Septembar

Da li e Jehovaso hem e Isuseso primer mothovi amenđe so na valjani te odmorina amen? Na. O Jehova nane manuš te umorini pe hem odolese na valjani lese odmor. Ama, i Biblija phenela so palo odova so ćerđa o nebo hem i phuv, o Jehova „počminđa te odmorini pe“ (Izl. 31:17). So odova značini? Odova značini so o Jehova ćhinavđa te stvorini pana buća hem izdvojinđa vreme te uživini ko odova so ćerđa. Isto ađahar, hem o Isus ked hine ki phuv hine but bućarno. Ama, ov izdvojinđa vreme te odmorini pe hem te uživini pekle amalencar ko šukar habe (Mat. 14:13; Luka 7:34). E Devleso Lafi podstaknini amen te ćera buti. E Devlese sluge valjani te oven bućarne, a na mrzale manuša (Posl. 15:19). Šaj hem tu ćereja buti te šaj ti porodica te ovel la sa so valjani. Isto ađahar, sar e Hristeso učeniko isi tut odgovornost te vaćere o šukar haberi. Ama, valjani hem te odmorine tut (w19.12 2 ¶2; 3 ¶4-5).

Ma vaćer priče ando odova so ćerena o demonja. Amen mangaja te ova sar o Isus. Angleder so alo ki Phuv, o Isus hine ko nebo hem ov đanđa but buća ando Beng hem ando demonja. Ama, ov na vaćerđa odolestar so on ćerđe. O Isus manglja te svedočini ando Jehova, a na ando Beng. Amen šaj te ova sar o Isus ako na vaćeraja priče ando demonja. Amen mangaja amare lafija te mothoven so kotar amaro vilo „avela šukar lafi“, znači o ćaćipe (Ps. 45:1). Ma te ovel tut dar ando lošna duhovna sile. Ko avdisutno sveto šaj te desinen pe amenđe lošna buća. O nesrećna slučaja, o nabormipa ja o meriba šaj iznenada te oven. Ama, na valjani te mislina so o lošna duhovna sile tane odgovorna odolese so ulo. I Biblija phenela so „o vreme hem o buća kola na ađićerđe arakhena sarinen“ (Prop. 9:11). O Jehova mothovđa soj tano pozoralo ando demonja (w19.04 23-24 ¶13-14).

Da li o starešine poštujinena o zakonija kola phenena so valjani te prijavini pe ked neko tano optužimo so zlostavini e ćhavoren? Naravno. Ko than kuri isi asavke zakonija, o starešine dena sa pestar te poštujinen len. Asavke zakonja nane protiv e Devleso zakon (Dela 5:28, 29). Odolese, o starešine ked šunena so neko tano optužimo so seksualno zlostavinđa e ćhavore, on odmah vićinena e podružnica te šaj te dikhen sar šaj te postupinen premalo zakon. Ked o starešine vaćerena okoleja kova hine zlostavimo, e roditeljencar ja nekasa ko đanela so ulo, tegani on podsetinena odola osoba so isi la pravo te prijavini le ko vlastija. Ama, so ako tano optužimo neko koj tano deo andi skupština hem odola bućaće šunena o manuša kola nane e Jehovase svedokija? Da li okova so prijavinđa le valjani te osetini pe so lađaćerđa e Devleso nav? Na. E Devleso nav lađaćerđa o manuš so ćerđa asavko greh (w19.05 10 ¶13-14).

I Biblija phenela so o rom hem i romni valjani te poštujinen pe maškaro peste hem te ićeren o lafi kova dinđe jekh jekhese ked lelje pe. Oj podstaknini e rome hem e romnja te oven odlučna te aćhon zajedno. Koro late pisini: „Odolese o manuš ka mukhel pe dade hem pe daja hem ka spojini pe pekle romnjaja hem on ka oven jekh telo“ (Post. 2:24). Ama, o manuša upro kaste utičini akale svetosi mudrost dikhena averćhane ko odova. On mislinena so o rom hem i romni valjani te razmislinen samo pestar. Ki jekh knjiga koja vaćeri ando razvod pisini so „o lafija ’đi o meribe na ulavi amen‘, kola phenena pe ked o rom hem i romni venčinena pe, nesave meninđe e lafencar ’sa đi mangaja amen‘, kolencar na obećinena but“. Odolese so o manuša na dikhena ko brak sar diso so trajini zauvek, but porodice nane više zajedno hem but patinena. Dićhola so akale svetoso stav ando brak tano ćaće dilinipe (w19.05 23 ¶12).

