„O Jehova odlučini ko ka pobedini ki bitka“

Ko 1999. berš i francusko vlada phenđa so amari podružnica ki Francuska valjani te platini o porez ko sa o prilogija kola dobinđam kotar 1993. đi o 1996. berš. Amen na hine amen prilika te ovel amen pošteno suđenje. Pokušinđam te žalina amen ki odija odluka, ama o odgovor hine isto hem i vlada lelja prekalo štar tekvaš milionija evrija kotar amaro bankovno računi. Jedino šansa te irina amare pare hine te đa ko Evropsko sudo aso manušikane pravija. Ama angleder te šunel amaro slučaj, odova Sudo rodinđa amaro pravno tim hem o pravno tim andi francusko vlada te resel pe anglo zvanično predstavniko ando Sudo te dikha da li šaj te ćera disavo dogovor angleder odova slučaj te đal ko suđenje.

Amen pretpostavinđam so i predstavnica ando Sudo ka pućel amen te platina jekh deo ando odova so rodinđe. Ama, đanđam so ako bi daja samo jekh evro, tegani na bi postupinaja premalo lafija kola o Isus phenđa ko Matej 22:21. O phralja hem o phenja dinđe odola pare te podupirinen e Devleso Kraljevstvo hem odolese odola pare na pripadinđe e francusko vladaće. Ama, ipak đeljam ko odova sastanko sose mangljam te mothova so poštujinaja o Evropsko sudo.

Ćedinđam amen ko odova saslušanje ki jekh but šuži sala ko odova sudo. Ama, o saslušanje na počminđa šukar. Ko pe uvodna lafija, i predstavnica ando Evropsko sudo phenđa so ando Jehovase svedokija očekujini pe te platinen disavo deo ando odova porez. Kotar jekhvar, e Jehovaso duho ćhivđa amen te puća la: „Da li tu hijan svesno so i vlada već lelja amendar pobuter ando štar tekvaš milionija evrija kotar amaro bankovno računi?“

Amen šaj hine te dikha kobor hine šokirimi. Ked o pravno tim andi vlada phenđa so on odova ćaće ćerđe, olako stav premalo amaro slučaj but meninđa pe. Oj holjanđa upro lende hem odmah ćhinavđa o sastanak. Tegani haljiljum so o Jehova, ko način kova niked ni ki godi na bi avela amenđe, potpuno meninđa o tok ando odova slučaj. Amen ikljiljam kotar odova saslušanje but bahtale hem naštinđam te verujina so desinđa pe.

Ko 30. jun ko 2011. berš, o Evropsko sudo aso manušikane pravija anđa jednoglasno odluka ki amari korist. Poništinđa o porez hem phenđa asi vlada te irinen amenđe o pare hem plus te platinen amenđe kamata. Akija istorijsko presuda pana pomožini e phralenđe hem e phenjenđe ki Francuska te služinen e Jehovase ko ispravno način. O pućibe kova ni na đanđam so ka puća hine sar o bar kova mudarđa e Golijate. Odova potpuno meninđa o tok ando suđenje. Sose pobedinđam? Odolese so „o Jehova odlučini ko ka pobedini“, sar so o David phenđa e Golijatese (1. Sam. 17:45-47).

Akava na hine jedino slučaj kuri pobedinđam. Iako protivinđe pe amenđe disave moćna vlastija hem religije, đi akana dobinđam 1 225 slučaja ko najbare sudija ko 70 phuvja, sar hem ko disave međunarodna sudija. Odola pravna pobede štitinena amare osnovna pravija sar soj tano o pravo te ova registrujime sar religija, te propovedina, te na učestvujina ko patriotska ceremonije hem te na la rat.

Me služinava ko glavno sedište ando Jehovase svedokija ko Njujork. Ama, sar alo đi odova te ovav uključimo ko odova sudsko slučaj ki Evropa?

ME RODITELJIJA HINE BUT REVNA MISIONARIJA

Mo dad o Džordž hem mi daj i Lusil hine ko 12. razred ki škola Galad. Palo odova, hine bićhalde te služinen ki Etiopija. Odothe me bijandiljum ko 1956. berš. Ćhivđe mo anav Filip, sose ađahar vićinđa pe o propovednik o Filip kotar prvo veko (Dela. 21:8). Odmah aver berš, i vlada zabraninđa amaro delo. Ama, iako hijum le but tikno pana setinava man sar me roditeljija garavindoj služinđe e Jehovase. Tegani, sa odova hine maje but zanimljivo! Nažalost, ko 1960. berš i vlada paldinđa amen kotar odija phuv.

