti dodelimi hem đi ked valjani te završini pe. Ked o starešine pisinena odova, olenđe tano polokho te ćeren odova so odlučinđe te ćeren. Diso ađahar hem tu šaj te ćere. Na primer, šaj te pisine ko jekh lil so valjani te ćere svako dive hem ko početko ando odova spisko pisin koja buti valjani prvo te ćere. Akava šaj te pomožini tut, na samo te završine odova so počminđan te ćere, nego hem te ćere diso pobuter aso pohari vreme. Ama valjani te de sa tutar. Valjani te trudine tut te šaj te ićere tut ko toklo plan hem te završine odova so počminđan (Rimlj. 12:11). O apostol Pavle phenđa e Timotejese te del sa pestar te ovel pošukar učitelj hem te istrajini ko odova. Akava savet isto važini hem aso avera duhovna ciljija (1. Tim. 4:13, 16; w19.11 29-30 ¶15-16).

Ked o Jehova phenđa e Mojsijese te oslobodini e Izraelcen ando Egipat, ov na hine le poverenje upro peste hem but putija phenđa e Jehovase so ov našti te ćerel odova. E Devlesi reakcija mothovđa soj tano saosećajno Devel, kova haljilo sar o Mojsije osetinđa pe hem pomožinđa le (Izl. 4:10-16). Odolese, o Mojsije šajinđa te vaćeri e faraonese e Devlesi osuda. Palo odova, o Mojsije dikhlja sar o Jehova koristini pikli moć ked spasinđa e Izraelcen, a uništinđa e faraone hem olese vojska ko Crveno more (Izl. 14:26-31; Ps. 136:15). Palo odova so o Mojsije oslobodinđa e Izraelcen ando Egipat, on uvek arakhlje diso sose te žalinen pe. Ama, o Mojsije dikhlja kobor baro strpljenje o Jehova hine le e Izraelcencar (Ps. 78:40-43). Isto ađahar, ked o Mojsije molinđa e Jehova te na uništini e Izraelcen, ov šunđa le hem na ćerđa odova. Odoleja o Jehova mothovđa kobor tano ponizno (Izl. 32:9-14). Palo odova so oslobodinđa e Izraelcen ando Egipat, o Mojsije ulo odobor paše e Jehovaja, samći dikhlja pekle nebesko Dade (Jevr. 11:27; w19.12 17 ¶7-9).

But ando e Isusese učenikija hine andi Galileja. Odolese polokho hine te ćeden pe but manuša ki gora, ki Galileja, nego li ko dijekh ćher ko Jerusalim. Isto ađahar, ked o Isus uskrsninđa, ov već dikhlja pe pekle 11 apostolencar ko jekh ćher ko Jerusalim. Ako o Isus manglja samo olenđe te del i zapovest te propovedinen hem te ćeren učenikonen, ov šajinđa odova te phenel lenđe ked hine ko Jerusalim. Tegani, ne bi rodela ni olendar, ni ando đuvlja, ni ando avera učenikija te resen pe oleja ki Galileja (Luka 24:33, 36). O Isus akija zapovest na dinđa samo amare phralenđe hem e phenjenđe kola živinđe ko odova vreme. Sar đanaja odova? Ked dinđa odija zapovest, o Isus ko krajo phenđa pe učenikonenđe: „Me hijum tumencar ko sa o dive đi o krajo ando akava sveto“ (Mat. 28:19, 20). But amare phralja hem phenja avdije propovedinena hem ćerena učenikonen. Sebepi odova, svako berš koro 300 000 manuša krstinena pe hem ovena e Isusese učenikija (w20.01 2 ¶1; 3 ¶5-6).

Jekhe terne phralese, o doktorija phenena so isi le but pharo nabormipe, kova hari pohari lela olesi snaga. Jekh pophuro phral našti te arakhi buti. Jekh pophuri phen našti te ćerel odova so angleder ćerđa ki pi služba e Jehovase. Ako hem tu isi tut sar olenge problemija, tegani šaj hem tu osetineja tut so više na hijan korisno. Asavke problemija šaj te len to bahtalipe, šaj te ćhiven tut lošno te misline kokri tutar hem šaj te utičinen ko toklo amalipe averencar. Akava sveto upro manuša hem ko đivdipe dikhela sar o Beng. O manuša niked na hine važna e Bengese. Ov bezosećajno vaćerđa e Evaće so oj ka ovel slobodno ako na šunela e Jehova, iako đanđa so i kazna tani o meribe. O sveto oduvek hine ko e Bengese vasta. Odolese, na hijam iznenadime so o but manuša, kas ov kontrolišini, na poštujinena e manušengo đivdipe hem na brininena pe odolestar sar o manuša osetinena pe. O Jehova mangela amen te đana so hijam vredna hem pomožini amen ked sebepi o pharipa šaj te mislina so ništa na vredinaja (Rimlj. 12:3; w20.01 14 ¶1-4).

