Oktomvri

Amen našti te čitina e manušengoro vilo sar o Jehova hem o Isus, ama šaj te probina te haljova lengere čuvstvija hem potrebe (2. Kor. 11:29). O manuša okolu amende tane sebična, ama amen na mangaja te ova asavke. Namesto adava, trudinaja amen te na dikha samo amenge te ovel šukar, nego isto agjaar e javerenge da (Fil. 2:4). Posebno o starešine valjani te sikaven sočuvstvo. Ola tane svesna kaj tane odgovorna anglo Jehova bašo adava sar postapinena leskere bakhrencar (Evr. 13:17). Te šaj te pomožinen pumare phralenge hem phenjenge, o starešine valjani te haljoven sar osetinena pe. Ko save načinija o starešine šaj te sikaven sočuvstvo? Jekh sočuvstvitelno starešina nakhela vreme ple phralencar hem phenjencar. Ov sikavela lenge interes agjaar so pučela len hem palo adava šukar hem strplivo šunela len. Akava tano posebno važno ako nekoj taro e Jehovaskere bakhre mangela te vakerel ple čuvstvija hem misle, ama pharo leske te arakhel o ispravna lafija (Izr. 20:5). Adalea so spremno odvojnela vreme ple phralenge, jekh starešina ovela popaše lencar, lengoro amalipe ovela pozoralo hem isi len pobari doverba maškar peste (Dela 20:37; w19.03 17, pas. 14-17).

Keda o javera sikavena kaj ceninena amen, amen siem bahtale. Keda amen sikavaja kaj ceninaja len, o javera tane bahtale. Keda nekaske sikavaja blagodarnost adaleske so pomožingja amenge ili dengja amenge nešto, sikavaja kaj čače vredinela adava so trudingja pe. Agjaar amaro amalipe adale manušea ovela panda pozoralo. O lafija kolencar so sikavaja blagodarnost tane but vredna, sar soj o lafija taro avdisutno stiho. Zamislin kobor bi ovena sine šuže hem kobor bi vredinena sine o zlatna phabaja ko srebrena čare! Sar ka osetine tut ako dobinea len sar poklon? Isto doborom šaj te vredinen amare lafija kolencar so sikavaja blagodarnost. Razmislin bašo akava: I phabaj soj kerdi taro zlato šaj večno te trajnel. Slično agjaar, keda nekaske ka sikava kaj ceninaja le hem kaj siem leske blagodarna bašo nešto, ov šaj ka pamtinel adava celo plo životo (w19.02 15, pas. 5-6).

Keda o Adam hem i Eva hale taro plodi taro kaš bašo pendžaribe soj šukar hem soj lošno, jasno sikavgje kaj nane len doverba ko Jehova hem ko leskere merilija. Ola odlučingje korkori te čhiven peske merilija bašo adava soj šukar, a soj lošno. Ama, razmislin so našavgje baši adaja odluka. Našavgje plo amalipe e Jehovaja. Isto agjaar, našavgje i prilika te živinen večno hem prenesingje o grevo hem o meribe ple čhavenge (Rim. 5:12). Sporedin o način sar postapingje o Adam hem i Eva adalea sar postapingja o etiopsko službeniko so propovedingja leske o Filip. O službeniko sine doborom but blagodarno so kergje baši leste o Jehova hem o Isus so odlučingja odma te krstinel pe (Dela 8:34-38). Slično sar leste, keda anaja odluka te da lafi kaj ka služina e Jehovaske hem krstinaja amen, jasno sikavaja kaj ceninaja sa adava so kergje amenge o Jehova hem o Isus. Isto agjaar, sikavaja kaj isi amen doverba ko Jehova hem prifatinaja kaj le isi le pravo te čhivel merilija bašo adava soj šukar a soj lošno (w19.03 2, pas. 1-2).

Ko savo način sar sluge e Devleskere sikavaja besprekornost? Agjaar so celo vilea hem bizo uslov mangaja e Jehova, a adava pottikninela amen sekogaš te kera adava so mangela ov. Ki Biblija o lafi „besprekornost“ značinela „bizi maana“, „sasto“ ili „celo“. Na primer, e Jehovaske valjani sine te den sar žrtve životne kola so sine bizi nesavi maana (3. Moj. 22:21, 22). E Devleskere slugenge na sine dozvolimo te den životne kolenge so falinela sine kan, jakh, pro ili palem sine nasvale. E Jehovaske sine važno o životne te oven bizi maana hem saste (Mal. 1:6-9). Šaj te haljova soske sine važno akava e Jehovaske. Keda kinaja nešto, bizi razlika dali adava tano ovošje, lil ili alati, mangaja te ovel ki šukar sostojba hem ništo te na falinel leske. Ko slično način o Jehova dikhela ko amaro mangipe hem ki amari vernost. Ola mora te oven celosna hem bizi maana (w19.02 3, pas. 3).

