Nek ovel tut poverenje upro milosrdno „Sudija andi celo phuv“

1. Koja važno buti o Jehova pomožinđa e Avrahamese te haljol?

JEKH razgovor o Avraham niked na bisterđa. Prekalo jekh anđeo o Jehova phenđa lese so ka uništini i Sodoma hem i Gomora. Akale verno manušese hine but pharo te haljol odova. Odolese, pućlja e Devle: „Da li ćaće ka mudare e pravedniko zajedno e lošnoneja? [. . .] Nane li o Sudija andi celo phuv te ćerel okova soj tano pravedno?“ O Jehova strpljivo pomožinđa lese te haljol jekh but važno buti koja hem amen avdije but utešini: O Devel niked na ka uništini e pravedno manušen (Post. 18:23-33).

2. So uverini amen so o Jehova pravedno sudini hem so uvek mothovi milosrđe?

² Sar šaj te ova sigurna so o Jehova pravedno sudini hem so uvek mothovi milosrđe? Odolese so „o Jehova dikhela odova soj tano ko vilo“ (1. Sam. 16:7). Ov đanela soj tano ko „svakoneso vilo“ (1. Kralj. 8:39; 1. Let. 28:9). Odova tano ćaće but šukar. Amen niked na ka ova mudra sar o Jehova. Odolese, našti potpuno te haljova sose anela disave odluke. O apostol Pavle ando Jehova phenđa: „Ko šaj te haljol olese presude hem olese drumija?“ (Rimlj. 11:33).

3-4. Kola pućiba šaj te puća amen hem sostar ka vaćera ko akava članko? (Jovan 5:28, 29)

³ Iako đanaja so o Jehova uvek ćerela odova soj tano ispravno, ipak podijekh puti šaj isi amen slična pućiba kola hine le o Avraham. Na primer, šaj pućaja amen: „Da li tano moguće o manuša kolen o Jehova uništinđa, sar soj tane okola kotar Sodoma hem Gomora palem te živinen? Da li neko olendar šaj te ovel maškaro ’nepravedna‘ kola ka uskrsninen?“ (Dela 24:15).

⁴ Hajde najangleder te ponovina so đanaja ando uskrsenje. Akana sigende dobinđam nevo objašnjenje ando odova so značini o „uskrsenje ando životi“ hem o „uskrsenje ando suđenje“.a (Čitin Jovan 5:28, 29.) Odova nevo objašnjenje pomožinđa amen te haljova avera buća kolendar ka vaćera ko akava hem ko aver članko. Ked vaćeri pe ando Jehovaso pravedno suđenje, najangleder ka dikha so na đanaja, palo odova ka dikha so đanaja.

SO NA ĐANAJA

5. So amare publikacije angleder vaćerđe ando manuša kola hine uništime ki Sodoma hem Gomora?

⁵ Angleder ko amare publikacije vaćerđa pe ando odova so ka ovel okolencar kolen o Jehova osudinđa sar nepravedna. Tegani hine phendo so o manuša sar soj tane okola andi Sodoma hem Gomora na ka uskrsninen. Ama, palo odova so pažljivo istražinđam hem pobuter molinđam amen e Jehovase ando odova, haljiljam so našti te phena so odova tano ađahar. Sose?

6. Kola tane disave primerija ando Jehovase presude protiv o nepravedna manuša hem so na pisini ki Biblija?

⁶ Te dikha nekobor pućiba. Ki Biblija isi amen nekobor izveštaja kola vaćerena ando Jehovase presude protiv o nepravedna manuša. Na primer, ked hine o Potop o Jehova uništinđa sa e manušen, osim e Noje hem olese porodica. Isto ađahar, ov koristinđa e Izraelcen te uništinen e efta narodon kola živinđe ki Obećimi phuv. Koristinđa hem jekhe anđele te mudari 185 000 asirsko vojnikonen asi jekh rat (Post. 7:23; Pon. zak. 7:1-3; Is. 37:36, 37). Da li i Biblija phenela so o Jehova odlučinđa zauvek te uništini akale manušen hem so niked na ka uskrsnini len? Na, na phenela. Sar đanaja odova?