O Pavle brininđa pe, sose izgleda upro disave hrišćanja štetno utičinđa o razmisliba hem i mudrost koja sikavđa e Bengeso sveto (Ef. 4:17-19). Svakonese amendar šaj te desini pe odova. O Beng tano akale svetoso vladari hem ov šaj te koristini različita buća te utičini upro amende. Na primer, ako mangaja te mothova amen so hijam važna ja te ova penđarde, ov ka koristini odova te irini amen protiv o Jehova. Ov šaj te pokušini te koristini o buća kola sikljiljam ćhere, ki škola ja kotar manuša kola tane uzo amende hem te ćhivel amen te razmislina ko način ko kova ov mangela. Da li amen šaj ćaće te menjina o buća kola tane „hor ano amende“, ko amare mislija? (2. Kor. 10:4). Aće, sar o Pavle odgovorinđa ko akava pućibe: „Amen pobedinaja o lošno razmislibe hem sa o lošna stavija kola sprečinena amen te penđara e Devle, kontrolišinaja svako misao te šaj te ovel poslušno e Hristese“ (2. Kor. 10:5). Odolese so isi amen e Jehovasi pomoć, amen šaj te menjina o pogrešna stavija (w19.06 8 ¶1-3).

Iako hine len bare problemija, i Ana, o David hem o psalmista osloninđe pe upro e Jehovasi pomoć. Ki molitva vaćerđe e Jehovase pe problemija. Phravđe lese po vilo hem vaćerđe sose ađahar osetinena pe. Ama, on nastavinđe te đan ko than kuri služini pe e Jehovase (1. Sam. 1:9, 10; Ps. 55:22; 73:17; 122:1). O Jehova saosećajno odgovorinđa svakonese olendar. I Ana dobinđa unutrašnjo mir (1. Sam. 1:18). O David pisinđa: „But bare pharipa isi le o pravedno manuš, ama ando sa o Jehova ikali le“ (Ps. 34:19). A o psalmista palo odova phenđa so o Jehova ićerđa le „kotar desno vas“ hem dinđa le vođstvo prekalo savet (Ps. 73:23, 24). So amen sikljovaja kotar akala primerija? Disavo puti hem amen ka ovel amen bare problemija kola ka ćeren amenđe stres. Ama, amen šaj te borina amen ako hor razmislinaja sar o Jehova pomožinđa averenđe, ako oslonina amen upro oleste ki molitva hem ako šunaja le ko sa so rodela amendar (Ps. 143:1, 4-8; w19.06 17 ¶14-15).

So god o manuša te ćeren ja te phenen niked ma dozvolin sebepi odova te ovel tuće lađ so hijan e Jehovaso svedoko (Mih. 4:5). Razmislin ando odova so ćerđe o apostolija ko Jerusalim, palo e Isuseso meribe. On đanđe kobor o judejska verska vođe mrzinđe len (Dela 5:17, 18, 27, 28). Ipak, svako dive nastavinđe te đan ko hram hem odoleja so propovedinđe mothovđe soj tane e Isusese učenikija (Dela 5:42). On na mukhlje i dar te ćhinavi len. Hem amen šaj te pobedina amari dar ando manuša, ked vaćeraja averenđe so hijam e Jehovase svedokija, bilo on te oven amare amala ki buti ja ki škola ja amare komšije (Dela 4:29; Rimlj. 1:16). Sose o apostolija hine bahtale? On đanđe sose avera mrzinđe len hem olenđe hine čast te phiraven i lađ odolese so ćerđe odova so o Jehova mangela (Luka 6:23; Dela 5:41; 1. Petr. 2:19-21). Ked amen haljovaja so avera mrzinena amen odolese so amen ćeraja odova soj tano ispravno, tegani niked na ka ćhinava te služina e Jehovase sebepi so o manuša mrzinena amen (w19.07 7 ¶19-20).