Te šaj te arakha amaro vilo, nane dovolno samo te arakha amen taro pogrešno vlijanie nego isto agjaar valjani te mukha upro amaro vilo te vlijajnen šukar bukja. Ko purane dizja kolen so sine len zidija o stražari phandela sine o porte te šaj te čhinavel e dušmane te khuvel andre, ama ko javera prilike phravela sine len te šaj te anel pe hajbaske hem javera bukja so valjanena ki diz. Ako o porte nikogaš nane phravde, ki diz ka ovel bokhalipe. Slično, amen da valjani redovno te phrava amaro vilo te šaj te čhiva e Devleskere misle ki leste. Ki Biblija tane pišime e Jehovaskere misle, adaleske sekova puti keda čitinaja la, mukhaja ola te vlijajnen upro amaro način sar razmislinaja, so osetinaja hem sar postapinaja. Sar šaj te ovel amen najbari korist keda čitinaja i Biblija? But važno tano te molina amen. Jekh phen vakerela: „Angleder te čitinav i Biblija, molinava man e Jehovaske hem rodava lestar te pomožinel man ’te dikhav o šuže bukja‘ ko leskoro Lafi“ (Ps. 119:18). Isto agjaar, valjani hor te razmislina bašo adava so čitinaja. Keda molinaja amen, keda čitinaja hem hor razmislinaja, tegani e Devleskoro Lafi khuvela hor ko amaro vilo hem počminaja te manga e Devleskoro razmislibe (Izr. 4:20-22; w19.01 18, pas. 14-15).

O Jehova džanela kaj sarinen isi amen različna sposobnostija hem okolnostija, hem but ceninela o žrtve so šaj te da len leske. Razmislin save žrtve prifatingja taro Izraelcija. Nesave lendar šaj sine te prenesinen bakhro ili buzni. Ama, ako nekoj sine čorolo šaj sine te del „duj grlice ili duj terne gulubija“. A ako našti sine te del ni adava, o Jehova prifatinela sine jekh „desetok tari efa šukar melimo varo“ (3. Moj. 5:7, 11). Iako o varo na sine doborom skupo, o Jehova ceninela sine adaja žrtva ako sine „šukar melimo varo“. Amaro milostivo Devel avdive da dikhela ko amare žrtve ko isto način. Keda komentirinaja, ov na adžikerela sarine amen te džana te kera šukar lafi sar o Apolo ili te ova uverliva sar o Pavle (Dela 18:24; 26:28). Sa so mangela o Jehova tano te trudina amen te komentirina najšukar so šaj. Setin tut ki udovica so dengja duj tikne pare. Oj sine skapoceno e Jehovaske soske dengja o najšukar so šaj sine (Luka 21:1-4; w19.01 8-9, pas. 3-5).

Sar sledbenikija e Hristoseskere, amen džanaja kaj o javera ka mrzinen amen. O Isus prorokujngja kaj leskere učenikija ka oven but progonime ko posledna dive (Mat. 24:9; Jovan 15:20). E Isaijaskoro proroštvo predupredinela amen kaj amare dušmanja nane samo te mrzinen amen, nego isto agjaar ka koristinen različno oružje protiv amende. Ko akava oružje tano vklučimo širibe informacie so nane celosno točna ili čista hovajba baši amende, hem surovo progonstvo (Mat. 5:11). O Jehova nane te čhinavel amare dušmanen te koristinen asavko oružje džikote borinena pe protiv amende (Ef. 6:12; Otk. 12:17). Ama, na valjani te dara. O Jehova vakergja kaj „nisavo oružje“ so ka koristinel pe protiv amende „nane te uspejnel“ (Isa. 54:17). Isto sar jekh zido so šaj te zaštitinel amen tari silno bura, agjaar o Jehova šaj te zaštitinel amen taro napadija e dušmanengere, kola soj sar „bura so khuvela ko zido“ (Isa. 25:4, 5). Amare dušmanja nikogaš nane te uspejnen te keren amenge trajno šteta (Isa. 65:17). Sarine soj dušmanja e Devleskere narodoske ka oven uništime (Isa. 41:11, 12; w19.01 6-7, pas. 13-16).