7. So na đanaja ando manuša kola hine uništime ko Potop hem ki phuv Hanan? (Dikh i slika .)

⁷ Amen na đanaja sar o Jehova proceninđa svakone manuše niti đanaja da li hine len prilika te sikljon ando Jehova hem te kajinen pe. Ked vaćeri ando potop, i Biblija phenela so o Noje hine „propovednik andi pravednost“ (2. Petr. 2:5). Ama, koro late na pisini so đi gradinđa i arka, ov pokušinđa te propovedini svakone manušese ki phuv. Isto ađahar, na đanaja da li o lošna manuša kotar phuv Hanan hine len prilika te sikljon ando Jehova hem te kajinen pe.

8. So na đanaja ando manuša kotar Sodoma hem Gomora?

⁸ So šaj te phena ando manuša kola živinđe ki Sodoma hem Gomora? O pravedno manuš, o Lot, živinđa maškaro lende. Ama, da li amen đanaja so o Lot sarinenđe propovedinđa? Na, na đanaja. On hine but lošna. Ama, da li neko olendar đanđa soj tano šukar, a soj tano lošno? Ma bistri so o manuša kotar odija diz alje te silujinen e Lotese gostonen. Ki Biblija pisini so maškaro lende hine čak hem tikne ćhave (Post. 19:4; 2. Petr. 2:7). Da li amen ćaće đanaja so amaro milosrdno Devel, o Jehova, sa odole manušen osudinđa ko meribe bizi nada te uskrsninen? Ćaće tano so o Jehova phenđa e Avrahamese so ki odija diz na hine ni deš pravedna manuša (Post. 18:32). On hine nepravedna hem o Jehova hine le pravo te uništini len sebepi odova so ćerđe. Ama, da li amen šaj te phena so nijekh olendar na ka ovel maškaro „nepravedna“ kola ka uskrsninen? Na, našti te phena.

9. So amen na đanaja ando Solomon?

⁹ Ki aver strana, i Biblija vaćeri ando manuša kola hine pravedna, ama ulje nepravedna. O kralj Solomon tano jekh primer. Ov đanđa koj tano o Jehova hem sar valjani ispravno te služini lese. O Jehova but blagoslovinđa le. Ama, kasnije počminđa te služini e hovavne devlenđe. Sebepi olese grehija o Jehova holjanđa hem o Izraelcija beršencar patinđe. Ama, ked o Solomon mulo, ov hine parumo ki diz ando po dad, o David (1. Kralj. 11:5-9, 43; 2. Kralj. 23:13). Da li tano odova garancija so ka uskrsnini? I Biblija na vaćeri odolestar. Disave šaj te mislinen so o Solomon ka uskrsnini odolese so ki Biblija pisini so „ko mulo oslobodimo tano ando po greh“ (Rimlj. 6:7). Ama, odova na značini so sare kola mulje ka uskrsninen. Samo sebepi so jekh osoba mulji na značini so isi la pravo palem te živini. O uskrsenje tano poklon ando Devel. Ov dela odova poklon okolenđe kase ov mangela te del prilika zauvek te služinen lese (Jov 14:13, 14; Jov. 6:44). Da li o Solomon ka dobini odova poklon? O Jehova đanela o odgovor, a amen na. Amen đanaja so o Jehova ka ćerel odova soj tano ispravno.

SO ĐANAJA

10. Sar o Jehova osetini pe ked valjani neko te ovel uništimo? (Jezekilj 33:11; dikh i slika.)

¹⁰ Čitin Jezekilj 33:11. Ki Biblija pisini sar o Jehova osetini pe ked disavo puti valjani te osudini e manušen. O apostol Petar phenđa diso slično sostar o Jezekilj pisinđa, a odova tano so o Jehova „na mangela nijekh te merel“ (2. Petr. 3:9). Akala lafija šaj but te utešinen amen. Amen đanaja so o Jehova na ka uništini zauvek nekas ako nane le šukar razlog aso odova. Ov tano but milosrdno hem ked god šaj mothovi po milosrđe.