O Isus hem olese učenikija kola hine Jevreja ićerđe o sabat sose on šunđe e Mojsijeso zakon. Ama, o Isus pekle lafencar hem odoleja so ćerđa, mothovđa so nane pogrešno te ove šukar hem te pomožine averenđe ko odova dive (Mat. 12:9-11). Ov na mislinđa soj tano pogrešno te ove šukar hem te pomožine averenđe ko sabat. O buća kola o Isus ćerđa, mothovđe so ov haljilo sose o Jehova zapovedinđa pekle narodose te ićeren o sabat. Odolese so e Devleso narodo ko sabat odmorinđa pe kotar i buti koja ćerđe svako dive, on šaj hine te ćhiven o duhovna buća ko prvo than. O Isus barilo ki porodica koja ko sabat dikhlja sar prilika te ovel popaše e Devleja. Odova đanaja sose ko e Devleso Lafi čitinaja so ćerđa o Isus ki pi diz, ko Nazaret: „Ko sabatno dive, sar so hine le tabijati, [o Isus] khuvđa ki sinagoga hem uštilo te čitini“ (Luka 4:15-19). E Isusese učenikija odobor poštujinđe o sabat so ćhinavđe te pripreminen đi o krajo e Isuseso telo aso parujbe sa đi o sabat na nakhlja (Luka 23:55, 56; w19.12 4 ¶10).

Svako hrišćanin šaj te pomožini te arakhen pe o iskrena manuša. Akija buti šaj te uporedini pe odoleja sar ked rodela pe o ćhavoro kova našaldilo. Sar odova? Te dikha so ulo jekhe ćhavorese kova hine le trin berš hem kova našaldilo. Koro 500 manuša đelje te roden le. Palo 20 satija, jekh manuš arakhlja akale ćhavore ki jekh njiva. Odova manuš na manglja avera te hvalinen le sebepi so arakhlja e ćhavore. Ov phenđa: „Arakhljam e ćhavore odolese so sarine zajedno rodinđam le“. But manuša osetinena pe sar odova ćhavoro. On nane len nada, ama mangena pomoć. Prekalo ofto milionija ćerena zajedno te šaj te arakhen odole manušen. Šaj tu na arakhljan nekas kasa ka proučine i Biblija. Ama, avera objaviteljija kola propovedinena ko isto than šaj ka arakhen nekas ko mangela te sikljol kotar e Devleso Lafi. Ked jekh phral ja phen arakhi nekas, sarine kola propovedinđe isi len razlog te oven bahtale (w19.07 16-17 ¶9-10).

O apostol Pavle setinćerđa e hrišćanen ko Filipi so valjani te oven istrajna hem ponodri te služinen e Jehovase. Ki odija skupština, kotar početko amare phralja doživinđe baro progonstvo. Ko 50. berš ki nevi era, e Pavlese hem e Silase o Devel phenđa te nakhen ki Makedonija. Ađahar, on đelje ko Filipi te propovedinen o šukar haberi (Dela 16:9). Odothe arakhlje jekhe romnja, e Lidija, koja „šunđa”, a „o Jehova phravđa olako vilo te prihvatini“ o šukar haberi (Dela 16:14). Palo odova, oj hem okola so živinđe ko olako ćher krstinđe pe. Ama, o Beng na hine bibućako. O manuša ki diz igarđe e Pavle hem e Sila anglo e dizjake poglavarija hem optužinđe len so on duj ćerena bare problemija. Odolese, o Pavle hem o Sila hine marde, phanle hem palo odova paldinđe len kotar i diz (Dela 16:16-40). Da li on predajinđe pe? Na, niked! Ama, so ćerđe o phralja hem o phenja ki nevi skupština? On tane but baro primer, odolese so hem on hine istrajna. O primer kova o Pavle hem o Sila mothovđe but zorjaćerđa len (w19.08 2 ¶1-2).

Ko akava plod andi pravednost tano uključimo te manga e Jehova hem e manušen. Isto ađahar, valjani te vaćera averenđe andi amari vera ko Isus hem andi amari nada. Amen anaja plod andi pravednost ked ćeraja sa so šaj ko najvažno zadatko te propovedina hem te ćera učenikonen (Mat. 28:18-20). So god te ovel ko amaro đivdipe, amen šaj te svetlina sar svetlo. Disavo puti, odova so možda ćhinavi amen te vaćera i šukar vest šaj te ovel amenđe prilika te propovedina. Na primer, ked o apostol Pavle pisinđa o lil e Filipljanenđe ov hine phanlo ko Rim, ko jekh ćher. Ama, iako o Pavle hine phanlo, ov hem tegani propovedinđa e stražarenđe hem e manušenđe kola alje te dikhen le. Ov revno propovedinđa ko akala okolnostija hem odova barjaćerđa e phralengo poverenje hem ohrabrinđa len te vaćeren e Devleso lafi „bizi dar“ (Fil. 1:12-14; 4:22; w19.08 12 ¶15-16).