Amen đeljam te živina ki Vičita ki američko država Kanzas, ama me roditeljija niked na našalđe pi revnost koja hine len asi služba đi hine misionarija. On man, me phuredera phenja i Džudi hem me tiknedere phrale o Lesli, kola isto bijandilje ki Etiopija, sikavđe te manga e Jehova hem te služina lese celone vileja. Me krstinđum man ked hine man 13 berš. Trin berš palo odova, đeljam te živina ki Arekipa, ko Peru, sose uduri hine pobari potreba.

Ko 1974. berš, ked hine man 18 berš, i podružnica ando Peru, man hem pana štare phralen bićhalđa te služina sar specijalna pionirija. Tegani propovedinđam ko thana kuri angleder niked na hine propovedimo, sar soj tane o planine Andi. Uduri propovedinđam e manušenđe kola vaćerđe i ćhib kečua hem ajmara. Putujinđam jekhe kombeja kova hine sar amaro ćher hem kole vićinđam arka, odolese so izgledinđa sar jekh bari kutija. Pana setinava man kobor hijam le bahtale ked e iskrena manušenđe andi Biblija mothovđam so o Jehova pana hari ka cidel o bokhalipe, o nabormipe hem o meribe (Otkr. 21:3, 4). Tegani, but manuša prihvatinđe o ćaćipe.

ĐAVA TE SLUŽINAV KO AMARO GLAVNO SEDIŠTE

O phral Albert Šroder, kova tegani služinđa sar član ando Vodeće telo, ko 1977. berš alo te posetini o Peru. Ov ohrabrinđa man te predajinav i molba aso Betel ko amaro glavno sedište. Odova hem ćerđum. Hari palo odova, ko 17. jun ko 1977. berš, počminđum te služinav ko Betel, ko Bruklin hem štar berš ćerđum ko Odeljenje aso čistibe hem ko Odeljenje aso održavanje.

Ko jun, ko 1978. berš, ko međunarodno kongres ko Nju Orleans ki Luzijana, upoznajinđum e Elizabeta Avalon. Olake roditeljija isto hine but revna. Oj štar berš služinđa sar stalno pioniri hem manglja celo po životi te služini ki punovremeno služba. Amen upoznajinđam amen pošukar hem but zaljubinđam amen. Odolese, ko 20. oktobar ko 1979. berš leljam amen hem počminđam te služina zajedno ko Betel.

O phralja hem o phenja ko Bruklin ki skupština ki špansko ćhib but šukar prihvatinđe amen. Uduri služinđam ko pana trin skupštine hem odola phralja but manglje amen hem podstakninđe amen te nastavina amare betelsko službaja. Olengi podrška but značinđa amenđe, ama značinđa amenđe hem i podrška ando amare amala hem rođakija kola pomožinđe amen te brinina amen ando amare roditeljija ked phurilje.

POČMINAVA TE ĆERAV BUTI KO PRAVNO ODELJENJE

Hijum le but iznenadimo ked ko januar ko 1982. berš, dobinđum nevo zadatko, te ćerav buti ko Pravno odeljenje. Trin berš palo odova, o phralja phenđe maje te đav ko pravno fakulteti te šaj te ovav advokati. But iznenadinđum man ked haljiljum so o manuša ki Amerika hem ko avera države šaj slobodno te ćeren but buća sebepi o pravna pobede kola dobinđe e Jehovase svedokija. Ando odola važna slučaja, amen detaljno vaćerđam ko razred.

Ko 1986. berš ked hine man 30 berš, uljum nadgledniko ko Pravno odeljenje. Hijum le but bahtalo so o phralja hine len poverenje upro mande hem so dinđe man akava zadatko, iako hijum le but terno. Ama, ki aver strana darandiljum sose hine but buća kola na đanđum hem hijum le svesno so akija buti na ka ovel lokhi.

Ko 1988. berš uljum advokati. Ama, na haljiljum kobor o fakulteti utičinđa upro mande hem upro mo amalipe e Jehovaja. Ked jekh manuš završini disavi bari škola, odova šaj te ćerel le te ovel ponosno hem te mislini soj tano považno ando avera kola na završinđe asavki škola. I Elizabeta pomožinđa man palem te ovel man duhovno rutina koja hine man angleder o fakulteti. Valjanđa maje vreme, ama hari pohari palem uljum paše e Jehovaja. Ando mo iskustvo šaj te phenav so ko životi nane najvažno te ovel tut baro đandipe. Odova soj tano najvažno tano te ove paše e Jehovaja hem te ovel tut baro mangipe premalo leste hem premalo manuša.