Ternalen, o Jehova mangela i sloboda, hem ov kergja tumen da te mangen la. Ama, ov mangela tumen te koristinen tumari sloboda ko mudro način so ka šaj te zaštitinel tumen. Šaj džanea nekas so dikhena pornografija, kerena nemoral, rizikujnena pumaro životo ko opasna sportija, koristinena droge ili alkohol. Ko početok, akala bukja šaj dikhjona sar zabavna, ama ola anena dži ko lošna posledice sar soj bolestija, lošna navike pa čak meribe (Gal. 6:7, 8). O terne so kerena akala bukja šaj mislinena kaj tane slobodna, ama ustvari nane (Tit 3:3). Tari javer strana, adava so ka ova poslušna e Jehovaske tano bašo amaro šukaripe. Adava tano šukar bašo amaro sastipe hem kerela amen te ova čače slobodna (Ps. 19:7-11). Tli sloboda koristinea ko mudro način keda birinea te šune e Devleskere sovršena zakonija hem načelija. Adalea sikavea e Devleske hem tle roditelenge kaj sian odgovorno ličnost. Tegani tle roditelen šaj ka ovel len pobari doverba ki tute hem ka den tut pobari sloboda (Rim. 8:21; w18.12 19, pas. 16-17).

Keda o Adam grešingja, but bukja meningje pe. Jekh taro adala promene sine so o manuša počmingje te meren, a akava vlijajngja upro brako. O apostol Pavle objasningja e hristijanenge kaj, ako jekh taro bračna partnerija merela, o javer tano slobodno palem te prandinel pe (Rim. 7:1-3). Ko Zakoni so dengja le o Devel e Izraelconge sine upatstvija bašo brako. Na primer, jekhe Izraelco šaj sine te ovel le poviše romnja. Akava običaj postojnela sine panda angleder o Devel te del o Zakoni. Ama, o Zakoni zaštitinela sine e džuvlen hem e čhaven ko asavke brakija. Na primer, ako jekh Izraelco prandinela pe sine jekhe robinkaja hem palo nesavo vreme lela peske sine panda jekhe romnja, ov ponadari da mora sine te grižinel pe bašo potrebe e prvo romnjakere sar so kerela sine adava angleder. O Devel rodela sine ov ponadari da te zaštitinel la hem te grižinel pe lake (2. Moj. 21:9, 10). Iako amenge avdive na važinela e Mojseeskoro zakoni, ama lestar šaj te dikha kaj o brako tano but skapoceno anglo e Devleskere jakhja. Akava pomožinela amenge da te cenina o brako (w18.12 9, pas. 3; 10, pas. 5-6).

Otkeda o Avakum vakergja ple muke e Jehovaske, šaj pučela pe sine sar ka reagirinel o Jehova. Sar jekh Dad pherdo mangipaja, o Jehova halilo sar osetinela pe o Avakum. Ov džanlja kaj o Avakum mučinela pe sine hem kaj but valjanela leske sine pomoš. Adaleske o Jehova na ukoringja e Avakume, nego vakergja leske so ka kerel panda hari e Evreencar so na sine verna. Ustvari, o Avakum šaj sine o prvo manuš kaske so o Jehova vakergja kaj panda hari ka kazninel len. O Jehova vakergja e Avakumeske kaj panda hari ka kerel nešto. Ov phengja kaj ka kazninel e nasilna hem e lošna manušen tari Juda. Adalea so vakergja leske kaj adava ka slučinel pe „ko tumare dive“, o Jehova sikavgja kaj akaja osuda ka avel džikote o Avakum hem o Izraelcija okolu leste tane panda dživde. O Avakum na adžikergja asavko odgovor taro Jehova. Akava ka kerel sine te ovel samo popharo e manušenge tari Juda (w18.11 17, pas. 7-8).

Sar dikhea ko manuša kola so panda na šungje o čačipe bašo Devel? O apostol Pavle propovedinela sine e Evreenge kola so više džanena sine nešto bašo Jehova. Ama ov isto agjaar propovedinela sine manušenge so verujnena sine ko hovavne devela. Ki pli prvo misionersko poseta, o Pavle hem o Varnava gele ki Listra. O Likaoncija kola so živinena sine adari dikhena sine ko Pavle hem ko Varnava sar devela ko manušikano oblik, adaleske vikingje len ko anava pumare hovavne devlengere o Hermes hem o Zevs. Dali e Pavleske hem e Varnavaske svidžingja pe akava? Dali ko akava dikhle sar šukar promena palo progonstvija so sine len ko posledna duj dizja kote so gele? Dali mislingje kaj asavki popularnost šaj te pomožinel poviše manušenge te šunen o šukar haberi? Ni najhari! Ola but voznemiringje pe hem vikingje: „Soske kerena akava? Amen da siem samo manuša, sar tumende!“ (Dela 14:8-15; w18.09 5, pas. 8-9).