Najbaro razlog sose valjani te sikljova te ova ponizna, tano sose ađahar ugodinaja e Jehovase. O apostol Petar odova jasno mothovđa ked pisinđa o lafija ando avdisutno citati. Ki knjiga „Pođi za mnom“, ko 3. poglavlje, 23. odlomko, objasnini pe so značinena e Petarese lafija: „I oholost tani sar otrov. O posledice andi oholost šaj te oven but bare hem opasna. O oholo manuš, iako šaj tano but sposobno, nane korisno e Devlese. Ama, o ponizno manuš iako šaj nane but sposobno, šaj te ovel but korisno e Jehovase. [...] O Jehova ka ovel but bahtalo te nagradini tut ako hijan ponizno manuš“. Nane ništa pošukar nego te ćera e Jehova bahtalo (Posl. 23:15). Uzo odova so ugodinaja e Jehovase, amare šukaripase tano te sikljova te ova ponizna. Ako hijam ponizna, avera manuša ka mangen te oven paše amencar. Sose tano ađahar? Razmislin, save manušencar tu mangeja te ove? (Mat. 7:12; w19.09 4 ¶8-9).

O starešine but trudinena pe te pomožinen pe phralenđe hem pe phenjenđe. Na mislinena soj tane on pošukar olendar samo odolese so isi len autoritet. Premalo olende trudinena pe te ponašinen pe saosećajno (1. Sol. 2:7, 8). Odolese soj tane ponizna hem so mangena len, on ljubazno vaćerena olencar. Amaro phral o Andrej, kova tano but berša starešina, phenela: „Haljiljum so ked o starešina tano ljubazno hem averencar ponašini pe sar amal, odova hor utičini ko e phralengo hem e phenjengo vilo. Sebepi odova, o phralja hem o phenja mangena te sarađujinen e starešinencar.“ Isto ađahar, o Toni kova tano but berša starešina, phenela: „Trudinava man te primeninav o savet ando Filipljanima 2:3 hem dava sa mandar te dikhav averen sar pobare mandar. Odova pomožini man te na ćhivav zorjeja averen te šunen man“. Sar so o Jehova tano ponizno hem o starešine valjani te oven ponizna. Iako o Jehova tano Najbaro Vladari ko celo svemir, ov „teljari pe“ te vazdel „ando prao e jadno manuše“ (Ps. 18:35; 113:6, 7). Ama, ov mrzini okolen soj tane ponosna (w19.09 16-17 ¶11-12).

Te šaj te ovel amen nevi snaga talo e Isuseso jaram, valjani ispravno te dikha ko buća. I buti koja ćeraja tani e Jehovasi, odolese valjani te ćera la sar so ov mangela. Amen hijam radnikija, a o Jehova tano Gospodari (Luka 17:10). Ako amen mangaja olesi buti te ćera ko amaro način, tegani ka ovel amenđe but pharo. Ama, ako e Jehovasi buti ćeraja ko oleso način, amen šaj te ćera o buća kola mislinđam so niked našti te ćera hem te pobedina o pharipa kola mislinđam so niked na ka pobedina. Ma bistri, so niko našti te ćhinavi e Jehova te ispunini pi namera (Rimlj. 8:31; 1. Jov. 4:4). Amaro cilj tano te ana čast amare mangle Dadese, e Jehovase. O manuša ko e Isuseso vreme, kola hine pohlepna hem manglje samo te dobinen diso, but sigate ulje bibahtale hem na manglje više te akharen e Isuseso jaram (Jov. 6:25-27, 51, 60, 66; Fil. 3:18, 19). Ama, okola so manglje e Devle hem pekle pašutnen hine bahtale celo poklo đivdipe đi akharđe o jaram hem nadinđe pe so zajedno e Hristeja ka služinen ko nebo. Sar on, hem amen ka ova bahtale ako akharaja e Isuseso jaram ando ispravna motivija (w19.09 20 ¶1; 24-25 ¶19-20).

Razmislin ando blagoslovija kola isi tut sebepi so hijan oslobodimo ando hovavne sikljoviba. Amen hijam but bahtale so hijam oslobodime! Ko vreme so avela, šaj te ovel amen pana pobari sloboda. Pana hari, o Isus ka uništini i hovavni religija hem sa o manušikane vladavine. O Devel ka arakhi okolen so služinena olese hem ka del len bare blagoslovija ko raj, ki phuv (Otkr. 7:9, 14). But manuša ka oven uskrsnime hem sa o lošna buća kola hine sebepi e Adameso greh više na ka oven (Dela 24:15). Đi trajini i Hiljadaberšengi vladavina, o Isus hem okola so ka vladinen oleja ka pomožinen e manušenđe te ovel len savršeno sastipe hem šukar odnos e Devleja. Odova vreme ked ka ova oslobodime ando ropstvo e grehose, ka ovel sar o jubilarno berš ko Izrael. Odova ka značini so sa o manuša kola verno služinena e Jehovase ka oven savršena hem ka oven oslobodime ando greho (w19.12 12-13 ¶14-16).