11. Ko na ka uskrsnini hem sar đanaja odova?

¹¹ So đanaja ando manuša kola na ka uskrsninen? I Biblija vaćeri ando nekobor primerija.b O Isus phenđa so o Juda Iskariotski na ka uskrsnini (Mar. 14:21; Jov. 17:12).c O Juda đanđa so odova so ćerđa tano protiv o Jehova hem o Isus hem hine svesno so ćerela (Mar. 3:29).d Isto ađahar, o Isus phenđa so disave religiozna vođe kola protivinđe pe lese na ka uskrsninen (Mat. 23:33). O apostol Pavle phenđa so o otpadnikija kola na kajinena pe na ka uskrsninen (Jevr. 6:4-8; 10:29).

12. So đanaja ando Jehovaso milosrđe? Vaćer disave primerija.

¹² Ama, sar so angleder pominđam, o Jehova tano but milosrdno hem „na mangela nijekh te merel“. Sar mothovđa po milosrđe nekase ko ćerđa ozbiljno greh? Akana ka razmotrina duj primerija. O kralj David ćerđa ozbiljna grehija. Ov ćerđa preljuba hem naredinđa jekh manuš te ovel mudardo. Ama, iskreno kajinđa pe hem o Jehova oprostinđa lese (2. Sam. 12:1-13). O kralj Manasija jekh pobaro deo ando po životi ćerđa but lošna buća. Ama, čak hem ki jekh asavki situacija, o Jehova mothovđa milosrđe hem spremno oprostinđa lese odolese so iskreno kajinđa pe (2. Let. 33:9-16). Akala primerija setinćerena amen ko odova so o Jehova mothovi milosrđe ked god isi razlog aso odova. Ov ka uskrsnini asavke manušen odolese so on haljilje so ćerđe ozbiljno greh hem pokajinđe pe.

13. (a) Sose o Jehova mothovđa milosrđe premalo manuša andi Niniva? (b) So o Isus vaćerđa olendar?

¹³ Isto ađahar, amen đanaja kobor o Jehova hine milosrdno premalo manuša andi Niniva. O Devel phenđa e Jonase: „Dikhljum kobor tane lošna.“ Ama ked kajinđe pe, ov spremno oprostinđa lenđe. O Jehova hine milosrdno premalo lende, a o Jona na hine. Ov holjanđa. Tegani o Devel setinćerđa le so odola manuša „na đanena soj tano šukar, a soj tano lošno“ (Jona 1:1, 2; 3:10; 4:9-11). Kasnije, o Isus koristinđa akava primer ked vaćerđa ando odova kobor tano o Jehova pravedno hem milosrdno. O Isus phenđa so o manuša andi Niniva kola kajinđe pe „ka uskrsninen ko Sudnjo dive“ (Mat. 12:41).

14. So o „uskrsenje ando suđenje“ ka značini aso manuša kotar Niniva?

¹⁴ Ama, so značini odova so o Isus phenđa so o manuša andi Niniva „ka uskrsninen ko Sudnjo dive“? O Isus phenđa so ki budućnost ka ovel „uskrsenje ando suđenje“ (Jov. 5:29). Ov vaćerđa ando period kotar Hiljadaberšengi vladavina ked ka uskrsnini hem „okolen soj tane pravedna hem okolen soj tane nepravedna“ (Dela 24:15). Aso nepravedna odova ka ovel „uskrsenje ando suđenje“. Odova značini so palo odova so ka uskrsninen, o Jehova hem o Isus ka dikhen da li on ka šunen hem ka primeninen odova so ka sikljon. Ako disavo manuš andi Niniva na ka mangel te služini e Jehovase, ov na ka mukhel le te živini ko raj (Is. 65:20). Ama, okola kola ka odlučinen verno te služinen e Jehovase ka ovel len prilika zauvek te živinen (Dan. 12:2).

15. (a) Sose na valjani te phena so niko ando okola so hine uništime ki Sodoma hem Gomora na ka oven uskrsnime? (b) Sar šaj te haljova o lafija andi Judina 7? (Dikh o okvir „Ko so o Juda mislinđa?“)