Keda sikljovaja o čačipe hem počminaja te živina sprema o bibliska merilija, mora te ova spremna te kera promene ko način sar razmislinaja hem postapinaja. O apostol Petar vakergja: „Tumen akana sien e Devleskere poslušna čhave. Adaleske čhinaven te postapinen sprema o pogrešna želbe so sine tumen keda na pendžarena le sine, nego... oven sveta ko sa so kerena“ (1. Pet. 1:14, 15). Ki purani diz Korint, but manuša sine nemoralna. Okola so živinena sine adari valjani sine te keren bare promene te šaj te oven čista anglo e Jehovaskere jakhja (1. Kor. 6:9-11). Avdive, but džene kerena slična promene keda sikljovena o čačipe. O Petar sikavgja akava keda pišingja: „Dosta sine so angleder kerena sine i volja e manušengiri taro sveto keda postapinena sine bizi nisavi ladž, na kontrolirinena sine tumari strast, preterano piena sine, kerena sine raspuštena zabave, natprevarija pijbaske hem odvratno idolopoklonstvo“ (1. Pet. 4:3; w18.11 7, pas. 13).

Sar šaj te arakha okolen so ispravno dikhena ko večno životo? E hristijanenge taro prvo veko edinstveno način te arakhen len sine agjaar so ka propovedinen. O Isus vakergja ple učenikonge: „Keda ka khuven ki nesavi diz ili gav, roden okole soj tano dostojno“ (Mat. 10:11). Amen da valjani isto te kera. Džangjola pe, okola so nane iskrena, soj gorda ili na interesinela len bašo Devel, nane te mangen te šunen bašo šukar haberi. Amen rodaja okolen soj iskrena, ponizna hem okolen so čače mangena te džanen o čačipe. Akava šaj te sporedina le adalea so o Isus kerela sine sar stolari. Ov najangle valjani sine te arakhel kaš taro kova so šaj sine te kerel mebel, udara, jarem ili nešto javer. Otkeda ka arakhel o ispravno kaš, šaj sine te koristinel ple alatija hem ple veštine te šaj te kerel o predmeti so mangela sine. Amen da valjani te postapina slično džikote trudinaja amen te sikava e iskrena manušen te oven učenikija (Mat. 28:19, 20; w18.10 10, pas. 3-4).

O propovedniko o Filip tano but šukar primer adaleske so i služba ačhili leske ko prvo than bizi razlika save promene sine le ko životo. Ov uživinela sine ki pli nevi zadača ko Erusalim (Dela 6:1-6). Ama, taro jekh puti, sa meningja pe. Otkeda o Stefan sine mudardo, počmingja surovo progonstvo protiv o hristijanja hem adaleske ola našle taro Erusalim. O Filip mangela sine te ačhovel zafatimo ki služba bašo Jehova, adaleske gelo ki Samarija, kote so o manuša valjani sine te šunen o šukar haberi (Mat. 10:5; Dela 8:1). O Filip sine spremno te džal segde kaj so vodingja le e Devleskoro duho. Adaleske o Jehova šaj sine te koristinel le te propovedinel ko thana kote so o manuša panda na šungje o šukar haberi. E Filipe na sine le predrasude, a adava but značinela sine e Samarjanenge soske but Evreija dikhena sine ki lende sar potele hem ponašinena pe sine lencar lošno. Adaleske na iznenadinela amen so sarine šunena le sine (Dela 8:6-8). Ama, iako o okolnostija leskere meningje pe, ov ponadari da čhivela sine i služba ko prvo than, adaleske o Jehova dengja leske hem leskere familijake bare bereketija (Dela 21:8, 9; w18.10 25, pas. 14-16).

Jekh dive, o Isus sine ko podračje ko Dekapolis keda o manuša angje leske „jekhe kašuke manuše kova so našti sine šukar te kerel lafi“ (Mar. 7:31-35). O Isus sasljargja le, ama na anglo javera. Soske? O manuš sine kašuko hem verojatno na osetinela pe sine šukar maškar but manuša. O Isus halilo sar osetinela pe sine adava manuš, adaleske cidingja le ki strana hem sasljargja le. Džangjola pe, amen našti te kera čudija, ama valjani te razmislina bašo potrebe hem čuvstvija amare phralengere hem te ova lencar ljubezna. O Isus halilo sar osetinela pe o kašuko manuš hem sine ljubezno sprema leste. Kobor šukar primer amenge! Amen da valjani te ova obzirna sprema o pophure hem sprema okolende soj lengoro sastipe ograničimo. Najvažno nešto palo kova so pendžarela pe o hristijansko sobranie tano o mangipe, a na palo adava kobor tano uspešno (Jovan 13:34, 35). O mangipe pottikninela amen te kera sa so šaj te pomožina te aven ko sostanokija hem te džan ki služba o pophure ili okola so lengoro sastipe ograničinela len. Pomožinaja lenge čak keda adava nane amenge lokho ili čak keda ola našti te keren but ki služba (Mat. 13:23; w18.09 28-29, pas. 7-8).