Ko prvo veko ki amari era, o Josif (kas vićinđe Varnava) dozvolinđa o Jehova te koristini le (Dela 4:36, 37). Ked o Savle ulo hrišćanin, but phralja darandilje te oven paše oleja odolese so progoninđa okolen so verujinđe ko Isus. Ama, o Varnava utešinđa hem pomožinđa e Savle (Dela 9:21, 26-28). Palo odova, o starešine ko Jerusalim dikhlje so valjani te ohrabrinen e phralen kola živinđe but dur, ki Sirijsko Antiohija. Kas on bićhalđe? E Varnava. On anđe šukar odluka. Ki Biblija pisini so o Varnava „sarinen ohrabrinđa celone vileja te aćhon verna e Gospodese“ (Dela 11:22-24). Hem avdije, o Jehova šaj te pomožini amenđe te utešina amare phralen hem phenjen. Na primer, ov šaj te koristini amen te utešina nekas kastar neko mulo. Ja šaj te podstaknini amen te posetina ja te vićina ko telefoni nekas kova tano nabormo ja depresivno te vaćera lenđe nekobor šukar lafija. Da li ka dozvoline e Jehovase te koristini tut sar so koristinđa e Varnava? (1. Sol. 5:14; w19.10 22 ¶8).

Ked paše sarađujinaja amare amalencar, amen dikhaja olenge šukar osobine, ama isto ađahar hem olenge greške. So šaj te pomožini amen te aćhova paše amare amalencar, iako ćerena greške? Amen našti te očekujina ando amare phralja hem phenja te oven savršena. Odolese, ked uljam nekasa amala, valjani but te trudina amen odova amalipe te aćhol. Ako amare amala grešinena, amen šaj ka valjani te da len ljubazno, ama direktno savet ando e Devleso Lafi (Ps. 141:5). Hem ako on povredinena amen, valjani te oprostina lenđe. Ked jekh puti oprostinđam lenđe, na valjani te vaćera ando odova sar povredinđe amen, ni olencar ni averencar. But tano važno ko akala phare dive te dikha olenge šukar osobine, a na olenge greške. Ako ćeraja ađahar, ka zorjaćera amaro amalipe olencar. Odova tano but važno akana te ćera sose ki bari nevolja ka valjanen amenđe paše amala (w19.11 6 ¶13, 16).

Đi vodinaja e biblijake kursija, valjani te da sa amendar te ćera učenikonen hem te sikava len te ićeren pe ko sa so o Isus zapovedinđa amenđe. Valjani te pomožina e manušenđe te haljon kobor tano važno te odlučinen te služinen e Jehovase hem te podržinen oleso Kraljevstvo. Odova značini so amen valjani te podstaknina e manušen te primeninen odova so sikljona, te den po đivdipe e Jehovase hem te krstinen pe. Samo ađahar ka preživinen e Jehovaso dive (1. Petr. 3:21). Na aćhilo pana but vreme angleder te avel o krajo. Odolese, nane amen vreme te proučina i Biblija e manušencar kola na menjinena pe te šaj te oven e Devlese sluge (1. Kor. 9:26). Amari buti tani but hitno hem važno! Pana isi manuša kola valjani te šunen o šukar haberi angleder te ovel kasno (w19.10 11-12 ¶14-15).

Svako berš, ko Dive ando pomirenje, o Izraelcija ćedinđe pe, te šaj o prvosveštenik te del žrtve aso olenge grehija. Odola žrtve pomožinđe e Izraelcenđe te haljon soj tane grešna hem so valjani te oven čistime ando greh. Ama, o prvosveštenik prvo valjanđa te ćhorel o sveto kad ko žaro te bi ko odova than osetini pe šužo miris. So šaj te sikljova ando odova? I Biblija mothovi soj tane o molitve ando e Jehovase verna sluge sar odova kad (Ps. 141:2; Otkr. 5:8). O prvosveštenik osetinđa baro poštovanje ked anđa o kad ki Svetinja upro svetinje. Isto ađahar, ked amen molinaja amen e Jehovase, ko amaro vilo isi amen baro poštovanje premalo oleste. Amen hijam but zahvalna so šaj te ava anglo amaro Stvoritelji hem te ova paše oleja, sar o ćhavo pe dadeja (Jak. 4:8). Ov mangela amen te ova olese amala (Ps. 25:14). Amen odobor ceninaja so isi amen akija čast so na mangaja te ćera diso so ka ćerel le te ovel tužno (w19.11 20-21 ¶3-5).