¹⁵ Ked o Isus vaćerđa ando manuša kotar Sodoma hem Gomora, ov phenđa so olenđe ka ovel polokho ko „Sudnjo dive“ nego okolenđe kola odbacinđe le hem na manglje te šunen le (Mat. 10:14, 15; 11:23, 24; Luka 10:12). So o Isus mislinđa akale lafencar? Šaj dićhola so o Isus koristinđa hiperbola.e Ama, izgleda so na, sose ni okova so vaćerđa ando manuša ki Niniva na hine hiperbola. Izgleda so e Isusese lafija valjani te haljova doslovno. Ko solduj situacije o izraz „Sudnjo dive“ odnosini pe ko isto. Sar o manuša andi Niniva hem o manuša andi Sodoma hem Gomora ćerđe but lošna buća. Samo so o Ninivljanja hine len prilika te kajinen pe. Ma bistri so o Isus vaćerđa kotar „uskrsenje ando suđenje“. Tegani, vaćerđa so ka uskrsninen hem „okola so ćerđe lošno“ (Jov. 5:29). Odolese, izgleda so isi nada aso manuša kotar Sodoma hem Gomora. Moguće tano so barem disave ando odola manuša ka uskrsninen hem amen šaj ka ovel amen prilika te sikava len ando Jehova hem ando Isus.

16. So đanaja ando odova sar o Jehova odlučini kas ka uskrsnini? (Jeremija 17:10)

¹⁶ Čitin Jeremija 17:10. Akava stih pomožini amen te haljova so đanaja, a odova tano: O Jehova uvek „istražini o vilo hem ispitini o najgaravde mislija“. Ki budućnost, ked ka ovel o uskrsenje, o Jehova sar uvek svakonese ka del premalo olese delija, „premalo odova so ćerela“. O Jehova ka kaznini ked valjani, a ka mothovi milosrđe ked god tano moguće. Odolese, niked na valjani te mislina so disavi osoba na ka uskrsnini, osim ako ki Biblija na pisini odova.

„O SUDIJA ANDI CELO PHUV“ KA ĆEREL ODOVA SOJ TANO PRAVEDNO

17. So ka ovel e manušencar kola mulje?

¹⁷ Pana ked o Adam hem i Eva đelje ki Satanasi strana hem pobuninđe pe protiv o Jehova, but manuša mulje. O meribe tano baro dušmani (1. Kor. 15:26). So ka ovel sa odole manušencar so mulje? Jekh tikno broj, 144 000 ka uskrsninen ko besmrtno životi ko nebo (Otkr. 14:1). A jekh but baro broj ando manuša ka uskrsninen sar „pravedna“ hem ka živinen večno ako ka aćhon verna đi trajini e Hristesi hiljadaberšengi vladavina hem i završno kušnja (Dan. 12:13; Jevr. 12:1). Isto ađahar, đi ka trajini e Hristesi hiljadaberšengi vladavina, okola soj tane „nepravedna“, avere lafencar, okola kola niked na služinđe e Jehovase ja kola ćerđe lošna buća, ka ovel len prilika te meninen pe hem te počminen te služinen e Jehovase (Luka 23:42, 43). Ama, disave manuša hine odobor but lošna hem odlučna te pobuninen pe protiv o Jehova hem olesi namera so odlučinđa hić te na uskrsnini len (Luka 12:4, 5).

18-19. (a) Sose šaj te ovel amen poverenje upro Jehova ked ka sudini okolenđe kola mulje? (Isaija 55:8, 9) (b) Sostar ka vaćera ko aver članko?

¹⁸ Da li šaj te ova potpuno sigurna so sa e Jehovase presude tane ispravna? Ja! Sar so o Avraham haljilo, o Jehova tano savršeno, najmudro kotar sa hem milosrdno „Sudija andi celo phuv“. Ov sikavđa pe Ćhave te ovel Sudija hem dinđa le odgovornost sarinenđe te sudini (Jov. 5:22). O solduj đanena soj tano ko svakoneso vilo (Mat. 9:4). Odolese, ked ka sudinen, uvek ka anen ispravno odluka.

¹⁹ Amen isi amen poverenje upro Jehova hem upro lese odluke. Đanaja so amen nane amen pravo te sudina, ama ov isi le pravo. (Čitin Isaija 55:8, 9.) Odolese isi amen poverenje so ov hem oleso Ćhavo šukar ka sudinen. Isto ađahar, đanaja so o Isus savršeno ka oponašini pe Dadesi pravda hem milosrđe (Is. 11:3, 4). Ama, so šaj te phena ando odova sar o Jehova hem o Isus ka sudinen đi ka trajini i bari nevolja? So đanaja, a so na đanaja? Ko aver članko ka dobina odgovor ko akala pućiba.