Najhari 40 berš, o Jeremija živinđa maškaro neverna manuša. Disave olendar hine olese komšije ja šaj hine olese rođakija andi olesi diz Anatot (Jer. 12:6). Ama, ov na cidinđa pe ando manuša sebepi odova. Ov vaćerđa pekle verno pisarese, e Varuhese sar osetini pe. Hem amen avdije đanaja sar osetinđa pe sose olese osećanja tane pisime ki Biblija (Jer. 8:21; 9:1; 20:14-18; 45:1). Đi o Varuh pisinđa sa so desinđa pe e Jeremijase, tegani solduj sikljilje te mangen hem te poštujinen pobuter jekh jekhe (Jer. 20:1, 2; 26:7-11). Beršencar, o Jeremija hrabro upozorinđa e Izraelcen so ka ovel e Jerusalimeja (Jer. 25:3). O Jehova manglja o manuša te pokajinen pe. Odolese phenđa e Jeremijase te pisini ko svitak sa o upozorenja kola Ov dinđa len sa akala berša (Jer. 36:1-4). Ked o Jeremija hem o Varuh zajedno ćerđe ko zadatko kova dinđa len o Devel, a kova šaj trajinđa nekobor masekija, on sigurno vaćerđe ando buća kola zorjaćerđe olengi vera (w19.11 2-3 ¶3-4).

Sar valjani te ponašina amen premalo phralja hem phenja kola tane pomazanikija? Nane ispravno te vazda jekhe manuše, čak iako ov tano jekh ando e Hristese pomazime phralja (Mat. 23:8-11). Ked i Biblija vaćeri ando starešine, oj podstaknini amen te „oponašina olengi vera“, ama nigde koro late na pisini so jekh manuš valjani te ovel amaro vođa (Jevr. 13:7). Ki Biblija pisini so disavenđe valjani te „mothova baro poštovanje“. Ama, on odova zaslužinena sose „predvodinena ko šukar način“ hem „trudinena pe te vaćeren hem te sikaven e Devleso lafi“, a na sebepi soj tane pomazime (1. Tim. 5:17). Ako amen dikhaja upro pomazanikija sar da on tane diso posebno, ja ako but hvalinaja len, olenđe šaj te ovel but neprijatno. Isto ađahar, na pomožinaja len te aćhon ponizna (Rimlj. 12:3). Sigurno niko amendar na bi mangela sebepi oleso neko ando e Hristese pomazime phralja te perel andi vera (Luka 17:2; w20.01 29 ¶8).

O apostol Pavle hine le but razlogija te ovel zabrinuto. Ked olese phralja hem phenja hine len problemija olese hine but pharo (2. Kor. 2:4). O dušmanija but putija marđe le hem ćhivđe le ko phanlipe. Uzo odova, ov đanđa „so značini ked isi tut hari“, a odova hine pana jekh problemi (Fil. 4:12). Hem ked razmislinaja odolestar so trin putija doživinđa brodolom, šaj samo te zamislina kobor hine lese pharo ked palem morandilo negde te đal brodoja (2. Kor. 11:23-27). So pomožinđa e Pavlese te ikljol ko krajo pe problemencar? O Pavle hine zabrinuto ked o phralja hem phenja hine len problemija, ama ov na pokušinđa kokri te rešini len. O Pavle hine skromno. Ov zamolinđa averen te pomožinen lese zajedno te brininen pe e skupštinaće, sar soj hine o Timotej hem o Tit sose hine pouzdana phralja. Odova so akala phralja ćerđe, sigurno pomožinđa e Pavlese te na brinini pe odobor but (Fil. 2:19, 20; Titu 1:1, 4, 5; w20.02 23 ¶11-12).