Sar but manuša dikhena ki buti? Ko but phuvja, o manuša ćerena but phari buti hem olendar rodela pe te aćhon ki buti pobuter satija nego angleder. Sebepi so but ćerena buti, o manuša nane len vreme te odmorinen pe, te oven pekle porodicaja ja te sikljon ando Devel (Prop. 2:23). Ki aver strana, disave manuša na mangena te ćeren buti hem kokri pese arakhena opravdanje sose na valjani te ćeren buti (Posl. 26:13, 14). Disave manuša ko sveto but ćerena buti, a disave hić na ćerena. Ama, hajde te dikha sar o Jehova hem o Isus dikhena ki buti. Amen đanaja so o Jehova mangela te ćerel buti. Ked hine ki phuv, o Isus phenđa: „Mo Dad ćerela sa đi akana, odolese hem me ćerava“ (Jov. 5:17). Razmislin samo kobor bari buti o Devel ćerđa ked stvorinđa e anđelen, o ćerenja ja o planete. Hem akate ki phuv šaj te dikha but šuže buća kola ov stvorinđa (w19.12 2 ¶1-2).

Sar o David ulo paše e Jehovaja? O David sikljilo ando Jehova kotar buća kola o Jehova stvorinđa. Ked o David hine terno, ov arakhlja pe dadese bakren hem odolese hine but vreme avrijal. Tegani ov šaj razmislinđa ando buća kola o Jehova ćerđa. Na primer, ked o David dikhlja o nebo raćate, ov na dikhlja samo o zvezde. Ov šaj hine te dikhel kola osobine isi le okova kova stvorinđa len (Ps. 19:1, 2). Ked o David razmislinđa sar ov hem avera manuša tane stvorime, ov haljilo kobor tani bari e Jehovasi mudrost (Ps. 139:14). Isto ađahar, ov haljilo kobor tano tikno ked uporedini pe e Jehovaja (Ps. 139:6). So amen sikljovaja? Svako dive, razmislin sar o buća kola tane uzo tute, sar soj tane o biljke, o životinje hem o manuša, sikavena tut diso ando Jehova. Tegani, svako dive ka sikljove pobuter ando toklo manglo Dad (Rimlj. 1:20). Isto ađahar, ka dikhe sar to mangipe premalo oleste barjola (w19.12 19-20 ¶15-17).

O Mojsije birinđa te služini e Devlese. Ked hine le 40 berš, o Mojsije birinđa te ovel deo ando e Devleso narodo, o Izrael. Ov na manglja te ovel penđardo sar o „ćhavo andi e faraonesi ćhaj“. O Mojsije aćhavđa o baro položaj. O Mojsije pomožinđa e Izraelcenđe, iako đanđa so o faraon, kova hine moćno kralj hem kas o Egipćanija dikhlje sar pe devle, but ka holjani. Akava mothovđa so o Mojsije hine le zorali vera. Celo poklo đivdipe o Mojsije hine paše e Jehovaja, sose hine le poverenje upro oleste (Posl. 3:5). So amen sikljovaja? Sar o Mojsije, sare amen valjani te odlučina da li ka služina e Devlese hem da li ka ova olese narodoja. Šaj valjani te ćera žrtve te šaj te služina e Devlese hem okola kola na penđarena e Jehova šaj ka protivinen pe amenđe. Ama, ako isi amen poverenje ko amaro Dad, šaj te ova sigurna so ov ka pomožini amen (w19.12 17 ¶5-6).

Iako amen hijam ćerde ando e phuvjako prao, amen hijam but povredna ando odova prao. Te dikha nekobor razlogija sose amen đanaja so hijam vredna e Jehovase. Ov ćerđa amen ađahar te šaj te mothova olese osobine (Post. 1:27). Ađahar, ov mothovđa amenđe so vredinaja pobuter ando sa aver so ćerđa hem so isi le poverenje ano amende so šukar ka brinina amen kotar i phuv hem kotar o životinje (Ps. 8:4-8). Iako o Adam grešinđa, e Jehovase o manuša tane pana vredna. Olese hijam odobor vredna so dinđa pe Ćhave, e Isuse, te merel amenđe te šaj amare grehija te oven oprostime (1. Jov. 4:9, 10). Sebepi so o Adam grešinđa, but manuša mulje. Ama, o Jehova ka vazdel hem „okolen soj tane pravedna hem okolen soj tane nepravedna“, odolese so o Isus dinđa po đivdipe (Dela 24:15). E Devleso Lafi mothovi so sare amen hijam but vredna olese, iako hijam naborme, ćorore, ja phure (Dela 10:34, 35; w20.01 15 ¶5-6).