BRANINAJA I ŠUKAR VEST ANGLO ZAKON

Ked završinđum o fakulteti, usredsredinđum man ko odova te organizujinav o Pravno odeljenje hem te braninav amaro pravo te propovedina. Odija buti hine maje but zanimljivo, ama na hine lokhi sose disave buća ki amari organizacija sigate meninđe pe. Na primer, beršencar rodinđam prilogija asi amari literatura. Ama, kotar 1990. berš, o phralja zamolinđe amen te ćera diso te šaj te ćhinavi pe odoleja. Palo odova, e Jehovase svedokija više na rodinđe pare asi literatura. Odova pojednostavinđa i buti ko Betel hem ko područje hem sebepi odova na hine amen problemija e porezeja. Disave mislinđe so ka našala but pare hem so na ka ovel amen dovoljno literatura te da e manušenđe te sikljon ando Jehova. Ama, na hine ađahar. O broj ando Jehovase svedokija kotar 1990. berš ulo duj putija pobaro. Avdije, o manuša šaj besplatno te čitinen amari literatura. Me jaćhencar šaj hine te dikhav so asavke bare promene kola ćerena pe ki Jehovasi organizacija šaj te oven uspešna samo sose pomožini amen o Jehova hem o uputstvija kola dobinaja ando verno hem razborito robo (Izl. 15:2; Mat. 24:45).

Amen na dobinaja o pobede sose hijam šukar advokatija. But putija odova so utičini upro vlastija tano o šukar ponašanje ando Jehovaso narodo. Na primer, ko 1998. berš ki Kuba ko posebna kongresija alje trin članija ando Vodeće telo hem olenge romnja. Olengo šukar ponašanje pobuter uverinđa e predstavnikonen andi vlast so na mešinaja amen ki politika nego odova so phenđam lenđe ko amare zvanična sastankija.

Podijekh puti, jedino način sar šaj te ispravini pe disavi nepravda tano te branina i šukar vest ko sudo (Fil. 1:7). Na primer, o vlastija ki Evropa hem ki Južno Koreja beršencar na priznajinđe so isi amen pravo te odbina te đa ki vojska. Sebepi odova, oko 18 000 phralja ki Evropa hem prekalo 19 000 phralja ki Južno Koreja đelje ko phanlipe, sose sebepi pi savest na đelje ki vojska.

Konačno, ko 7. jul ko 2011. berš, o Evropsko sudo aso manušikane pravija anđa jekh istorijsko odluka ko slučaj Bajatan protiv i Jermenija hem rodinđa ando sa o evropska phuvja te omogućinen i civilno služba umesto te đal pe ki vojska. Asavki sudsko odluka anđa hem o Ustavno sud ki Južno Koreja ko 28. jun ko 2018. berš. Čak hem ako samo nekobor terne phralja na bi aćhona hine neutralna asavki važno presuda niked na bi šaj te anel pe.

O phralja kola ćerena ko Pravno odeljenje ko amaro glavno sedište hem ko avera phuvja dena sa pestar te braninen amaro pravo te služina e Jehovase hem te propovedina i šukar vest. Amenđe tani čast te branina amare phralen hem phenjen ked o vlastija protivinena pe lenđe. Čak hem ked na pobedinaja ko disavo slučaj, amen daja svedočanstvo anglo vladake službenikija, kraljija hem avera (Mat. 10:18). O sudije, o zvaničnikija, o medije hem i javnost valjani te razmotrinen e biblijake stihija kola tane ko sa amare dokumentija, sar hem o stihija kola citirinaja ki amari odbrana. O iskrena manuša šaj te haljon koj tane e Jehovase svedokija hem ko so verujinena. Disave ando odola manuša ulje amare phralja hem phenja.

HVALA JEHOVA

Ko akala 40 berš hine man čast te ćerav buti zajedno bute phralencar hem phenjencar kotar razna podružnice hem te ikljovav anglo but važna sudija hem zvanična službenikija. But mangava hem but ceninava e phralen hem e phenjen kola ćerena ko Pravno odeljenje akate ko glavno sedište sar hem ko avera podružnice. Šaj te phenav tumenđe so ćaće hijum but bahtalo hem so isi man bare blagoslovija.

Mi romni, i Elizabeta but pomožinđa man ko akala 45 berš. Odova ćerđa hem ko šukar hem ko lošnipe. But ceninava la sebepi odova, sose podržinđa man iako isi la nabormipe kova lela sa olaki snaga.

Me jaćhencar dikhljum so i snaga hem i pobeda na avela sebepi amari sposobnost. Sar so o David phenđa: „O Jehova tano okova kova dela snaga pe narodose“ (Ps. 28:8). Ćaće, „o Jehova odlučini ko ka pobedini ki bitka“.