Sekova sluga e Devleskoro tano skapoceno e Jehovaske hem e Isuseske (Gal. 2:20). Amen but mangaja amare phralen hem phenjen, adaleske valjani te ova lencar sočuvstvitelna hem ljubezna. Te šaj te ohrabrina e javeren valjani „te da amendar sa te kera o bukja so anena mir hem so pomožinena sekole jekheske amendar te ovel pozoralo“ (Rim. 14:19). Edvaj adžikeraja te avel o raj kote so nikoj nane te ovel obeshrabrimo! Nane više te ovel nasvalipe hem vojne. O manuša nane više te meren taro grevo so nasledingjem le hem nane više te ovel progonstvija, familijarna problemija hem razočaruvanje. Ko krajo taro milja berša, sa o manuša ka oven sovršena. Okola so ka ačhoven verna ko posledno ispit ka oven prifatime taro Jehova sar leskere čhave ki Phuv hem ka dobinen „i slavno sloboda e Devleskere čhavengiri“ (Rim. 8:21). Adaleske, te sikava mangipe kova so ka kerel pozoralo sekole jekhe amendar hem ka pomožinel amen te khuva ko e Devleskoro but šužo nevo sveto (w18.09 11, pas. 10; 13, pas. 18).

Te proučina na značinela samo sigate te čitina informacie ili te beležina o odgovorija taro pučiba. Keda proučinaja, razmislinaja so sikavela amen o materijali bašo adava koj tano o Jehova, so kerela ov hem sar razmislinela. Trudinaja amen te haljova soske o Jehova vakerela amenge te kera nesave bukja hem te izbegina javera bukja. Isto agjaar, razmislinaja so valjani te menina ko amaro životo hem ko način sar razmislinaja. Džangjola pe, šaj nane sekogaš te uspejna te razmislina bašo sa akala bukja keda proučinaja. Ama šukar tano barem nesavo delo taro vreme, šaj ekvaš taro vreme proučibaske, te koristina le hor te razmislina bašo adava so čitingjem (1. Tim. 4:15). Keda redovno razmislinaja bašo e Devleskoro Lafi, uverinaja amen kaj e Jehovaskoro razmislibe tano sovršeno. Počminaja te haljova sar dikhela ko bukja, hem sar so nakhela o vreme prifatinaja leskoro način sar razmislinela. Agjaar meninaja amaro način sar razmislinaja. Hari po hari, ka počmina te dikha ko bukja sar so dikhela o Devel (w18.11 28, pas. 5-6).

O Pavle vakergja kaj ov hem o javera hristijanja ko prvo veko tane „e Devleskere sorabotnikija“ adaleske so propovedinena sine hem sikavena sine e manušen bašo čačipe (1. Kor. 3:6). Amen da avdive šaj te ova „e Devleskere sorabotnikija“ agjaar so darežlivo ka da amaro vreme, sila hem materijalna sredstvija te šaj te kera i zadača koja so dengja amen o Devel. Akava tano bari čest! Keda darežlivo daja amaro vreme hem sila te šaj te propovedina adava kerela amen but bahtale. Adava vakerena but phralja hem phenja kola so sine len prilika te vodinen bibliska kursija. But siem bahtale keda dikhaja sar o manuša kolencar so proučinaja tane vooduševime keda haljovena o čačipe tari Biblija. Bahtale siem keda dikhaja sar bajrola lengiri vera, sar kerena promene ko plo životo hem sar počminena te vakeren e javerenge bašo adava so sikljovena. O Isus isto agjaar sine but bahtalo keda o 70 džene so bičhalgja len te propovedinen irangje pe bahtale soske sine len šuže iskustvija (Luka 10:17-21; w18.08 18, pas. 11-12).

Ako previše isi amen doverba ko adava sar amen proceninaja šaj te počmina te mislina kaj haljovaja nesavi situacija iako na džanaja sa o faktija. Ponekogaš isto agjaar šaj te ovel pharo te ava dži ko ispravno zaklučok baši nesavi situacija ako ki late tano vklučimo nesavo phral kolea so na nakhaja baš najšukar. Ako celo vreme mislinaja bašo adava kobor siem različna adale phralea, šaj te počmina te sumnina amen ki leste. Adaleske, keda ka šuna nešto negativno bašo adava phral, šaj ka manga te verujna ko adava, čak keda nane amen nisave dokazija kaj adava tano točno. So sikljovaja taro akava? Ako mukhaja ki amende te bajroven negativna čuvstvija sprema amare phralja, šaj te ana pogrešna zaklučokija kolenge so nane amen točna informacie (1. Tim. 6:4, 5). Adaleske, na valjani te mukha o lošna čuvstvija, sar soj i ljubomora, te mukhen korenija ko amare vile. Nikogaš ma te bistre kaj o Jehova adžikerela amendar te manga amare phralen hem spremno te prostina lenge (Kol. 3:12-14; w18.08 7, pas. 15; 8, pas. 18).