O Jehova očekujini te šuna le. O Jehova tano amaro Stvoritelj, dela amen sa so valjani te živina hem ov tano pomudro ando amare roditeljija. Odolese, ov zaslužini te ova poslušna olese. Ama, najvažno razlog sose amen šunaja e Jehova tano sebepi so mangaja le (1. Jov. 5:3). Iako isi but razlogija sose valjani te šuna e Jehova, ov niked na ćhivela amen silaja te šuna le. Ov dinđa amen i slobodno volja hem bahtalo tano ked šunaja le sebepi so mangaja le. Sa o roditeljija mangena olenge ćhave te oven zaštitime. Odolese on ćhivena disave pravilija pe ćhavenđe. Ked o ćhave poštujinena odola pravilija, on mothovena so isi len poverenje upro pe roditeljija hem so poštujinena len. Ama, pana považno tano te đana hem te ićera amare Dadese zakonija hem načelija. Ađahar mothovaja so mangaja hem so poštujinaja e Jehova hem odova tano uvek amare šukaripase (Is. 48:17, 18). Ama, okola so odbacinena e Jehova hem olese zakonija hem načelija povredinena kokri pes (Gal. 6:7, 8; w20.02 9-10 ¶8-9).

Ako dikhaja so neko ćerela diso so legari đi o greh, valjani te oponašina e Avigejako primer hem hrabro te mothova lese odova (Ps. 141:5). Đi ćeraja odova, valjani te poštujina odola osoba, ama ki aver strana valjani hem te ova odlučna. Ked hijam ljubazna đi daja e osobaće potrebno savet, amen odoleja mothovaja so hijam iskrena amala (Posl. 27:17). O starešine posebno valjani te oven hrabra ked valjani te vaćeren nekasa ko ćerđa diso pogrešno (Gal. 6:1). On tane ponizna hem svesna tane so jekh dive hem olenđe ka ovel potrebno te dobinen savet nekastar. Ama, odova na ka ćhinavi len te den savet okolese kase valjani (2. Tim. 4:2; Titu 1:9). Ked dena savet dijekhe phralese, on dena sa pestar te koristinen poklo dar govora ađahar so šukar hem strpljivo sikavena le. On mangena pe phrale hem odolese mangena te pomožinen lese (Posl. 13:24). Ama, najvažno tano te mothoven čast e Jehovase odoleja so ićerena pe ko lese merilija hem so arakhena i skupština kotar o lošna buća (Dela 20:28; w20.03 20 ¶8-9).

O Jehova koristinđa e Mojsije te spasini e Izraelconen. Ama, ked o Jehova koristinđa le? Sebepi so hine „sikavdo andi celo egipatsko mudrost“, o Mojsije mislinđa soj tano spremno te spasini e Izraelconen (Dela 7:22-25). Ama, tek palo odova so pomožinđa le te ovel ponizno hem blago manuš, o Jehova šajinđa te koristini le (Dela 7:30, 34-36). Ov dinđa e Mojsijese hrabrost te vaćeri e najmoćno vladareja ko Egipat (Izl. 9:13-19). Ando akava sikljovaja so o Jehova koristini okolen kola trudinena pe te oponašinen olese osobine hem kola osloninena pe ki olesi snaga. O Jehova uvek koristinđa pe slugen ko but načinija. Sar ka koristini tut? But zavisini odolestar kobor trudineja tut (Kol. 1:29). Ako dozvolineja e Jehovase te koristini tut, ov šaj te pomožini tut revno te propovedine, šukar te sikave hem te tešine averen. Isto ađahar, šaj te sikavi tut sar te ćere disavi buti, te ove šukar amal ja so god valjani te šaj te ispunini pikli namera (w19.10 21 ¶5; 25 ¶14).

O šukar amala ka pomožinen amen te aćhova verna e Jehovase. Najšukar način sar te ovel amen šukar amala tano amen te ova šukar amala (Mat. 7:12). Na primer, i Biblija podstaknini amen amaro vreme hem i snaga te trošina te pomožina averenđe, posebno okolenđe kola nane len (Ef. 4:28). Ked daja sa amendar te pomožina averen, ka ova pobahtale (Dela 20:35). Amare amala ka oven amencar ked isi amen problemija hem ka pomožinen amen te arakha amaro unutrašnjo mir. Sar so o Elijuj šunđa e Jove đi vaćerđa ando pekle problemija, isto ađahar hem amare amala ka oven spremna strpljivo te šunen amen đi vaćeraja olenđe amare problemija (Jov 32:4). Na valjani te očekujina so on ka anen odluke ko amaro than, ama mudro ka postupina ako šunaja olenge savetija kola avena andi Biblija (Posl. 15:22). Baš sar so o kralj David ponizno prihvatinđa i pomoć ando pe amala, amen o ponos na valjani te sprečini te prihvatina i pomoć kotar amare amala (2. Sam. 17:27-29). O šukar amala tane poklon kotar Jehova (Jak. 1:17; w19.04 11 ¶12; 12 ¶14-15).