I nada te živini pe ko nebo na nasledini pe. Odija nada dobini pe kotar o Devel (1. Sol. 2:12). Odolese, šukar tano te pazina te na dukhava averen amare pućibencar. Na primer, na bi ovela šukar te puća jekha phenja sar osetini pe sebepi so olako rom tano pomazimo hem so oj ka živini ki phuv bizo oleste. Amen šaj te ova sigurna so ko nevo sveto o Jehova ka ispunini svakonese želje (Ps. 145:16). Amare šukaripase tano ked na mislinaja so o pomazanikija tane považna hem pobare averendar. Sose phenaja odova? Sose i Biblija mothovi so disave pomazanikija šaj na ka aćhon verna (Mat. 25:10-12; 2. Petr. 2:20, 21). Ako na vazdaja e manušen, na ka pera ki zamka te sledina e manušen, bilo on te oven pomazanikija ja phralja kola tane but penđarde ki amari organizacija ja kola but berša služinena e Jehovase (Jud. 16). Tegani, ako on ovena neverna ja mukhena i skupština, amen hem ponodri ka služina e Jehovase hem na ka našala amari vera (w20.01 29 ¶9-10).

Sar e Jehovase „mangle ćhave“, amen daja sa amendar te oponašina le. Ked hijam šukar premalo avera, ked mangaja len hem ked oprostinaja lenđe, amen oponašinaja e Devlese osobine. Amaro šukar ponašanje šaj te ćhivel averen te mangen te penđaren e Jehova (1. Petr. 2:12). Posebno o roditeljija valjani te ponašinen pe premalo pe ćhave ađahar sar so o Jehova ponašini pe premalo amende. Ked o roditeljija oponašinena e Jehova, olenge ćhave verovatno ka mangen te oven oleja paše. Amen hijam ponosna upro amaro Dad, o Jehova, hem mangaja avera te penđaren le. Osetinaja amen isto sar o kralj David, kova pisinđa: „Me ka hvalinav man e Jehovaja“ (Ps. 34:2). Ama, so te ćera ako hijam but lađutne? Sar šaj te ova hrabra? I hrabrost šaj te dobina ako razmislinaja kobor o Jehova ka ovel bahtalo ako vaćeraja olestar hem kobor averenđe ka ovel korisno te sikljon olestar. O Jehova ka del amen hrabrost. Sar so pomožinđa amare phralenđe ko prvo veko te oven hrabra, isto ađahar, ov ka pomožini hem amenđe (1. Sol. 2:2; w20.02 11 ¶12-13).

But manuša kola proučinena i Biblija napredujinena hem krstinena pe. Ama, disave kola proučinena i Biblija nane spremna te oven e Isusese učenikija. On mangena te proučinen, ama na napredujinena hem na krstinena pe. Ako isi tut biblijako kurs, tu sigurno mangeja te pomožine odole manušese te primenini odova so sikljola hem te ovel e Isuseso učenik. O Jehova mangela o manuša te služinen lese odolese so mangena le. Sebepi odova, amaro cilj tano te pomožina e manušenđe kasa proučinaja te haljon so o Jehova but mangela len hem so but brinini pe svakonestar olendar. Amen mangaja te pomožina len te dikhen so o Jehova tano Dad „e ćhavenđe bizo dad hem zaštitini e udovicen“ (Ps. 68:5). Ked on haljona kobor o Jehova mangela len šaj hem on ka počminen te mangen le. Pomožin e manušenđe te haljon so amaro manglo Devel mangela te del len večno đivdipe hem so ka pomožini len te dobinen le (w20.01 3 ¶7-8).