Adaleske so o Jehova kergja e manušen, sarine amen siem leskere (Ps. 100:3; Otk. 4:11). Ama taro sa o manuša so živingje dži akana, o Devel biringja nesave manuša te pripadinen leske ko jekh posebno način. Na primer, o 135 Psalm bašo e Jehovaskere verna sluge taro purano Izrael vakerela kaj tane „leskiri najmangli sopstvenost“ (Ps. 135:4). Isto agjaar, o proroko o Osija prorokujngja kaj nesave so nane Evreija ka oven delo taro e Jehovaskoro narodo (Osi. 2:23). Akava proroštvo ispolningja pe keda o Jehova počmingja te birinel manušen so na sine Evreija te vladinen ko nebo zaedno e Hristosea (Dela 10:45; Rim. 9:23-26). Adala soj tane pomazime sveti duhoja tane vikime „sveto narodo“. Ola tane e Jehovaskiri „najmangli sopstvenost“ (1. Pet. 2:9, 10). Ama, sar i tano sa e verna hristijanencar avdive kola so nadinena pe te živinen večno ki Phuv? O Jehova len da vikinela len „mlo narodo“ hem „adala soj birime mandar“ (Isa. 65:22; w18.07 21, pas. 1-2).

Amen mangaja te ova sar o Isus, kova so dengja amen sovršeno primer bašo adava sar o manuša šaj te oven darežliva (Mat. 20:28). Adaleske, šukar tano te puča amen: „Šaj li panda poviše te džav palo primer e Isuseskoro?“ (1. Pet. 2:21). O Jehova tano bahtalo keda džaja palo sovršeno primer so dengje amen ov hem o Isus. Akava keraja le keda sikavaja interes e manušenge hem keda rodaja načinija te pomožina lenge. O Isus sikavgja kobor tano važno akava keda vakergja i paramis bašo milostivo Samarjani (Luka 10:29-37). Ov sikavgja ple sledbenikon kaj mora te pomožinen e javerenge, bizi razlika koj tane hem kotar avena. Dali setinea tut soske o Isus vakergja adaja paramis? Adava kergja soske jekh Evrei pučlja le: „Koj tano mlo pašutno?“ Taro odgovor e Isuseskoro sikljovaja kaj valjani te ova darežliva sar o Samarjani ako mangaja te kera e Jehova bahtalo (w18.08 16, pas. 5-6).

Dali o Jehova ponadari da sikavgja čest e Marijake adaleske so verno grižinela pe sine e Isuseske džikote ov bajrovela sine? Oja. O Devel mukhlja te oven pišime ki Biblija nesave bukja so kergja hem so vakergja i Marija. Verojatno oj našti sine te patujnel e Isusea džikote ov propovedinela sine trin tekvaš berš. Šaj adaleske so sine udovica, oj ačhili ko Nazaret. Adaleske, na doživingja but taro šuže iskustvija so o javera doživingje len. Ama, oj sine uzo Isus keda ov mulo (Jovan 19:26). Palo adava, ki Pedesetnica 33 berš a.e., i Marija sine ko Erusalim zaedno e Isuseskere učenikoncar angleder te dobinen o sveti duh (Dela 1:13, 14). Ki adaja prilika, verojatno oj da sine pomazimi sveti duhoja zaedno e javere učenikoncar. Ako sine agjaar, adava značinela kaj oj da dobingja prilika te ovel zaedno e Isusea večno ko nebo. Akaja tani sigurno but šuži nagrada baši lakiri verno služba! (w18.07 6, pas. 11; 7, pas. 14).

O Isus koristingja načelija te šaj te sikavel ple učenikon kaj o stavija hem o postapke anena posledice. Na primer, sikavgja len kaj i holi šaj te anel dži ko nasilstvo, a kaj o nemoralna misle šaj te anen dži ki preljuba (Mat. 5:21, 22, 27, 28). Keda mukhaja e Jehovaskere načelija te vodinen amen, amari sovest ka ovel šukar školujmi hem ka ana odluke kolencar so ka falina e Devle. Čak keda o hristijanja školujnena pli sovest agjaar so koristinena i Biblija, ola šaj te anen različna odluke baši jekh isto buti. Jekh primer bašo akava tano dali te piel pe alkohol. I Biblija na vakerela kaj tano pogrešno te piel pe alkohol, ama predupredinela amen kaj na valjani te pija previše ili te makjova (Izr. 20:1; 1. Tim. 3:8). Dali akava značinela kaj ako jekh hristijani na preterinela pijbaja, na valjani te razmislinel bašo javera da bukja keda ka anel odluka bašo pijbe alkohol? Na. Čak keda leskiri sovest dozvolinela leske te piel alkohol, ov isto agjaar valjani te razmislinel baši e javerengiri sovest (w18.06 18, pas. 10-11).

