Da li đanđan?

Kobor hine važno i muzika ko purano Izrael?

I MUZIKA hine but važno ki izraelsko kultura. Ki Biblija ko but thana vaćeri pe ando odova sar ko disave prilike bašalđa pe hem đilabđa pe. Jekh pobaro deo ki Biblija tane đilja, sar soj tane o Psalmija, Pesma na pesmama hem Tužbalice. Jekh knjiga koja vaćeri ando purano vreme phenela so i Biblija mothovi so o Izraelcija koristinđe i muzika ko but aktivnostija ko po životi (Music in Biblical Life).

I muzika ko Izraelcengo životi. O Izraelcija bašalđe hem đilabđe te šaj te mothoven pe osećanja (Is. 30:29). O romnja bašalđe ko daire hem ćhelđe ked neko valjanđa te ovel kralj, ked o vojnikija pobedinđe ko maribe ja ked hine o praznikija (Sud. 11:34; 1. Sam. 18:6, 7; 1. Kralj. 1:39, 40). Isto ađahar, o Izraelcija đilabđe tužna đilja te šaj te mothoven sar osetinđe pe ked neko mulo (2. Let. 35:25). Ki jekh knjiga pisini so „o Izraelcija hine narodo kova but manglja i muzika“ (McClintock hem Strong’s Cyclopedia).

I muzika ko kraljevsko dvoro. O izraelska kraljija but volinđe te šunen muzika. O kralj Saul ko po dvoro vićinđa e Davide te bašali lese harfa (1. Sam. 16:18, 23). Kasnije, ked o David ulo kralj, ov ćerđa disave instrumentija, pisinđa but šuže đilja hem organizujinđa jekh orkestar te bašali ko Jehovaso hram (2. Let. 7:6; Am. 6:5). O kralj Solomon hine le pevačija hem pevačice ko po dvoro (Prop. 2:8)

I muzika ki služba e Jehovase. Soj tano najvažno, o Izraelcija muzikaja hvalinđe e Jehova. U stvari, 4 000 muzičarija bašalđe ko hram, ko Jerusalim (1. Let. 23:5). On bašalđe činele, harfa, lira hem trube (2. Let. 5:12). Ama, akala muzičarija na hine jedina kola služinđe e Jehovase ađahar so koristinđe i muzika. But Izraelcija đilabđe đi putujinđe ko Jerusalim kuri slavinđe o praznikija. Odola đilja vićinđe pe Đilja ando ukljibe (Ps. 120-134). Premalo disave jevrejska spisija, o Izraelcija đilabđe Halela Psalmija đi slavinđe i Pasha.

I muzika tani pana važno aso Devleso narodo (Jak. 5:13). Amen đilabaja đilja kola slavinena e Jehova (Ef. 5:19). Ked đilabaja, ovaja popaše jekh jekheja (Kol. 3:16). Isto ađahar, ked đilabaja, bašalaja ja šunaja đilja kola hvalinena e Jehova, odova zorjaćeri amen ko pharipa (Dela 16:25). I muzika tani jekh but šukar način te mothova so isi amen vera upro Jehova hem so mangaja le.