Sebepi so hine ponizno, o apostol Pavle rodinđa hem prihvatinđa ohrabrenje ando pe amala. Ov na razmislinđa so o manuša ka mislinen soj tano slabo, odolese so olese amala ohrabrinđe le ked hine lese but pharo (Kol. 4:7-11). Ked ponizno priznajinaja so valjani amenđe ohrabrenje, amare phralja hem phenja spremno ka ćeren odova. O Pavle đanđa so o spisija šaj te utešinen le (Rimlj. 15:4). Uzo odova, on šaj hine te den le mudrost ked hine ko kušnje (2. Tim. 3:15, 16). Ked dujto puti hine ko phanlipe ko Rim, o Pavle đanđa so oleso meribe tano but paše. So ćerđa o Pavle ked hine ki odija phari situacija? Ov phenđa e Timotejese so posig te avel hem te anel lese „o svitkija“ (2. Tim. 4:6, 7, 9, 13). Sose? Odolese so odola svitkija, kola verovatno hine disave delovija ando hebrejska spisija, o Pavle manglja te koristini aso poklo lično proučibe. Ked amen sar o Pavle redovno proučinaja e Devleso Lafi, tegani ki koja god kušnja te ova o Jehova ka del amen mir (w20.02 23-24 ¶14-15).

O Elifas, o Vildad hem o Sofar, na razmislinđe ando odova sar te pomožinen e Jovese. Umesto odova, on razmislinđe sar te dokažinen so o Jov ćerđa diso pogrešno. Iako diso so phenđe hine ćaće ađahar, but buća kola vaćerđe kotar o Jov hem o Jehova na hine šukar hem tačna. On optužinđe e Jove soj tano lošno manuš (Jov 32:1-3). Sar o Jehova reagujinđa? Ov but holjanđa hem phenđa lenđe soj tane bezumna. Palo odova phenđa lenđe te roden ando Jov te molini pe olenđe (Jov 42:7-9). Šaj but buća te sikljova kotar o lošno primer kova mothovđe o Elifas, o Vildad hem o Sofar. Sar prvo, na valjani te sudina amare phralenđe (Mat. 7:2-5). Umesto odova, angleder te vaćera, valjani pažljivo te šuna len. Jedino tegani ka haljova ki koja situacija nalazinena pe (1. Petr. 3:8). Sar dujto, ked vaćeraja mora te ova sigurna so amare lafija tane ljubazna hem tačna (Ef. 4:25). Hem sar trito, e Jehovase tano but važno sar vaćeraja averencar (w20.03 22-23 ¶15-16).

But putija ked sikavaja averen ando Jehova hem amen penđaraja le pana pošukar. Na primer, najbaro dokaz so o Jehova tano saosećajno tano odova so igari amen đi o iskrena manuša, kola mangena te oven olese amala (Jov. 6:44; Dela 13:48). Amen dikhaja so e Devleso Lafi isi le moć odolese so pomožini e manušen kolen sikavaja andi Biblija te aćhaven pekle lošna navike hem te menjinen pikli ličnost (Kol. 3:9, 10). Isto ađahar, amen dikhaja kobor tano o Jehova strpljivo odolese so bićhali amen but putija koro lende te pomožini len te sikljon olestar hem te oven spasime (Rimlj. 10:13-15). Ama, nane važno kobor berš služinaja e Jehovase, važno tano uvek te cenina amaro amalipe oleja. Jekh način sar šaj te mothova so ceninaja amaro amalipe e Devleja tano te molina amen olese. Ako mangeja te ove nekasa paše amal, valjani počesto te vaćere oleja. Odolese, te šaj te ove paše e Jehovaja, molin tut često hem ma dara te phene lese so mislineja hem sar osetineja tut (w19.12 19 ¶11, 13-14).

Ked razmislinaja odolestar, amen isi amen bari uteha! Sar Kralj ando e Devleso Kraljevstvo, o Isus ka cidel sa o pharipa kola ćerđe o Beng hem oleso sveto (Is. 65:17; 1. Jov. 3:8; Otkr. 21:3, 4). Odova dela amen but šuži nada! Iako o Isus aćhavđa amenđe odgovorno zadatko, ov tano amencar hem pomožini amen đi trajinena akala poslednja dive (Mat. 28:19, 20). Odova but ohrabrini amen! Uteha, nada hem hrabrost – tane but važna buća kola valjanena amenđe te šaj te arakha o unutrašnjo mir. Tegani, sar šaj te arakha o unutrašnjo mir ked isi amen bare problemija? Ađahar so ka oponašina e Isuse. Sar prvo, te molina amen hem te istrajina ki molitva. Sar dujto, te šuna e Jehova hem revno te propovedina, čak ked odova nane lokho. Hem sar trito, oslonin tut upro tekle amalengi pomoć ked isi tut problemija. Tegani, e Devleso mir ka arakhi amari godi hem amaro vilo (Fil. 4:6, 7). Sar so o Isus izdržinđa sa o kušnje, ađahar hem amen ka uspina te ikljova ko krajo sa e problemencar (Jov. 16:33; w19.04 13 ¶16-17).