O Isus predupredingja ple učenikon te arakhen pe taro „kvasaco“, ili o sikljojba taro fariseija, sadukeija hem taro e Irodeskere manuša (Mat. 16:6, 12). Interesno tano adava so o Isus dengja akava predupreduvanje kratko otkeda o manuša mangle te keren le cari. Keda i religija mešinela pe ki politika, adava but puti anela dži ko nasilstvo. O Isus sikavgja ple učenikon ni najhari te na mešinen pe ki politika. Adava sine jekh pričina soske o glavna sveštenikija hem o fariseija mangle te mudaren e Isuse. Ola darana sine kaj o manuša ka šunen le hem nane više te džan pali lende. Ako ovela sine adava, ka našaven sine pli religiozno hem političko mokj. Ola vakergje: „Ako mukhaja le agjaar, sarine ka verujnen ki leste, tegani ka aven o Rimjanja hem ka len amendar amaro hrami hem amare narodo“ (Jovan 11:48). Adaleske, o prvosvešteniko o Kajafa kergja plani te mudaren e Isuse (Jovan 11:49-53; 18:14; w18.06 7, pas. 12-13).

Jekh mamka so koristinela o Satana tano te manga te interesina amen bašo natprirodna sile. Avdive ov probinela te čhivel e manušen te interesinen pe bašo demonija preku i hovavni religija hem preku i zabava. O filmija, o kompjuterska igre hem javera vrste zabava šaj te keren o spiritizam te dikhjol privlečno. Sar šaj te izbegina akaja mamka? Na valjani te adžikera e Devleskiri organizacija te del amen spisako koja zabava tani šukar, a koja lošno. Mora te vežbina amari sovest te šaj te ana šukar odluke kola so temelinena pe ko e Jehovaskere načelija (Evr. 5:14). Ako amaro mangipe bašo Devel nane licemerno, ka ana mudra odluke. Adaleske keda birinaja zabava, šaj te puča amen: „Dali ikerava man ko načelija bašo kola so sikavava e javeren? So ka mislinen o manuša kasaja so proučinava ili o manuša so posetinava len keda bi dikhena sine savi zabava birinava?“ Ako ikeraja amen ko načelija kolenge so sikavaja e javeren, polokhe ka otfrlina e Satanaskere mamke (1. Jov. 3:18; w18.05 19, pas. 13).

Sar šaj te ova sar o Pavle? Prvo, valjani taro vilo te manga te arakha okolen so ispravno dikhena ko večno životo. Dujto, molinaja e Jehova te pomožinel e iskrena manušenge te šunen keda propovedinaja lenge (Dela 13:48; 16:14). Adava kerela i Silvana, koja so skoro 30 berš služinela sar pionerka. Oj vakerela: „Angleder te avav ko nesavo kher ko mlo podračje, molinava e Jehova te pomožinel mange te ovel man pozitivno stavi“. Isto agjaar, molinaja amen o angelija te pomožinen amenge te arakha manušen soj tane spremna te šunen (Mat. 10:11-13; Otk. 14:6). O Roberti kova so služinela sar pioneri poviše taro 30 berš vakerela: „But tano interesno te sorabotine angelencar kola so džanena so slučinela pe ko životo e stanarengoro“. Trito, trudinaja amen te dikha o šukar ko manuša hem lengoro potencijal te služinen e Jehovaske. O Karl, kova so služinela sar starešina, vakerela: „Rodava čak o najtikno znako so sikavela kaj nekoj iskreno interesinela pe bašo čačipe, sar na primer jekh nasmevka, ljubezno pogled ili iskreno pučibe“. Ako keraja sa akava, istrajno ka ana plodi isto sar o Pavle (w18.05 6, pas. 13; 7, pas. 15).

Kerela amen bahtale keda šunaja kaj ačhovena verna okola kaske so pomožingjem angleder. O apostol Jovan pišingja: „Mange nane pobaro bahtalipe taro adava te šunav kaj mle čhave živinena sprema o čačipe“ (3. Jov. 4). But pionerija tane bahtale keda šunena kaj nekoj kaske so pomožingje te džanel o čačipe angleder but berša, panda verno služinela e Jehovaske, pa čak šaj tano pioneri. Adaleske, ako o pionerija tane obeshrabrime, šaj te setinkera len ko sa o šukar bukja so kergje len te šaj te pomožinen e javerenge. But pokrainska nadglednikija vakergje kaj ola hem lengere romnja sine ohrabrime keda dobingje kartička baši blagodarnost otkeda posetingje nesavo sobranie. Akava isto važinela bašo starešine, misionerija, pionerija hem betelitija, kola so verno služinena e Jehovaske. Ako sikavaja lenge kaj siem blagodarna bašo adava so kerena, šaj te ohrabrina len poviše nego so mislinaja (w18.04 24-25, pas. 14-15).

O Solomon na šungja akava zakoni. Ov lelja peske 700 romnja hem 300 naložnice (1. Car. 11:3). But taro akala romnja na sine Izraelke hem obožavinena sine hovavne devlen. Adava isto agjaar sikavela kaj o Solomon na šungja o zakoni kova so zabraninela sine e Izraelconge te len peske romnja taro javera narodija (5. Moj. 7:3, 4). Hari po hari, o Solomon čhinavgja te mangel e Jehovaskere zakonija. Adaleske, ov počmingja te kerel bare grevija. Gradingja žrtvenikija e hovavne devlenge, i Astarta hem o Hemos, hem dela sine lenge žrtve zaedno ple romnjencar. O Solomon čak kergja akala žrtvenikija ki planina karši o Erusalim, i diz ki koja so kergja o hrami e Jehovaske (1. Car. 11:5-8; 2. Car. 23:13). Šaj o Solomon hovavela sine korkori pes kaj o Jehova ka phandel ple jakhja anglo lošna bukja so kerela len sa džikote dela žrtve ko hrami. Ama, o Jehova nikogaš na phandela ple jakhja anglo grevo (w18.07 16-17, pas. 7-9).

Save „jagale strele“ šaj o Satana te frdel upri tute? Šaj napadinela tut agjaar so širinela hovajba bašo Jehova. O Satana mangela te misline kaj o Jehova na mangela tut hem kaj nikoj na grižinela pe tuke. I Ida, kola so isi la 19 berš, vakerela: „But puti mislinava kaj o Jehova nane mancar paše hem kaj na mangela te ovel mlo amal“. So kerela keda osetinela pe agjaar? Oj vakerela: „O sostanokija kerena mli vera pozorali. Angleder samo bešava sine hem na komentirinava sine, mislinava sine kaj nikoj na mangela te šunel so isi man te vakerav. Ama akana, spreminava man bašo sostanokija hem probinava te komentirinav duj ili trin puti. Jekhe vojnikoskoro štiti sekogaš sine le isto golemina. Ama, sar so dikhlem taro primer e Idakoro, amari vera šaj te bajrovel hem te tiknjovel, te ovel pozorali ili poslabo. Adava zavisinela amendar (Mat. 14:31; 2. Sol. 1:3). Akava jasno sikavela kobor tano važno ponadari da te bajrara amari vera! (w18.05 25, pas. 12-14).

O zatvorsko čuvari soj spomnimo ko akava izveštaj meningja plo stavi hem rodingja pomoš palo zemjotres (Dela 16:25-34). Slično, o manuša so na šunena o haberi tari Biblija šaj ka meninen plo stavi hem ka roden pomoš keda ka slučinel pe lenge nesavi tragedija. Na primer, nesave šaj tane iznenadime adaleske so ačhile bizi buti. Javera šaj tane but tažna soske šungje kaj isi len pharo nasvalipe ili mulo lendar nekoj soj lenge paše. Ola šaj ka počminen te pučen pe koja tani i smisla e životoskiri, pučibe koleske so na razmislingje angleder. Šaj čak pučena pe: „So valjani te kerav te šaj te ovav spasimo?“ Keda ka dža ki lende, šaj prvo puti ko plo životo ka mangen te šunen o haberi baši nadež. Adaleske, ako istrajno propovedinaja, ka šaj te da uteha e manušenge keda ka oven spremna te prifatinen la (Isa. 61:1; w18.05 12, pas. 10-12).

O Satana korjargja i godi bute manušengiri hem ola na haljovena kaj tane robija e hovavne religijakere, e materijalna bukjengere hem e političko sistemeskere (2. Kor. 4:4). Isto sar o Isus, amen da isi amen čest te pomožina e javerenge te pendžaren hem te služinen e Jehovaske, o Devel so dela sloboda (Mat. 28:19, 20). O propovedibe nane lokhi zadača. Ko nesave thana o manuša na mangena te šunen bašo Devel, a nesave čak holjanena keda propovedinaja lenge. Ama, adaleske so o Jehova dengja amen zapoved te propovedina, valjani te puča amen: „Šaj li te koristinav mli sloboda te kerav poviše ki služba bašo Jehova?“ Ohrabrinela amen adava so but sluge e Jehovaskere halile kaj o krajo akale svetoskoro tano but paše hem adaleske odlučingje te živinen poednostavno te šaj te počminen e pionersko službaja (1. Kor. 9:19, 23). Nesave lendar služinena sar pionerija ko thana kote so živinena, a javera selingje pe te služinen kote so isi pobari potreba taro objavitelija. Kobor tano šukar so but džene koristinena pli sloboda te služinen e Jehovaske ko asavko način! (Ps. 110:3; w18.04 13, pas. 13-14).